1
DOBROTOXUBXE Ì
DOBROTOXUBXE Ì tom
2
HILANDARSKI PREVODI
»HILANDARSKI PREVODI« Br. 49
Prevod sa ruskog:
Dobrotolüb¡e tomß pätÙÖ RusskiÖ Panteleimonovæ monastÙrß na AÕ on™ MOSKVA 1890. [sa dopunama iz Grykog dobrotoxubxa]
Prevod: Hilandarski monasi
Slika na koricama: Pustiqska Kelija svetog Jovana Krstitexa na padinama Skita svete Ane Fotografija: Zoran Purger
Wtampano po blagoslovu igumana Manastira Hilandara
Pomeni Gospode sluwkiqu svoju Jelenu Upokoj Gospode slugu svoga Sretena
MANASTIR HILANDAR, Sveta Gora Atonska 2007.
3
DOBROTOXUBXE Ì
HILANDARSKI PREVODI
DOBROTOXUBXE Ì tom
MANASTIR
HILANDAR
2007.
4
HILANDARSKI PREVODI
5
DOBROTOXUBXE Ì
JEDNA REY O BIBLIOTECI »HILANDARSKI PREVODI« Kao mesto u kome se blagosixa i slavi Go spod i koje je i samo blagosloveno i proslavxeno Qime, Hilandar je vekovima, od svoga postanka do danawqih vremena, bio svetilnik svome narodu i to ne samo ùivotom svojih monaha, nego i pisanom i prevo$enom reyju jevan$elske blagovesti i poruke, ohrabrujuçe i podstiyuçe lektire, kadre da udahne preobraùavajuçi i preporodni duh pokajaqa. Da je prevodilayka delatnost bila od posebnog znayaja u manastiru Hilandaru, uverava nas i sam sveti Sava sopstvenim radom na prevo$equ vizantijskih kanona, na yemu je kasn ije utemexena i nawa Crkva i nawa sredqevekovna Drùava. Tom utemexivaykom poyetku sledili su zatim mnogi hilandarski prevodioci svetootayke kqiùevnosti, znani i bezimeni, od kojih je najpoznatiji starac Isaija sa svojim prevodom inaye veoma tewko prevodivog svetog Dionisija Areopagita. Buduçi pustiqski univerzitet koji je ra$ao plodove svetitexstva a ne predstavnike yovekougodniyke mudrosti, Hilandar nastavxa svoju vekovnu tradiciju u vremenu bremenitom udaxenowçu od Boga, ali i zrelom za povratak na bist re izvore jedinoosmiwxavajuçeg ùivota po Bogu, zasnovanog na veri u vaskrslog i yovekoxubivom lepotom predivnog Hrista Bogoyoveka. Namera, dakle, ove nawe edicije je (kao i kod nawih prethodnika i bogoxubivih otaca) da, pruùajuçi yitaocu reyi veynog ùivota iz usta svetitexa i ugodnika Boùijih, te bogoslova i drugih poslenika duhovne qive, omoguçimo da se plodovi duhovne zrelosti i vrlinoxubxa i danas donose, da se izgra$uje istinski i bogoliki yovek, onakav kakvim ga Bog ùeli i kakvome se xudi raduju. Ta kvi xudi su za yoveyanstvo nasuwna potreba buduçi da su so zemxi i qima se ona opire truleùnosti i pogubnosti bogozaborava i utonulosti u zemaxskost ovoga sveta. Premda svesni svoje nemoçi i oskudnosti u umeçu i spremi, no u isto vreme i svoje obaveze i pozvanosti, mi kreçemo sa objavxivaqem novih hilandarskih prevoda u nadi na Boùiju pomoç i zastupniwtvo Presvete Bogorodice, Svetogorske i Hi landarske Igumanije, oyekujuçi ujedno da çe nam se i drugi poslenici slova pridru ùiti u nawem naporu. Svetozarni put liyne svetosti prepodobnog Simeona starca (koji je u dubokoj starosti bio dovoxno mlad da u sebi porodi ùexu za jevan$elskim savrwenstvom) i rodoxubiva usmerenost svetitexa Save (koji je u plamenu bogoyeùqe i omixenu pustiqu bio spreman da ùrtvuje da bi u rodu svome porodio hristoxubivost) i nama su, dakle, bili pouka, nadahnuçe i potpora. Qihove molitve neka i nas ukrepe na ovom »delu xubavi«, a yitaocu neka daju radost duhovnog preporoda i snaùni oseçaj iskonske sveùine sveoùivxavajuçeg Duha Boùijeg, kojim su oni tako bogato bili nadahnuti.
Iguman manastira Hilandara arhimandrit Mojsije
6
HILANDARSKI PREVODI
DOBROTOXUBXE Ì
7
NEKOLIKO REYI O —DOBROTOXUBXU” —Jevan$exe Boùije je poslanstvo Boùije xudima kroz Sina ovaploçenog, koji onima koji mu veruju daruje nagradu - veyno oboùeqe”. Ovim reyima Sveti Maksim Ispovednik i Sveti Grigorije Palama izraùavaju sadrùaj Jevan$exa Hristovog: veyno dobro, blage i radosne vesti za svakog od nas xudi i za yitav rod yoveyanski. To i takvo Jevan$exe doùiveli su i u sebi ostvarili Sveti Oci Pravoslavne Crkve Hristove, od Svetih Apostola do Svetog Antonija i Maksima, do Svetoga Save i Grigorija Palame, i do nawih dana ga ùive i ostvaruju svi istinski pravoslavni Hriwçani, svaki po meri vere” svoje, po —meri dara Hristova”. Kao wto su Dela apostolska nastavak Jevan$exa Hristovog, tako su i dela Svetih Otaca nastavak Jevan$exa i Dela i Poslanica Apostolskih. A sve wto su Sveti Oci napisali, najpre su sami ispunili i ispuqavajuçi onda druge nauyili, kako kaùe Sveti Simeon Novi Bogoslov, potvr$ujuçi jevan$elsku rey Spasitexevu (Mt.5,19). Jer, Sveti Antonije Veliki je rekao: —Nema veçeg bezobrazluka i drskosti nego traùiti od drugih ono wto sam nisi ispunio”. Stoga su Sveti Oci pisali samo ono wto su sami u liynom i sabornom iskustvu doùiveli i praktiyno na delu ispunili. Otuda su oni, uz Svete Apostole i Proroke, nawi stalni uyitexi i duhovni oci u Hristu Bogu i Spasu sviju. Kqiga koja je pred nama, a zove se Dobrotoxubxe (gryki: Filokalïa ), jeste produùetak i ostvareqe Svetog Jevan$exa Hrista Yovekoxupca, jedinog Spasitexa roda xudskog i veynog Oboùitexa yoveka. Wta sadrùi Dobrotoxubxe? Evo odgovora jednoga od prevodilaca Dobrotoxubxa na ruski jezik, Svetitexa Teofana Zatvornika: —Dobrotoxubxe sadrùi u sebi izjawqeqe (Õizlagaqe i tumayeqe) skrivenoga u Gospodu Isusu ùivota (Kol.3,3). Skriveni u Gospodu nawem Isusu Hristu istinski hriwçanski ùivot zayiqe se, raskriva se, i do savrwenstva dohodi, u svojoj za svakoga meri, po blagovoxequ Boga Oca, dejstvom prisutne u Hriwçanima (u Crkvi) blagodati Presvetoga Duha, pod vo$stvom samoga Hrista Gospoda, koji je obeçao da çe biti sa nama u sve dane neodstupno (Mt.28,20). U Dobrotoxubxu je izneto i izraùeno sve wto se zbiva u duhovnom ùivotu Hriwçanina: $avolski napadi i iskuweqa, borbe i odolevaqa (Õpobede), padovi i ustajaqa, zayiqaqa i utvr$ivaqa razliyitih projava duhovnog ùivota, stupqevi opwteg napredovaqa i svojstveno svakom stupqu staqe uma i srca, uzajamno u svemu dejstvovaqe slobode xudske i
8 HILANDARSKI PREVODI blagodati Boùije, oseçaqe blizine i udaxenosti Boùije, oseçaqe promisaonog svedrùitexstva Boùijeg i svoga predavaqa konayno i nepovratno - u desnicu Gospodqu, sa odlagaqem svih svojih nayina dejstvovaqa, a pri stalnom, usixenom dejstvovaqu (Õpodvizavaqu)”. Kako to biva, tj. kako se hriwçanski istinski ùivi i podvizava, i kako taj ùivot napreduje i usavrwava se do mere rasta i visine Hristove shodno Dobrotoxubxu? - Pre svega: verom i molitvom, podvigom i dugotrpxeqem, smelom nadom i smernom xubavxu, umrtvxeqem u sebi i svlayeqem sa sebe staroga paloadamovskog yoveka i oùivxavaqem u sebi bogolika i oblayeqem u novog yoveka koji se obnavxa po liku Hristovom (Kol. 3,5; 9,10), blagodaçu Duha Svetoga Utewitexa, koji se u nama moli uzdasima neiskazanim (Rim.8,26). —Niwta silnije od vere, niwta ravno molitvi”, veli Sveti Jovan Zlatousti. —Vera je, veli isti Svetitex, poyetak i temex naweg novog biça i ipostasi u Hristu, buduçi da smo qome postali u Hristu i sjedinili se sa Qime”, a to sjediqavaqe i jeste istinski hriwçanski ùivot - ùivot sa Hristom i u Hristu. Hristos je Nayalnik (ÕZayetnik) i Savrwitex vere nawe (Jev.12,2-3), a vera se, po Dobrotoxubxu, ispoxava kao ùivot i ùivxeqe, kao delo i delaqe po Hristu i u Hristu, buduçi da je bez podviùniykog ùivxeqa i delaqa vera mrtva (Jak.2,17-20). Vera, pak, po Dobrotoxubxu, ispoxava se prvenstveno kroz molitvu, kao ùivot u molitvi i molitvom. —Moliti se Bogu treba veçma negoli disati”, veli Sveti Grigorije Bogoslov. A qegov kasniji imeqak, poznati uyitex i duhovni vo$ pravoslavnih isihasta^ na Balkanu u 14. veku (kada je i nastao zbornik svetootaykih tekstova koji danas zovemo FilokalijaÕ Dobrotoxubxe), Sveti Grigorije Sinait, ovako opisuje wta je molitva Isusova, poznata u Dobrotoxubxu kao umnosrdayna molitva: —Molitva je kod poyetnika^: kao ogaq radosti koji izbija iz srca, a kod savrwenih: kao miomirisna delotvorna svetlost. I opet: molitva je propoved Apostola^, energija (Õdelovaqe) vere, ili boxereçi sama neposredna vera, osnova i stvarnost onoga u wta se nadamo (Jev.11,1), dejstvujuça xubav, pokret an$elski, snaga Bestelesnih Sila, qihova delatnost i radost, Jevan$exe Boùije, uvereqe i ispuqenost srca, nada spaseqa, znameqe osveçeqa, obeleùje svetosti, poznaqe Boga, projava svetog Krwteqa, baqa oyiwçeqa, zalog Duha Svetoga, radost Isusova, vesexe duwe, milost Boùija, znak pomireqa (s Bogom i xudima), peyat Hristov, zrak duhovnog Sunca, zvezda Zorqaya u srcu, potvrda Hriwçanstva, znameqe izmireqa sa Bogom, blagodat Boùija, premudrost Boùija, ili boxereçi poyetak samomudrosti, Boùije javxaqe, de-
9 latnost i zanimaqe istinskog Hriwçanina, a osobito monaha^, nayin ùivxeqa tihovatexa^ (Õusamxenika, isihasta ), povod molitvenog samovaqa i tihovaqa, dokaz an$elskog ùivota na zemxi. I wta jow treba mnogo govoriti? Molitva je sam Bog, koji yini sve u svemu (1.Kor.12,6), i koji sve deluje u Hristu Isusu, buduçi da je jedna energija i dejstvo Oca i Sina i Svetoga Duha” (Dobrotoxubxe, Glave o molitvi, 113). Sastavxay i izdavay gryke Filokalije, Sveti Nikodim Svetogorac, naziva Dobrotoxubxe —riznicom duhovnog bdeqa i trezvxeqa, yuvarem yistote uma, mistiykom wkolom umne molitve, kqigom obrazaca prakse i podviga, neobmanxivim vo$om duhovnog sagledavaqa, rajem Svetih Otaca, zlatnom pletenicom svetih vrlina^, kqigom prepunom Isusovog radovaqa i uùivaqa, trubom koja nam ponovo doziva blagodat; i zbirno reyeno: samim organom oboùeqa” - blagodaçu Duha Svetog (Predgovor Filokaliji). Sveti pisci Dobrotoxubxa naglawavaju svuda u svojim spisima, sabranim u ovom yudesnom Saborniku-Zborniku rajskih cvetova i plodova: da je vera i molitva, prava (Õpravoslavna) vera i iskrena umnosrdayna molitva istovremeno delatnost reyju i miwxu, srcem i umom, duwom i telom, voxom i snagom, —teorijom” (Õduhovnim sagledavaqem i prozreqem) i praksom, tj. samoùrtvenim ùivxeqem i podvizavaqem, liynom askezom i delatnom xubavxu, onom koja se ispoxava kao hristoxubxe i bogoxubxe i onom koja se projavxuje kao delatno bratoxubxe i yovekoxubxe. Jer, samo ùivot i delo, u sveùivotnom i sveliynom sabornom jedinstvu, yine punotu pravoslavnog duhovnog Predaqa, zabeleùenog i zasvedoyenog u Dobrotoxubxu. I jow newto: Dobrotoxubxe je nastalo u monawkim sredinama, ali nije ni iz daleka nameqeno samo monasima, nego svima Hriwçanima, pa ma gde oni bili i ma kojim se poslom bavili. Jer, po Svetom Pismu, svima nam je jedan posao i jedno delo i jedna sluùba: ùiveti, raditi i sluùiti Bogu na slavu i sebi i xudima na spaseqe. Stoga je u Pravoslavnoj Crkvi na Istoku, od od Jerusalima do Mesopotamije, od Sirije i Male Azije do Balkana i do pravoslavnog Zapada, od Egipta do Moravske i Zavoloùja, Dobrotoxubxe bilo tako saborno, svepravoslavno prihvaçeno i yitano i praktikovano, kao primxeno Jevan$exe, kao nauka i praksa Pravoslavxa, kao Ortodoksija i Ortopraksija. DOBROTOXUBXE Ì
10
HILANDARSKI PREVODI
*** Rey filokalïa (Õdobrotoxubxe) u hriwçanskoj literaturi sretamo najpre kod Klimenta Aleksandrijskog (2-3 vek) u qegovom Pedagogu, koji u stvari oznayava Hrista: —Yovek je po prirodi uzviweno i delatno ùivo biçe koje ùexno traùi dobro, jer je stvoreqe Dobroga (Boga), i zato je istinskom dobrotoxubxu (tÎÒ ‡lhqoºÒ filokalïaÒ ) i prelepim zadovoxstvima tu$ onaj neslavni ùivot u uùivaqima koji mnogi xude provode” (Pedagog, 3,7). Xubav, dakle, prema istinski lepom i dobrom jeste dobroto-xubxe, jer u grykom i slovenskom jeziku lepo i dobro (tŒ kãlloÒ i tŒ kalŒn) skoro su sinonimi. Istinska lepota uvek je i dobrota, i pravo dobro uvek je i lepo. Najveça Lepota i najveçe Dobro i jeste Xubxeni Sin Boùiji i Sin Yoveyiji, Bogoyovek Isus Hristos. Stoga je On krajqa meta svakog dobrotoxubxa. Me$utim, izraz Dobrotoxubxe (filokalïa ) u znayequ zbirke lepih i dobrih tekstova upotrebxen je prvi put od Svetih Kapadokijaca, Vasilija i Grigorija, kada su, polovinom 4. veka, podvizavauçi se kraj reke Irisa u Pontu, pravili kqiùevno-bogoslovski izbor iz dela mudrog i uyenog Origena poletno se uyeçi na dobrotoxubivim delima mladog Aleksandrijca, no vewto izbegavajuçi potmule jelinske zamke u filosofiji i zablude u nedelatnoj i nespasonosnoj praksi. Filokalija je, dakle, xubav prema lepom i dobrom. No za Svete Oce Kapadokijce, a onda i za sve kasnije istinske hriwçanske mislioce i podviùnike, kao uostalom i za Jevan$exe Hrista Bogoyoveka i Qegovih Apostola i Proroka, uvek su nerazdvojno spojeni i sjediqeni lŒgoÒ êmpraktoÒ i prÅxiÒ êllogoÒ ), to jest: slovesnost delatna i delo slovesno, pri yemu je prÅxiÒ qewrïaÒ ápïvasiÒ (dhàn`e vo vidhni&a vosxody Õdelatnost uzvodi u slovesno sagledavaqe i saznaqe), a ne obratno. Stoga su za vo$e i uyitexe hriwçanskog ùivota uzimani, yitani, prepisivani i u zbornike sabirani, samo umno-srdayni, sagledatexno-praktiyni podviùnici misli i delatnosti jevan$elske i pravoslavne, kakvi su bili veliki Oci hriwçanskog Istoka, kako oni uyeni bogoslovi u svetu, najyewçe na episkopskim sluùbama u narodu Boùijem po gradovima, tako i oni —gra$ani pustiqe”, koji su svojim bogougodnim ùivotom i podvizima pustiqu —an$elima u telu” nastanili i —zemxu onebesili”, kao wto su bili Sveti Antonije i Makarije i plejade egipatskih, palestinskih, sirijskih, maloazijskih, carigradskih i juùnoitalijanskih podviùnika, sve do svewtenih isihasta Svete Gore i Balkana u 14. veku. Zbornici sliyni nama danas poznatom Dobrotoxubxu nastajali su veç u 4. i 5. veku, kao wto je Otaynik (GerontikŒn Õ Staray-
DOBROTOXUBXE Ì
nik),
11
pa sve do 11. veka, kao wto je tada nastali Evergetinos, sastavxen od monaha Pavla, osnivaya manastira Bogorodice Evergetide u Carigradu, onog manastira u kome çe kasnije boraviti Sveti Sava Hilandarac, filokalijski molyalnik koji çe postati Arhiepiskop svih Srpskih i Primorskih zemaxa i u sebi spojiti pustiqu i grad, molitvu i praksu, lepo i dobro, umno delaqe i delatno sagledavaqe. Danawqa, pak, FilokalijaÕDobrotoxubxe, kao bogata zbirka tekstova —svewtenih trezveqaka” (t‹n îer‹n nhptik‹n), sastavxena je najveçim delom u vreme procvata pravoslavnog isihastiykog pokreta u Svetoj Gori i Balkanu, naroyito posle trijumfa isihazma, i kao pravoslavnog bogoslovxa i kao pravilne podviùniyke prakse, na velikom saboru u Carigradu 1351. g. O tome svedoye brojni svetogorski i drugi gryki i slovenski rukopisi iz 14. i 15. veka (napr. u Hilandaru i drugde po Svetoj Gori i po bibliotekama Balkana, Rusije i Zapadne Evrope). Ovu zbirku je iz rukopisa prebrao, sabrao i prowirio Episkop Korintski Makarije Notaras (1731-1805), pa ju je godine 1777., kada je posetio Svetu Goru, predao tada jow mladom no uyenom i iskusnom podviùniku Nikodimu Svetogorcu (1749-1809) da je on sredi, dopuni i prepisane tekstove uporedi sa svetogorskim rukopisima, te tako pripremi za wtampu, wto je Sveti Nikodim i uyinio u toku svega dve godine. Potom je tako sre$eni Zbornik Sveti Nikodim vratio Svetom Makariju Korintskom, a ovaj je, sretnuvwi u Smirni blagoyastivog kneza Moldovlahije Joanisa Mavrokordata, uspeo da od qega dobije saglasnost i novac, te gryka Filokalija prvi put bude wtampana u Veneciji 1782. g. Sa ovog grykog izdaqa preveo je na slovenski jezik (verovatno koristeçi i veç postojeçe slovenske prevode mnogih svetootaykih tekstova koji su uwli u gryku Filokaliju) ceo zbornik Dobrotoxubxa (bez naroyitih izmena) Sveti Pajsije Veliykovski (17221794) i wtampao ga u Petrogradu 1793. g. Nepun vek kasnije, 1876. g. veliki ruski bogoslov i profesor teologije, episkop i isihasta, Sveti Teofan Zatvornik (Govorov), preveo je na ruski i izdao È tom Dobrotoxubxa, i daxe do 1890. svake godine izdavao po jednu kqigu ovog petotomnog prowirenog (skraçeqima, izostavxaqima i dodavaqima izmeqenog) kapitalnog dela. (Ukratko: u ruskom su Dobrotoxubxu, za razliku od grykog i slovenskog, skraçena Poglavxa Maksima Ispovednika; izostavxeni: Petar Damaskin, Silogistiyka poglavxa Kalista Katafigiota, Praktiyna i teolowka poglavxa Grigorija Palame, itd; ali je stoga dodat velik broj dela Jefrema Sirina, Varsanufija i Jovana, Lestviynika, Ave Doroteja, Teodora Studita i dr).
12
HILANDARSKI PREVODI
Nawi vredni monasi Hilandarci, krenuli su u prevod sa ruskog i izdavaqe na srpskom jeziku ovog Teofanovog Dobrotoxubxa, niwta maqe znayajnog i yak obimnijeg od grykog i slovenskog. Time oci Hilandarci nastavxaju svewteno ùivo predaqe svetih Hilandaraca: Svetog Save, Domentijana, Starca Isaije, i drugih Bogu poznatih svetih isihasta i dobrotoxubaca roda naweg krstonosnog i hristoyeùqivog. Neka ovo wtampano objavxivaqe srpskog Dobrotoxubxa nawih srpskih Svetogoraca, kao ono Svetog Makarija i Nikodima Svetogorca, bude —eîÒ koin¯n t‹n o‚rqodŒxwn ›féleian ” (Õna opwtu polzu pravoslavnih Hriwçana).
Sveti Ilarion Veliki 3. 11. 1996. Manastir Tvrdow
Ep. ZHP Atanasije
13
DOBROTOXUBXE Ì
PREDGOVOR Evo petog i posledqeg [u ruskom i grykom izdaqu] toma Dobrotoxubxa, koji sadrùi sva poglavxa Grykog dobrotoxubxa izuzev 1) —Dve kqige” Petra Damaskina, koje postoje u prevodu [na ruski] Optine pustiqe, 2) —Poglavxa Simeona Metafrasta”, izvuyena iz beseda svetog Makarija Egipatskog, koja su wtampana [ na ruskom] zajedno sa besedama samog oca, 3) —Fiziykih, bogoslovskih i naravstvenih poglavxa” svetog Grigorija Palame, u kojima ima mnogo tewkog za poimaqe i izraùavaqe i 4) —Poglavxa” Kalista Katafigiota, koja su suviwe tanana i prvenstveno umozritexna, silogistiyka (kako qihovu karakteristiynu crtu oznayuje samo zaglavxe). Naw zbornik od tog izostavxaqa, me$utim, neçe pretrpeti nikakvu wtetu s obzirom da u vidu ima gotovo iskxuyivo delatni, a ne umozritexni ùivot. Iz zaglavxa odexaka svako, pak, moùe da vidi koliko [gra$e] pruùa za pomenuti ùivot. Veç sama kqiga Kalista i Igqatija predstavxa zaokruùeno [sistematsko] izlagaqe yitavog hoda duhovnog ùivota sa uobiyajenim qegovim delatnostima. Ni pre, ni posle qih niko newto sliyno nije preduzeo. Sveti Teofan Zatvornik
14
HILANDARSKI PREVODI
15
DOBROTOXUBXE Ì
SVETI SIMEON NOVI BOGOSLOV Kratko svedoyanstvo o qemu Sveti Simeon je bio rodom iz Paflagonije. Vaspitavao se u Carigradu kod svog dede, koji je pripadao dvorjanima. Po zavrwetku uyeqa kratko je bio pri dvoru, ali je uskoro sve ostavio i stupio u Studitsku obitex, gde se nalazio qegov starac Simeon Poboùni, koji je qime rukovodio jow od vremena qegovog wkolovaqa. Qegov prestrogi ùivot je me$u bratijom izazvao nezadovoxstvo, te je po savetu starca prewao u Obitex svetog Mamanta, gde je po smrti starewine izabran za igumana i gde ga je patrijarh Nikolaj Hrisoverg rukopoloùio u jeromonaha. Sredivwi svoju obitex, sveti Simeon se predao tihovaqu, ostavivwi iza sebe dostojnog naslednika, iskusnog Arsenija. Ipak, on nije mogao do kraja da se nasla$uje spokojstvom tihovaqa. Protiv qega se podigla bura zbog qegovog powtovaqa upokojenog starca Simeona Poboùnog, koja ga je izbacila iz Carigrada. Nedaleko od Carigrada on je zavoleo mesto na kome se nalazila stara Crkva svete Marine. Posednik pomenutog mesta, velmoùa Hristofor Fagura bewe qegov powtovalac. On mu ga je ustupio i na qemu ustrojio obitex. Powto je sve sredio u obitexi, on se opet povukao u tihovaqe. Nakon tridesetogodiwqeg spokojstva u tihovaqu on se, poyetkom HÈ veka upokojio. Qegove svete mowti su otkrivene 1050. godine. Qegov spomen se slavi 13. marta, na dan qegove konyine. Nikodim Svetogorac ga je na pomenuti datum uneo u svoj Sinaksar, premda u belewci ispod teksta stoji da mu je spomen premewten na 12. oktobar. On mu je i sluùbu napisao. Sveti Simeon je ostavio mnogo spisa. Dok je rukovodio manastirom obiyno je govorio pouke u crkvi, a za vreme tihovaqa je pisao opwtehriwçanske i podviùniyke poslanice i savete. [Monasima se ] uglavnom obraçao kratkim odlomcima ili poglavxima. Qegov uyenik Nikita Stitat je sastavio qegovo ùitije, sabrao qegove spise i prepisivao ih jow za qegovog ùivota. Na novogrykom postoji kqiga sa qegovih 92 slova, qegovih i staryevih podviùniykih poglavxa, a na starogrykom su 55 molitava u stihu. Slova i poglavxa su prevedeni na ruski i nalaze se kod atonskih staraca. Gryko Dobrotoxubxe je iz spisa svetog Simeona uzelo qegova podviùniyka poglavxa, ukxuyivwi i poglavxa qegovog starca. Neka qegova poglavxa su propuwtena, ali su dodata dva qegova slova iz opwteg sabornika. I mi çemo uzeti podviùniyka poglavxa svetog Simeona i qegovog starca. Uzeçemo i dva slova, ali çemo ih smestiti na kraju celog zbornika, kao wto je sluyaj u grykom Dobrotoxubxu.
16
HILANDARSKI PREVODI
PREPODOBNI SIMEON NOVI BOGOSLOV DELATNA I BOGOSLOVSKA POGLAVXA 1. Vera predstavxa (spremnost) da se umre za Hrista radi Qegovih zapovesti (u ube$equ da sliyna smrt donosi ùivot), da se siromawtvo smatra bogatstvom, nemawtina i ubogost - istinskom slavom i znamenitowçu, a okolnost da se nema niwta - da se sve poseduje. Ona naroyito znayi sticaqe neispitxivog bogatstva poznaqa Hrista i gledaqe na vidxivo kao na prah i dim. 2. Vera u Hrista ne znayi samo prenebregavati prijatnosti ùivota, nego i trpexivo i blagoduwno podnositi svako dolazeçe iskuweqe, tuge, skorbi i neprijatne sluyajeve sve dok Bog ne blagovoli da pogleda na nas, yime se oponawa David, koji je govorio: Trpeçi potrpeh Gospoda, i obrati na me paùqu (Ps.39,2, tj. trpeçi skorbi, ja sam se nadao da çe mi Gospod pomoçi; i Gospod je, videçi da nepokolebivo oyekujem da mi pomogne, pogledao na mene i ukazao mi svoju milost). 3. Oni koji u bilo yemu pretpostvaxaju svoje roditexe zapovesti Boùijoj u stvari nemaju veru u Hrista. Naravno, i vlastita savest ih izobliyava u neverju, ukoliko je u qima uopwte ùiva. Jer, najverniji priznak istinski verujuçih jeste da ni u yemu nikada ne prestupaju zapovesti Velikog Boga i Spasitexa naweg Isusa Hrista. 4. Vera u Hrista, istinitog Boga ra$a ùexu za veynim dobrima i strah od muka. %exa za dobrima i strah od muka privode strogom ispuqavaqu zapovesti, a strogo ispuqavaqe zapovesti uyi xude dubokom saznaqu vlastitih nemoçi. Saznaqe nawe istinske nemoçi ra$a seçaqe na smrt. Onaj ko uspe da seçaqe na smrt bude qegova saputnica svakako çe uporno traùiti da sazna kako çe mu biti po ishodu i udaxavaqu iz ovog ùivota. Ko se, pak, prixeùno stara da sazna buduçe, najpre treba da se liwi svega sadawqeg (tj. dobara i stvari ovoga sveta). Naime, onaj koga je nadvladalo pristrawçe prema bilo yemu od drugoga, yak i najniwtavnijem, ne moùe da stekne savrweno poznaqe prvoga. Wtaviwe, kad bi, po promislu Boùijem, unekoliko i opitovao sliyno poznaqe, od qega bi (ukoliko odmah ne ostavi ono za wta je privezan pristrawçem i ukoliko se svecelo ne preda sticaqu jedino pomenutog poznaqa, ne dozvoxavajuçi sebi yak ni da mis-
17 li na newto drugo) bilo oduzeto i poznaqe koje smatra da poseduje. 5. Odricaqe od sveta sa ùarom revnosti i savrweno udaxavaqe od qega za kratko vreme çe nam doneti veliku korist ukoliko se istovremeno potpuno udaximo od svih ùivotnih stvari, naravi, pogleda i lica, uz odbacivaqe tela i vlastite voxe. 6. Ukoliko imaw nameru da se udaxiw od sveta, pazi da u poyetku, jow dok ùiviw u qemu, svojoj duwi ne pruùaw telesna zadovoxstva, pa makar te svi srodnici i prijatexi i prinu$avali na qih. Qih u stvari demoni podstiyu kako bi pogasili toplinu tvog srca. Jer, yak i da ne ometu ispuqeqe tvoje namere, ona çe je svakako ohladiti i oslabiti. 7. Ukoliko budew hrabro odbijao sva ùivotna zadovoxstva i udaxavao se od svake utehe, demoni çe kod tvojih srodnika izazvati saùaxeqe, pobu$ujuçi ih da playu i ridaju zbog tebe pred tvojim licem. Da je reyeno istinito poznaçew po okolnosti da çe se tvoji srodnici, ukoliko ostanew nepokolebiv i u reyenom iskuwequ, odmah protiv tebe razgoreti jarowçu i mrùqom, odvraçajuçi se od tebe kao od neprijatexa i ne ùeleçi da te vide. 8. Videçi da roditexi, braça i drugovi tuguju zbog tebe, podsmevaj se demonu koji se navedenim raznovrsno naoruùao protiv tebe. Ipak, poùuri da se udaxiw sa strahom, prixeùno —dosa$ujuçi” Bogu molitvom da te udostoji da wto pre stignew u pristaniwte dobrog oca, u kome bi uspokojio tvoju namuyenu i obremeqenu duwu. Jer, ùivotno more nudi mnogo yega yemernog i krajqe pogubnog. 9. Onaj ko iz dubine duwe ùeli da zamrzi svet treba da zavoli Boga i da stekne neprestano seçaqe na Qega, wto ponajviwe pobu$uje na radosno napuwtaqe svega kao smeça. 10. U svetu nemoj ostajati dugo ni zbog opravdanih, ni zbog besmislenih razloga. Naprotiv, yim budew pozvan, poùuri da posluwaw. Jer, Bog se najviwe raduje nawoj brzini (u ispuqavaqu Qegove voxe). Naime, boxa je brza posluwnost sa siromawtvom, negoli sporost sa mnowtvom imaqa. 11. Svet i sve wto je u qemu prolazi. Bog je, pak, veyan i besmrtan. Stoga svi koji su radi Qega ostavili truleùnost treba da se raduju. Truleùno je ne samo bogatstvo i novac, nego i svako zadovoxstvo i grehovna naslada. Samo zapovesti Boùije su ùivot, kao wto ih svi i nazivaju. 12. Ukoliko si, brate, obuzet plamenom revnowçu za spaseqe tryeçi dowao u opwteùiçe, ili kod duhovnog oca, nemoj se saglawavati kada ti (bilo on, bilo bratija sapodviùnici) budu predlagali kupaqe, jela ili neke druge utehe radi pokoja tela. Naprotiv, uvek budi spreman na post, na zlopaçeqe (dobrovoxno DOBROTOXUBXE Ì
18 HILANDARSKI PREVODI liwavaqe), na krajqe uzdrùaqe. Ukoliko ti tvoj otac po Bogu naredi izvesnu utehu za telo, posluwaj ga, odsecajuçi svoju voxu. A ukoliko ti ne naredi, sa radowçu i trpxeqem ispuqavaj ono wto si ushteo (tj. na svaki nayin se uzdrùavaj od svega). Ispuqavajuçi reyeno, ispawçe da uvek postiw i uzdrùavaw se u svemu, odrekavwi se svoje voxe. Wtaviwe, i plamen koji postoji u tvom srcu i koji te podstiye da sve [zemaxsko] prezirew, ti çew sayuvati neugasivim. 13. Uyinivwi sve sa svoje strane i ne uspevwi da uzdrmaju nameru po Bogu, ili da ometu qeno ispuqeqe, demoni prilaze (bratiji) koji su samo po izgledu poboùni i putem qih pokuwavaju da ometaju one koji su veç zapoyeli da se podvizavaju dobrim podvigom. Oni im najpre, navodno pobu$ivani xubavxu i saoseçaqem, savetuju da se ne udaxuju od telesnih uteha kako im telo ne bi iznemoglo i kako ne bi upali u mrzovoxu. Zatim, pozivajuçi ih na nekorisne razgovore, oni ih navode da yitave dane provode uzaludno. Najzad, ukoliko neko od revnosnih posluwa qihov savet i postane im sliyan, oni poyiqu da se smeju, gotovo se radujuçi qegovoj pogibli. Ukoliko, pak, ne posluwa qihove reyi, veç ostane po strani od svega, pazeçi na sebe i buduçi daleko od smelosti (tj. buduçi skroman i pokoran svima), oni se pokreçu na zavist i naoruùavaju protiv qega, upotrebxavajuçi sve nayine da ga yak isteraju i iz manastira. Jer, za neyasnu sujetu postaje nesnosno da vidi kako im pred oyima hvale istinsko smireqe. 14. Sujetni sa bolom pati gledajuçi kako smireni, prolivajuçi suze, i Boga umilostivxuje i xude podstiye na nenamerne pohvale. 15. Ceo se predavwi svom duhovnom ocu, znaj da je za tebe sve wto si doneo izvan postalo tu$e - i stvari i novac. Sa qima nemoj niwta yiniti bez qegove voxe i od reyenoga nemoj niwta traùiti od qega, ni malo, ni veliko. [Newto moùew uzeti] jedino ukoliko ti on, po vlastitom proizvoxequ, naredi da uzmew, ili ti svojeruyno preda. 16. Bez voxe tvoga oca po Bogu nemoj ni pomiwxati da dajew milostiqu od novca koji si doneo sa sobom. Nemoj yak ni preko posrednika da pokuwavaw da od qega dobijew newto od novca. Jer, boxe je biti i nazivati se siromah, negoli rasturati i davati siromawnima novac kada si veç poyetnik. Delo savrwene vere je da se sve, kao u ruku Boùiju, preda na voxu duhovnog oca. 17. Nemoj traùiti ni gutxaj vode da popijew, yak i da se desi da goriw od ùe$i, sve dok ti tvoj duhovni otac, sam od sebe pokrenut, ne kaùe da uyiniw reyeno. Pritewqavaj se i prinu$avaj u svemu, nagovarajuçi se reyima: —Ukoliko hoçe i ukoliko sam dostojan, Bog çe svakako mom starcu dati da kaùe: »Napij
19 se«”. I ti çew se veç napiti sa yistom savewçu, yak i ako nije vreme za piçe. 18. Onaj ko je opitom poznao duhovnu korist i ko je stekao istinsku veru, imajuçi Boga za svedoka istine, kaùe: —Ja sam u sebi prihvatio pomisao da nikada od svog oca ne traùim ni da jedem, ni da pijem, niti da uopwte bilo wta uzimam sve dok ga Bog ne nadahne da mi newto sliyno naredi. I postupajuçi kao wto rekoh, moja nada nikada nije bila izneverena”. 19. Onaj ko je istinski stekao veru u svog oca po Bogu, gledajuçi ga, misli da vidi samog Hrista, i buduçi sa qim i sledeçi ga - nesumqivo veruje da je sa Hristom i da ide za Qim. On nikada neçe poùeleti da porazgovara sa bilo kim, niti çe seçaqu na Qega i xubavi prema Qemu pretpostaviti bilo wta od zemaxskih stvari. Jer, wta bi bilo boxe ili korisnije u sadawqem i u buduçem ùivotu od prebivaqa sa Hristom? Wta je krasnije ili sla$e od umozreqa Qega? Ukoliko se neko udostoji i besede sa Qim, svakako çe [iz reyene okolnosti] pocrpsti ùivot veyni. 20. Onaj ko blagonaklono voli one koji ga vre$aju, grde i priyiqavaju mu wtetu, te se moli za qih, svakako çe za kratko vreme postiçi veliki napredak. Imajuçi sliyno dobro raspoloùeqe u oseçaqu srca, on dospeva do bezdana smireqa iz koga nastaju izvori suza, u koje se pogruùava yitava trodelnost duwe (tj. slovesna, sryana i ùelatexna qena sila), te se um uzvodi na nebo bestrawça i yini umozritexnim. Okuwaqem tamowqih dobara [yovek] se podstiye da sva dobra sadawqeg ùivota smatra smeçem, te da i samu hranu i piçe na prima sa sladowçu i uyestalowçu. 21. Podviùnik ne treba da se udaxava [samo] od zlih dela, nego da se stara da bude slobodan yak i od misli i pomisli koje su protivne (zapovestima i voxi Boùijoj). On u sebi treba da je svagda zauzet duwespasonosnim i duhovnim seçaqima, prebivajuçi bezbriùan za ùivotne stvari. 22. Onaj ko obnaùi celo svoje telo, ali na svojim oyima ostavi neko pokrivalo, izbegavajuçi da ga uzme i odbaci, neçe moçi, i pored sve ostale obnaùenosti, da vidi svetlost. Ni onaj ko je ostavio sve svoje stvari, i novac, izbavivwi se i od samih strasti, neçe moçi da vidi umnu svetlost - Gospoda naweg Isusa Hrista i Boga, ukoliko i oko svoje duwe ne oslobodi od seçaqa na ùivotne [stvari] i r$avih pomisli. 23. Svetske misli i priseçaqa su za um i oko duwe isto wto i pokrivalo koje se stavxa na [telesne] oyi. Sve dok im dopuwtamo da postoje, mi neçemo niwta videti. A ukoliko ih odagnamo seçaqem na smrt, mi çemo ugledati istinsku svetlost, koja prosveçuje svakog yoveka koji dolazi na svet. DOBROTOXUBXE Ì
20
HILANDARSKI PREVODI
24. Onaj ko je slep od ro$eqa ne moùe da zna snagu pisane [reyi], niti da joj veruje. Me$utim, ukoliko se ikada udostoji da progleda, poyeçe da svedoyi da je ono wto je napisano i wto se yita - istinito. 25. Onaj ko vidi yulnim oyima zna kad je dan i kad je noç, dok slepi ne zna ni jedno, ni drugo. I onaj ko je duhovno progledao i koji vidi duhovnim oyima, tj. ko je ugledao istinsku i nezalaznu svetlost, [moùe] zbog nemara i nepaùqe da se opet vrati na pre$awqu oslepxenost i da se liwi svetlosti. Nalazeçi se u dobrom staqu yula, on dobro oseça liwenost svetlosti, premda ne zna zbog yega se reyeno desilo. Onaj, pak, ko je od ro$eqa (duhovno) slep, niwta sliyno ne zna ni po opitu, ni po dejstvu. On samo iz sluwaqa moùe newto saznati o onome wto nikada nije video. On çe drugima priyati o reyenome, premda ni on ni oni koji ga sluwaju niwta pouzdano ne zna o stvarima o kojima razgovaraju. 26. Nije moguçe u isto vreme i telo puniti do sitosti jelima, i duhovno se nasla$ivati umnim i boùanstvenim dobrima. Jer, yovek se liwava kuwaqa duhovnih dobara u meri u kojoj sluùi stomaku. Naprotiv, yovek çe se nasititi hranom i utehom duhovnom u meri u kojoj staquje svoje telo. 27. Ostavimo sve zemaxsko, tj. iz duwa nawih izagnajmo ne samo bogatstvo i zlato, i druge ùivotne stvari, veç i samu pohlepu prema qima. Omrzimo ne samo zadovoxstva tela, nego i qegove beslovesne pokrete, postaravwi se da ga umrtvimo naporima i podvizima. Jer, preko qega se bude pohote i sprovode u delo. I sve dok je ono ùivo, nawa duwa po neophodnosti biva mrtva, tj. tewko pokretna ili sasvim nepokretna za svaku zapovest Boùiju. 28. Plamen ogqa se uvek podiùe naviwe, naroyito ukoliko se razgrçe vewtastvo u kome se zametnuo i rasplamsao. Sliyno se ni srce sujetnog ne moùe smiriti. Jer, rekavwi mu newto wto mu je na korist, on se jow viwe uzvisuje. A ukoliko ga izobliyiw i urazumiw, on snaùno protivreyi. Ukoliko ga, najzad, pohvaliw i pozdraviw, on se zlo nadima. 29. Yovek koji je nauyio da protivreyi sam sebi jeste dvosekli may. On ubija svoju duwu i bez svog znaqa, yineçi je tu$om za veyni ùivot. 30. Onaj ko protivreyi sliyan je onome ko se proizvoxno predaje protivnicima svoga cara, tj. neprijatexima. Protivreyeqe je udica kojoj kao mamac sluùi opravdavaqe (tj. navodna zawtita pravde, samoopravdavaqe i samozawtita). Qime prevareni, mi gutamo udicu (tj. kukicu udice) greha. Obiyno na opisani nayin kukavnu duwu duhovi zlobe love za jezik i grlo. I ona
21 se yas podiùe na gore, yas pogruùava u haotiyni bezdan greha, buduçi osu$ena zajedno sa onima koji su otpali sa neba. 31. Neka je na znaqe da onaj koga srce silno boli, kada ga bewyaste ili vre$aju, u stvari pokazuje da u svojim nedrima nosi drevnu zmiju. Ukoliko, pak, poyne sa çutaqem da podnosi ono wto mu nanose ili da protivreyi sa velikim smireqem, on çe zmiju uyiniti nemoçnom i raslabxenom (i sasvim je ubiti). Ukoliko, naprotiv, poyne da protivreyi sa goryinom i da govori sa drskowçu, on çe zmiji dodati silu, izlivajuçi otrov u svoje srce i nemilosrdno izjedajuçi svoju unutrawqost. Stoga çe zmija na kraju, svakodnevno buduçi osnaùivana, progutati samu nameru kukavne duwe da se ispravi i da bude ispravna u dobrom poretku ùivota, oduzevwi joj svu snagu. I sliyni çe veç poyeti da ùivi za greh, buduçi sasvim mrtav za pravdu. 32. Ukoliko hoçew da se odreknew od sveta i da se nauyiw jevan$elskom ùivotu, predaj se iskusnom i bestrasnom uyitexu, kako se ne bi nauyio $avolskom ùivotu. Jer, kod dobrih uyitexa su i pouke dobre, a kod lowih - lowe. Od r$avog semena i rastiqe je r$avo. 33. Molitvama i suzama umoli Boga da ti da bestrasnog i svetog uyitexa. I sam ispituj Boùanstvena Pisma i naroyito delatne spise svetih otaca kako bi, poredeçi sa qima ono wto te uyi uyitex i starewina, kao u ogledalu video koliko su saglasni me$u sobom. Potom ono wto je saglasno sa spisima usvoj i zadrùavaj u misli, a ono wto nije, dobro rasudivwi, odloùi, kako se ne bi prevario. Naime, znaj da se u nawe dane pojavilo mnogo varalica i laùnih uyitexa. 34. Svako ko ne vidi (tj. ko je slep duwom), a preuzima da rukovodi druge, jeste prevarant, te one koji idu za qim baca u jamu pogibli, po reyi Gospodqoj: A slepi slepoga ako vodi, oba çe u jamu pasti (Mt.15,14). 35. Onaj ko je slep u odnosu prema Jednome (Bogu), slep je i u odnosu prema svemu, a onaj ko vidi u Jedinom (Bogu), vidi u svemu. Me$utim, on je i udaxen od vi$eqa svega i nalazi se u vi$equ svega, i jeste izvan svega vidxivoga. Buduçi u Jedinome, on vidi sve i, buduçi u svemu, ne vidi niwta od svega. Gledajuçi u Jedinom, on kroz Qega vidi i sebe, i sve [stvari] i sve [xude]. I buduçi sakriven u Qemu, on niwta od svega ne vidi. 36. Onaj ko se u svom unutrawqem slovesnom i mislenom yoveku nije obukao u obraz Gospoda naweg Isusa Hrista, nebeskog Yoveka i Boga, zapravo jeste samo krv i plot, te ne moùe samo pomoçu reyi da stekne oseçaj duhovne slave, kao wto ni slepi od ro$eqa ne moùe da pozna wta je svetlost sunca jedino na osnovu reyi. DOBROTOXUBXE Ì
22
HILANDARSKI PREVODI
37. Onaj, pak, ko vidi i oseça na reyeni nayin, u stvari poznaje znayeqe onoga o yemu se govori, s obzirom da se veç obukao u obraz nebeskog i da je veç dospeo u meru yoveka savrwena, u meru rasta punote Hristove (Ef.4,13). Potom on veç moùe dobro rukovoditi i stado Hristovo na putu zapovesti Boùijih. Onaj, me$utim, ko reyeno ne zna i ko nije sliyan, zapravo nema prosveçena i zdrava yula duwe. Za qega je mnogo boxe da bude rukovo$en, negoli da rukovodi uz opasnost za sebe i za druge. 38. Onaj ko gleda svog uyitexa i rukovoditexa kao u Boga, ne moùe da protivreyi. Onaj ko misli i govori da ima i jedno i drugo (tj. da gleda u svog oca kao u Boga i da protivreyi) treba da zna da je u zabludi, buduçi da ne zna kakvo raspoloùeqe prema Bogu imaju xudi Boùiji. 39. Onaj ko veruje da se u ruci qegovog pastira nalazi qegov ùivot i smrt, nikada neçe usprotivreyiti. Neznaqe reyenoga ra$a prepiraqe, koje izaziva duhovnu i veynu smrt. 40. Sve dok se ne donese presuda, onome kome se sudi se daje rey samopravdaqa, tj. da na sudu govori o onome wto je uyinio. Po razmatraqu qegovog sluyaja i posle donoweqa presude sudije, on viwe ni malo, ni mnogo ne protivreyi onima koji ga kaùqavaju (radi izvrweqa presude). 41. Pre nego wto stupi na sud (pokajaqa, tj. manastir) i otkrije ono wto mu leùi na srcu, monah moùe ponewto da govori protiveçi se, bilo iz neznaqa, bilo iz pomisli da sakrije neka svoja dela. Me$utim, po otkrivaqu i iskrenoj ispovesti vlastitih pomisli, on viwe nikada do smrti ne treba da protivreyi svom sudiji i vladici po Bogu. Jer, stupivwi na pomenuto sudiwte i u poyetku obnaùivwi skrivenost svoga srca, monah od samog poyetka ùivota u [manastiru] nosi, ukoliko je pri zdravoj pameti i ukoliko zna silu tajinstva, ube$eqe da je dostojan bezbrojnih smrti, premda i veruje da çe se preko posluwnosti i smireqa izbaviti od svake muke i kazne. 42. Onaj ko reyeno neizgladivo yuva u svom umu, nikada se, dok ga uye, urazumxuju i izobliyavaju, neçe srcem pokrenuti na newto nepriliyno. Jer, onaj ko pri reyenome pada u pogubni greh protivreyeqa i neverja svom duhovnom ocu i uyitexu, jow se u ovom kukavnom ùivotu survava u dubinu ada, postajuçi staniwte satane i sve qegove neyastive vojske, kao nepokorni sin pogibli. 43. Molim te da, powto si veç uzeo breme posluwnosti, reyeno yesto imaw u svojim mislima, sa svakim staraqem se podvizavajuçi da ne upadnew, kao wto je reyeno, u ad na veyne muke. Naprotiv, svakog dana se toplo moli Bogu, govoreçi: —Boùe i Gospode svega, koji imaw vlast nad svakim disaqem i svakom duwom, koji jedini moùew da me izleyiw, usliwi moje moxeqe te
23 zmiju, koja se gnezdi u meni kukavnom, nailaskom Duha Svesvetoga tvog umrtvi i istrebi. Nauyi me i nastroj da, premda siromah i liwen svake vrline, ipak pripadam stopama oca moga, te qegovu svetu duwu oraspoloùi na saoseçaqe i milostivost prema meni. Daruj mi, Gospode, smireqe u srcu mome i pomisli koje priliye grewniku, koji je rewio da se kaje pred tobom. Nemoj do kraja ostaviti duwu koja se jednom sjedinila sa tobom, koja tebe ispoveda, koja je tebe umesto celoga sveta izabrala i svemu pretpostavila. Ti znaw, Gospode, da ja ùelim da se spasem, premda mi moja lowa navika smeta. Me$utim, tebi je, Vladiko, moguçe i ono wto xudima nije moguçe”. 44. Oni koji su na popriwtu blagoyawça sa strahom i trepetom poloùili dobar temex vere i nade, te svoje noge nepokolebivo utvrdili na kamenu posluwnosti duhovnim ocima, sluwajuçi ono wto zapovedaju kao da izlazi iz usta Boùijih, u stvari brzo napreduju, na osnovu posluwaqa bez kolebaqa sa smireqem duwe se brinuçi o ispuqequ reyenog. I na qima se ostvaruje veliko i prvo delo koje se sastoji u odricaqu od sebe samih. Jer, ispuqavaqe tu$e umesto svoje voxe ne samo da ukorequje duwevno samoodricaqe, nego proizvodi i umiraqe za ceo svet. 45. Onaj ko protivreyi svome ocu raduje demone. A onome ko se do smrti smirava pred qim dive se an$eli. Jer, on vrwi delo Boùije, upodobxujuçi se Sinu Boùijem, koji je pokazao posluwnost Ocu svome yak do krsne smrti. 46. Bezmerno i nepravovremeno skruwavaqe srca zbog neyega yulnog pomrayuje i smuçuje um, wto iz duwe izgoni yistu molitvu i umileqe, usa$ujuçi u qu bolno muyeqe srca. Otuda jarost i beskrajna bezoseçajnost, yime demoni obiyno navode i oyajaqe na one koji su se latili duhovnog ùivota. 47. Ukoliko se sa tobom, monawe, desi da (iako u svojoj duwi nalaziw revnost i veliku ùexu za savrwenstvom, usled yega silno stremiw da ispuqavaw svaku zapovest Boùiju, da ne grewiw yak ni praznom reyju, te da niukoliko ne zaostajew za drevnim svetitexima, ni u delu, ni u znaqu, ni u umozrequ) vidiw da te ometa neprijatex, sejuçi kukox maloduwnosti i ne dopuwtajuçi ti da se popnew na visinu svetosti, veç navodeçi raslabxenost putem podsticaqa na strawxive pomisli da se ne moùew spasti usred sveta i da ne moùew bez omawki ispuniti sve zapovesti Boùije, ti sedi u ugao, usamxen, te saberi i usredsredi svoje pomisli, dajuçi dobar savet svojoj duwi i govoreçi: —Zawto si ùalosna, duwo moja, i zawto se smuçujew? Uzdaj se u Boga, jer çu se ispovedati Qemu. On je spaseqe lica moga, a ne dela moja. On je Bog moj (Ps.41,6). Ko çe se opravdati delima zakona? I car prorok govori: Jer, neçe se opravdati pred tobom niko ùiv (Ps.142,2). Naprotiv, verom koju imam u Boga mog ja se nadam da doDOBROTOXUBXE Ì
24 HILANDARSKI PREVODI bijem spaseqe kao dar po neizrecivoj wtedrosti Qegovoj. Idi od mojih oyiju, satano. Ja se poklaqam Gospodu Bogu mome i od mladosti mu sluùim, buduçi da moùe da me spase jedino po milosti svojoj. Odstupi od mene. Neka te satre Bog, koji me je stvorio po obrazu i podobiju svome”. 48. Bog od nas xudi ne traùi niwta osim da ne grewimo. I ne radi se o ispuqavaqu zakona, nego o nenaruwivom yuvaqu obraza i gorqeg dostojanstva. Stojeçi u qemu po prirodi i noseçi svetlozarnu odeçu Duha, mi prebivamo u Bogu i On u nama, postajemo bogovi po blagodati i sinovi Boùiji, znamenujuçi se svetlowçu poznaqa Boga (po reyi: Znamenova se na nama svetlost lica tvoga, Gospode - Ps.4,7). 49. Mrzovoxa i oteùalost tela, koji u duwu dolaze od leqosti i nemara, odvode od obiynog pravila i proizvode pomrayeqe uma i maloduwnost. Otuda u srcu yesto poyiqu da se pojavxuju pomisli straha i hule. Onaj koga iskuwava demon mrzovoxe yesto od tromosti ne moùe da na$e obiyno mesto molitve, predajuçi se leqosti i yesto ispitujuçi napade neumesnih pomisli o Tvorcu svega. Stoga, znajuçi uzrok od koga ti reyeno dolazi, poùuri da u$ew u uobiyajeno mesto molitve tvoje. Pavwi pred yovekoxubivim Bogom, moli se sa srdaynim steqaqem, sa patqom i suzama, iwtuçi izbavxeqe od tereta mrzovoxe i zlih pomisli. I uskoro çe ti biti data sloboda od qih, ukoliko budew naporno u uporno kucao (na dveri milosr$a Boùijeg). 50. Onaj ko je stekao yisto srce svakako je pobedio strahovaqe. A onaj ko ga jow yisti, ponekad ga savla$uje, a ponekad biva savladan qime. Onaj, pak, ko se uopwte ne podvizava (za yistotu) ili je potpuno upao u staqe neosetxivosti (postavwi prijatex strasti i demona, uz sujetu bolujuçi jow i od samouverenosti i misleçi da je newto, iako nije niwta - Gal.6,3), ili je rob koji je predan u ruke strahovaqa, te kao detiqast umom, drhti i trepti od straha [na mestu] gde nema straha ni bojaùxivosti za one koji se boje Boga. 51. Onaj ko se boji Boga ne boji se podizaqa demona na qega, niti qihovih nemoçnih napada, kao ni pretqi zlih xudi. Buduçi kao neki plamen i ogaq koji prùi, on odvraça u bekstvo demone yak i kad hodi po skrivenim i tamnim mestima. Jer, oni beùe od qega (viwe negoli on od qih) kako ne bi bili opaxeni luyama boùanstvenog ogqa, koje izlaze iz qega. 52. Onaj ko je proniknut strahom Boùijim ne boji se da se nalazi me$u zlim xudima. Imajuçi u sebi strah Boùiji i noseçi nepobedivo oruùje vere, on je sposoban za sve i moùe yiniti yak i ono wto mnogima izgleda tewko i nemoguçe. On izme$u qih hodi kao div me$u majmunima, ili kao lav koji riye me$u kerovima i lisicama, uzdajuçi se u Gospoda. Yvrstinom svog razmiwxa-
25 qa on ih izbezumxuje i uùasava, poraùavajuçi ih slovom mudrosti kao gvozdenim ùezlom. 53. Bezbriùan, tj. slobodan od peyalne briùxivosti za ùivotne potrebe ne treba da bude samo tihovatex ili posluwnik, veç i iguman, tj. starewina nad mnogima, koji sve ustrojava. Jer, ukoliko se brinemo, mi pokazujemo da smo prestupnici zapovesti Boùije, koja kaùe: Ne brinite se duwom svojom, wta çete jesti, ili wta çete piti; ni telom svojim u wta çete se odenuti… Jer, sve ovo neznabowci iwtu (Mt.6,25; 32), i jow: Ali pazite na sebe da srca vawa ne oteùaju prejedaqem i pijanstvom i brigama ovoga ùivota (Lk.21,34). 54. Onaj yije su pomisli zauzete brigama o ùivotnim stvarima nije slobodan. Jer, staraqe o qima ga drùi u svojim rukama i yini svojim robom, bez obzira da li se brine za sebe ili za druge. Onaj ko je slobodan od reyenoga ni zbog sebe, ni zbog drugih ne brine o ùivotnim [stvarima], bilo da je episkop, ili $akon, ili iguman. Ipak, on nije nikada besposlen, ne pokazujuçi ni najmaqu ravnoduwnost ni prema beznayajnim ili niwtavnim [stvarima ]. Bogougodno sve yineçi i ure$ujuçi, on ostaje potpuno bezbriùan yitavog svog ùivota. 55. Pazi da ne razoriw svoj dom, hoteçi da izgradiw dom bliùqega. [Izgraditi dom bliùqega] jeste naporno i tewko izvodxivo delo. Stoga budi oprezan da se ne bi desilo da, zauzevwi se oko reyenoga, i svoj dom razoriw i qegov ne izgradiw. 56. Ukoliko nisi stekao savrwenu bespristrasnost prema ùivotnim stvarima i novcu, nemoj poùeleti da ti bude uruyeno domostrojitexstvo (nadleùnost nad stvarima i raspolagaqe qima) kako ne bi bio porobxen qima i kako umesto nagrade za sluùeqe obitexi ne bi potpao pod osudu za utaivaqe i kra$u svetiqe. Ukoliko te, pak, nastojatex prinudi na reyeno delo, obavxaj ga kao da rukujew sa goruçim ogqem. Razbijaj veç prvi prilog pomisli (o prisvajaqu tu$eg) ispovewçu i pokajaqem, te çew molitvom starewine ostati nepovre$en. 57. Onaj ko nije postao bestrasan yak i ne zna wta je bestrawçe, uopwte ne verujuçi da je bestrasnih bilo na zemxi. Onaj ko se najpre nije sam sebe odrekao i svoju krv usrdno prolio radi blaùenog ùivota tewko da çe pomisliti da je neko drugi reyeno uyinio da bi stekao bestrawçe. Sliyno i onaj ko misli da poseduje Duha Svetoga (iako ga zapravo nema), ne veruje kada yuje da su dejstva Duha Svetog prepoznatxiva na onima koji ga poseduju. On podjednako ne veruje da je bilo ko u nawem rodu ravan apostolima Hristovim i svim svetima od veka, te da je pokretan dejstvom Boùanstvenog Duha, da je pod Qegovim nadzorom ili da ga oseça. Jer, svako po svom sopstvenom staqu sudi i o onome wto se govori o bliùqima, tj. po vrlini ili gresima. DOBROTOXUBXE Ì
26
HILANDARSKI PREVODI
58. Jedno je bestrawçe duwe, a drugo - bestrawçe tela. Bestrawçe duwe i telo osveçuje sopstvenim sijaqem i izlivaqem svetlosti Duha. Drugo, pak, samo po sebi uopwte nije korisno onome ko ga je stekao. 59. Siromah iz krajqe bede koga je car obogatio, uzveo u visok yin, obukao u svetlo odelo i odredio da stoji pred qegovim licem, samog cara gleda sa yeùqom i bezmerno voli kao dobroyinitexa, veselo gledajuçi na odelo u koje je obuyen, buduçi svestan svoga yina i spoznajuçi svoje bogatstvo. Sliyno i monah koji je iskreno ostavio svet i sve svetsko, koji je pristupio Hristu i, vuyen dobrim oseçaqima, uziwao na visinu duhovnog umozreqa putem ispuqavaqa zapovesti - i samog Boga nevarno vidi, kao wto jasno vidi i promenu koja se u qemu dewava. On uvek vidi blagodat Svetog Duha koja ga obasjava, koja se imenuje i odeçom i carskim plawtem. Reyeno je za verne upravo i sam Hristos Gospod, u koga se oni oblaye. 60. Mnogi xudi sami yitaju Boùanstvena Pisma. Drugi sluwaju one koji ih yitaju. Pa ipak, malobrojni uspevaju pravilno da razumeju znayeqe i smisao yitanoga. Jedni smatraju da je ono wto se yita u Boùanstvenim Pismima nemoguçe. Drugi izravni smisao napisanog smatraju tewko prihvatxivim, te se laçaju da ga tumaye po svome, r$avo ga tumayeçi. O onome wto je reyeno u sadawqem vremenu, oni rasu$uju da çe se dogoditi u buduçnosti, a ono wto je kazano za buduçnost oni odnose na prowlost ili na svakodnevno dewavaqe. Stoga kod qih nema pravilnoga rasu$ivaqa i istinskog raspoznavaqa osobina Boùanskih i xudskih stvari. 61. Na sve verne mi treba da gledamo kao na jednoga, misleçi da u svakome prebiva Hristos. Za svakoga treba da imamo xubazno raspoloùeqe, kojim smo gotovi yak i duwu svoju za qega poloùiti. Stoga ne treba da govorimo ili mislimo da je bilo ko zao, veç sve treba da vidimo kao dobre, kao wto je reyeno. Ukoliko vidiw da se neko bori sa strastima, nemoj omrzeti brata, nego strasti koje ga napadaju. Ukoliko, pak, da vidiw nekoga muyi pohota i lowe navike, imaj prema qemu jow veçe sastradavaqe, kako inaye i sam ne bi bio iskuwan na sliyan nayin, s obzirom da si i sam sklon promenama i da stojiw pod uticajem promeqivog vewtastva. 62. Onaj ko je unekoliko iskvaren zbog licemerja, ili kriv za [neka] dela, ko je raqen nekom strawçu ili unekoliko neispravan zbog nemara, neçe biti primxen u broj ispravnih u svemu, veç çe biti odbayen kao nepotreban i neiskusan kako ne bi izazvao rascep u savezu koji treba da ostane neraskidiv i kako ne bi doveo do razdexeqa me$u onima koji treba da ostanu nerazdexivi. On bi i kod jednih i kod drugih izazvao tugu, s obzirom da
27 bi oni koji su ispred (u vrlini) bili tuùni zbog onih koji su iza, a oni koji su iza - zbog razdvajaqa sa onima koji su ispred. 63. Onaj ko na plamen raspaxene peçi baca zemxu zapravo gasi ogaq. Sliyno i ùivotne brige i svaki vid pristrawça prema neyemu, yak i posledqem i najbeznayajnijem, u stvari istrebxuju toplinu srca koja se razgorela u poyetku. 64. Onaj ko se sa radowçu i savrwenim oseçaqem odrekao od svega spoxawqeg, tj. od stvari i xudi, i sve zaboravio, preskayuçi kao stenu svako pristrawçe prema qima (i ostavxajuçi ih iza sebe), biçe tu$ za svet i sve wto je u svetu. Drùeçi svoj um u sabranosti, on se uvek pouyava u seçaqu i miwxequ na smrt. Stoga se on svagda i stara o onome wto se tiye suda i nagrada, buduçi qime zapleqen i kao okovan uzama. Udubxivaqem u reyene pomisli on u svoje srce unedruje neizrecivi strah. 65. Onaj ko u dubinu srca svoga useli strah od suda, na pozornici sveta izgleda kao neki osu$enik, okovan u uze. On prebiva u strahu kao onaj koga nemilostivi ëelat vuye na mesto kazne, misleçi samo na stradaqa i muke koje çe trpeti u veynom ogqu. Oseçaqe muka u qegovom srcu ostaje neizgladivo zbog straha koji ga je porodio, ne dajuçi mu da se brine ni o yemu xudskom. Jer, on kao da se uvek nalazi na krstu. On kao da u svoj sili i bolu oseça stradaqa krsne smrti, wto mu ne dozvoxava da pazi na bilo koga, ili da misli na xudsku yast ili bewyawçe. Iz sve duwe se smatrajuçi dostojnim svakog prezira i bewyawça, on ne obraça paùqu na uvrede i poniùeqa koja mu yine. 66. Onaj ko je ispuqen strahom od smrti gnuwa se svakog jela, piça i ukrawavaqa. On hleb ne jede i vodu ne pije radi zadovoxstva, veç radi pruùaqa telu onog wto mu je neophodno za odrùavaqe ùivota. On odbacuje svaku svojevoxnost i biva blagorazumni sluga, ispuqavajuçi sve wto mu se naredi. 67. Onaj ko se kao sluga predao svojim ocima po Bogu iz straha od muka neçe poyeti da pravi izbor iz onoga wto mu nare$uju, wto bi olakwalo bol qegovog srca i razrewilo uze straha, kao wto neçe posluwati ni one koji bi ga prijatexski, ili varxivo, ili naredbeno podsticali na reyeno. On çe pretpostaviti ono wto poveçava qegov bol, poùelevwi ono wto jaye steùe pomenute uze i zavolevwi ono wto ëelata yini surovijim. U sliynim raspoloùeqima on çe uvek prebivati, ne hraneçi nadu da çe se bilo kada osloboditi od zasluùenih krajnosti. Jer, nada na izbavxeqe olakwava bol srca, wto za pokajnika nije korisno. 68. Za sve koji su poyeli da ùive po Bogu koristan je strah od muka i bol srca, koji on pora$a. Onaj ko bez pomenutog bola i uza straha zamiwxa da postavi poyetak (dobrom ùivotu) ne samo da na pesku polaùe temex svojih dela, veç wtaviwe mawta da u vazduhu izgradi dom bez temexa. Naravno, reyeno je nemoguçe. DOBROTOXUBXE Ì
28 HILANDARSKI PREVODI Naprotiv, pomenuti bol ubrzo ra$a svaku radost, dok uze raskidaju svaku svezu greha i strasti, a ëelat postaje vinovnik veynog ùivota, a ne smrti. 69. Onaj ko ne poyne da se udaxava od bola srca, koji se ra$a iz straha od veynog muyeqa, veç ga sledi sa proizvoxeqem srca, po meri uspeha sve viwe se steùuçi qegovim uzama, u stvari çe sve brùe hoditi napred. On çe ga dovesti i pred lice Cara nad carevima. Dowavwi do reyenoga, yim bude, makar i nejasno, pogledao na Qegovu slavu, odmah çe se raskinuti uze qegove, strah-ëelat çe daleko pobeçi od qega, a srdayan bol çe se pretvoriti u radost koja çe u qemu postati ùivi istoynik ili bujni izvor, koji çe uvek yulno toyiti reku suza, a duhovno - tiwinu, krotost i neizrecivu sladost, uz hrabrost da se sa spremnowçu slobodno i nesmetano preda na svako ispuqavaqe zapovesti Boùijih. Reyeno inaye nije moguçe poyetniku, nego onome ko se popeo do sredine napretka. Za one, pak, koji prilaze savrwenstvu, pomenuti izvor postaje svetlost pri iznenadnoj promeni ili izmeni srca. 70. Onaj ko u sebi ima svetlost Svesvetog Duha pada na zemxu (ne buduçi sposoban da podnese qegovo vi$eqe), priziva i vapije sa uùasom i velikim strahom s obzirom da je video i okusio newto wto je iznad prirode, reyi i razuma. On postaje sliyan yoveku kome se iz nekog razloga razgorela utroba ogqem, te zbog vreline i ùareqa plamena ne moùe da trpi, postajuçi sav izmuyen i ne moguçi da ostane u sebi. Ipak, buduçi neprestano orowavan i prohla$ivan suzama, on se jow viwe razgoreva ogqem boùanstvene ùexe, usled yega mu suze jow obilnije teku. Buduçi omivan qihovim izlivaqem, on sija jow blistavije. I kada se razgori i sav postane svetlost, na qemu se ispuqavaju reyi (Bogoslova): —Bog se sjediquje sa bogovima koji ga poznaju (buduçi da se Bog sjediquje sa onima koje oboùuje i koji ga poznaju) u stepenu u kome se veç sjedinio sa onima koji su se sa Qime spojili, otkrivwi se u meri u kojoj su ga poznali”. 71. Neka nas niko ne vara praznim reyima, kao wto ni sami sebe ne treba da varamo: pre playa i suza mi nemamo pokajaqa, ni istinsku nameru da se promenimo, ni straha Boùijeg u srcima nawim, niti smo shvatili da smo krivci, niti smo se osudili, niti je nawa duwa stekla oseçaqe buduçeg suda i veynih muka. Jer, kad bismo osudili sebe, kad bismo imali sliyne pokrete srca, kad bismo imali sliyna oseçaqa, mi bismo odmah prolili suze. Bez qih surovost nawe duwe ne moùe da se smekwa, niti duwa moùe da stekne duhovno smireqe, niti moùemo postati smireni. Ko, me$utim, ne stekne reyeno, ne moùe se sjediniti sa Duhom Svetim. Ne sjedinivwi se, pak, sa Qim kroz
29 oyiwçeqe od svega strasnog, on ne moùe da se udostoji umozreqa i poznaqa Boga, niti skrivenog pouyavaqa u vrlini smireqa. 72. Spoyetka od playa po Bogu nastaje smireqe, od koga potom dolaze radost i neizreciva veselost. Oko smireqa po Bogu, pak, raste nada na spaseqe. Jer, ukoliko yovek sebe iz sve duwe smatra grewnijim od svih xudi, utoliko u qemu sve viwe, zajedno sa smireqem, raste i nada. Ona cveta u qegovom srcu i ispuqava ga uverenowçu da çe nesumqivo biti spasen posredstvom smireqa. 73. Ukoliko yovek dubxe silazi u dubinu smireqa i osu$uje samog sebe, utoliko viwe playe i ispuwta potoke suza. Me$utim, po meri suza i playa u qegovo srce ulazi duhovna radost. Zajedno sa qom se uliva i izrasta i nada, dajuçi verodostojnije uvereqe o spasequ. 74. Svako sebe treba da razmatra i da pazi na sebe razumno kako se ne bi uzdao jedino na nadu bez playa po Bogu i smireqa, niti opet samo na smireqe i suze bez nade i duhovne radosti. 75. Postoji prividno smireqe, koje proizilazi od nemarnosti i leqosti, te od silnog osu$ivaqa savesti. Oni koji ga imaju yesto ga smatraju putem ka spasequ, iako zapravo nije, buduçi da nema radostotvornog playa koji bi bio sjediqen sa qim. 76. Postoji i play bez duhovnog smireqa. Oni koji playu na reyeni nayin tako$e misle da sliyan play yisti grehove. Me$utim, oni uzalud obmaquju sebe, buduçi da su liweni sladosti Duha, koja se tajanstveno ra$a u mislenom skroviwtu, tj. skrivnici duwe, ne okuwavajuçi od Gospodqe blagosti. Stoga se oni brzo zapaxuju gnevom i ne mogu da potpuno prezru svet i ono wto je u qemu. Onaj, pak, ko ga nije potpuno prezreo i prema qemu nije stekao mrùqu iz sve duwe, nikada neçe moçi da stekne yvrstu i nesumqivu nadu na spaseqe, nego çe svagda lutati sa sumqom. On, naime, svoju nadu nije zasnovao na kamenu. 77. Play ima dvojako dejstvo: kao voda, on suzama gasi plamen strasti i duwu omiva od skverni, koju one priyiqavaju, a kao ogaq, prisustvom Duha Svetog, oùivotvorava, zagreva i omiriwxuje srce, rasplamsavajuçi u qemu xubav i ùexu za Bogom. 78. Pazi na sebe i trudi se da prepoznaw dejstva koja u tebi nastaju od smireqa i playa. Pazi da primetiw korist koju ti donose svakog yasa. Kod poyetnika oni donose jow jednu korist, naime - odbacivaqe svake zemaxske brige i pristrawça, odricaqe od svih xudi (roditexa, srodnika i prijatexa) i bezbriùnost i preziraqe svih stvari, tj. novca i svega, ne samo do posledqe niti, veç i samog tela svoga. 79. One koji se pretvaraju da su vrlinski i yiji se spoxqi izgled razlikuje od qihovog unutrawqeg yoveka, te koji su ponekad ispuqeni svakom nepravdom, puni zavisti, xubomore i smraDOBROTOXUBXE Ì
30 HILANDARSKI PREVODI da yulnih slasti, mnogi powtuju kao bestrasne i svete, imajuçi neoyiwçeno oko duwe i ne buduçi sposobni da ih poznaju po plodovima qihovim. One, pak, koji ùive u poboùnosti, vrlini i prostoti srca, buduçi zaista sveti, oni ne razlikuju od drugih xudi, te prolaze pored qih sa nepaùqom, ne rayunajuçi ih ni u wta. 80. Priyxivog i samoistiyuçeg oni smatraju sposobnijim za uyitexa i duhovnijim, dok çutxivog i onog ko se yuva od praznoslovxa oni smatraju grubim, neobrazovanim i nemim. 81. Visokoumni i oni koji boluju od $avolske gordosti udaxuju se od onoga ko govori u Duhu Svetom s obzirom da im izgleda visokouman i gordexiv. Oni su, naime, qegovim reyima viwe poraùavani, negoli privo$eni u umileqe i skruwenost. Onoga, pak, koji mexe kao ùrvaq i govori po svom stomaku ili po nauci, oni hvale i prihvataju, premda o delu spaseqa sve naopako tumayi. Stoga me$u qima nema ni jednoga koji bi dobro i kao wto jeste mogao da raspozna i vidi (xude i stvar spaseqa). 82. Bog govori: Blaùeni yisti srcem, jer çe Boga videti (Mt.5,8). Yisto srce ne yini jedna, ili dve, ili deset vrlina, veç sve zajedno, slivwi se, takoreçi, u jednu, kojom se dostiùe posledqi stepen savrwenstva. Pa ipak, ni u navedenom sluyaju same vrline ne mogu srce uyiniti yistim, ukoliko ne do$e dejstvo i poseta Duha Svetog. Ma koliko iskusno znao da rukuje oru$em, kovay niwta ne moùe da uradi bez sadejstva ogqa. I yovek koji sve yini sa svoje strane (radi oyiwçeqa srca), koristeçi se vrlinama kao oru$em za ostvareqe svog cixa, ipak ostaje neuspewan i nedejstven bez posete ogqa Duha. Jer, same vrline nemaju silu da yiste neyistotu i skvernu duwe. 83. U boùanstvenom krwtequ mi dobijamo otpuwteqe sagreweqa, osloba$ajuçi se od praroditexske kletve i osveçujuçi se nailaskom Svetoga Duha. Ipak, savrwenu blagodat koja se oznayava reyima: Useliçu se u qih, i ùiveçu u qima (2.Kor.6,16), mi ne dobijamo u navedenom trenutku. Ona je nasle$e onih koji su se savrweno utvrdili u veri i dokazali je delima. Ukoliko posle krwteqa skreçemo na skverna i r$ava dela, mi potpuno gubimo i samo osveçeqe. I veç pokajaqem, ispovewçu i suzama koje odgovaraju delima mi opet dobijamo otpuwteqe grehova, a potom i osveçeqe gorqom blagodaçu. 84. Kroz pokajaqe se vrwi omivaqe skverni ranijih nepriliynih dela. Posle reyenog oyiwçeqa dolazi do zajednice sa Svetim Duhom, premda ne jednostavno, veç zbog sile vere, raspoloùeqa (tj. yvrste rewenosti da se stoji i ne pada) i smireqa onih koji se kaju iz sve duwe. Wtaviwe, neophodno je ne samo projavxivaqe navedenih raspoloùeqa, nego i dobijaqe razreweqa grehova od duhovnog oca i kuma. Stoga je dobro svakodnevno
31 se kajati, kao wto nare$uje zapovest. Jer, reyi: Pokajte se, jer se pribliùilo Carstvo nebesko (Mt.3,2 ) nalaùu na nas svagdawqe delaqe, koje nije ograniyeno odre$enim vremenom. 85. Blagodat Svesvetoga Duha se, kao obruyeqe ili zalog, daje duwama koje su se unevestile Hristu. %ena bez obruyeqa nema yvrstu uverenost da çe se nesumqivo ikada sjediniti sa muùem. Ni duwa koja ne dobije obruyeqe ili zalog blagodati Boùije i koja ga svesno ne poseduje u sebi, nikada neçe steçi verodostojno uvereqe da çe veyno prebivati sa svojim Vladikom i Bogom, ili da çe se tajinstveno i neizrecivo sjediqavati sa Qim i nasla$ivati se Qegovom nepristupnom krasotom. 86. Obruyeqe ne biva izvesno ukoliko saglawavajuçe hartije, na kojima se piwu uslovi braka, ne potpiwu svedoci dostojni povereqa. Ni yvrsto osijaqe blagodaçu ne biva pre ispuqavaqa zapovesti i sticaqa vrlina. Jer, vrweqe zapovesti i vrlina su u duhovnom obruyequ isto wto i svedoci pri zakxuyivaqu uslova [braka]. Qima svako ko ùeli da se spase stiye savrwene uslove za obruyeqe (tj. blagodat Svetoga Duha). 87. U poyetku kao da se vrweqem zapovesti piwu brayni uslovi, da bi se vrlinama zapeyatili i potpisali. I veç %enik Hristos nevesti duwi daje prsten, tj. zaruku Duha. 88. Nevesta pre braka od ùenika dobija samo zalog obruyeqa, a ostalo wto je uslovxeno i obeçane darove oyekuje posle braka. I nevesta Hristova, tj. Crkva vernih i duwa svakoga najpre od %enika Hrista dobija samo obruyeqe Duha, a veyna dobra i nebesko Carstvo oyekuje po odlasku odavde. Ona se na qih nada na osnovu zaloga obruyeqa, koji joj sve pokazuje kao u ogledalu. Nesumqivost sticaqa reyenog se potvr$uje qenom saglasnowçu sa qenim Vladikom i Bogom. 89. Ukoliko se rasrdi stoga wto se ùenik zadrùao u odsustvu ili wto je, zauzet drugim poslovima, privremeno odloùio yin braka, nevesta moùe da prezre xubav i brayni dogovor, te da ga izbriwe ili pocepa. Ona se istovremeno, pak, liwava i svih nada kojima joj je ùenik mnogo obeçavao. Sliyno se dewava i sa duwom. Jer, podviùnik koji sebi kaùe: —Dokle çu ja da se zlopatim (tj. da trpim svakakva liwavaqa)”, te zanemari podviùniyke napore i podvige, prenebregavajuçi zapovesti i napuwtajuçi svagdawqe pokajaqe, u stvari kao da briwe i razdire svoj dogovor sa Gospodom, usled yega se odmah liwava i zaloga obruyeqa (blagodati) i potpuno gubi svaku nadu na Boga. 90. Ukoliko poyne javno ili tajno da ùivi sa drugim, i posveti mu xubav, koju je bila obavezna da pruùi ùeniku sa kojim se obruyila, nevesta ne samo da ne dobija niwta od onoga wto joj je obeçao ùenik, veç treba da oyekuje i dostojnu kaznu i sramotu po zakonu. Sliyno se dewava i sa nama. Ukoliko javno ili tajno DOBROTOXUBXE Ì
32 HILANDARSKI PREVODI zameni xubav prema %eniku Hristu sa zaxubxenowçu u bilo koji drugi predmet i srce joj se zarobi qime, duwa postaje mrska i odvratna %eniku i nedostojna sjediqeqa sa Qim. Jer, On je rekao: Ja volim one koji me vole (Priy.8,17). 91. Po navedenim priznacima svako treba da raspoznaje da li je dobio zaruku Duha od %enika i Vladike Hrista. I ukoliko ju je dobio, neka se stara da je odrùi i sayuva, a ako se jow nije udostojio da je primi, neka se potrudi da je putem dobrih dela, neophodnih delaqa i toplog pokajaqa wto pre stekne i potom yuva vrweqem zapovesti i umnoùavaqem vrlina. 92. Obruyeqe Svetim Duhom je neobjawqivo yak i onome ko ga je stekao, s obzirom da se stiye neshvatxivo, odrùava neodrùivo i vidi nevidxivo. Ono oùivxava, govori i pokreçe onoga ko ga je stekao. Ono odleçe iz svoje skrivnice, u kojoj je zapeyaçeno, i opet se u qoj nalazi neoyekivano, yime daje da se stekne ube$eqe da ne dozvoxava ni da se qegova poseta uyini utvr$enom jednom za svagda, niti da se qegov odlazak uyini nepovratnim i konaynim. Stoga onaj ko ga je stekao i kad ga nema u sebi (opipxivo) - kao da ga ima, i kada ga ima - kao da ga nema. 93. Ukoliko noçu stoji iza vrata i prozora koji su sa svih strana zatvoreni [prekriveni] i potom otvori jedan prozor, yovek çe odjednom biti preplavxen blistavom svetlowçu, usled yega çe, ne podnoseçi sijaqe, odmah zatvoriti svoje oyi, zamotati se i sakriti. Sliyno je i sa duwom. Ukoliko je odasvud zakxuyana u yulnom, te nekako umom svojim, kao kroz prozor, pogleda u izvanyulno i oblista se sijaqem koje postoji unutar obruyeqa Svetim Duhom, ona neçe biti u staqu da podnese sijaqe boùanstvene nepokrivene svetlosti, te çe odmah poyeti da trepti svojim umom, sva se sakrivajuçi u samu sebe i kao beùeçi u nekakav dom, pod pokrov yulnog u xudskog. 94. Mudri Solomon govori: Zar onaj ko stavxa ogaq u svoja nedra neçe spaliti svoju odeçu (Priy.6,27). A ja kaùem: —Zar onaj ko u svoje srce primi nepokriveni nebeski ogaq Duha Svetoga neçe da se razgori i oblista, zar neçe zasijati i zar neçe steçi obasjaqe Boùanstvom po meri svog oyiwçeqa i primaqa ogqa”. Jer, primaqe ogqa dolazi posle oyiwçeqa srca. I opet, oyiwçeqe srca ide za primaqem ogqa. Naime, srce prima boùanstvenu blagodat po meri oyiwçeqa, i opet - ono se yisti po meri primaqa blagodati. Kada se reyeno zavrwi (tj. i oyiwçeqe srca i primaqe blagodati), yovek svecelo postaje bog po blagodati. 95. U domu se krov drùi na temexu, zajedno sa ostalim zdaqem, a temex se (zajedno sa ostalim zdaqem) postavxa da drùi krov, s obzirom da je i jedno i drugo neophodno i blagopotrebno. Ni krov se obiyno ne pravi bez temexa (sa ostalim zdaqem), niti temex (sa ostalim zdaqem) predstavxa staniwte pogodno za
33 ùivot. Sliyno se i u duwi blagodat Svetoga Duha yuva ispuqavaqem zapovesti, dok se ispuqavaqe zapovesti polaùe kao temex za dobijaqe dara blagodati Boùije. Ni blagodat Svetoga Duha obiyno ne ostaje u nama bez ispuqavaqa zapovesti, niti ispuqavaqe zapovesti Boùijih biva potrebno i korisno bez blagodati Boùije. 96. Dom koji nema krov usled nemara neimara ne samo da niyemu ne sluùi, veç mu sluùi i na podsmeh. I onaj ko je poloùio temex ispuqavaqem zapovesti i podigao zidove visokih vrlina ostaje nedovrwen, te za savrwene ostaje predmet saùaxevaqa ukoliko ne dobije blagodat Svetoga Duha, sa duwevnim vi$eqem i oseçaqem reyenoga. A on se liwava blagodati iz dva razloga: ili wto zanemaruje pokajaqe ili wto je, postavwi maloduwan zbog bezmerno velikog dela [sticaqa] punote vrlina, ostavio neke od qih, koje su, premda izgledaju nevaùne, ipak suwtinski neophodne za potpuno zidaqe i okonyaqe doma vrlina. Jer, bez qih dom ne moùe da bude pokriven blagodaçu Svetoga Duha. 97. Sin Boùiji i Bog je na zemxu siwao da bi nas, koji smo mu neprijatexi, svojim posredniwtvom pomirio sa Ocem i da bi nas sa sobom svesno sjedinio posredstvom Svetog i jednosuwnog Duha svog. Onaj ko se liwi navedene blagodati, kakvu li çe drugu primiti? Naravno, on se ni sa Qim (Ocem) neçe izmiriti, ni sa Qime (Sinom) sjediniti blagodaçu Svetoga Duha. 98. Onaj ko je postao priyesnik Svetoga Duha izbavxa se od strasnih pohota i slasti, ali se ne osloba$a i od prirodnih telesnih potreba. Oslobodivwi se od uza strasne pohote, okusivwi besmrtnu slavu i sladost i sjedinivwi se sa qom, on se prinu$ava da se neprestano uznosi gore i prebiva sa Bogom, ne dozvoxavajuçi sebi ni na trenutak da odstupi od umozreqa Qega i nenasitog nasla$ivaqa Qime. Me$utim, kao svezan sa telom i truleùnowçu, on se odvaja od gorqega, biva vuyen na dole i vraça se ka zemaxskom. Stoga se u qemu javxa tuga (zbog odvajaqa od gorqeg), koja je sliyna tuzi grewne duwe pri razdvajaqu od tela. 99. Za teloxupca, ùivotoxupca, slastoxupca i svetoxupca odvajaqe od predmeta qegove xubavi predstavxa smrt. Za xubitexa, pak, yistote i nevewtastvenog Boga i vrline, smrt predstavxa i najmaqe udaxavaqe srcem od qih. Onaj ko gleda yulnu svetlost postaje tuùan i ùalostan ukoliko zatvori oyi ili mu ih drugi zatvori, te ne moùe dugo da podnosi [staqe mraka], naroyito ukoliko je gledao vaùne i divne predmete. Utoliko pre çe se ùalostiti i tugovati onaj ko je prosveçen Duhom Svetim i ko jasno (u vi$equ na javi ili misleno, u budnom staqu ili u snu) vidi dobra koja oko nije videlo, o kojima uho nije sluwalo i koja na srce yoveku nisu dolazila, u koja i sami an$eli DOBROTOXUBXE Ì
34 HILANDARSKI PREVODI Boùiji ùele da proniknu, ukoliko bude otrgnut od qihovog umozreqa. Qemu çe reyeno pravedno izgledati kao smrt i otu$eqe od veynog ùivota. 100. Jedni ublaùavaju pustiqski ùivot, drugi opwteùitexni, treçi rukovodeçi, kojim se vodi, urazumxuje i uyi narod, te grade crkve od kojih se obiyno mnogi hrane i duwevno i telesno. Ja ne bih hteo ni jednom da dam prednost pred drugima, niti da kaùem da je jedan dostojan pohvale, a drugi poricaqa. Naime, u svemu i u svakom delu i delaqima ùivot za Boga i po Bogu jeste preblaùen. 101. Obiyan xudski ùivot je ustrojen i teye kao me$udejstvo razih ùivotnih poduhvata, vewtina i iskustava, pri yemu jedan jedno, a drugi drugo prinosi i yini ono wto je drugima na potrebu. Xudi, dakle, jedni drugima daju i jedni od drugih primaju, zadovoxavajuçi svoje prirodne telesne potrebe. Sliyno se moùe videti i u duhovnom ùivotu. Jedan vrwi jednu vrlinu, drugi - drugu, jedan prohodi jedan put ùivota, a drugi - drugi, premda svi zajedno hode ka jednom cixu, jedan drugome pomaùuçi. 102. Cix svih koji ùive po Bogu jeste da blagougode Hristu Bogu nawem i da se izmire sa Bogom Ocem kroz primaqe Duha Svetog, yime se gradi spaseqe. Jer, u reyenome se sastoji spaseqe svake duwe. Ukoliko reyenoga nema kod nas (kao cixa i dejstva), uzaludan je svaki drugi trud i isprazno svako drugo delaqe nawe. Svaki ùivotni put je beskoristan ukoliko onoga ko hodi po qemu ne vodi ka [spasequ]. 103. Onaj ko je ostavio svet i udaxio se u goru na tihovaqe, da bi potom marxivo pisao onima koji su u svetu, jedne ublaùavajuçi, a drugima deleçi laskaqa i pohvale, liyi na yoveka koji se razveo sa bludnom, raspusnom i zlobnom ùenom i otiwao u daleku zemxu kako bi izbrisao i samo seçaqe na qu, da bi potom zaboravio na cix zbog koga se udaxio u tu$inu (na goru), te poyeo da piwe sa yeùqom onima koji opwte sa qom ili se, taynije reyeno, oskrnavxuju, ublaùavajuçi ih. I premda se ne oskrnavxuje telom, on se svakako oskrnavxuje srcem i umom, buduçi da proizvoxeqem saoseça sa qihovom vezom sa pomenutom ùenom. 104. Oni koji ùive usred sveta ali yiste svoja yula i srce od svake grehovne pohote svakako su dostojni svake pohvale i ublaùavaqa. Oni, pak, koji ùive po gorama i peçinama ali ùele pohvale i ublaùavaqe od xudi dostojni su svakog prekora o odbacivaqa. Oni su pred Bogom, koji ispituje unutrawqost, jednaki sa onima koji yine prexubu. Jer, onaj ko strasno ùeli da se o qegovom ùivotu i delima yuje u svetu yini prexubu pred Bogom, kao i drevni narod judejski, kao wto govori David.
35 105. Onaj ko se sa nesumqivom verom u Boga odrekao sveta i svega wto je u qemu, veruje da milostivi i wtedri Gospod prima one koji mu pristupaju sa pokajaqem. Znajuçi da On svoje sluge kroz bewyawçe vodi ka yasti, kroz krajqe siromawtvo - ka bogatstvu, kroz uvrede i poniùeqa - ka slavi, kroz smrt - ka nasledstvu i uyewçu u ùivotu veynom, on ùuri kao ùedni jelen ka besmrtnom izvoru, ushodeçi ka gorqem kao po lestvici po kojoj an$eli uzlaze i silaze, pomaùuçi onima koji se pequ. Na qenom vrhu sedi Bog i oyekuje naw trud i usixe prema sili, naravno ne stoga wto se raduje wto se mi trudimo, veç wto, kao yovekoxubiv, ùeli da nam da nagradu kao [neki svoj] dug. 106. Oni koji ùive usred sveta i yiste yula i srce od svake grehovne pohote dostojni su pohvale i ublaùavaqa. Oni, pak, koji ùive u gorama i peçinama, a ùele pohvale i ublaùavaqe od xudi, u stvari su dostojni prekora i poricaqa. Oni su pred Bogom, koji ispituje srca, jednaki sa onima koji yine prexubu. Jer, onaj ko strasno ùeli da qegov ùivot, ime i dela postanu yuveni u svetu vrwi prexubu pred Bogom, sliyno drevnom judejskom narodu, kao wto govori David. 107. Pravedno je da [yovek] ponajpre pod breme zapovesti Hristovih savije svoj vrat, ne skreçuçi u stranu, ne vraçajuçi se unazad i ne zaostajuçi, veç pravo i usrdno hodeçi u qima sve do smrti, sve viwe se obnavxajuçi i yineçi sebe uistinu novim Boùijim rajem, sve dok sa Ocem Sin kroz Duha Svetog ne u$e i poyne da obitava u nama. I kad ga veç na opisan nayin steknemo u sebi kao %itexa i Uyitexa, ma wta da nam naredi (da uzmemo kao sluùeqe) i ma kome wta da poveri, neka se prihvati. I neka svako postupa kako je Bogu ugodno. Ipak, pre vremena ne treba iskati sliyno sluùeqe, niti ga primati kada ga daju xudi (sami od sebe), veç treba prebivati u zapovestima Vladike naweg i Boga i oyekivati Qegove naredbe (da na sebe uzmemo izvesno sluùeqe). 108. Powto nam bude povereno sluùeqe u boùanstvenim stvarima i powto se doliyno potrudimo, mi ne treba da se protivimo ukoliko nas Duh usmerava da pre$emo na drugo sluùeqe, ili delaqe ili delo. Jer, Bog neçe da smo zaludni, niti da ostajemo na delu od koga smo zapoyeli, veç da, napredujuçi, sve viwe stremimo ka sticaqu boxega, naravno, rukovodeçi se Qegovom, a ne svojom voxom. 109. Onaj ko se stara da umrtvi svoju voxu treba da yini voxu Boùiju, tj. da u sebe umesto svoje uvodi Boùiju voxu, nasa$ujuçi je i unedravajuçi u svoje srce. Pri svemu treba marxivo pratiti da li raste ono wto je nasa$eno i unedreno, pustivwi duboko koreqe, tj. da li je poraslo i dalo stablo. Potom [treba pratiti] da li je stablo sraslo sa kalemom koji je narezan na qega i DOBROTOXUBXE Ì
36 HILANDARSKI PREVODI da li je postalo jedno sa qim. Najzad, [treba pratiti] da li je kalem izrastao, rascvetao se i dao prekrasni i slatki plod, kako zemxa koja je u sebe primila seme, i koren, na kome se duboko utvrdilo nepostiùivo i neizrecivo ùivonosno rastiqe ne bi ostali nepoznati. 110. Onome ko iz straha Boùijeg odseca svoju voxu, Bog na qemu nevidxiv nayin daje svoju voxu, yineçi da postane neizgladiva u qegovom srcu. On mu ujedno otvara oyi qegovog srca kako bi je poznao i daje silu da je ispuqava. Sve reyeno yini blagodat Duha Svetog, bez koje niwta ne biva. 111. Ukoliko si dobio oprowtaj svih svojih grehova jednostavno kroz tajnu pokajaqa i ispovesti ili kroz primaqe svetog an$elskog obraza [shime], ti treba da u sebi posedujew istoynik blagodareqa i smireqa. Jer, buduçi dostojan beskrajnih muka, ti ne samo da si ih se izbavio, veç si se udostojio i usinovxeqa, slave i Carstva nebeskog. Imajuçi reyeno u svom umu i svagda ga se seçajuçi, budi spreman i pripremaj se da sobom ne obewyastiw Onoga ko te je stvorio i poyastvovao i oprostio ti bezbrojna sagreweqa, veç da ga svim svojim delima proslavxaw i powtujew, da bi te i On, koji te je uspowtovao iznad svake vidxive tvari (u tvorevini), jow viwe uspowtovao (blagodaçu) zbog [pomenutog tvog drùaqa], imenujuçi te svojim najbliùim prijatexem. 112. Ukoliko je duwa yasnija od tela, utoliko je slovesni yovek boxi i viwi od celog sveta. Yoveye, nemoj gledati na veliyinu onoga wto postoji u svetu, pomiwxajuçi da je zbog veliyine yasnije od tebe. Naprotiv, gledajuçi na blagodat koja ti je data i na dostojanstvo svoje umne i slovesne duwe, pesmama proslavxaj Boga, koji te je poyastvovao viwe od svega vidxivog. 113. Gledajmo i razmatrajmo kako çemo proslavxati Boga. A mi ga ne moùemo proslaviti drugayije negoli wto ga je proslavio Sin. Onim yime je proslavio Oca, i sam Sin je bio proslavxen. I mi yinimo isto wto (i Sin) sa marxivowçu, kako bismo proslavili Oca naweg koji je na nebesima (koji je blagovoleo da se nazove [nawim Ocem]) i kako bi nas proslavio slavom Sina, koju je imao kod Qega pre nego wto je svet postao [Jn.17,5]. A radi se o Krstu, o umrtvxequ za yitav svet, o skorbima, iskuweqima i drugim Hristovim stradaqima, koja je podneo sa potpunim trpxeqem. I mi treba da podraùavamo Qegova stradaqa, te da qima proslavxamo Oca nawega, kao Qegovi sinovi po blagodati i sunaslednici Hristovi. 114. Duwa koja se nije potpuno oslobodila od svetskih navika i pristrasnosti prema vidxivim stvarima, u samim oseçaqima i raspoloùeqima svoga srca ne moùe bez tuge da podnosi nevoxe koje joj se dewavaju, tj. klevete i iskuweqa od demona i
37 xudi. Pristrawçem prema xudskim stvarima vezana kao uzama, ona se raqava zbog gubitka u novcu, tewko je poraùava skorb zbog gubitka stvari i silno tuguje zbog rana koje se nanose qenom telu. 115. Onaj ko je svoju duwu otrgao od pristrawça i privezanosti za yulno, te se tesnom vezom sjedinio sa Bogom, ravnoduwan je prema novcu i stvarima oko qega, bez tuge podnoseçi qihov gubitak, kao da i nisu qegovi, veç tu$i. On çe i sam bol koji se priyiqava qegovom telu podnositi sa radowçu i odgovarajuçim blagodareqem, uvek uvi$ajuçi, po reyima boùanstvenog apostola, da se naw unutrawqi obnavxa iz dana u dan yak i ako se spoxawqi yovek raspada (2.Kor.4,16). Jer, drugayije je nemoguçe sa radowçu podnositi skorbi. Za reyeno je neophodno savrweno poznaqe i duhovna mudrost. Onaj ko ih nema, svagda hodi u tami bezna$a i neznaqa, nemajuçi nikakvu moguçnost da vidi svetlost trpxeqa i utehe (molitve). 116. Ni jedan od onih koji smatraju da su mudri stoga wto su prowli sve nauke i wto poznaju spoxawqu [neznaboùayku] mudrost nikada se neçe udostojiti da pronikne u tajne Boùije, niti da ih vidi ukoliko se najpre ne smiri i u oseçaqu svog srca ne postane lud, zajedno sa samouvereqem odbacujuçi i steyenu uyenost. Onaj ko postupa na reyeni nayin i sa nesumqivom verom sledi xude koji su mudri u boùanstvenim stvarima, uçi çe, rukovo$en qima, u grad Boga %ivoga, te çe, pouyavan i prosveçivan Duhom Svetim, videti i poznati ono wto niko od drugih xudi ne moùe da vidi i pozna. Stoga on postaje bogouyen. 117. Uyenici mudraca ovoga veka bogonauyene smatraju ludima, iako su sami zaista ludi, buduçi ispuqeni spoxawqom slu$enom mudrowçu, koju Bog pretvori u ludost (1.Kor.1,20), i koju je bogoslovski glas nazvao zemaxskom, yulnom, demonskom, ispuqenom zaviwçu i sva$om (up. Jak.3,15-16). Nalazeçi se izvan boùanstvene svetlosti, oni ne mogu da vide yudesa koja su u qoj. Wtaviwe, i one koji se nalaze u qoj i pouyavaju o qoj, oni smatraju prelewçenim, premda su sami obmanuti i premda nikada nisu okusili od boùanstvenih dobara. 118. I sada postoje i me$u nama hode bestrasni i sveti xudi, ispuqeni boùanstvenom svetlowçu, koji su umrtvili udove svoje koji su na zemxi, odvojivwi ih od svake neyistote i svake strasne pohote. Oni uopwte ne pomiwxaju da yine bilo wta r$avo. Wtaviwe, i kad ih drugi vuku na reyeno, oni ne trpe nikakvu izmenu u bestrawçu, koje je prisutno u qima. Qih bi poznali i oni koji se prezrivo prema qima odnose i ne veruju im kada ih pouyavaju u boùanstvenim stvarima u mudrosti Duha, kada bi dobro razumeli boùanstvene reyi, koje svakodnevno yitaju i pevaju. Jer, kad bi savrweno znali Boùanstveno Pismo, oni bi DOBROTOXUBXE Ì
38 HILANDARSKI PREVODI verovali u dobra koja nam je Bog obeçao i darovao. Me$utim, zbog svoje nadmenosti i nemara, oni ne uyestvuju u reyenim dobrima, te omalovaùavaju i one koji su se udostojili opwteqa u qima i koji ih uye o qima, ne verujuçi im. 119. Oni koji su ispuqeni blagodaçu Boùijom i savrweni u poznaqu i gorqe mudrosti ùele da izlaze u svet i da vide one koji u qemu ùive jedino da bi ih, napomiqaqem o zapovestima Boùijim, podstakli na dobra dela i pruùili im moguçnost za sticaqe neke nagrade, naravno ukoliko ih posluwaju i ubede se. Jer, buduçi da ih ne vodi Duh Boùiji, oni hode u tami i ne znaju kuda idu, niti da li uspevaju u nekim zapovestima. (Oni koji ùive u blagodati idu ka qima sa navedenim napomiqaqem, sa ùexom i nadom) da jednom prihvate istinsko uyeqe Svetoga Duha, probudivwi se iz samouverenosti koja ih je obuzela, da iskreno (a ne sa pretvaraqem i samohvalisaqem) obrate paùqu na voxu Boùiju, te da se pokaju i ispune je, postavwi sudeonici u nekom od duhovnih darova. Ukoliko se ne desi da postanu vinovnici pomenute koristi za svetovqake koje poseçuju, oni playu zbog okameqenosti i oslepxenosti qihovih srdaca. Oni se vraçaju u svoje kelije i poyiqu danonoçno da se mole za qihovo spaseqe. Jer, oni koji neprestano prebivaju sa Bogom i koji su ispuqeni svakim dobrom ne tuguju ni zbog yega drugog. 120. Kakav je cix domostroja Ovaploçeqa Boga Slova, koji se propoveda u celom Boùanstvenom Pismu, premda ga ipak ne poznajemo? Niwta drugo do da, stupivwi u opwteqe sa onim wto je nawe, postanemo uyesnici u onome wto je Qegovo. Sin Boùiji je postao Sin Yoveyiji da bi nas, xude, uyinio sinovima Boùijim, blagodaçu uzvodeçi naw rod u ono wto je sam po prirodi, ra$ajuçi nas gorqom blagodaçu Svetoga Duha i odjednom nas uvodeçi u Carstvo nebesko, ili, boxe reyeno, yineçi da Carstvo nebesko posedujemo u sebi (Lk.17,21). Stoga se mi ne hranimo jedino nadom da çemo uçi u qega, veç buduçi [od sada] uvedeni u qega, uzvikujemo: %ivot naw je sakriven sa Hristom u Bogu (Kol.3,3). 121. Krwteqe ne iskxuyuje samovlasnost [slobodu] i samoproizvoxeqe [odluyivaqe], veç nam daruje slobodu od tiranije [muyitexstva] $avola, koji viwe protiv nawe voxe ne moùe da vlada nama. Po krwtequ je veç u nawoj voxi da li çemo samoproizvoxno prebivati u zapovestima Onoga u yije smo se [Ime] krstili, tj. Hrista, Vladike i Boga i hoditi putem Qegovih naredbi, ili çemo skrenuti sa pravog puta, opet se vrativwi $avolu, protivniku i neprijatexu nawem. 122. Oni koji se posle svetog krwteqa povinuju zahtevima lukavog i tvore ono wto mu je ugodno, sebe otu$uju od svete materice svetog krwteqa, po Davidovoj reyi: Otu$iwe se grewnici od materice (Ps.57,4). Jer, niko od nas se ne meqa ili pretvara u ne-
39 ku drugu prirodu u odnosu na onu sa kojom je stvoren. Naprotiv, sazdan Bogom kao dobar (buduçi da Bog niwta zlo nije stvorio) i prebivajuçi nepromeqiv po prirodi i suwtini kao wto je stvoren, on yini ono wto svojom slobodnom voxom hoçe i ùeli, bilo dobro, bilo zlo. Noù ne meqa svoju gvozdenu prirodu, bilo da se upotrebxava na zlo ili na dobro. Ni yovek ne istupa iz svoje prirode, premda yini i dela kako hoçe, kao wto je reyeno. 123. Ne spasava se [yovek] ukoliko jednom nekome ukaùe milost, premda se i predaje ogqu veynome ukoliko samo i jednoga [potrebitog] prezre. Jer, ogladneh i… oùedneh (Mt.25,35) nije reyeno za jedan sluyaj i za jedan dan, veç ukazuje na yitav ùivot. Na isti nayin, dadoste… napojiste me… odenuste me (Mt.25,35-36) i ostalo ne ukazuje na jednokratno delo, nego na svagdawqe i prema svima. Hristos Gospod i Bog naw je ispovedao da sliynu milost sam prima od svojih slugu (u licu potrebitih). 124. Yak çe i onaj ko je dao milostiqu stotini potrebitih biti na sudu pred Hristom i odgovarati za izbegavaqe hraqeqa [siromawnih], ukoliko je mogao da nahrani i napoji i druge, ali je odbio one koji su ga molili i vapijali. Jer, On sam se nalazi i u svima qima, te ga mi hranimo u svakom od siromaha. 125. [Poneko jednog dana] potrebitima pruùa sve wto im je neophodno za telo. Me$utim, ukoliko sutradan, premda ima moguçnost da uyini isto, prenebregne neku bratiju i ostavi ih da umiru od gladi, ùe$i i hladnoçe, on samog [Hrista ] ostavxa da umire, preziruçi Onoga ko je rekao: Kad uyiniste jednome od ove najmaqe braçe, meni uyiniste (Mt.25,40). 126. Gospod je blagovoleo da primi na sebe lice svakog siromaha i da se upodobi svakom potrebitom kako se niko od onih koji veruju u Qega ne bi uzvisivao nad bratom svojim, veç kako bi svako, videçi u bratu svome Boga svoga, sebe smatrao maqim i gorim od brata svoga, s obzirom da je maqi od svoga Tvorca, te kako bi prihvatao brata svoga kao wto prihvata Qega, buduçi spreman da radi pomoçi qemu potrowi i sve svoje imaqe kao wto je i Hristos i Bog naw i svoju krv dao radi naweg spaseqa. 127. Onaj kome je nare$eno da se prema svome bliùqem odnosi kao prema samome sebi, treba da ga u reyenom odnosu ima za ceo ùivot, a ne za jedan dan. Sliyno se i zapovest da se daje svakome ko traùi odnosi na yitav ùivot. I od onog ko ùeli da mu drugi (uvek) yine dobro oyekuje se da i sam yini dobro drugima. 128. Onaj ko se prema bliùqem odnosi kao prema samom sebi ne moùe sebi da dozvoli da ima newto viwe od bliùqega. Stoga onaj ko ne deli izobilno sve dok i sam ne postane siromawan i dok se ne upodobi svojim bliùqim u stvari ne moùe tayno da ispuni zapovest Vladike. Na sliyan nayin se i onaj ko ima barem grow ili komad hleba (pokazuje) nespremnim da da svakoDOBROTOXUBXE Ì
40 HILANDARSKI PREVODI me ko prosi ukoliko od sebe otpusti praznog onog ko traùi [pomoç] od qega, ili ukoliko ne uyini za bliùqeg ono wto bliùqi od qega traùi, otpuwtajuçi ga kod drugog koji bi mogao da mu ukaùe [pomoç]. I onaj ko je svakog siromaha i niwteg hranio, pojio, odevao i sve drugo za qega yinio, ipak çe biti ubrojan u one koji su prezreli Hrista Boga, koji gladuje i ùe$a, ukoliko prezre samo jednoga i zanemari ga. 129. Kako neki zatvaraju Hrista Gospoda samo u jednom siromawnom, kada se On nerazdexivo razdexuje i kada je u svakom siromawnom? Pretpostavimo u svome umu da postoji sto siromaha, a jedan Hristos? Jer, Hristos ostaje savrweno nerazdexiv. [Wta je uradio] onaj ko je dao po novyiç devedeset devetorici siromaha, a jednoga izgrdio, udario i oterao bez iyega. I kome je, wta misliw, reyeno uyinio? Naravno, samome Hristu, koji je rekao, koji govori i koji çe uvek govoriti: Kad uyiniste jednome od ove najmaqe braçe, meni uyiniste (Mt.25,40). 130. Iz reyenoga je oyigledno da Gospod usvaja i prihvata kao da je Qemu samome uyiqeno ono wto se yini za nawu siromawnu bratiju. I rey Gospodqa: Ni meni ne uyiniste (Mt.25,45), ne ograniyava se samo na one prema kojima smo bili nemilostivi, kojima smo uyinili nepravdu, yijom smo se imovinom okoristili, ili kojima smo uyinili zlo svake vrste, veç i na one koje smo prezreli. I prezir je dovoxan za nawu osudu s obzirom da, preziruçi ih, mi preziremo samoga Isusa Hrista. 131. Moùe biti da reyeno svima izgleda tewko, te çe stoga smatrati opravdanim da kaùu sebi: —Ko moùe sve tayno ispuqavati kako bi svima ugodio i sve nahranio, i kako nikoga ne bi ostavio nezadovoxnim”. Me$utim, oni treba da yuju Pavla, koji govori jasnim reyima: Jer, xubav nas Hristova obuzima pa ovako mislimo (2.Kor.5,14). 132. Glavne zapovesti u sebi sadrùe sve delimiyne zapovesti. Sliyno i glavne vrline u sebi sadrùe sve delimiyne vrline. Na primer, onaj ko je prodao sve svoje i podelio siromasima, i sam postavwi siromah, odjednom je ispunio sve delimiyne zapovesti, koje se odnose na reyeni [sluyaj]. Stoga on viwe nema potrebe da daje prosjaku ili da odbija onoga koji hoçe od qega da uzme. Sliyno i onaj ko je stekao neprestanu molitvu kroz jedno ispuqava sve zapovesti o molitvi. On viwe ne stoji pod neophodnowçu da sedam puta na dan hvali Gospoda, ili uveye, izjutra i u podne, s obzirom da je veç u sebi ispunio sve molitve kojima se, inaye, mi molimo i pojemo po ustavu, u odre$eno vreme i yasove. Podjednako, i onaj ko svesno u sebi ima Boga, koji xudima daje poznaqe, u stvari je prowao svo Sveto Pismo, kao plod sabravwi svu korist koja se inaye moùe steçi od yitaqa, nemajuçi viwe potrebu za yitaqem kqiga. Jer, da li çe imati potrebu [za
41 yitaqem] onaj ko je za sagovornika stekao Onoga ko je nadahqivao one koji su pisali Boùanstvena Pisma i ko u sebi ima zapeyaçene neizrecivosti skrivenih tajni? Naprotiv, on sam çe za druge biti nadahnuta kqiga, koja u sebi nosi nove i drevne tajne, koje u qemu piwe prst Boùiji, s obzirom da je sve izvrwio i u Bogu poyinuo od svih dela svojih, wto predstavxa vrhunac savrwenstva. 133. Isteyeqe koje se dewava za vreme sna obiyno ima mnoge uzroke: stomakouga$aqe, tawtinu i demonsku zavist. Ono biva i od dugog bdeqa, zbog koga se telo potom razneùuje u snu, ili od straha da ne postrada [od reyenoga], ili radi Boùanstvene Liturgije koju (kao svewtenik) treba da odsluùi, ili radi Svetog Priyewça (za koje se priprema kao prost sabrat). Sa onim ko je zauzet sliynim pomislima na svom odru, tj. ko se boji da ne postrada od reyenoga, dewava se da zaista doùivi [ono yega se boji] yim zaspe. Isto se dewava i zbog zavisti demona. Biva jow da poneko daqu vidi lepo lice i potom ga slika u mislima, odlazeçi najzad na spavaqe sa bludnim pomislima. Ne odbacivwi ih radi raslabxenosti, on doùivxava isteyeqe u snu, a ponekad i jow pre sna, dok leùi na odru. Dewava se i da poneki nemarni, kao i ja, sede i razgovaraju o strasnim pokretima bilo strasno, bilo bestrasno, da bi potom, odlazeçi na san, okreçuçi sliyne prizore u svom umu, usnuli u sjediqequ sa qima. Potom se u snu i podvrgavaju pomenutoj neprijatnosti. Moùe se desiti da je neko jow za vreme razgovora primio wtetu od drugoga. Stoga treba da pazimo na sebe i da se svagda pouyavamo u reyi proroka: Provi$am Gospoda preda mnom svagda, jer je s desne strane meni, da ne posrnem (Ps.15,8), zatvarajuçi sluh za sliyne reyi. Drugi su se yesto podvrgavali telesnim pokretima po prestanku molitve (tj. po ostavxaqu molitve), kao wto smo pokazali u poglavxu o molitvi. 134. Onome ko bogoslovstvuje ne priliyi pokajaqe, kao wto ni onome ko se kaje ne priliyi bogoslovxe. Jer, bogoslovxe je viwe od pokajaqa koliko je istok daleko od zapada. Onaj ko se nalazi u staqu pokajaqa i yini dela pokajaqa, oseça se kao bolestan yovek, koji iz dana u dan ùivi u nemoçi, ili kao siromah koji je odeven u zakrpe i prosi milostiqu. Onaj, pak, ko bogoslovstvuje liyi na yoveka koji vreme provodi u carskim palatama, u svetlom carskom ruhu, svagda se nalazeçi pored cara, razgovarajuçi sa qim i od qega samog sluwajuçi jasno qegove naredbe i sve wto hoçe (podrazumeva se staqe umozreqa, a ne nauyno bogoslovstvovaqe). 135. Umnoùavaqe poznaqa Boga postaje uzrok smaqivaqa znaqa svega drugog. Naime, ukoliko yovek viwe poznaje Boga, utoliko oskudeva u poznaqu svega ostalog. Wtaviwe, on sve viDOBROTOXUBXE Ì
42 HILANDARSKI PREVODI we dospeva do svesti da ne poznaje ni samoga Boga. Obixe Qegovog obasjaqa u duhu biva Qegovo savrweno nepoznaqe, dok yulo koje se uzvisuje iznad yulnosti postaje neosetxivost za sve wto je spoxa. I kako se moùe nazvati yulom ono wto ne zna ni wta je, ni kakvo je, ni gde je ono u yemu ono prebiva, ostajuçi izvan svake moguçnosti da pozna ili shvati reyeno? A i kako moùe biti dostupno yulu ono wto oko nije videlo, ni uho sluwalo i wto u srce yoveku nije dolazilo? 136. Onaj ko nam daje ono wto je iznad yula, blagodaçu Svetoga Duha nam daje i drugo yulo koje je iznad yula kako bismo qime yisto i jasno oseçali Qegove darove i uzdarja, koji su iznad yula. 137. Onaj ko je gluv za rey Boùiju, gluv je i za svaki Qegov glas. Naprotiv, onaj ko sluwa reyi Boùije, sluwa (tj. sposoban je da sluwa) sve reyi (svaku rey Boùiju). On ne sluwa nikoga osim onih koji govore reyi (pouke) blagodaçu Slova. I on ne sluwa qih, nego rey koja se bezglasno izgovara qihovim glasom. 138. Kada si dole, u zemaxskom, nemoj ispitivati ono wto je gore, tj. nebesko. Ushodeçi gore, nemoj biti znatiùexan za doqe sve dok ne dostignew vrh, kako se ne bi okliznuo i pao, ili boxe reçi - kako ne bi ostao dole (misleçi da se peqew). 139. Onaj ko se obogatio nebeskom skrivnicom, tj. dolaskom i usexeqem Hrista, koji je rekao: Ja i Otac moj… çemo doçi i u qemu çemo se nastaniti (Jn.14,23), duwevnim znaqem (tj. opitno, svesno i yulno) zna kakvu radost je dobio i kakvu i koliku skrivnicu ima u carskim riznicama svoga srca. Razgovarajuçi sa Bogom kao prijatex sa prijatexem, on sa smelowçu stoji pred licem Onoga koji u qemu obitava u nepristupnoj svetlosti. 140. Blaùen je onaj ko veruje onome wto sam rekao. Onaj, pak, ko se delatno podvizava da posredstvom svewtenih podviga do$e do poznaqa reyenoga, jeste triput blaùen. Najzad, onaj ko je posredstvom delaqa i umozreqa dostigao visinu reyenoga staqa i kao sin dowao do samoga Boga, veç je an$eo, da ne kaùem newto viwe. 141. Onaj ko stoji na obali mora vidi bezmernu puyinu vode. On qene granice ne dostiùe vi$eqem, veç vidi samo jedan qen mali deo. I onaj ko se udostojio da putem umozreqa ugleda bezmerno more slave Boùije, da misleno vidi samog Boga, umnim oyima vidi Boga i bezdan Qegove slave, premda ne svu, nego samo prema svojoj meri. 142. Onaj ko stoji na obali mora ne samo da ga vidi, veç i ulazi u qegovu vodu ukoliko hoçe. I oni koji su dostigli duhovno (savrwenstvo), ukoliko zaùele ulaze u svetlost Boùiju i sagledavaju je i svesno uyestvuju u qoj po meri preduzetih napora, truda i stremxeqa ùexe.
43 143. Onaj ko stoji na obali mora vidi sve unaokolo i nazire qegovo prostranstvo sve dok stoji van vode. Me$utim, ukoliko u$e u vodu i pogruzi se u qu, on veç viwe niwta ne vidi izvan qe. I oni koji uyestvuju u boùanstvenoj svetlosti sve viwe dospevaju u neznaqe (o svemu wto je van Boga) ukoliko viwe napreduju u poznaqu Boga. 144. Onaj ko ulazi u morsku vodu do kolena ili do pojasa jasno vidi sve wto se nalazi izvan vode. Siwavwi, pak, u dubinu i sav se pogruzivwi u vodu, on viwe ne moùe da vidi niwta od onoga wto je napoxe, veç jedino zna da je u dubini mora. Sliyno biva i sa onima koji uzrastaju u duhovnom napredovaqu i ushode do savrwenstva poznaqa i umozreqa. 145. Oni koji napreduju u duhovnom savrwenstvu u [trenutku] prosveçeqa ili obasjaqa uma vide mislenu slavu Gospodqu, buduçi boùanstvenom blagodaçu misleno pouyavani kroz vi$eqe za vi$eqem, ushodeçi od umozreqa postojeçeg ka poznaqu onoga wto je zaista iznad svega postojeçeg. 146. Videçi samo delimiyno neograniyenost (duhovnih stvari) i spoznavajuçi nedostiùnost onoga wto vide, oni koji se pribliùavaju savrwenstvu [poyiqu] da se dive i dolaze do zaprepawteqa. I ukoliko viwe ulaze (ne znajuçi kako) u svetlost poznaqa, utoliko viwe shvataju svoju nemoç. I ono wto im se javxa na neki nayin u primraku (pokazujuçi se kao u ogledalu i zagoneci, delimiyno obasjavajuçi um koji misli o qemu), ukoliko blagoizvoli da se pojavi u veçoj svetlosti (i po uyestvovaqu se sjedini sa onima koje obasjava, uvlayeçi ih sve u sebe, usled yega bivaju u dubini Duha kao u dubini bezmernih svetlih voda), zaista yini da neobjawqivo ushode u savrweno nepoznaqe, s obzirom da stupaju [u oblast] koja je iznad znaqa. 147. Buduçi jednostavan, obnaùivwi se od svake strane pomisli i uwavwi u jednostavnu svetlost Boùiju, naw um biva obuzet i yitav sakriven svetlowçu, ne moguçi da sretne bilo wta drugo, niti da pomiwxa o bilo yemu drugom. On prebiva u boùanstvenoj svetlosti, ne moguçi da pogleda izvan qe, wto i pokazuje izreka da je Bog svetlost najviwa. I kada se reyeno desi, dolazi do uspokojeqa (poyinka) svakog umozreqa. 148. Potom uvekpokretni um postaje nepokretan i bez misli, sav se pokrivwi boùanstvenim oblakom i svetlowçu, prebivajuçi ipak u svesnom umozrequ i oseçaqu i okuwajuçi dobra me$u kojima se nalazi. Dubine Duha Svetoga nisu kao dubine morske. One su ùiva voda veynog ùivota. Sve wto se nalazi u dubinama Svetoga Duha jeste neuhvatxivo i neobjawqivo. Um u qih ulazi powto pro$e sve vidxivo i misleno. Usred neshvatxivih stvari on se kreçe i okreçe, ùiveçi iznad ùivota u ùivotu, buduçi svetlost u svetlosti i ne buduçi svetlost s obzirom DOBROTOXUBXE Ì
44 HILANDARSKI PREVODI da je sam u sebi. I on veç ne vidi sebe samog, nego Onoga koji je iznad qega. Buduçi misleno izmeqen tamowqom slavom, on viwe samog sebe ne prepoznaje. 149. Onaj ko je dospeo do mere savrwenstva biva mrtav i ùiv, ùiveçi viwe ùivotom u Bogu, s kojim prebiva. Jer, on viwe ne ùivi sebi, kao wto govori apostol: A ne ùivim viwe ja, nego ùivi u meni Hristos (Gal.2,20). On biva i slep i ujedno vidi, s obzirom da gleda neprirodnim oyima, uzdigavwi se iznad svakog prirodnog gledaqa i dobivwi nove oyi, koje su neuporedivo boxe od prirodnih oyiju. Qima on i vidi iznad prirode. On biva i nedejstven i nepokretan s obzirom da je ispunio svako sopstveno dejstvo. On biva i bez misli s obzirom da je postao jedno sa Onim ko je iznad svake misli i da je poyinuo na mestu gde nema dejstva uma, tj. qegovih kretaqa kroz seçaqa, pomisli ili razmiwxaqa. Nemajuçi moguçnosti da postigne ili pozna nepostiùno i divno, on na neki nayin poyiva na qemu savrwenim poyinkom, nepokretnowçu blaùene neosetxivosti, tj. neradoznalo se nasla$ujuçi neobjawqivim dobrima sa verodostojnim i odre$enim oseçaqem. 150. Ko se ne udostoji da dospe do navedene mere savrwenstva i postigne reyena dobra, neka krivi samoga sebe, i neka ne govori u svoje opravdaqe da je navedeno delo nemoguçe ili da u nama postoji savrwenstvo o kome mi niwta ne znamo. Uveravan Boùanstvenim Pismom, neka on zna da je reyeno delo moguçe, da je u svojoj istinskoj sili dejstveno, te da se oyigledno dewava uz qegovu svest. Me$utim, usled neispuqavaqa i naruwavaqa zapovesti Boùijih, svako u stvari sam sebe liwava navedenih dobara, u saglasnosti sa svojom neispravnowçu. 151. Bog je od poyetka stvorio dva sveta - vidxivi i nevidxivi, kao i cara nad vidxivim [svetom], koji u sebi nosi odlikovne crte oba sveta, tj. jednog u svom vidxivom delu - telu, a drugog u svom mislenom delu - duwi. U pomenuta dva sveta sijaju i dva sunca - vidxivo i misleno. I sunce je za vidxivi i yulni svet ono wto je Bog za nevidxivi i misleni svet, buduçi da se i imenuje Suncem pravde. Yulni svet i sve wto je u qemu osvetxava se yulnim i vidxivim suncem, a misleni svet i oni koji se nalaze u qemu osvetxavaju se i obasjavaju mislenim Suncem pravde. Yulno se osvetxava yulnim suncem, a misleno - mislenim odvojeno, nezavisno jedno od drugoga, kako se ne bi slili i pomewali me$u sobom, tj. ni misleno sa yulnim, ni yulno sa mislenim. 152. Od svega vidxivog i mislenog Bog je samo yoveka sazdao dvojakim. On ima telo koje je sastavxeno od yetiri sastojka, yulo i disaqe, dok je duwa mislena, nevewtastvena, netelesna. Ona je neizrecivo i neispitxivo sjediqena i nesliveno sarastvorena i spojena sa onim wto je u telu. I eto wta je yovek -
45 smrtno i besmrtno ùivo biçe, vidxivo i nevidxivo, yulno i misleno, sposobno da vidi tvorevinu i da pozna mislene [stvari]. Dva sunca razdvojeno deluju svako na svoj svet. Ona razdvojeno deluju i na svaku stranu yoveka: jedno osvetxava telo, a drugo - duwu. I svako od svoje sopstvene svetlosti daje odgovarajuçoj strani ili bogato ili oskudno - u zavisnosti od prijemyivosti onoga ko se osvetxava. 153. Yulno sunce je vidxivo, ali ne vidi, a misleno Sunce vide dostojni i samo gleda sve, a naroyito one koji na Qega gledaju. Yulno sunce ne govori i nikome ne daje silu i sposobnost da govori, a misleno Sunce i samo govori prijatexima svojim i svima daje sposobnost i silu da govore. Sijajuçi na yulnu bawtu, yulno sunce toplotom svojih zrakova isuwuje samo zemxinu vlagu, ne nasiçujuçi i ne hraneçi rastiqe i semeqe. Kada zasija u duwi, misleno, pak, Sunce projavxuje oba navedena dejstva, tj. isuwuje vlagu strasti, yisteçi ujedno prxavwtinu i smrad koji one proizvode i pruùajuçi mislenoj zemxi duwe hranu (yineçi je plodnom), naime boùanstvenu blagodat. Qome se nasiçujuçi, mladice vrlina postepeno rastu u izobixu. 154. Izlazeçi, yulno sunce osvetxuje yulni svet i sve wto je u qemu: xude, zveri i sve ostalo. Ono podjednako prostire svoju svetlost, carujuçi u podne, a zatim se opet skriva, ostavxajuçi u tami mesta koja je obasjavalo. Zasijavwi, pak, misleno Sunce uvek svetli, bezmesno se smewtajuçi u svemu i ujedno ostajuçi izvan svojih tvorevina, neodvojivo odvojeno prebivajuçi u qima, buduçi sve u svemu i ne buduçi nigde iskxuyivo u svojoj tvorevini (u smislu da ga ne bi bilo na drugim mestima). Ono je sve u vidxivom i sve u nevidxivom, potpuno svuda prisutno i ujedno nigde iskxuyivo. 155. Hristos je nayelo, sredina i kraj. On je i me$u prvima, i me$u sredqima, i me$u posledqima. On je me$u svima kao me$u prvima. Za Qega nema razlike izme$u qih, kao wto za Qega nema ni varvarina ni Skita, ni Judejaca ni Jelina, nego je sve i u svemu Hristos (Kol.3,11; Gal.3,28). 156. Proniyuçi sve, od prvih do posledqih, od glave do nogu, sveta xubav sve sa sobom spaja, sjediquje, vezuje i objediquje, yineçi sve krepkim i nepokolebivim. Powto je upoznaju, ona se svakom pojedinayno otkriva kao jednaka. Ona je Bog, s kojim i posledqi postaju prvi, i prvi - kao posledqi. 157. Mislene yinove nebeskih sila Bog prosveçuje po poretku, pri yemu boùanstveno izlivaqe svetlosti kroz prvo yinonayelstvo proniye u drugo, potom u treçe, pa u ostale. I sveti, buduçi prosveçivani svetim an$elima, vezujuçi se i sjediqujuçi svezom Svetoga duha, postaju jednaki sa qima i sliyni qima. I sveti koji se javxaju iz roda u rod, od vremena do vremeDOBROTOXUBXE Ì
46 HILANDARSKI PREVODI na, posle svetih koji su im prethodili, posredstvom ispuqavaqa zapovesti Boùijih sjediquju se sa qima i, dobijajuçi blagodat Boùiju, prosveçuju se sliyno qima, sayiqavajuçi povezani zlatni lanac, pri yemu je svaki [u stvari] zasebni beoyug, sjediqavajuçi se sa prethodnima putem vere, dobrih dela i xubavi. I utvr$ujuçi se u Bogu, pomenuti lanac je neraskidiv. 158. Onaj ko sa svom xubavxu i ùexom u smirenoumxu ne ùeli da se sjedini sa posledqim (po vremenu) od svih svetih, imajuçi prema qemu izvesno neverje, u stvari nikada se neçe sjediniti ni sa prethodnima, te neçe biti pribrojan u red prethodnih svetih, yak i ako mu izgleda da ima svu veru i svu xubav prema Bogu i svima svetima. On çe biti odstraqen od qih s obzirom da nije sa smireqem hteo da zauzme mesto koje mu je pre vekova Bog odredio, te da se sjedini sa posledqim svetim (po vremenu), kao wto mu je predodredio Bog. 159. Bog nam se otkriva u meri u kojoj hoçe da bude poznat, i dostojni ga vide i poznaju po meri u kojoj se otkriva. Me$utim, reyenog niko ne moùe da se udostoji ili da okusi ukoliko se prethodno ne sjedini sa Duhom Svetim, unapred trudom i znojem stekavwi yisto, jednostavno i skruweno srce. 160. Onaj ko poyne da daje yasove iz govorniwtva i mudroxubxa onome ko tek uyi azbuku ne samo da mu neçe doneti nikakve koristi, veç çe ga odbiti i od onoga wto uyi, uyinivwi da zaboravi nauyeno, s obzirom da ne moùe da primi uyeqe koje mu se nudi. I onaj ko govori o posledqim stepenima savrwenstva poyetnicima, wtaviwe onima leqivijima me$u qima, ne samo da im neçe doneti koristi, veç çe uyiniti da çe se vratiti nazad. Jer, pogledavwi na visinu vrlina i uvidevwi koliko daleko su udaxeni od qenog vrha, oni çe, pomislivwi da im je nemoguçe da do$u do qega, kao nekorisna odbaciti i malobrojna dobra dela koja su veç poyeli da yine, pogruzivwi se u bezna$e. 161. Yuvwi da yovek koji je savrwen po Bogu sebe smatra neyistijim od svih xudi, svake ùivotiqe i svake zveri, da se raduje kad ga bewyaste, da blagosixa i zahvaxuje kad ga vre$aju, da trpi kad ga progaqaju i sa suzama i bolom u srcu se moli Bogu za svoje neprijatexe, oni nad kim gospodare strasti (drùeçi ih u svojoj vlasti) ponajpre ne veruju onome wto yuju, upore$ujuçi sebe sa qima i smatrajuçi da su im sliyni. Potom, buduçi izobliyavani Boùanstvenim Pismom i opovrgavani svetima, koji su reyeno pokazali na delu, oni shvataju da ne mogu da dostignu pomenutu meru savrwenstva. Najzad, yuvwi da se ne mogu spasti ukoliko ne poynu i sami da postupaju na sliyan nayin, oni upadaju u bezna$e, ne ùeleçi da ostave svoje grehovne navike i da se pokaju.
47 162. Obilne suze prate duboko smireqe, a qih prati poseta Duha Svetoga. Powto do$e blagodat Duha, kome se klaqamo, u onome ko se na$e pod qenim dejstvom javxa se svaka yistota i svetost. On sagledava Boga i Bog gleda na qega. Jer, Gospod govori: Na koga çu pogledati ako ne na krotkog i çutxivog i onoga ko trepti od reyi mojih (Is.66,2). 163. Yovek moùe da pobe$uje strasti, ali ne moùe da ih iskoreni. On je dobio vlast da ne yini zlo, ali ne i da ne pomiwxa o qemu. Prava poboùnost se ne sastoji samo u neyiqequ zla, nego i u [izbegavaqu] pomisli na qega. U onome ko pomiwxa na zlo nema yistote. Jer, kako moùe biti yisto srce kod onoga ko se oskrnavxuje neyistim pomislima, sliyno ogledalu koje tamni od prawine. 164. Meni se yini da yisto srce ima onaj ko ne samo wto se ne optereçuje i obremequje nekom strawçu, nego yak i ne pomiwxa na r$avo i svetsko, yak i kada bi hteo. On se samo Boga seça sa nezadrùivom xubavxu. Jer, oko duwe, tj. um yisto u yistoj svetlosti vidi Boga ukoliko ga niwta ne ometa u umozrequ. 165. Meni se yini da je bestrasan onaj ko se ne samo udaxava od dejstvovaqa po uticaju strasti, veç je tu$ i za samu qihovu pohotu. Wtaviwe, on je obnaùen i od samog pomiwxaqa na qih, slobodno se uznoseçi iznad nebesa kada ushte, odlazeçi izvan predela svega vidxivog i yulnog kao da su mu yula potpuno zakrivena. Qegov um prebiva u natyulnoj oblasti, premda sa sobom ima yula, kao wto orao ima svoje perje (na visini sa sobom). 166. Um bez yula ne projavxuje svoje dejstvo, kao ni yula bez uma. 167. Srce se [moùe] nazvati yistim ukoliko u sebi ne nalazi nikakvu svetsku pomisao, veç je yitavo prilepxeno uz Boga i sjediqeno sa Qim, usled yega veç ne prima niwta svetsko, ni tuùno, ni radosno. Ono prebiva u umozrequ, uznoseçi se do treçeg neba, uzdiùuçi se u raj i gledajuçi nasle$e dobara koja su obeçana svetima. U saglasnosti sa reyenim, ono potom u skladu sa xudskim nemoçima, predstavxa sebi i veyna dobra. Eto wta sluùi kao znameqe srdayne yistote i kao verni priznak po kome svako moùe da odredi meru svoje yistote i da se vidi kao u ogledalu. 168. Onaj ko se nalazi izvan kuçe ne vidi one koji se nalaze zatvoreni u domu. Ni onaj ko se raspeo i umro za svet nema nikakvo oseçaqe za stvari i poslove sveta. 169. Mrtvo telo nema nikakva oseçaqa ni prema ùivim telima, ni prema mrtvim, koja leùe zajedno sa qim. I onaj ko je blagodaçu Svetoga Duha izawao iz sveta i prebiva sa Bogom, nema viwe oseçaqa prema svetu, niti pristrawçe prema stvarima sveta, premda i ima telesne potrebe. DOBROTOXUBXE Ì
48
HILANDARSKI PREVODI
170. Na delu, u iskustvu, u sili i istini postoji smrt jow pre prirodne [telesne] smrti, kao wto postoji vaskrseqe duwe jow pre vaskrseqa tela. Jer, ukoliko se smrtno razmiwxaqe uniwti besmrtnim umom i ukoliko se smrtnost istera ùivotom, duwa kao da vaskrsava iz mrtvih, samu sebe videçi yisto kao wto se vide oni koji se bude iz sna. Ona poznaje istinitog Boga koji ju je vaskrsao. Pomiwxajuçi na Qega i blagodareçi mu, ona izlazi iz oblasti yula i yitavog sveta, ispunivwi se neizrecivom radowçu, usled yega se smiruje svaki smrtni pokret. 171. Jedno mi sami unosimo (u spasonosni ùivot), a drugo nam daje Bog. Ukoliko se viwe oyistimo sopstvenim trudom i svewtenim znojem, utoliko çemo viwe sijati boùanstvenom svetlowçu, sve viwe se yisteçi sopstvenim suzama. Jer, mi od sebe prinosimo suze, za koje od Boga dobijamo svetlost skruwenosti. 172. Prinoseçi newto od svog sopstvenog, mnogi nisu dobili ono wto obiyno Bog daje. Reyeno je jasno iz onoga wto su uyinili i wto su doùiveli Kain i Isav. Jer, onaj ko svoje ne prinese sa ispravnom pomiwxu, sa blagoyastivim raspoloùeqem, sa verom i velikim smireqem, ne moùe da doùivi da ga Bog pogleda milostivo i da primi ono wto mu prinosi. Ne primivwi ga, pak, On mu ne daje ono wto obiyno pruùa u sliynim sluyajevima. 173. Za svete je svet mrtav, kao i svetski xudi. Svetski [xudi] iako gledaju, ne mogu da vide dobra dela svetih xudi, niti da shvate, premda sluwaju, boùanstvene reyi koje im predlaùu blagodaçu Svetoga Duha. Ni duhovni i sveti muùevi ne mogu da vide lukava dela svetskih xudi, niti da shvate qihove strasne reyi. Iako gledaju, oni ne vide ono wto je u svetu. Iako sluwaju ono wto se odnosi na svetske xude, zbog boùanstvenog staqa i raspoloùeqa u kome se nalaze, oni kao da ne sluwaju, buduçi da nemaju oseçaqe prema reyenome. Stoga ne postoji nikakvo opwteqe izme$u duhovnih i svetskih [xudi]. 174. Izme$u tame i svetlosti postoji oyigledna razdvojenost, buduçi da se ne mogu mewati: Kakvu zajednicu ima svetlost s tamom… Ili kakav deo ima verni s nevernikom (2.Kor.6,14-15). Sliyno razdvajaqe postoji i izme$u onih koji imaju Svetoga Duha i onih koji ga nemaju. Jer, duhonosci ùive na nebesima, postavwi viwe an$eli negoli xudi, a drugi jow sede u praroditexskoj tami i senci smrti, prikovani za zemxu i zemaxsko. Jedne obilno osvetxava mislena neveyerqa svetlost, a druge samo yulna. Jedni vide i sebe same i bliùqe, a drugi ne znaju i ne veruju da postoji vaskrseqe mrtvih, sud i nagrada prema delima, iako svaki dan vide i sebe i bliùqe kako umiru duwevnom smrçu.
49 175. Ti sam moùew istinski da poznaw da li u sebi imaw Duha Svetoga po Qegovim dejstvima u tebi, po reyi svetoga Pavla: A gde je Duh Gospodqi onde je sloboda (2.Kor.3,17), i jow: [A ako je Hristos u vama], onda je telo mrtvo za greh, a Duh je ùivot za pravednost (Rim.8,10 ), i jow: A koji su Hristovi, razapewe telo sa strastima i ùexama (Gal.5,24). Oni koji su se krstili u Duhu Svetom obukli su se u yitavog Hrista, postali sinovi svetlosti i hode u neveyerqoj svetlosti. Videçi svet, oni ga ne vide, i sluwajuçi svetske [stvari] - ne yuju. Za svetske xude je napisano da gledajuçi ne vide i da sluwajuçi o boùanstvenim stvarima ne razumeju i ne mogu da shvate duhovno, s obzirom da im izgleda kao ludost. Sliyno treba razmiwxati i o onima koji u sebi imaju Duha. Naime, premda nose telo, oni su bestelesni, kao wto govori apostol: A vi niste po telu nego po Duhu, powto Duh Boùiji ùivi u vama (Rim.8,9). Oni su mrtvi za svet i svet za qih, kao wto o qima govori kroz sebe: Meni se razape svet i ja svetu (Gal.6,14). 176. Yovek je dvojak, sastojeçi se iz duwe i tela. I svet je, sliyno, dvojak, tj. vidxiv i nevidxiv. Za svaki od qih odgovaraju posebna dela, po qihovom duhu, i posebne brige i poslovi. Sliyno nalazim i u vi$eqima i snovima. Duwa mawta ili mudruje u snu o onome yime je zauzeta i o yemu razgovara na javi. Ukoliko sav dan provodi u xudskim poslovima i delima, ona çe se isprazno baviti qima i u snovi$eqima. Ukoliko se, pak, sve vreme pouyava u boùanstvenim i nebeskim stvarima, ona çe i za vreme sna ulaziti u qih i umudrivati se qima, po proroku [koji kaùe]: I mladiçi vawi videçe vi$eqa (Dap.2,17). I ona se ne vara laùnom snovi$eqima, nego u snu vidi istinu i pouyava se otkriveqima. 177. Ukoliko se ùelatexni deo duwe pokreçe ka strasti, utesi, nasladama i zadovoxstvima ovoga sveta, duwa vidi snove koji su im sliyni. I opet, ukoliko sryani deo duwe postane zverolik i svirep prema jednorodnim xudima, i u snovima se vide napadi zveri i gmizavaca, ratovi i bitke, sukobi i prepiraqe na sudu sa onima sa kojima smo u razdoru. Najzad, ukoliko se slovesni deo duwe nadima u sujeti i gordosti, u snu se mawta o vinuçima u vazduh na krilima ili sedequ na visokim stolicama sudija i starewina narodnih, te o sveyanim izlascima i susretima. 178. Istinska vi$eqa u snu (buduçi da ih ne treba nazivati snovima, veç vi$eqima) bivaju samo kod onih yiji je um blagodaçu Svetoga Duha postao jednostavan i slobodan od svakog pritiska sa strane strasti (i od ropstva qima), yija je jedina briga i staraqe za boùanstveno, yije sve pomiwxaqe biva usmereno na buduçe nagrade i uzdarja, yiji je ùivot iznad ùivota ostalih, tj. bezbriùan, nerasejan, tih, yist, pun milosti, mudrosti, nebeskog poznaqa i drugih dobrih plodova, koji kod qih niyu dejDOBROTOXUBXE Ì
50 HILANDARSKI PREVODI stvom Duha Svetog. Kod onih koji nisu sliyni qima, snovi su laùni i neuredni, puni obmane i oyigledne prelesti. 179. Onaj ko umrtvi svoju voxu svakako postaje bezvoxan, liwivwi se voxe. U ùivoj i samopokretnoj tvari nema ni jedne bezvoxne. [Bezvoxna je samo] tvar bez yula i kretaqa. Rastiqe se kreçe nekako iznutra i raste, premda se ne kaùe da kretaqe i uzrastaqe vrwe po svojoj voxi, s obzirom da je bezduwno. Svaka tvar koja ima duwu ima i prirodnu voxu. Dakle, onaj ko umrtvi svoju voxu podvigom i naroyitom paùqom i staraqem, te postane bezvoxan, svakako izlazi iz svoje prirode. On viwe niwta neçe svojim hteqem, te niwta ne yini sam - ni dobro, ni lowe. 180. Od onih koji su se udostojili da postanu jedno sa Bogom, sjedinivwi se sa Qim dejstvom Svetoga Duha i okusivwi neizreciva Qegova dobra, niko se ne nasla$uje ispraznom i, reçi çu, neyasnom i niwtavnom slavom koju pruùaju xudi. On ne ùeli ni novac, ni skupocenu odeçu, ni dragoceno kameqe (kako ga nazivaju nerazumni xudi). On ne voli da prilepxuje svoje srce ili da ima pristrawçe prema prolaznom i nepostojanom bogatstvu, koje se prenosi od jednog na drugog. On ne voli da je poznat caru i nayelnicima, koji u stvari nisu istinski nayelnici, vlastodrwci i gospodari, buduçi da qima vladaju i gospodare mnoge strasti. On ih i ne smatra velikim i visokim i ne misli da svojom bliskowçu mogu druge obuçi u slavu. On ne ùeli da bude blizak ni sa drugim, poznatim i slavnim u ovome svetu, kao wto niko od bogatih ne ùeli da postane siromawan, ili kao wto niko od velikih i slavnih vlastodrùaca i gospodara ne ùeli da postane prezren i niwtavan, bez yasti i slave. 181. Onaj ko mnogo govori ustima, u svojoj molitvi nije lako da pozna sve wto govori. Onaj, pak, ko se moli sa malo reyi moùe da pozna wta govori na molitvi. Onima koji ne poznaju sve dobro wta govore naloùeno je da mnogo govore, a oni koji su nauyili da poznaju wta govore na molitvi ne mogu da govore mnogo kako se ne bi rasejavali umom. Nema potrebe da se Bogu mnogo govori. Naprotiv, treba govoriti sa razumnim poimaqem onoga wto se govori. Uostalom, ukoliko ne postane priyesnik Duha Svetoga, yovek uopwte ne moùe da se moli sa razumnim poimaqem. Jedan od velikih otaca je rekao da duwa ne moùe da se moli sa razumnim poimaqem ukoliko se ne sjedini sa Bogom kroz Gospoda Isusa Hrista u Duhu Svetom. Mi se molimo kao wto dolikuje jedino silom Duha Svetoga. Onaj ko misli da se na pravi nayin moli i bez Duha Svetoga u stvari huli na Qega, yak i da Boga proslavxa u pesmama, s obzirom da je neyist i da se jow nije sjedinio sa Bogom. 182. Onaj ko stalno gleda na yulno sunce i bez svoje namere trpi promenu u gledaqu, tj. poyiqe da gleda drugayije, s obzirom
51 da ne moùe niwta drugo od vidxivog da vidi, veç u svemu vidi samo sunce. I onaj ko svojim umom i srcem svagda gleda na umno Sunce pravde i bez svoje namere trpi promenu u umnom gledaqu, stoga wto viwe niwta od zemaxskog ne moùe da zamiwxa, veç u svemu vidi jedinoga Boga. 183. Jednom su svetog i blaùenog Simeona pitali kakav treba da bude svewtenik. On je odgovorio: —Ja sam nedostojan da budem svewtenik, ali dobro znam kakav treba da bude svewtenik. Najpre, on treba da je yist ne samo telom, nego i duwom, tu$ svakom grehu. Zatim, on treba da je smiren ne samo po spoxawqem drùaqu i vladaqu, veç i po unutrawqem nastrojequ. Stojeçi pred svewtenom i svetom trpezom i yulno videçi svete darove, on treba misleno da sagledava Boùanstvo. Wtaviwe, on treba da stekne Onoga ko je nevidxivo prisutan u darovima, svesno ga imajuçi u svom srcu, kako bi sa smelowçu mogao da uznosi moxeqa Bogu, te da, besedeçi kao sa prijatexem, govori: Oye naw koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje (Mt.6,9). Jer, pomenuta molitva pokazuje da onaj ko je izgovara u sebi ima Sina Boùijeg po prirodi, zajedno sa Ocem i Svetim Duhom. Eto kakvog sam prezvitera ja video. Oprostite mi oci i bratijo”. 184. Podstaknut xubavxu prema bliùqem i opwtom koriwçu, on je [jow newto] ispriyao, navodno o nekom drugom, a u stvari sakrivajuçi sebe i beùeçi od slave xudske: —Ja sam yuo od jednog monaha svewtenika, koji je prema meni imao veliko povereqe, da nikada nije liturgisao ukoliko nije video Duha Svetog, kao wto ga je video kada su ga rukopolagali i kada je mitropolit nad qegovom glavom yitao molitvu svewteniykog posveçeqa, dok je Molitvoslov bio poloùen na qegovu smirenu glavu. Ja sam ga upitao kako ga je video i u kom obliku. On je rekao da je bio jednostavan i bezobliyan, kao svetlost. Videvwi ono wto nikada nije video i zadivivwi se, on je poyeo u sebi da razmiwxa o yemu se radi. A On mu je tajanstveno, ali razgovetnim glasom rekao: »Ja silazim na proroke i apostole i sadawqe izabranike Boùije i svetitexe. Jer, ja sam Sveti Duh Boùiji«. Qemu slava i sila u vekove vekova. Amin”. DOBROTOXUBXE Ì
52
HILANDARSKI PREVODI
DOBROTOXUBXE Ì
53
PODVI%NIYKO SLOVO STARCA SIMEONA POBO%NOG 1. Brate*) , na samom poyetku svog odreyeqa od sveta potrudi se da u sebi nasadiw dobre vrline, kako bi i bratstvu bio koristan i kako bi te Gospod na kraju uzvisio. Nemoj prema igumanu imati naroyitu smelost, niti od qega traùi posebnu yast. Nemoj uspostavxati prijatexstvo sa najznayajnijima u obitexi, niti se zadrùavaj u qihovim kelijama, znajuçi da çe inaye strast tawtine poyeti da puwta koreqe u tebi, pri yemu bi i nastojatexu postao mrzak. Koji razume neka razume. Sedi u miru u svojoj keliji, ma kakva bila. Ipak, onoga ko hoçe da te poseti i porazgovara sa tobom nemoj odbiti radi oyuvaqa poboùnosti. Jer, po savetu oca besedeçi sa qim, ti neçew pretrpeti wtetu, yak i da je od protivnih, tj. ukoliko nije saglasan sa tobom ni u pravilu, ni u mislima. 2. Uvek treba imati strah Boùiji i svakodnevno razmatrati i rasu$ivati wta je dobro ili r$avo uyiqeno. Dobro, pak, treba predavati zaboravu, kako ne bi upao u strast tawtine, a zbog suprotnog treba prolivati suze sa ispovewçu i napregnutom molitvom. Pomenuti sud nad sobom vrwi na sledeçi nayin: powto pro$e dan i poyne veye, poyni da govoriw sa sobom i zapitaj se kako si, uz pomoç Boùiju, proveo dan. Da li si nekog osudio, ili si nekog uvredio reyju, ili nekog sablaznio, ili strasno pogledao na neyije lice, ili si bio neposluwan nastojatexu u svom posluwaqu, zanemarivwi ga, ili si se razgnevio na nekoga, ili si na (crkvenom) sabraqu svoj um zanimao neyim nekorisnim, optereçujuçi se bogosluùeqem iz leqosti i izlazeçi iz crkve i sa pravila? Yak i kad bi se nawlo da si u svemu nabrojanom nevin, wto je nemoguçe buduçi da niko nije yist od skverni makar i jedan dan samo ùiveo (Jov 14,4) i buduçi da se niko ne moùe pohvaliti da ima yisto srce (Priy.20,9), ipak sa mnogim suzama zavapi Bogu: —Gospode, oprosti mi sve wto sagrewih reyju i delom, u znaqu i neznaqu, buduçi da u mnogome grewimo i ne znajuçi”. 3. Svome duhovnom ocu treba svakodnevno da ispovedamo svaku pomisao. Ono wto on bude govorio treba primati kao iz usta Boùijih sa punim ube$eqem (u qegovu nepromeqivu isti*) Sledeçe podviùniyko i naravouyeqsko slovo ne pripada svetom Simeonu Novom Bogoslovu, nego qegovom starcu - Simeonu Poboùnom.
54 HILANDARSKI PREVODI nitost). Nikome drugome ne treba da priyaw wta si pitao oca i wta ti je odgovorio, utoliko maqe se raspitujuçi da li ti je dobro rekao i wta treba da uyiniw da bi se izleyio. Jer, newto sliyno bi bilo neverje prema ocu svome i pogubno za duwu. Ono se obiyno sreçe kod poyetnika. 4. Na sve u opwteùiçu treba gledati kao na svete, a samo sebe samog smatrati grewnim i posledqim, drùeçi da çew od svih koji se spasavaju samo ti biti osu$en na veyne muke u onaj dan. Stojeçi na sluùbi, stalno razmiwxaj o reyenome, i nemoj prestajati da playew sa srdaynom skruwenowçu, ne obraçajuçi paùqu na one koji se sablaùqavaju i podsmevaju. Jedino ukoliko primetiw da skreçew u tawtinu, ti izlazi iz crkve i reyeno yini u tajnosti, opet se potom brzo vraçajuçi na svoje mesto. Reyeno je za poyetnike veoma korisno, naroyito u vreme Westopsalmija, yitaqa Psaltira i pouka i u vreme Boùanstvene Liturgije. Pazi, me$utim, te nikog nemoj osu$ivati. U umu svome poloùi da te oni koji te vide kako playew smatraju velikim grewnikom i mole se za tebe. Uostalom, neprestano pomiwxajuçi i yineçi reyeno, ti çew steçi veliku korist i privuçi Boùiju blagodat, postavwi sudeonik boùanstvenog blaùenstva. 5. Nemoj nikome içi u keliju, izuzev kod igumana, pa i kod qega wto re$e. Ukoliko ùeliw da ga pitaw o nekoj pomisli, pri$i mu u crkvi. Sa crkvene sluùbe idi pravo u svoju keliju i potom na delo svog posluwaqa. Posle poveyerja, poloùivwi poklon igumanu i isprosivwi molitve, opet sa spuwtenom glavom i çutaqem ùuri u keliju. Boxe je reçi jedno Trisveto sa paùqom i otiçi na spavaqe, negoli yetiri sata provesti u beskorisnim razgovorima. Uostalom, boùanstveno osijaqe prati skruwenost i duhovni play. A kada ono do$e, odgone se leqost i nemoç. 6. Nemoj ni sa kim imati posebnu xubav, naroyito sa poyetnikom, makar ti se qegov ùivot i yinio vrlo dobrim i nimalo podozrivim. Jer, dewava se da duhovna xubav yesto pre$e u strasnu i postaje uzrok mnogih nekorisnih skorbi. Reyeno se najviwe dewava sa onima koji se revnosnije podvizavaju. Uostalom, smireqe i yista molitva uye kao da se postupa. Podrobno govoriti o reyenome ne smatram umesnim. Koji razume neka razume. 7. U odnosu prema svakom bratu u opwteùiçu treba biti kao tu$ i stranac, naroyito ukoliko si sa nekim u svetskom ùivotu bio poznat. Me$utim, sve treba voleti, pritom podjednako. Na poboùne i podviùnike treba gledati kao na svete, a za nemarne, kao wto sam ja, treba se prixeùno moliti. Uostalom, kao wto smo i ranije pokazali, mi sve treba da smatramo svetima, trudeçi se da se playem oyistimo od strasti. Osvetivwi se bla-
55 godaçu, mi çemo na sve gledati podjednako i udostojiti se blaùenstva yistih srcem. 8. Savrwenim odvajaqem od sveta, koje je priliyno tvom imenu, smatraj potpuno umrtvxeqe svoje voxe, te bespristrasnost prema roditexima, srodnicima i prijatexima, koju prati savrweno odricaqe od qih. 9. [Reyenome] jow treba dodati obnaùeqe sebe od svega imaqa kroz razdavaqe siromawnima, po reyi Gospoda, koji je rekao: Prodaj sve wto imaw i podaj siromasima (Mt.19,21), i stvarni zaborav svih lica koja si srdayno voleo telesnom ili duhovnom xubavxu. 10. Tako$e, [treba dodati] i ispovedaqe svih skrivenosti srca tvog i svega wto si u prowlosti uyinio, tvom duhovnom ocu ili igumanu, kao samom Bogu, koji ispituje srca i utrobe. I Jovan je krstio krwteqem pokajaqa i svi su iwli da mu ispovedaju svoje grehe (Mk.1,4-5). Od reyenoga biva velika radost u duwi i olakwaqe savesti, po proroykoj reyi: Kaùi ti najpre grehe svoje, da se opravdaw (Is.43,26). 11. Zatim, [treba dodati i rewenost] da se u pomisao stavi ube$eqe da su posle stupaqa u obitex umrli tvoji roditexi i prijatexi. Ocem i majkom treba smatrati samo Boga i nastojatexa. Stoga od qih viwe niwta ne treba traùiti od telesnih potreba. Ukoliko ti oni po svom staraqu i powaxu newto, ti primi i pomoli sa za qih zbog qihove brige o tebi, a poslano daj u gostoprimnicu ili bolnicu sa smireqem, s obzirom [ da yiniw newto wto je odlika] posledqih, a ne savrwenih. 12. Svako dobro delo yini sa smireqem, seçajuçi se reyi Gospodqe: Kad izvrwite sve wto vam je zapove$eno, govorite: Mi smo nepotrebne sluge, jer smo uyinili wto smo duùni uyiniti (Lk. 17,10). 13. Na svaki nayin se yuvaj da ne primaw Sveto Priyewçe ukoliko imaw newto protiv nekoga, yak i u vidu pomisli, sve dok se sa qim potpuno ne izmiriw putem pokajaqa. Uostalom, molitva çe te nauyiti. 14. Svakodnevno budi spreman na podnoweqe svake skorbi, pomiwxajuçi da one predstavxaju izbavxeqe od mnogih dugova, svagda za qih blagodareçi Svetoga Boga. Eto kako se stiye nepostidna nada, po reyi velikog apostola: Znajuçi da nevoxa gradi trpxeqe, a trpxeqe iskustvo, a iskustvo nadu; a nada ne posti$uje (Rim.5,3-5). Jer, po nelaùnom obeçaqu, ono wto oko ne vide, i uho ne yu, i u srce yoveku ne do$e (1.Kor.2,9) jeste nasle$e onih koji, uz pomoç Boùiju, pokazuju puno trpxeqe u skorbima. Uostalom, bez blagodati niwta ne moùe da se uyini kao wto treba. 15. U svojoj keliji nemoj imati nikakvih stvari, yak ni iglu, izuzev rogoùe, ovyije koùe, rase i onoga u wta se odevaw (noDOBROTOXUBXE Ì
56 HILANDARSKI PREVODI çu). Ukoliko je moguçe [izbegni] yak i podnoùje. Ima wta da se kaùe o svemu, ali onaj ko razume neka razume. 16. Od igumana nemoj traùiti niwta wto nije ustanovxeno po ustavu. Yak i reyeno uzmi samo kada te pozove i sam ti preda, nikako se ne saglawavajuçi sa pomiwxu koja te nagovara da promeniw ono wto ti je dato. Ma wta bilo, primi ga sa blagodarnowçu, kao od Boga, buduçi zadovoxan. Nemoj pomiwxati da newto drugo kupiw za sebe, buduçi da je sliyna misao neumesna. S obzirom da se odeça prxa, treba je prati dva puta godiwqe. Za reyeno vreme treba isprositi, sliyno siromahu i tu$incu, sa svim smireqem od drugoga brata newto yime bi se odenuo. Kada se oprana odeça osuwi na suncu, treba je opet oblayiti sa blagodarnowçu. Sliyno treba postupati i sa rasom i svim drugim. 17. Trudi se po moguçnostima (bez leqosti) na delu posluwaqa, a u keliji prileùi na molitvu sa paùqom, skruwenowçu i yestim suzama, ne slaùuçi se u srcu sa pomislima da si se premorio, te da zbog telesnog truda unekoliko treba da oduzmew od molitvenog truda. Ja ti kaùem da si izgubio newto veliko ukoliko te preveliki trud na delu posluwaqa odvoji od molitve. I zaista je po reyenome. 18. Pre svih dolazi u crkvu na bogosluùeqe i posle svih odlazi, izuzev krajqe nuùde, naroyito na jutrequ i Liturgiju. 19. Svako povinovaqe treba da imaw prema svom igumanu, koji te je i postrigao. Ispuqavaj bez razmiwxaqa ono wto ti nalaùe, sve do smrti, yak i kada ti newto izgleda nemoguçe. I biçew podraùavalac Onoga ko je bio posluwan do same smrti, do krsne smrti. Treba u svemu sluwati ne samo igumana, nego i svu bratiju, i onoga kome je naloùeno da se stara o posluwaqima. Ukoliko ti, pak, naloùi newto wto prevazilazi tvoje snage, uyinivwi poklon, iwti snisho$eqe. I ukoliko ga ne pokaùe, prinudi se da ispuniw [ono wto ti je reyeno], seçajuçi se da se Carstvo nebesko s naporom… osvaja, i da ga podviùnici… zadobijaju (Mt.11,12). 20. Sa skruwenim srcem pripadaj nogama sve bratije kao niwtavan, nepoznat i gotovo nepostojeçi. Onaj ko se bude na reyeni nayin obraçao sa svima, i drùao se reyenog ùivota biçe, smem da kaùem, prozorxiv i predskazivaçe mnogo [stvari] uz pomoç blagodati. On se moli i za sagreweqa druge bratije, prebivajuçi nerasejan pristrawçem prema vewtastvenom. Jer, duhovna boùanstvena xubav mu ne dozvoxava da sklizne u newto sliyno. Predskazivaqe nije yudesno delo. Ono yesto biva i od demona. Onaj ko razume neka razume. Uostalom, dewava se da onaj ko poyne da ispoveda ili prima pomisli drugih biva liwen pomenutog dara, buduçi da je zauzet rasu$ivaqem o pomislima drugih. Me$utim, ukoliko iz velikog smireqa prestane da sluwa i govo-
57 ri o reyenome, qemu se vraça prethodno ustrojeqe. Zawto se reyeno dewava, zna jedino Bog. Ja, pak, obuzet strahom, ne smem da govorim o reyenome. 21. Imaj svagda um u Bogu, i za vreme sna i u budnom staqu, pri jelu i razgovoru, za rukodexem i svakim drugim delom, po reyi proroka: Provi$am Gospoda preda mnom svagda (Ps.15,8). Smatraj sebe grewnijim od svakog yoveka. Jer, ukoliko sliyna pomisao dugo zanima um i srce, obiyno se unutra javxa neko osijaqe svetlosti, kao neki zrak. I ukoliko je viwe iwtew sa krepkom paùqom, nerasejanom miwxu i velikim trudom i suzama, utoliko postaje jasnija. Postajuçi jasnija, ona se viwe voli, a voxena oyiwçuje. Yisteçi, ona yini [yoveka] bogovicem, presveçujuçi ga i uyeçi da razlikuje dobro od zla. Uostalom, brate, neophodan je veliki trud da se, uz pomoç Boùiju, blagodatno osijaqe potpuno useli u duwu i osvetxava je, kao mesec noçni mrak. Naroyito treba paùxivo gledati da se ne prokrade prilog pomisli tawtine i samomneqa, tj. da se ne osudi neko ko yini newto nepriliyno. Jer, videçi da se duwa preko usexeqa blagodati i uspostavxaqa mirnog staqa oslobodila strasti i kuwaqa, demoni obiyno u qu polaùu sliyne pomisli. Me$utim, pomoç od Boga (dolazi i razgoni qihove zamke). Neka u tebi bude neprestani play, ne znajuçi za sitost u suzama. Pazi da ne postradaw i zbog prevelike duhovne radosti i umileqa. A postradaçew ukoliko pomisliw da su plod tvog sopstvenog truda, a ne blagodati Boùije. U suprotnom çe biti uzeti od tebe, te çew ih u molitvi iskati i neçew naçi. I poznaçew kakav si dar blagodati izgubio. Gospode, nemoj nikada dozvoliti da se liwimo tvoje blagodati. Uostalom, brate, ukoliko se reyeno i desi sa tobom, poloùi na Boga nemoç svoju i ustavwi podigni ruke svojen, te govori u molitvi: —Gospode, pomiluj me grewnoga, nemoçnog i jadnog, i powaxi mi blagodat svoju, ne dozvoxavajuçi da se iskuwavam viwe nego wto mogu. Vidi, Gospode, u kakvu bezduwnost i u kakve pomisli su me bacili moji mnogi gresi. Gospode, mene ne moùe da opravda misao da je moje samomneqe [umiwxenost], koje je uzrok liwavaqa tvoje blagodatne utehe, dowlo od demona. Jer, ja znam da im se oni koji sa toplom usrdnowçu tvore voxu tvoju lako suprotstavxaju. Nisu me iskuwali oni, nego moja sopstvena grewna raspoloùeqa, koja se kriju u srcu mome. Kajem se za sve, Gospode, i molim te, ukoliko ti je blagougodno i za mene korisno, da opet u$e blagodat tvoja u slugu tvoga. I ja çu se, videçi je, radovati sa umileqem i playem, buduçi prosveçen uveksvetlim qenim sijaqem i buduçi yuvan od skvernih pomisli i svake zle stvari, do svih r$avih dela i reyi, kojima svakodnevno grewim u znaqu i neznaqu. Ja çu se krepiti u smelosti punoj nade pred tobom i odsecaqem vlastite voxe, Gospode, u skorbima koje se DOBROTOXUBXE Ì
58 HILANDARSKI PREVODI svakodnevno dewavaju sluzi tvome od demona i xudi, pomiwxajuçi na dobra koja su ugotovxena onima koji te xube. Jer, ti si rekao, Gospode, da çe dobiti ko iwte, i naçi ko traùi i da çe se otvoriti onome ko kuca (Mt.7,7)”. Reyenome dodajuçi, brate i drugo wto ti Bog poloùi u srce, trpexivo prebivaj u molitvi, ne raslabxujuçi se dosadom i mrzovoxom. I blagi Bog te neçe ostaviti. 22. U keliji koju si u poyetku dobio od nastojatexa trpexivo prebudi do kraja. Ukoliko pomisao poyne da te smuçuje zbog qene starosti ili opasnosti od pada, ti se pokloni nastojatexu i reci mu je sa smireqem. I ukoliko te posluwa, raduj se, a ukoliko ne - opet budi blagodaran, seçajuçi se Vladike svoga, koji nije imao gde glavu da zakloni. (I viwe nemoj ponavxati molbu). Jer, ukoliko ti dva, tri ili yetiri puta dosa$ujew nastojatexu (i ne budew udovoxen), najpre çe se u tebi roditi drskost prema qemu, zatim nepovereqe i najzad prezir (usled yega çe se tvoj ùivot raspasti). Stoga, ukoliko hoçew da provodiw miran i tih ùivot, nemoj od nastojatexa traùiti niwta wto zadovoxava telesne potrebe. Pri tvom stupaqu u monawtvo u poyetku, o reyenom uopwte nije bilo reyi. Nisi li ti, naprotiv, obeçao da çew hrabro, po zapovesti Boùijoj, podnositi tu$i prezir i poniùeqe? Dakle, ukoliko hoçew da sayuvaw veru i xubav prema svom nastojatexu i da ga uvek gledaw kao svetog, odrùi sledeçe tri stvari: nemoj traùiti od qega ono wto sluùi za telesni pokoj, nemoj sebi dozvoxavati smelost pred qim i nemoj yesto içi kod qega, kao wto neki yine, navodno radi koristi od qegovih pouka i rukovo$eqa. Jer, reyeno delo nije monawko, veç xudsko. Uostalom, ja ga ne osu$ujem. Reyenome dodaj [staraqe] da od qega ne skrivaw nikakvu pomisao koja ti dolazi. Ukoliko se budew pridrùavao navedenoga, ti çew bez bure preplivati more ùivota i neçew prestati da smatraw svoga oca svetim, ma kakav bio. Ukoliko u crkvi pri$ew svom ocu da pitaw za neku pomisao, te na$ew da te je neko drugi predupredio istim povodom ili nekim drugim, i uvidiw da se na tebe ne obraça paùqa, pazi da se ne oùalostiw i da ne pomisliw newto nepriliyno. Naprotiv, stani daleko sa strane i sayekaj, skrstivwi ruke, dok sa drugim ne zavrwi razgovor i pozovu te. Dewava se da oci naroyito sliyno postupaju da bi nas ispitali ili zagladili ranije nawe pogrewke u sliynim okolnostima. 23. Za vreme postova treba da se drùiw sledeçeg pravila: za veliki post preskayi dva dana, izuzev ukoliko se desi praznik, subota ili nedexa. U druge postove preskayi jedan dan, a u ostale dane godine jedi jednom dnevno, izuzev subote, nedexe i praznika, premda ne do sitosti.
59 24. Staraj se da za celo bratstvo budew pouyan primer u svakoj vrlini, u smirequ, krotosti, milostivosti i posluwnosti yak i u niwtavnim stvarima, u negnevxivosti i nepristrasnosti, u oskudoxubxu i umilequ, u nezlobivosti i nexubopitxivosti, u jednostavnosti naravi i ustraqivaqu od svakog yoveka, u poseçivaqu bolesnih, u tewequ tuùnih, u dostupnosti onima koji traùe korist u razgovoru po Bogu (buduçi da je xubav veça od molitve), u saùaxivosti prema svima, u izbegavaqu tawtine, drskosti, izobliyavaqa, zahtevnosti u odnosu na nastojatexa i drugih nadleùnih, yuvajuçi powtovaqe prema svim svewtenicima, u paùqi na molitvi, u iskrenom nastrojequ i xubavi prema svima, u izbegavaqu xubopitxivog izuyavaqa Pisma radi slave, yemu çe te nauyiti molitva sa suzama i prosveçeqe blagodaçu. Ukoliko te neko pita o neyem priliynom, pouyi ga o bogougodnim i bogopriliynim delima kako ti da blagodat, sa svim smireqem, iz iskustva ùivota navodno nekog drugog, ne buduçi tawt u pomisli. Nemoj odbijati ni onoga ko od tebe traùi leka protiv neke pomisli, veç primi qegova sagreweqa, ma kakva bila, moleçi se za qega sa playem (wto je znak savrwenog sastradavaqa i xubavi). Tako$e, nemoj odbijati od sebe onoga ko ti dolazi pod izgovorom izbegavaqa wtete od sluwaqa sliynih stvari. Dejstvujuçi iz xubavi, uz pomoç blagodati Boùije, ti neçew pretrpeti nikakvu wtetu. Uostalom, da drugi ne bi imali wtetu, razgovor (tj. primaqe pomisli i saveti o qima) treba voditi na tajnom mestu. Ukoliko se, pak, kao yovek, i podvrgnew napadu neke pomisli (wto se neçe desiti ukoliko si se udostojio dejstva blagodati), ipak nemoj prestati da pomaùew, buduçi da nismo nauyeni da traùimo svoju korist, nego korist mnogih, kako bi se spasli (1.Kor.10,33). Treba da znaw da na sebi imaw dejstvo blagodati ukoliko zaista poynew sebe da smatraw grewnijim od svih xudi. Budi bezbriùan (za zemaxsko) i oskudoxubiv, te çew se udostojiti reyenoga. Kako, pak, biva sve reyeno, ne umem da kaùem - Bog zna. 25. Yasove bdeqa provodi na sledeçi nayin: dva sata yitaj (otayke kqige), dva sata se moli u umilequ sa suzama (sam, a ne po molitveniku), zatim dodaj kanon koji hoçew (iz Osmoglasnika [Oktoiha] dnevni, ili iz Meseynika [Mineja], ili opwti pokajni), i dvanaest Psalama, najzad, na kraju, ako je ugodno, molitvu: —Neskverna, Besprekorna”… i molitvu svetog Evstratija: —Veliyajuçi, veliyam te”… Reyeno vaùi za sluyaj kad su noçi velike. A kada su noçi kraçe, i sled molitava neka bude kraçi, po sili koju ti je dao Bog. Jer, bez Qega se niwta dobro ne moùe uyiniti, kao wto govori prorok: Od Gospoda se upravxaju koraci yoveka DOBROTOXUBXE Ì
60 HILANDARSKI PREVODI (Ps.36,23), i kao wto je rekao Gospod: Bez mene ne moùete yiniti niwta (Jn.15,5). Nikada ne treba da se priyewçujew bez suza. 26. Jedi ono wto se predlaùe, ma kakvo bilo. Sliyno neka bude i sa vinom, bez roptaqa, drùeçi se uzdrùaqa. Ukoliko ùiviw sam, zbog nemoçi jedi sirovo zexe (povrçe, salate) sa maslinama. Ukoliko ti neko od bratije powaxe neko varivo, primi ga sa blagodarnowçu i smireqem, kao stranac, pojevwi ga, ma wta bilo. Ono wto ostane powaxi drugome bratu, ubogom i poboùnom. Ukoliko te neko pozove na ugowçeqe, jedi sve predloùeno, premda po malo, po zapovesti, drùeçi se uzdrùaqa. Ustavwi sa trpeze nayini poklon onome ko te je pozvao, po obiyaju stranaca i siromaha, zablagodarivwi mu reyima: —Neka ti Bog uzvrati, sveti oye”. Trudi se da niwta ne govoriw, yak i kad bi mogao ponewto korisno da kaùew. 27. Ukoliko ti do$e neko od bratije koga je povredio nastojatex, upravitex ili neko drugi, utewi ga reyima: —Veruj mi, brate, da ti se stvar desila radi tvog ispitivaqa. Yesto se i meni sliyno dewavalo i ja sam zbog maloduwnosti bio tuùan. Me$utim, powto sam se ubedio da mi se reyeno dewavalo zbog ispitivaqa, ja sam ga podnosio sa blagodarnowçu. I ti postupaj sliyno. Nemoj se ùalostiti, veç se, naprotiv - raduj sliynim skorbima”. I yak ukoliko bi on upao u prekorevaqe i okrivxavaqe (onih koji su ga rastuùili), ti ga nemoj odbaciti, veç se postaraj da ga utewiw po danoj ti blagodati. Jer, postoje mnogi nayini rasu$ivaqa (koji su prigodni za reyenu stvar). Prema staqu brata i qegove pomisli, ti mu pri$i i pomogni mu. I nemoj ga nikako neizleyenog otpuwtati od sebe. 28. Ukoliko je neki brat bolestan i desi se da ga dugo vremena nisi posetio, ti ga, ùeleçi da ga posetiw, najpre obavesti i reci: —Veruj mi, oye sveti, da sam tek sad saznao za tvoju bolest i molim te da mi oprostiw”. Potom sam otidi i, dowavwi, nayini poklon, te posle molitve reci: —Kako si, oye sveti? Kako te miluje Bog”. Potom sedi, sloùi svoje ruke i çuti. Ukoliko i drugi budu kod qega, dowavwi u posetu, pazi da niwta ne govoriw ni iz Pisma, ni iz nauke, kako posle ne bi bio tuùan. Reyeno se najyewçe dewava sa najprostijom bratijom. 29. Ukoliko se desi da si ugowçen za trpezom zajedno sa drugom poboùnom bratijom, sve wto je predloùeno treba da jedew bez razmiwxaqa, ma wta postavili. Ukoliko ti je neko dao zapovest da ne jedew ribu ili newto drugo wto je predloùeno, a onaj ko ti je zabranio sedi u blizini, pri$i i zamoli ga da ti dozvoli da jedew reyeno. Ukoliko ga, pak, nema ili znaw da ti ne bi razrewio, ali neçew da smutiw one sa kojima sediw za trpezom, jedi bez kolebaqa, a posle mu sve kaùi, tj. kako i zawto si postupio, iwtuçi oprowtaj. A ukoliko neçew ni jedno ni drugo,
61 boxe je da uopwte ne idew u goste, od yega çew dobiti dva dobra ploda: izbeçi çew demona sujete i bratiju çew izbaviti od smuçeqa i neprijatnosti. Me$utim, ukoliko se radi o debeloj bratiji, ti odrùi datu ti zapovest. Uostalom, boxe je i pred qima jesti po malo od svega. Sliyno postupaj i pri utesi sve bratije (tj. kada neko za svu bratiju predlaùe trpezu) po apostolu koji zapoveda da jedemo sve wto nam se prinese, niwta ne ispitujuçi savesti radi (1.Kor.10,27). 30. Ukoliko neko od bratije pokuca na vrata dok tvoriw molitvu u svojoj keliji, ti mu otvori i, sevwi, pogovori sa qim sa smireqem o onome wto on predloùi od duwekorisnih stvari. Ukoliko je, pak, optereçen tugom, postaraj se da ga utewiw reyju i delom. Potom, kad se udaxi, zatvori vrata i zavrwi svoju molitvu, nastavivwi od mesta na kome si bio prekinut. Jer, uteha i izleyeqe onih koji dolaze jeste jednoznayna sa izmireqem (onih koji su u neprijatexstvu). Uostalom, sa svetovqacima treba postupati drugayije: sa qima treba razgovarati tek po zavrwetku molitve. 31. Ukoliko te za vreme molitve napadne strah, ili se yuje lupqava, ili zasija svetlost ili se desi newto drugo, nemoj se smutili niti uplawiti, veç prebudi u qoj jow duùe negoli wto je uobiyajeno. Jer, smetenost, strahovaqe i uùasavaqe biva od demona kako bi se ti pomeo i raslabio, te ostavio molitvu. [Qihov cix] je da ti sliyna smuçeqa pre$u u naviku kako bi te sasvim uzeli u svoje ruke i pomerali kako hoçe. Me$utim, ukoliko ti za vreme molitve zasija neka druga svetlost, koju ja nisam sposoban da opiwem reyima, od koje se duwa ispuquje radowçu i od koje se ra$a ùexa za dobrim, a suze umileqa poyiqu da teku, znaj da se radi o Boùijoj poseti i zastupniwtvu. Ukoliko se sliyno staqe oduùi, ti obrati svoj um na newto zemaxsko i smiri se, kako zbog obixa suza sam sebi ne bi izgledao boxim nego wto jesi. Pazi da nikada ne ostavxaw molitvu iz straha od neprijatexa. Uplawivwi se od strawiliwta, dete beùi u naruyja oca ili majke, napuwtajuçi svaki strah. I ti poteci Bogu molitvom, te çew izbeçi strah koji nanose demoni. 32. Ukoliko ti, dok sediw u keliji, do$e neki brat i zapita o telesnoj borbi, nemoj ga otpustiti praznog, veç mu sa umileqem budi od koristi onim wto ti da blagodat Boùija i wto si stekao iz sopstvenog iskustva. I tek potom ga otpusti. I kad bude izlazio, pokloni mu se i kaùi: —Veruj mi, brate, da se uzdam u yovekoxubxe Boùije da çe otiçi od tebe ta borba, jedino ne treba da se predajew i da se raslabxujew (tj. popuwtaw)”. Powto iza$e, ti zamisli qegovu borbu i podigni svoje ruke Bogu, pomolivwi se za brata sa suzama i uzdisajima, govoreçi: —Gospode Boùe, koji neçew smrti grewnika, ustroj ovu stvar kako sam znaw DOBROTOXUBXE Ì
62 HILANDARSKI PREVODI na korist ovome bratu”. I videçi qegovu veru prema tebi i tvoje sastradavaqe za qega iz xubavi i iskrenu molitvu za qega, Bog çe mu olakwati borbu. 33. Sve reyeno, brate, jeste pogodno za bu$eqe i ukrepxeqe umileqa. Qega inaye treba ispuqavati sa skruwenim srcem, trpxeqem i blagodareqem. Jer, u qemu je uzrok suza, oyiwçeqe od strasti i pravi put u Carstvo nebesko. Carstvo nebesko jeste nasle$e onih koji se podvizavaju i samo ga podviùnici zadobijaju. Ukoliko ispuqavaw reyeno, savrweno çew napustiti ranije navike i raspoloùeqa, a moùe biti da çew se osloboditi i samih uzroka pomisli. Jer, obiyno tama ustupa pred svetlowçu i senka pred suncem. Onaj ko reyeno zanemari u poyetku, upada u raslabxenost i radoznalost (zanimajuçi se niwtavnim stvarima), liwavajuçi se blagodati i sledstveno upadajuçi u zle strasti. On poznaje svoju nemoç (tj. projavxuje nemoç i na opitu je upoznaje), buduçi pun bojazni i strawxivosti (jedno ne moùe, drugo nije u staqu, iako je bio duùan da ih ispuni). Onaj, pak, ko ispuqava reyeno ne treba da misli da ga ispuqava vlastitim silama, veç sve treba da pripisuje blagodati Boùijoj. On najpre treba da se oyisti mnogim suzama i primi osijaqe boùanstvene svetlosti (koja se neçe smaqiti makar je yitav svet primio), te da sa xubavxu misleno prebiva u buduçem i sagledava ga, kao wto mu pokazuje Bog. On treba da se raduje duhovnom radowçu po apostolu, koji govori: A plod Duha jeste: xubav, radost, mir, dugotrpxeqe, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdrùaqe (Gal.5,22-23). 34. Onaj ko je stekao reyeno neka pazi na sebe i paùxivo prati priloge pomisli. Jer, onaj ko ùivi me$u xudima ne moùe, yini mi se, da ih izbegne, naroyito priloge zavisti i tawtine, buduçi da ga hvale svetovqaci zbog qegovog slavnog ùivota i prezira vidxivih stvari. Dewava se ponekad da videçi i sluwajuçi kako neko postupa nepriliyno, upada i u neprimetno osu$ivaqe. Stoga on treba da se yuva od radoznalosti o onome wto iguman i qegovi pomoçnici govore ili yine. Ukoliko, pak, pobe$en strawçu, pomisli ili kaùe newto sa radoznalowçu (tj. ono wto je saznao ili da bi newto saznao), neka se ispravi pokajaqem. Neka on pazi na sebe i za vreme stajaqa u crkvi, i za vreme ispuqavaqa dela posluwaqa. Jer, pomisli tawtine i u reyeno vreme obiyno napadaju revnitexe dobrog postupaqa, nawaptavajuçi im da dobro paze na psalmopojaqe, da se mole bez lutaqa uma, da druga bratija luta pomislima i da samo oni prebivaju u umozrequ koje budi duhovno pojaqe (pevaqe Psalama), te da misleno podraùavaju an$elske yinove. Me$utim, reyeno je oyigledno jedino Bogu i onima koji su jednakog ustrojeqa kao i oni [an$eli]. Dewava se da ih pomisli iskuwavaju i na drugi nayin, tj. osu$ujuçi ih ili ublaùavajuçi ih. Uostalom, sve reyeno ti moùew izbeçi
63 ukoliko se yuvaw i paziw na sebe sa smireqem, xubavxu, ispovewçu i nepristrasnowçu. 35. Staraj se da nikog ne oùalostiw ni reyima, ni delom. Naprotiv, tewi koliko moùew yak i one koje su drugi oùalostili. Ipak, nikad nemoj da misliw da si pobedio zamke $avoxe, niti budi sujetan. Jer, qih ne moùe da pobedi xudska priroda, veç samo blagodat Boùija. Oni koji ùive u bratstvu i potyiqavaqu nastojatexu treba da postupaju kao wto je reyeno. O xubitexima tihovaqa (tj. onima koji ùive usamxeno), ne mogu niwta da kaùem. Uostalom, sudeçi po onome wto sam rekao, neka svako zakxuyi i ono wto je svojstveno tihovatexima. Tihovaqe zahteva stroùiji i paùxiviji ùivot. 36. Ukoliko si stekao punu veru prema nekom od bratije iz opwteùiça i ispovedaw mu pomisli, pazi da ga nikad ne napustiw. Ti mu svakodnevno odlazi i otkrivaj pomisli koje nailaze i smuçuju te. Trebalo bi da svi idu igumanu da se ispovedaju. Me$utim, neki neçe da otkrivaju svoje pomisli igumanu zbog svoje nemoçi i neverja prema qemu. Stoga ja i govorim iz snisho$eqa. Uostalom, ti ne treba da prelaziw od jednog ka drugom, sluwajuçi neprijatexa naweg koji obiyno tajno nawaptava da ne optereçujew brata koji prima tvoje pomisli yestim dolaùeqem, ili da je stidno da yesto o sebi govoriw iste stvari, te da stoga prestanew da idew kod jednog i da pre$ew kod drugog. Jer, ukoliko ne posluwamo reyena nagovaraqa, veç nastavimo da idemo kod prvog, mi çemo steçi prema qemu jow veçu veru i dobiti jow veçu korist i od qegovog ùivota i od qegovih reyi. Za pomenuti ùivot nas niko neçe prekorevati, veç çe, naprotiv, svi hvaliti postojanost u yuvaqu vere prema qemu jedinom. Ukoliko zanemarimo yesto otkrivaqe svojih pomisli upawçemo u veçe strasti i potom, stideçi se da ih otkrijemo, upasti u jamu bezna$a. Ukoliko po$emo kod drugog duhovnika (wto nije dozvoxeno) koji je u istom opwteùiçu, sva bratija çe nas osuditi wto smo ostavili veru prema prethodnom, a i Bog çe nas snaùno osuditi za reyeno. I sam duhovnik kome prelazimo svakako çe pomisliti da çemo najzad i u odnosu na qega sliyno postupiti. A svakako çemo i postupiti. I naviknuvwi se da prelazimo od jednoga drugome, mi nikada neçemo prestati sa prelaùeqem. Poyeçemo da raspitujemo gde se nalaze stubnici, zatvornici, tihovatexi i da odlazimo qima da se ispovedamo, tako$e prelazeçi od jednog ka drugom i gubeçi veru prema svakome. Najzad çemo izgubiti veru prema svima, nikome ne verujuçi i buduçi u svemu neuspewni. I wto je jow nesretnije, potpawçemo pod opwtu osudu i kletvu. Stoga se postaraj da ostanew do same smrti u nesumqivoj veri prema duhovniku kome si se ispovedao spoyetka. Jer, kao wto sam rekao, ukoliko ga prezrew i pre$ew ka drugome, upawçew u mnoDOBROTOXUBXE Ì
64 HILANDARSKI PREVODI ga iskuweqa, poyeçew da sliyno osu$ujew i sve druge, sam sebi pripremajuçi put u pogibao. No, Gospode, Gospode, izbavi nas od svakog neverja i podozrivosti i pokri nas svojom Boùanstvenom blagodaçu. 37. Moùda çew i ti steçi uyenike koji çe imati veru prema tebi i koji çe ti ispovedati svoje pomisli. Ukoliko vidiw da razgovaraju sa nekom poboùnom bratijom, pazi da se ne sablazniw. Jer, demoni i onima koji ispravno ùive i dobro upravxaju svojim delima tajno nawaptavaju da sliyni uyenici ne hode ispravno i u prostoti srca, da kod nas dolaze da ispovedaju svoje pomisli bez istinske vere prema nama, te da se pokrivaju licemerjem sa cixem da uhode nawu slobodu. Nawaptavajuçi nam reyeno, oni bude nezadovoxstvo i nepovereqe prema takvim uyenicima. Ti, pak, nemoj da primaw sliyne pomisli kada demoni poynu da ti ih polaùu, veç se sa svom prostotom i xubavxu, radi Boga i radi samog dobra, postaraj da ih ispraviw i da im duwevno budew od koristi, smatrajuçi qihov uspeh svojom sopstvenom slavom. 38. Ukoliko neki od tvojih uyenika stekne nepovereqe prema tebi, razmotri uzroke i povode, koji mogu biti raznovrsni. On se ili naduo, pomislivwi da je dostigao savrwenstvo i upavwi u gordost, izbegavajuçi da se viwe zove uyenik i poùelevwi da se svrsta u uyitexe, ili se udebxao (tj. predao nemaru), zavolevwi telo i zaùelevwi da ùivi u punoj telesnoj ugodnosti, ili si ti ranije qega voleo viwe, a potom si zavoleo druge, te je pao u zavist, ili ùeli rukopoloùeqe a ti ga ometaw, po delima koja ti ispoveda smatrajuçi da je nedostojan svewtenstva, ili mu pretpostavxaw nekog drugog koji je dowao posle qega (buduçi da newto sliyno izaziva veliku skorb kod onoga ko ùeli i ne dobija, naroyito ukoliko ti je dowao od mladog uzrasta i ti si ga po Bogu jako voleo), ili si mu nekada, da bi ga podstakao na uzdrùavaqe od strasti, obeçao da çew dati dozvolu za rukopoloùeqe (s obzirom da duhovnici yesto imaju obiyaj da mladima daju obeçaqe rukopoloùeqa kako bi ih oduwevili da odseku naklonost koju, po zloj navici imaju, prema izvesnim strastima), pa je zbog svoje nedostojnosti nije dobio, iako se nadao zbog tvog obeçaqa, da bi potom prewao na zavist i izobliyeqa protiv drugog brata, koja se spokojno ne mogu ni yuti, a kamoli izreçi. Osim reyenoga, bivaju i drugi uzroci neverja. Na primer, kada neko zbog nemara upadne u slagaqe (sa r$avim pomislima) ili u stvarne grehe, te se iz tawtine stidi da ih ispovedi, a kroz çutaqe postepeno dolazi do savrwenog neverja (svome ocu), ili kada te neko osudi i odvoji se od tebe, videçi da se nalaziw pod uticajem neke strasti. Priznak qihovog odvajaqa od tebe, ukoliko si opitan, biçe ti izgled qihovog lica ili (uko-
65 liko ti je reyeno neizvodxivo) promena u uobiyajenom spoxawqem izgledu. Bilo da ga uyiw, ili izobliyavaw, ili tewiw, on pokazuje izgled kao da prima tvoje pouke, iako ih, oyigledno, prima sluhom, ali ne i srcem. Jer, [tvoje reyi] su mu neprijatne i on ih ismejava ili se razdraùuje protiv qih. Dewava se da mu, ùeleçi da ispitaw da li je yist od strasti, narediw da se priyesti ili da newto drugo uyini i on se odmah, bez ikakvog razmiwxaqa, saglasi kako ga ne bi izobliyio. Lek za sliyne jeste usrdna molitva Bogu sa suzama, umnoùeqe xubavi, yesto savetovaqe, telesno uspokojeqe i svagdawqi razgovori, ponekad krotki i sladosni, a ponekad strogi i izobliyavajuçi, prema prilici, kako bi posluwali i smekwala se qihova narav. 39. Ukoliko tvoj uyenik kaùe za neku bratiju da su poboùni i pohvali ih, ti preçuti. Ukoliko te zapita za qih, ti sa smireqem odgovori: —Veruj mi, oye, ne znam. Buduçi malouman, ja sam duùan da pazim na svoj nemar. Svi drugi su sveti i dobri. Uostalom, svako çe poùqeti ono wto poseje”. Ti nemoj nikog posebno hvaliti, niti osu$ivati, naroyito ukoliko tvom uyeniku do$e pomisao da prema nekome imaw posebnu veru. Na reyeni nayin on çe se ispraviti i izbaviti od pomenute pomisli. 40. Ukoliko yujew da dva mlada brata imaju xubav me$u sobom u prostoti srca, koja je [potom] prewla u strasnu r$avu xubav, i osetiw potrebu da preseyew qihovu me$usobnu pristrasnost pri qihovim yestim dolascima kod tebe, pazi da dobro rasudiw kako treba da vodiw razgovor sa qima da im, umesto koristi, ne bi uyinio wtetu. Dakle, ukoliko misliw da newto od onog wto ti je reyeno liyi na istinu, pozovi jednog od qih i razgovaraj sa qim sa istinskom xubavxu, sa srdaynim licem i duwevnom prijatnowçu. Priyaj mu o mnogim i raznim predmetima i u svoju rey prikriveno unesi ponewto o pomenutoj strasti. Potom mu reci: —Mi, brate, treba da smo paùxivi stoga wto hodimo me$u zamkama i wto ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga veka, protiv duhova zlobe (Ef.6,12), te naw neprijatex kao lav riyuçi hodi i traùi koga da proùdere (1.Pt.5,8). On je veç mnoge velike podviùnike pobedio u borbi. Utoliko lakwe çe savladati one koji su, sliyno meni, nemarni. Pazi na sebe i yuvaj se od slagaqa sa raznim pomislima, naroyito od druùeqa sa nekim bratom, kako se ne bi upleo u ranije grehe, ili yak i gore”. Potom dodaj jow ponewto o drugim korisnim stvarima kako bi rasejao svako podozreqe i otpusti ga. Drugog, me$utim, uopwte ne diraj. Ukoliko je onaj sa kojim si razgovarao delatan yovek i istinski duhovni podviùnik, on çe se na osnovu tvojih reyi raziçi sa qim. On çe qihovo druùeqe ostaviti ili radi vere prema tebi, ili radi stida, ili radi tawtine, ili radi straha (wto obiyno jesu razlozi zbog kojih neDOBROTOXUBXE Ì
66 HILANDARSKI PREVODI ko uz pomoç blagodati Boùije, bez truda i podviga napuwta neku strast). Me$utim, ukoliko vidiw da uzajamno pristrawçe mladih ostaje kao i ranije, ti pozovi drugoga, moùda maqe strasnog, te mu priyaj kao i prvome, ili yak i viwe. Potom dodaj i sledeçe: —Ja sam yuo da imaw xubav prema nekome. Znajuçi vas obojicu, uveren sam da je xubav me$u vama duhovna. Ipak, da se ne bi drugi sablaùqavali, posluwaj me i, ukoliko imaw xubav i veru prema meni, prestani da razgovaraw sa bratom i da sediw nasamo sa qim. Jer, i iguman ima dobro miwxeqe o tebi i namerava da te predloùi za rukopoloùeqe”. Zatim poyni da grdiw i prekorevaw drugoga, govoreçi da nema straha Boùijeg i da pripada broju telesnih xudi. Reyenim çew ga oraspoloùiti da odustane od strasti ili iz duhovne pobude, ili iz strasti tawtine, tj. radi rukopoloùeqa, koje si mu pomiqao.
67
DOBROTOXUBXE Ì
PREPODOBNI NIKITA STITAT Kratko svedoyanstvo o qemu Prepodobi Nikita, prezviter Studitske obitexi i najbliùi uyenik svetog Simeona Novog Bogoslova ùivxawe u jedanaestom stoleçu. Qega je sveti Simeon uputio u sve tajne duhovnog mudroxubxa, usled yega je usvojio sve qegove vrline. On je zaista postao drugo uporedno sunce sa svojim uyitexem, odraùavajuçi u svojoj duwi sve svetlosne prelome qegovih darova i uyeqa. Potom se on neuspavxivim trudom udubxivao u Boùanstvena Pisma, i na delu se isprobavajuçi i uyvrwçujuçi, sabirajuçi mnowtvo prekrasnih uvida na poretke duhovnog ùivota. On je svoj um prepunio boùanstvenim i natprirodnim zreqima, porodivwi visoke i premudre izreke, kao wto se [yitalac ] moùe uveriti iz predloùene tri stotine [poglavxa ]. Onaj ko ih nazove taynim pravilom delatnog ùivota, rukovodstvom za nepogrewivo poznaqe, ogledalom savrwenstva bogodoliynog ùivota, tj. najbogatijom skrivnicom naravstvenih pouka i umozreqa, zaista çe reçi pravu istinu. One su visoke po mislima, a ujedno i lepe u izrazu. Stoga je yovek u nedoumici o uzroku sladosti koju ulivaju u duwu, tj. da li proistiye iz misli koje se u qima kriju, ili iz lepote izlagaqa.
68
HILANDARSKI PREVODI
PREPODOBNI NIKITA STITAT, MONAH I PREZVITER SVETE STUDITSKE OBITEXI PRVA STOTINA DELATNIH POGLAVXA 1. Yini mi se da, u okvirima savrwenog trojstva vrlina (vere, nade i xubavi), postoje yetiri uzroka koji onoga ko je veç prewao poyetak i dostigao do trojstva tajinstvenog bogoslovxa podstiyu na pisaqe duwekorisnih stvari. Prvi je sloboda, tj. bestrawçe duwe, koja je kroz naporno delaqe dowla do prirodnog umozreqa tvorevine, a potom stupila u primrak bogoslovxa. Drugi je yistota uma koja se uspostavxa suzama i molitvom i od koje se ra$a blagodatna rey, te toye tokovi uvida. Treçi je usexeqe Svete Trojice u nas, od koga ishodi izlivaqe svetlosti Duha na korist svima koji se yiste radi projavxivaqa tajni Carstva nebeskog i otkrivaqa skrivnica Boùijih u duwi. Yetvrti je dug koji leùi na svakome ko je primio dar reyi poznaqa i koji [ima u vidu ] opomenu Boùiju: Zli i leqi slugo… trebalo je stoga moje srebro da daw meqayima; i dowavwi, ja bih uzeo svoje sa dobitkom (Mt.25,26-27). Iz istog razloga i David u strahu govori: Blagovestih pravdu u crkvi velikoj; evo usta moja neçu spreyiti, Gospode, ti znaw. Pravdu tvoju ne skrih u srcu mome, istinu tvoju i spaseqe tvoje rekoh; ne krih milost tvoju i istinu tvoju od sabora velikog (Ps.39,10-11). 2. Poyetak ùivota po Bogu jeste svecelo udaxavaqe od sveta. Reyeno udaxavaqe predstavxa odricaqe od duwevnih ùexa i odbacivaqe zemaxskog razmiwxaqa. Ushodeçi ka boùanstvenom razmiwxaqu, mi od telesnih postajemo duhovni, umrtvxujuçi se za telo i svet i oùivotvoravajuçi se duwom u Hristu i u Duhu. 3. Nelaùno poznaqe Boga, duboka vera uz preziraqe svega vidxivog i vrlinsko delaqe tu$e samoxubxu jesu trostruki konopac, koji po Solomonu ne mogu brzo da rastrgnu lukavi duhovi (Prop.4,12). 4. Verom yekamo da dobijemo nagradu za napore, usled yega lako podnosimo napore vrline. Uverivwi se u reyeno Duhom Svetim, mi se xubavxu uznosimo kao Bogu. 5. Mi ne potpadamo u udeo onih koji yine nepriliyne [stvari] yim pretrpe napade neyistih pomisli. Me$utim, ukoli-
69 ko u duwi oslabi revnost, ukoliko um, usled nepaùxivog i neurednog ponawaqa, poyne da luta po smuçujuçim i pomrayujuçim mawtaqima i ukoliko se javi leqost za bogomislije i molitvu, prestaçe i trud oko vrline. I mi çemo se veç i bez yiqeqa nepriliynih [stvari] ubrajati me$u one koji se proizvoxno vaxaju u uùivaqima. 6. Ukoliko oslabe brazde vladalaykih [viwih] yula, odmah se podiùu strasti i pokreçe dejstvo ropskih [niùih ] yula. Jer, razrewivwi se od uza uzdrùaqa, beslovesnost ih obiyno baca na predmete strasti i napasa na qima kao na smrtonosnim pawqacima. I ona su utoliko nenasitija, ukoliko se duùe nasla$uju qima. Ukoliko su slobodna od uza, ona, naime, ne mogu da se uzdrùe od uùivaqa u onome ka yemu prirodno streme. 7. Neka od yula, tj. vida i sluha su slovesna i viwe mudroxubiva i vladalaykija od drugih, tj. ukusa, mirisa i dodira, koja su beslovesna i ùivotiqska, naznayena da sluùe slovesnim. Jer, mi najpre vidimo i yujemo, a potom, pokrenuti pomiwxu, dotiyemo predleùeçi predmet, te ga posle mirisaqa predajemo ukusu. Dakle, posledqa tri yula su viwe ùivotiqska i ropska, negoli prva dva. Na zadovoxavaqu [zadqa tri] naroyito se trude zveri i stoka, yiji su stomak i pohota nezasiti, danonoçno se nenasito puneçi hranom i nezadrùivo iwtuçi pareqe. 8. An$elski ùivot na zemxi provodi onaj ko dejstvo spoxawqih yula zamequje unutrawqim, tj. ko gledaqe zamequje ustremxivaqem uma na zreqe ùivotne svetlosti, sluwaqe - duwevnom razumnowçu, okuwaqe - rasu$ivaqem slovesnosti, mirisaqe - razumnowçu uma, dodirivaqe - srdaynom bodrowçu. Za xude on jeste i izgleda kao yovek, a za an$ele - sapostoji i shvata se kao an$eo. 9. Umnim zreqem svetlosti boùanstvenog ùivota mi primamo poznaqe skrivenih tajni Boùijih. Duwevnom razumnowçu mi u nawe srce polaùemo uznoweqe pomisli sa znaqem i odvajamo dobre misli od lowih. Sa rasu$ivaqem slovesnosti mi ispitujemo vrste poimaqa, te ona koja proizilaze iz gorkog korena pretvaramo u slatku hranu za duwu, ili potpuno odbacujemo, a pogodna i zelena prihvatamo, pokoravajuçi svaku pomisao na posluwnost Hristu (2.Kor.10,5). Sa razumnom [silom] uma mi miriwemo misleno miro blagodati Duha, usled yega se nawe srce ispuqava radowçu i vesexem. Sa bodrowçu srca svesno oseçamo kako Duh odozgo osveùava plamen ùexe ka dobru i kako zagreva duwevne sile, zamrznute hladnoçom strasti. 10. Telo ima pet yula: vid, sluh, ukus, miris i dodir. I duwa ima pet yula: um, slovesnost, umno yulo, poznaqe i nauku. Pet yula duwe sabiraju se u tri dejstva: u um, slovesnost i umno DOBROTOXUBXE Ì
70 HILANDARSKI PREVODI yulo. Umom shvatamo zamisli, slovesnowçu tumayeqa, a umnim yulom - mawtaqa boùanstvene nauke i znaqa. 11. Onaj ko ima um koji ispravno razlikuje miwxeqa (koja nastaju od) pomisli i yisto prima boùanstvena poimaqa, slovesnost koja tumayi prirodno kretaqe vascele vidxive tvorevine, tj. prozire u smislove [tj. naznayeqa] biça, i umno yulo koje prima nauku nebeske mudrosti i znaqa, u stvari je, ozareqima Sunca Pravde, prevaziwao sve yulno i dostigao do natyulnog, nasla$ujuçi se blaùenstvom nevidxivoga. 12. Yetiri su opwte sile uma: razboritost, owtroumnost, poimaqe i dosetxivost. Onaj, pak, ko je sa yetiri sile povezao i yetiri opwte vrline duwe, tj. ko je sa razboritowçu uma sjedinio zdravoumxe duwe, sa owtroumnowçu razboritost, sa poimaqem pravednost, i sa dosetxivowçu hrabrost, zapravo je od dve vrste vewtastva sagradio jednu ogqenu nebohodeçu kolesnicu za borbu protiv tri opwta yelnika i tri sile iz reda strasti, tj. protiv srebroxubxa, slastoxubxa i slavoxubxa. 13. Onaj ko je pobedio srebroxubxe sjedinivwi poimaqe sa zakonitom pravednowçu, tj. sa sastradalnowçu [saoseçajnowçu] punom milosti prema jednorodnima [tj. yoveku], nadvladao slastoxubxe blagorazumnim zdravoumxem, tj. velikim uzdrùaqem, pobedio slavoxubxe (kao najslabije) owtroumnowçu i razboritowçu, tj. jasnim razlikovaqem boùanstvenih i yoveyanskih stvari, pogazivwi ga pobedniyki kao zemxano i bezvredno, u stvari je pobedio zemaxsko razmiwxaqe tela. Wtaviwe, on ga pretvara u zakon duha ùivota i osloba$a muyitexskog zakona tela, govoreçi: Blagodarim Bogu jer zakon Duha ùivota oslobodi me od zakona i ropstva smrti (Rim.8,2). 14. Onaj ko iwte xudsku slavu, smatrajuçi je vrednom, premda je niwtavna, i prigrxuje slastoxubxe sa duwevnom nenasitowçu i pohlepno se prepuwta srebroxubxu, u stvari zbog visokoumxa i gordosti postaje demonolik, ili se usliyuje stoci zbog uùivaqa stomaka i podstomaynih delova, ili postaje sliyan zveri prema bliùqima zbog nenasitog i neyoveynog srebroxubxa. On, po reyi Gospodqoj, otpada od vere u Boga stoga wto prima slavu od xudi (Jn.5,44), odvraça se od zdravoumxa i yistote stoga wto se nenasito nasla$uje raspaxivaqem podstomaynih delova, potyiqavajuçi se qihovim sramnim nagonima i odvaja se od xubavi stoga wto se samo o sebi stara, niwta od svog imaqa ne udexujuçi bliùqima koji imaju potrebe. On se kroz sve pokazuje kao neko mnogoliko yudoviwte, sastavxeno od mnogih protivreynosti i neprijatexski raspoloùeno i prema Bogu, i prema xudima, i prema ùivotiqama. 15. Ukoliko stoje i dejstvuju u svom poretku, srëba, ùexa i slovesni deo uma, yovek postaje boùanstven i bogolik, usled yega
71 uvek zdravo dejstvuje, uopwte ne skreçuçi od prirodne osnove. Ukoliko se, pak, protiv prirode udaxuju od doliynog nayina dejstvovaqa, primajuçi pokrete koji nisu svojstveni prirodi, yovek se pokazuje, kao wto je reyeno, kao neko mnogoliko yudoviwte, sastavxeno od mnogih protivreynosti. 16. Srëba jeste granica izme$u ùexe i slovesnog dela duwe, sluùeçi svakoj kao oruùje, bilo da dejstvuje po prirodi ili protivprirodno. Ukoliko ùexa i slovesna sila dejstvuju po prirodi, usmeravajuçi se ka boùanstvenim stvarima, srëba sluùi kao oruùje pravde za svaku od qih protiv zlobne zmije, koja im nawaptava i predlaùe da okuse od telesnih uùivaqa i da iwtu xudsku slavu. Ukoliko se, pak, one odvoje od prirodnog kretaqa i okrenu ka protivprirodnom, svoje upraùqavaqe sa boùanstvenih prenevwi na xudske stvari, ona poyiqe da sluùi kao oruùje nepravde, kojim se one bore i ratuju sa svakim ko im smeta u ostvarivaqu pohote i nagona. Stoga yovek u Crkvi vernih poprima ili delatne, umozritexne i bogoslovske [crte], ukoliko dejstvuje po prirodi, ili, pak, skotske, zveronaravne i demonolike [crte], ukoliko skreçe na ono wto je protivprirodno. 17. Onaj ko ponajpre svoje duwevne sile bolnim pokajaqem i usixenim podvizima ne preobrazi i uyini onakvima kakve ih nam je Bog na poyetku dao, sazdavwi Adama i udahnuvwi mu dah ùivota, ni samoga sebe ne moùe nikada poznati, niti steçi vladalayku pomisao nad strastima (koja neçe biti ni nadmena, ni znatiùexna, ni lukava, veç jednostavna, smirenoumna, tu$a zavisti i kleveti), pokoravajuçi svaku pomisao na posluwnost Hristu. Ni qegova duwa nikada neçe biti plamena i ogqena u xubavi prema Bogu, neçe prevazilaziti granice uzdrùaqa, biti zadovoxna dostupnim i ùexna pokoja svetih. Ne stekavwi, pak, reyeno, ona ne moùe nikada imati krotko, mirno, negnevxivo, blago, nepobedoxubivo, mnogomilostivo i tiho srce, buduçi da se protivi sama sebi. Usled smuçivaqa svojih sila, ona postaje nesposobna da prima u sebe zrake Duha. 18. Kako çe onaj ko na sebe ponovo ne primi prvobitno blagoxepije i trajno ne izobrazi osobene crte obraza Onoga ko ga je na poyetu sazdao po svome obrazu, moçi bilo kada da se sjedini sa Onim od koga se odvojio nesliynowçu osobenih crta? Kako çe onaj ko je u sebi ugasio svetlost i privukao suprotno (tj. tamu), moçi da se sjedini sa Onim ko je sama svetlost? I ne sjedinivwi se sa Onim od koga je primio poyelo liynosti, iz nepostojeçeg postavwi postojeçi i nad postojeçim dobivwi vlast, gde çe biti vrgnut po odvajaqu od Qega, buduçi da mu nije sliyan? [Odgovor] je oyigledan onima koji vide, premda çu ga ja preçutati. DOBROTOXUBXE Ì
72
HILANDARSKI PREVODI
19. Sve dok u sebi imamo vewtastvo strasti i qihove uzroke rado negujemo, izbegavajuçi da ih odbacimo, qihova sila çe nas nadvladavati, dobijajuçi snagu od nas samih. Ukoliko ih, pak, odbacimo od sebe, oyistivwi srce svoje suzama pokajaqa i zamrzevwi prelest vidxivih stvari, mi çemo postati sudeonici prisustva Utewitexa, sagledavajuçi Boga u svetlosti i buduçi Qime sagledavani. 20. Oni koji su se odrewili od uza [pristrasnog] oseçaqa prema svetu prebivaju u slobodi od svake porobxenosti yulima, ùiveçi jedinome Duhu i sa Qim besedeçi. Oni se Qime kreçu i Qime se obiyno sjediquju i sa Ocem i Slovom, koji su mu jednosuwni, postajuçi jedan duh sa Qima, po svetom Pavlu. Oni su neulovxivi za demone. Wtaviwe, kao sudeonici boùanstvenog ogqa postajuçi i sami ogaq, oni su yak strawni za qih. 21. Dodir nije delimiyno yulo, koje projavxuje svoje dejstvo samo u jednom delu tela, veç opwte yulo, rasprostraqeno po yitavom telu. Ukoliko, dakle, bez potrebe newto dodirne, gajeçi jow pristrasnost prema razneùujuçim stvarima, um çe se pokolebati strasnim pomislima. Ukoliko se, pak, dotakne neyega po prirodnoj potrebi, veç se odrewivwi od svake neùnosti i savladavwi yulnost, ono ne koleba duwevna yula. 22. Ukoliko se um preseli kod natprirodnih stvari, yula stoje u svom poretku, bestrasno dolazeçi u dodir sa uzrocima strasti, jedino istraùujuçi qihova naznayeqa i prirodu i verno odre$ujuçi qihova dejstva i svojstva, bez ikakve pristrasnosti ili protivprirodnog kretaqa u odnosu na qih. 23. Duhovni podvizi i napori ra$aju duwevnu radost, kojoj prethodi umireqe strasti. Posledica reyenoga je da je ono wto je za xude koji su porobxeni yulnosti tewko, za trudoxubive duwe, koje svewtenim znojem stiyu yeùqu prema Bogu i koje su raqene xubavxu prema boùanstvenom poznaqu, u stvari lako i veoma sladosno. Za one koji su predani pokoju tela i nasla$ivaqu uùivaqima, napori i podvizi vrlina su neprijatni i surovi. Oni se nisu laçali napora da slanost uùivaqa operu potocima suza. Za [duwu, pak, koja sluùi Gospodu], oni su poùexni i dobrodowli. Jer, ona mrzi uùivaqa koja joj priyiqavaju patqu, odbacujuçi svako pristrawçe prema qima i svako telesno samoxubxe. Za qu je skorbno samo popuwtaqe napora i presecaqe podviga. Stoga ono wto [prvima] sluùi na radost tela, duwi koja je svecelo nakloqena ka boùanstvenom u stvari priyiqava tugu. Ono, pak, wto qoj pruùa duhovnu radost, za qih je uzrok uzdaha i patqe. 24. Napori u poyetku kod svih izazivaju patqu, s obzirom da privode znoju i duhovnim podvizima. Ukoliko, pak, poynu da se rado upraùqavaju u qima radi uzrastaqa u vrlini i dostignu
73 do sredine napredovaqa, napori veç poyiqu da predstavxaju izvor divnog uùivaqa i olakwaqa. A kada, najzad, umrtvxujuçe razmiwxaqe tela bude progutano besmrtnim ùivotom, koji se daje nailaskom Duha Svetoga u one koji istinski prebivaju u neumornim naporima i pruùaju se ka krajqim granicama vrlina, [javiçe se] neizreciva radost i vesexe. Jer, u qima çe se otkriti yisti izvor suza i slatkog potoka, koji kao kiwa liju umileqe odozgo. 25. Ukoliko ùeliw da dostignew posledqe granice vrlina i da nepogrewivo na$ew put koji vodi ka Bogu, nemoj davati san oyima svojim, ni trepavicama svojim dremaqe, ni poyinak obrazima svojim (Ps.131,4) sve dok mnogim naporima i suzama ne na$ew mesto bestrawça za izmorenu duwu svoju, dok ne u$ew u svetiliwte poznaqa Boùijeg, dok kroz Qegovu Uliynosqenu Mudrost sa razumnowçu ne prozrew u posledqe svrhe xudskih dela i dok, prezrevwi doqe, sa ùe$u, sliyno jelenu, ne potryiw na visoke gore umozreqa. 26. Kratki put za sticaqe vrlina za poyetnike jeste çutaqe usta, zatvaraqe oyiju i zapuwivaqe uwiju. Jer, koristeçi se nedelatnowçu yula i zatvorivwi ulaz u sebe od spoxa, um poyiqe da se zagleda u sebe samoga i u svoje pokrete. On çe odmah utvrditi koja seçaqa plivaju po mislenom moru pomisli i koje pomisli se guraju u peçnicu qegovog razuma. On çe poznati da li su one yiste i bez primesa gorkog semena, tj. da li kao da ih an$eo daje, ili su mewavina pleve i slame, koju seju sile koje su protivne svetlosti. On, dakle, kao samodrùac vladika, stojeçi usred pomisli, razmatra i odvaja dobre od r$avih, te jedne polaùe u svoju mislenu ùitnicu, kao [hlebove] zamewene na boùanstvenoj vodi i ispeyene ogqem Duha (od kojih napreduje i ispuquje se svetlowçu), a druge waxe u dubinu zaborava, stresajuçi sa sebe qihovu goryinu. Opisano delo poseduje samo onaj ko je misleno stupio na put koji nezabludno vodi na nebo ka Bogu, tj. ko je svukao kukavne haxine tamnih strasti. 27. Duwa koja je odluyno odbacila lukavstvo i çudxivo razmiwxaqe r$ave nadmenosti, obogativwi se jednostavnim i nezlobivim srcem po nailasku Utewitexa, svagda prebiva u Bogu i u samoj sebi. Sve wto vidi i yuje, ona smatra vernim i nesumqivo istinitim, s obzirom da je prewla preko pogubnih provalija neverja, nalazeçi se iznad adske zavisti. 28. U zayexu svih vrlina hodi iskrena vera, koja duwu vodi nekolebivom miwxu i potpuno odbacuje samoxubxe. Jer, onoga ko je tek stupio na podvig ispuqavaqa zapovesti na delu ponajviwe ometa upravo najzlobnije samoxubxe [tj. ùaxeqe tela]. Ono je smetqa za napredovaqe yak i revnosnima. Ono u qih polaùe misao o neizleyivim bolestima i stradaqima tela, hladeDOBROTOXUBXE Ì
74 HILANDARSKI PREVODI çi im ùar duwevne revnosti i nagovarajuçi ih da napuste zlopaçeqe radi vrline, koje predstavxa optuùbu samougodxivog ùivota. Samoxubxe je beslovesna xubav prema telu, koje monaha yini samoxubivim, duwexubivim i teloxubivim, odvajajuçi ga od Boga i Qegovog Carstva, po prepodobnoj reyi: Ko voli duwu svoju izgubiçe je (Jn.12,25). 29. Onaj ko je trudoxubivo zapoyeo da ispuqava zapovesti Boùije i sa toplim rayenijem uzeo na svoja ramena laki jaram podviùniwtva, viwe ne wtedi zdravxe tela, ne uùasava se od teùine vrlinskih dela, ne odstupa sa bolesnim strahom pred naporima i ne gleda na drugog koji se nemarno i bezbriùno odnosi prema podvizima, veç sa plamenom ùexom hodi stazom vrlina sa svakim zlopaçeqem, gledajuçi na sebe samog i na zapovesti Boùije, svakodnevno sa suzama bacajuçi seme svoje na zemxu ùivih, sve dok ne nikne zexe bestrawça i poraste stablo boùanstvenog poznaqa, te izraste klas koji çe doneti zrno reyi i porod pravde. 30. Smatram da napredovaqe duwe biva brzo i hitro ponajviwe od vere, premda ne jednostavno od vere kojom verujemo u Jednoga Boga i Qegovog Jedinorodnog Sina, veç naroyito od unutrawqe vere, kojom verujemo da su nesumqivo istinita sva Hristova obeçaqa, koja je obeçao i pripremio onima koji ga xube, kao i sve opomene i adske muke, koji su pripremxeni $avolu i qegovim slugama. Sliyna vera ube$uje duwu koja se nalazi u podvigu da dostigne ustrojstvo svetih i qihovo blaùeno bestrawçe, da poùuri ka visini qihove svetosti i postane sa qima naslednica Carstva Boùijeg. Uverivwi se u reyeno, ona revnosnije stremi ka delaqu zapovesti. Ni malo se ne kolebajuçi, ona se stara da podraùava qihove napore, nadajuçi se da çe podvizima koji su sliyni qihovim dostignuti i qihovo savrwenstvo. 31. Spoxawqi izgled lica se po prirodi preobraùava u skladu sa unutrawqim staqem duwe. Prema delaqu umnog kretaqa duwe i izgled lica, onima koji ga posmatraju, pokazuje podobno raspoloùeqe. Izgled i raspoloùeqe se, dakle, meqaju u odnosu na boùanstveno ili demonsko poreklo odgovarajuçe pomisli, usled yega se ponekad pokazuje radosno i svetlo (s obzirom da se srce veseli usho$eqima u dobra seçaqa i bavxeqem Bogom), dok se ponekad pokazuje sumorno i tamno (buduçi ugoryano neumesnim pomislima). Stoga unutrawqa dejstva [yoveka] ne mogu proçi neprimeçena od strane onih koji imaju izveùbana yula duwe. Ukoliko se radi o izmeni koju je izazvala desnica Viwqega, oni çe je odmah prepoznati s obzirom da su i sami qome preporo$eni, postavwi svetlost i so bliùqima. Ukoliko se, opet, radi o prisustvu neprijatexskih sila i smuçequ pomisli, biçe im
75 jasno, buduçi da su ga odbacili, imajuçi uz boùanstvene darove na sebi najblistavije crte obraza Sina Boùijega. 32. Unutrawqe delaqe duwi donosi ili vence, ili kaznu i muke. Ukoliko se, naime, bavi boùanstvenim stvarima i sa xubavxu obra$uje poxe smirenoumxa, ono çe, imajuçi odozgo rosu od suza, negovati xubav i veru prema Bogu, a prema bliùqemu sastradavaqe, yime duwa, odraùavajuçi u sebi krasotu obraza Hristovog, postaje svetlost za xude, zracima vrline privlayeçi poglede na sebe i sve pobu$ujuçi na slavxeqe Boga. Ukoliko se, pak, bude zanimalo doqim i xudskim stvarima, tj. ukoliko uzburkava i prokopava podzemxe greha, ono çe odozdo odavati smrad i mrak, izazivajuçi mrùqu i odvratnost prema dobru, yime çe duwa, odraùavajuçi u sebi zemxani i neuobliyeni obraz starog yoveka, izgledati kao mrak za one koji joj se pribliùavaju. Ona çe nepriliynim delima i besedama razvraçati nezlobive i neutvr$ene duwe, pobu$ujuçi hule na Boga. Najzad, duwa çe dobiti uzdarje prema staqu u kome pri smrti bude zateyena. 33. Onaj ko neguje r$ave pomisli yini da mu spoxawqi izgled lica bude mrayan i surov, a jezik nesposoban za pevaqe boùanstvenih pesama. On svima postaje neprijatan sabesednik. Onaj, pak, ko neguje dobre i besmrtne mladice u srcu ima radosno lice sa osmehom, milozvuyni glas u molitvama, za sve predstavxajuçi prijatnog sabesednika. Iz reyenoga za sve koji dobro vide postaje jasno ko se jow nalazi u ropstvu neyistih strasti, stojeçi pod nevoxnim zakonom zemaxskog razmiwxaqa, a ko je zakonom Duha od qega oslobo$en, u skladu sa reyima Solomona: Lice cveta kada je srce veselo. Kada je, pak, tuùno i ono je snuùdeno (Priy.15,13). 34. Strasti se delima ukorequju, a delima se, premda suprotnim, i iscexuju. Neuzdrùaqe, uùivaqe, prejedaqe i rasejani i raspuwteni ùivot u duwi obrazuju strasno nastrojeqe i vode ka neumesnim delima. Naprotiv, pritewqavaqe sebe u svemu i uzdrùaqe, napori i duhovni podvizi duwu opskrbxuju bestrawçem i prevode je iz strasnog u bestrasno staqe. 35. Onaj ko je najpre preko napornog i usixenog podviùniwtva zbog smirenoumxa bio Bogom udostojen velikih darova, da bi potom otpao i bio predan strastima i demonima muyitexima, neka zna da se pogordio i newto veliko o sebi uzmawtao, sa prezreqem gledajuçi na druge. On isceleqe i izbavxeqe od strasti i demona koji su zavladali qegovim ùivotom moùe naçi jedino u uzdizaqu do ranijeg dobrog ustrojstva kroz pokajaqe, izabravwi kao dobre posrednike smireqe i poznaqe svoje mere. Pod qihovim dejstvom i onaj ko stoji na osnovi vrlina smatra sebe niùim od yitave tvari. DOBROTOXUBXE Ì
76
HILANDARSKI PREVODI
36. Pred Bogom i pred xudima koji ùive u Hristu zlo strasnih dela sa stavom neumerenosti jeste podjednako za zlom nadmenosti u vrlinama kroz duh uobraùenosti. O delima prvog i o onome wto tajno yini, sramno je i govoriti (Ef.5,12). Sliyno je i nadmenost drugoga mrzost pred Bogom (Priy.5,12). I jedan je odbojan Bogu s obzirom da u qemu ne moùe da se uspokoji, buduçi da je, po reyi Boùijoj, telo (Post.6,3), i drugi je neyist pred Gospodom stoga wto je gord. 37. Strast nije isto wto i grewno delo. Strast se kreçe u duwi, a grehovno delo se vidxivo vrwi telom. Slastoxubxe, srebroxubxe i slavoxubxe su pogubne duwevne strasti, a blud, pohlepa i nepravda su grehovna dela tela. Pohota, gnev i gordost su duwevne strasti koje dolaze od neprirodnog kretaqa qenih sila. Prexuba, pak, ubistvo, kra$a, pijanstvo i ostali telesni gresi jesu grewna i strawna dela tela. 38. Postoje tri glavna nayelnika svih strasti i tri protivxeqa qima i tri lica koja se bore sa qima i ruwe troglavu aùdaju. Poyetnik savla$uje slastoxubxe, napredni - srebroxubxe, a savrweni - slavoxubxe. 39. Nije jedna i ista borba reyene trojice protiv tri nayelnika i sile [lukavog] duha koji vlada, nego se razlikuje u svakom sluyaju. Jer, odgovarajuçi suparnik vodi drugayiju borbu protiv svakog od trojice nayelnika. Oni kao prirodno oruùje imaju pravednu srëbu. 40. Onaj ko se obnaùio radi podviga blagoyawça i ko se uvodi u borbu protiv strasti, svu svoju borbu usmeruje protiv duha slastoxubxa, silno ga poraùavajuçi uz pomoç svakovrsnog zlopaçeqa. On iscrpxuje telo nejedeqem, spavaqem na goloj zemxi, bdeqem i noçnim molitvama, a duwu skruwava pomiwxaqem na veyne muke i seçaqem na smrt. On i srce umiva suzama pokajaqa, yuvajuçi ga od oskrnavxeqa slagaqem i spajaqem [sa pomislima]. 41. Onaj ko je svoje nastupaqe od poyetka rasprostro do sredine i znoj od borbe sa duhom slastoxubxa otro sun$erom prvog bestrawça, poyevwi otkrivenim oyima da gleda na prirodu stvari, potom veç oruùje vere podiùe protiv duha bezvernog srebroxubxa, um uzviwavajuçi ka pouyavaqu u boùanstvenim stvarima. On slovesnost ustremxuje ka shvataqu naznayeqa tvari i ka razjawqequ qihove prirode, a duwu verom podiùe od vidxivog na visinu nevidxivog, negujuçi ube$eqe da je Bog, koji je sve iz nebiça priveo u biçe, ujedno i Promislitex o svojoj tvorevini, okrixujuçi se nadom na dostizaqe boùanstvenog ùivota. 42. Onaj ko je uz pomoç umozreqa i bestrawça prowao sredinu i zaobiwao prelesti svetskog yula, stupivwi uz pomoç re-
77 yi poznaqa i Uliynosqene Mudrosti Boùije u primrak bogoslovxa, veç silom smirenoumxa podiùe oruùje protiv duha slavoxubxa, yineçi duwu umilnom kroz svewtena otkriveqa i nalaùuçi joj da bez bola proliva suze. On svoje razmiwxaqe potire seçaqem na xudsku nemoç, uzdiùuçi ga shvataqima boùanstvenog poznaqa. 43. Postom, bdeqem, molitvom, spavaqem na goloj zemxi, telesnim trudom i odsecaqem svoje voxe sa duwevnim smireqem mi yinimo da je duh slastoxubxa bezuspewan. Porobxavamo ga, pak, suzama pokajaqa, uvodeçi ga u uze uzdrùaqa i yineçi ga nepokretnim i nedejstvenim ukoliko se uvrwçujemo u red revnosnih podviùnika. 44. Oruùjem vere i mayem Duha, koji je rey Boùija (Ef.6,17) mi pobe$ujemo duha srebroxubxa, koxuçi ga i ujedno se, uz pomoç reyi mudrosti, uspiqemo ka umozreqima postojeçeg, reyju poznaqa se uzvisujuçi iznad niwtavnosti vidxivih dobara i u carstvu xubavi se uspokojavajuçi pod dejstvom bogatih riznica nade u Boga. 45. Na krilima bestrawça i smirenoumxa plivajuçi u vazduhu tajinstvenog bogoslovxa i ulazeçi u gorqu dubinu poznaqa tajni Boùijih uz Boùanskog Duha, muqama boùanstvenih dogmata i uvida mi opaxujemo duha slavoxubxa. Gledajuçi na ishod xudskih dela, mi kiwom suza i potocima umileqa davimo trokolice qegovih demona, koji protiv nas ratuju nadmenowçu, tawtinom i gordowçu. 46. Onaj ko je pohotu telesnu, pohotu oyiju, i nadmenost ùivxeqa (up. 1.Jn.2,16), tj. svet nepravde (zbog xubavi prema kojima postajemo neprijatexi Bogu) zamrzeo iz duwe i odrekao ih se, u stvari se razapeo svetu i svet se qemu razapeo. On je u telu razruwio neprijatexstvo izme$u Boga i duwe, nayinivwi mir me$u qima. Onaj ko je umro na reyeni nayin, tj. ko se svlayeqem telesnog razmiwxaqa pomirio sa Bogom, ubio je neprijatexstvo sveta u umrtvxivaqu uùivaqa kroz ùivot razapet svetu, zagrlivwi prijatexstvo prema Isusu. I on viwe nije neprijatex Boùiji (kao prijatex sveta), veç zapravo prijatex Boùiji, koji se razapeo svetu i koji govori: Meni se razape svet i ja svetu (Gal. 6,14). 47. [Bog] napuwta podviùnika obiyno iz sledeçih razloga: zbog tawtine, zbog osu$ivaqa bliùqega i nadimaqa vrlinama. Ukoliko newto od reyenoga u$e u duwu podviùnika, Bog ga ostavxa. I on neçe izbeçi pravednu osudu za pad, sve dok, odbacivwi ono wto je bilo povod napuwtaqa, ne pribegne na visinu smirenoumxa. 48. Neyistota srca i oskrnavxeqe duwe ne dolaze samo od skvernih strasnih pomisli, veç i od prevaznoweqa svagdawqim DOBROTOXUBXE Ì
78 HILANDARSKI PREVODI postignuçima i od nadimaqa vrlinama, od mnogog razmiwxaqa o vlastitoj mudrosti i poznaqu Boga, te od osu$ivaqa nemarne i leqive bratije. Reyeno je oyigledno iz priye o cariniku i fariseju. 49. Nemoj oyekivati da dobijew olakwaqe od strasti i da izbegnew oskrnavxeqe od strasnih pomisli koje od qih dolaze ukoliko jow u sebi nosiw oholo i nadmeno razmiwxaqe o vrlinama. Ti neçew ugledati poxe mira u dobroti pomisli i neçew uçi u hram xubavi sa radowçu u svakoj blagosti i tihosti srca sve dok se nadaw na sebe i na svoja dela. 50. Ukoliko se tvoja duwa strasno lepi za lepa tela, te se potom podvrgava muyequ strasnih pomisli koje se ra$aju, nemoj misliti da su zapravo tela uzrok bure pomisli i strasnih pokreta koji u tebi nastaju. Naprotiv, uzrok je skriven u tvojoj duwi. Kao wto magnet privlayi gvoù$e, i tvoja duwa privlayi wtetu od lica usled predraspoloùeqa i zle strasne navike. Sva stvoreqa Boùija su veoma dobra, po reyi samoga Boga. Ona nemaju niwta wto bi davalo osnovu za hulu sazdaqa Boùijeg. 51. Oni koji plove po moru i stradaju od morske bolesti u stvari ne trpe zbog prirodnog svojstva mora, veç zbog nekih unutrawqih sokova u qima samima. I duwa se podvrgava krajqe silnom potresu i buri strasti usled qenog raspoloùeqa prema zlu, a ne zbog lepote lica. 52. U skladu sa unutrawqim raspoloùeqem duwi se predstavxa i priroda stvari. Ukoliko su qena umna yula u svom prirodnom poretku i um nezabludivo hodi oko naznayeqa doga$aqa, slovesnowçu objawqavajuçi qihovu suwtinu i kretaqa, ona u prirodnom poretku vidi i stvari i lica i svaku prirodu vewtastvenih tela, nemajuçi nikakav sakriveni uzrok zaraze ili wtete. Ukoliko joj, pak, sile ne dejstvuju po prirodi, ustajuçi jedna protiv druge, ni ostalo joj ne izgleda kao wto je po prirodi. Sve reyeno je viwe svojom prirodnom krasotom ne uzvodi ka poznaqu Tvorca, veç usled qenog strasnog staqa survava u dubinu pogibli. 53. Ne treba da ti izgleda neobiyno ili yudno ukoliko, buduçi ostavxen od [Boga], padnew u telesni greh, ili greh jezikom ili pomiwxu, premda si vodio naporan i surov ùivot. Pad çe biti tvoj i po tvojoj krivici. Jer, da najpre nisi pomislio za sebe da si newto neobiyno i vaùno (wto nije trebalo), ili da se nisi uzvisio nad nekim u gordexivom razmiwxaqu o sebi, ili da nisi osudio nekoga zbog neke xudske prirodne nemoçi, ti ne bi bio ostavxen po pravednom sudu Boùijem i ne bi sam okusio nemoç. Ti si je, me$utim, sada okusio kako bi se nauyio da ne osu$ujew, da ne misliw o sebi viwe nego wto vaxa misliti (Rim. 12,3), te da se ni nad kim ne uznosiw.
79 54. Upavwi u dubinu zala, nemoj oyajavati misleçi da ne moùew da se podignew, yak i da se survaw u posledqi stepen adske zlobe. Yak i da se dom koji je napravxen od raznih kamenova vrline pokoleba i podvrgne padu sve do zemxe svestrasnih zala, osnovu blagoyawça, koja je ranije usrdno postavxeqa delatnim vrlinama, Bog neçe zaboraviti zbog tvog prethodnog napora i znoja. Dovoxno çe biti da srcem skruwenim zbog pada sa uzdahom prizovew Qega, seçajuçi se pre$awqih dana. Pogledavwi, on çe te ubrzo videti, buduçi da treptiw od Qegovih reyi (Is.66,2), te çe se nevidxivo kosnuti oyiju tvog bolnog srca. Naporima poloùen temex vrlina, On çe uzeti pod svoj pokrov i dati ti silu jow veçu i savrweniju od pre$awqe u toplini plamteçeg duha, kako bi iznova trpexivo stekao vrlinska dela, koja si izgubio zbog zavisti lukavoga. I ti çew u duhu smireqa podiçi dom jow svetliji od pre$awqeg radi veynog uspokojeqa, kao wto je pisano (Ps.131,4). 55. Bewyawçe koje nam se dewava od xudi ili demona, biva po pravednom sudu Boùijem i Qegovom domostroju radi smiravaqa sujetnog nadimaqa nawe duwe. Namera Boga, Upravitexa naweg ùivota, jeste da svagda budemo smireni, da ne mislimo o sebi viwe nego wto vaxa misliti, nego da mislimo zdravoumno (Rim.12,3), da ne mislimo o sebi visoko, veç da gledamo na Qega i po moguçnosti podraùavamo Qegovo blaùeno smireqe. Jer, On je krotak i smiren srcem (Mt.11,29). On, koji je radi nas pretrpeo nepravednu i pozornu smrt, ùeli da i mi budemo [smireni]. Qemu je, dakle, najugodnije i najmilije da je svaka istinska vrlina praçena krotowçu, smireqem i xubavxu prema bliùqem. Oni nas najsilnije uzdiùu iz blata strasti. Bez qih, pak, sva nawa dela i vrline, svaki trud podviga jesu uzaludni, beskorisni i neprihvatxivi. 56. Onima koji se uvode u vrlinski ùivot radi ispuqavaqa zapovesti i izbegavaqa grehova pomaùe strah od veynih muka. Onima koji su kroz vrlinu dostigli do umozreqa slave Boùije tako$e pomaùe strah, premda yisti. Iz xubavi on im izgleda veoma strawan. Naime, on im pomaùe u nepokolebivom stojaqu u xubavi Boùijoj. Oni se strawno plawe da ne otpadnu od qe. Ukoliko padnu, otpavwi od svog cixa, prvi ustaju yim se pokaju, pri yemu im dolazi prvi strah, okrixujuçi ih dobrom nadom. Druge, pak, po ogrewequ i padu sa visine umozreqa slave Boùije po zavisti $avola ne prati odmah drugi strah. Qih obuzima neka magla i opipxiva tama, puna bewyawça, patqe i goryine i ujedno prvim strahom od muka. I kad Gospod Savaot ne bi skratio dane neizdrùive patqe, ne bi se spasao niko od onih koji padnu na reyeni nayin. DOBROTOXUBXE Ì
80
HILANDARSKI PREVODI
57. Ukoliko se duwa uspokoji od postojanog uznemiravaqa strasnim pomislima i ukoliko muyna vatra tela uvene, znaj da ja unutra naiwao Sveti Duh, nagovewtavajuçi otpuwteqe grehova i darujuçi bestrawçe. Naprotiv, sve dok ona oseça qihov miris zbog qihovog yestog dosa$ivaqa i dok se podstomayni [delovi] tela raspaxuju, znaj da je od qe daleko blagouhaqe Duha i da se yitava nalazi u nerazrewivim uzama strasti i yula. 58. Video sam pod suncem, kaùe mudri, yoveka koji misli da je razborit. I ja sam sliyne video me$u xudima. Oni se uzdaju u svoja dela i imaju visoko miwxeqe u svojoj zemaxskoj i telesnoj mudrosti. Stoga se oni razmeçu pred jednostavnim xudima, pa yak i pred uyitexima Hristovim, koji su boùanstveno skonyali, rugajuçi im se i ismejavajuçi ih zbog qihovog neuobiyajenog jezika i stoga wto nisu hteli da oponawaju izabrani i doterani reynik svetske mudrosti, niti da iznalaze taktovno izlagaqe u svojim pisanim uyeqima. Oni, me$utim, ne znaju da Bog ne traùi i ne voli doterane reyi i lepe izraze, veç dobro znayeqe misli. Stoga çu im navesti sledeçu izreku: %ivi pas je boxi od mrtvog lava (Prop.9,4). I siromawni i mudri mladiç je boxi od starog i nesmislenog cara, koji jow nije nauyio da obraça paùqu [na dobre uzore]. 59. Strast hule je xuta i tewko savladiva. Qen povod je gordi satanski razum. Ona napada na sve koji ùive vrlinski po Bogu, a naroyito na one koji su napredovali u molitvi i umozrequ boùanstvenih stvari. Stoga na svaki nayin treba yuvati yula i imati strah Boùiji pred svim strawnim tajnama Boùijim, pred svewtenim obrazima i reyima, paùxivo pazeçi na napade pomenutog duha. On je uz nas kad se molimo i pojemo Psalme, te ponekad, zbog nawe nepaùqe, nawim ustima izgovara kletve na nas same i neobiyne hule na Viwqeg Boga, uvodeçi ih u stihove Psalama i u reyi molitve. Ukoliko, dakle, newto sliyno poyne da izgovara nawim ustima ili da seje u naw razum, mi treba da protiv qega usmerimo Hristove reyi: —Idi od mene, satano (Mt. 4,10), ispuqeni svakog smrada i osu$eni na veyni ogaq. Neka tvoja hula padne na tvoju glavu”. Rekavwi reyeno, odmah nasilno okrenimo um, kao nekog zarobxenika, na neki drugi boùanstveni ili xudski predmet, ili sa suzama ga uznesimo na nebo i ka Bogu. I mi çemo se, uz pomoç Boùiju, izbaviti od tereta hule. 60. Tuga je wtetna strast za duwu i telo, dotiyuçi se same srùi. Me$utim, wtetna je samo tuga ovoga sveta, koja xudima vlada zbog privremenih [neprijatnosti], koje su yesto i uzrok smrti. Tuga po Bogu je, pak, veoma korisna i duwespasonosna. Ona pruùa trpxeqe u naporima i iskuweqima, otkriva izvor umileqa kod podviùnika i onih koji su ùedni pravde Boùije i suzama nasiçuje srce qihovo, usled yega se na qima ispuqavaju re-
81 yi Davidove: Da nas hraniw hlebom suza i pojiw nas suzama na meru (Ps.79,6) kao vinom umileqa. 61. Delove duwe koji su rastrojeni yiqeqem r$avih dela vrlo uspewno obnavxa tuga po Bogu, ponovo ih postavxajuçi u qihovo prirodno staqe. Ona suzama otapa zimu strasti i oblak greha, izgoneçi ih iz mislenog vazduha duwe. Stoga u pomislima uma odmah postaje vedro, na moru razuma tiwina, u srcu vesexe i u izgledu lica promena. Gledajuçi na qu oni koji dobro primeçuju uspokojavaju svoj pogled i svoje unutrawqe raspoloùeqe, te sa Davidom mogu da kaùu: Ovo je izmena desnice Viwqega (Ps.76,11). 62. Nemoj primati pomisli podozreqa prema bliùqem koje se seju u tebe, buduçi da su laùne, pogubne i svagda prelesne. Znaj da preko qih demoni pokuwavaju da vrgnu u jarak pogibli one koji su veç postigli uspehe u vrlinama. Oni podviùnike mogu da usmere u rov osu$ivaqa i delatnog greha jedino ukoliko ga nagovore da najpre primi lukava podozreqa na bliùqeg, tj. na qegove spoxawqe obiyaje i raspoloùeqa. Podvodeçi ga na reyeni nayin samog pod sud i dovodeçi ga do pada u greh, oni yine da bude osu$en zajedno sa svetom, po prepodobnoj reyi: Jer da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osu$eni. A kad nam sudi Gospod, kara nas, da ne budemo osu$eni sa svetom (1.Kor.11,31-32). 63. Ukoliko iz nemarnosti demonima dopustimo da u nawe uwi polaùu podozreqa prema bratiji (ne pazeçi na kretaqe nawih oyiju), mi çemo biti dovedeni do osu$ivaqa yak i savrwenih u vrlini. Jer, onaj ko sa osmehom na licu gleda i biva dostupan svima za razgovor moùe da izgleda kao da pristaje na uùivaqa i strasti. Drugi, pak, koji gleda strogo i mrayno, moùe da izgleda kao gnevxiv i gord. Me$utim, po spoxawqim crtama ne treba graditi su$eqe o xudima, buduçi da gotovo uvek biva pogrewno. Jer, me$u xudima se primeçuju velike razlike u prirodnim svojstvima, navikama i telesnom sastavu. Na qih mogu istinski da gledaju i istinski da sude oni koji su umno oko duwe oyistili mnogim umileqem. Imajuçi u sebi bezmernu svetlost boùanstvenog ùivota, oni mogu da poznaju tajne Carstva Boùijeg. 64. Postavwi delatexi sramnih telesnih dela, ùelatexna i sryana [sila] duwe delaju protiv prirode, oskrnavxujuçi telo sramnim isteyeqem, a duwu pomrayujuçi goryinom greha, yime se otu$ujemo od Sina Boùijeg. Stoga oskrnavxeqe neyistim isteyeqem iz suwtine tela treba da yistimo potocima suwtinskih suza. Na reyeni nayin çe telo, koje se oskrnavilo uùivaqem sa telesnim isteyeqem ponovo biti oyiwçeno patqom tuge preko prirodnog toka suza. Mrak, pak, duwe od goryine srëbe treba da progonimo svetlowçu umileqa i sladowçu xubavi BoDOBROTOXUBXE Ì
82 HILANDARSKI PREVODI ùije, ponovo se sjediqujuçi sa Onim od koga smo se ranije otu$ili. 65. Oskrnavxeqe tela uùivaqem kao prethodeçi uzrok ima satansku xubav, kojom dovrwuje zlo. I oyiwçeqe tugom punom patqe ima kao prethodeçi uzrok toplinu srca, kojom dovrwuje play i suze. Reyeno predstavxa domostroj Boùije dobrote prema nama. Naime, odbacujuçi i oyiwçujuçi trud uùivaqa trudovima patqe, a najsramnija isteyeqa tela tokom suza, mi iz svog uma briwemo nepotrebne oblike i rugobne slike iz duwe nawe, kako bismo pokazali qenu prirodnu krasotu jow svetlijom. 66. Onaj ko po dejstvu zlog duha yini blud kao platu dobija uùivaqe tela, dok se qegova neyasna dela zavrwavaju oskrnavxeqem. Onaj, pak, u kome odozgo dejstvuje Sveti Duh, kao platu dobija duwevnu radost i qegova dobra dela se zavrwavaju oyiwçeqem i suzama, preporodom i jedinstvom i sjediqeqem sa Bogom. 67. Dva prirodna isteyeqa po suwtini postoje u nama: semena i suza. Prvim se prxa haxina duwe nawe, dok se drugim yisti. Stoga je neophodno da oskrnavxeqe koje proistiye iz nawe suwtine spiramo suzama koje tako$e proistiyu iz qe. Jer, ne postoji drugi nayin da se oyisti prxavwtina nawe prirode. 68. Svako raspoloùeqe duwe koje grewi i kreçe se na izopayen nayin, qen trud privodi jednom kratkom uùivaqu. Svaka duwa, me$utim, koja se yisti od izopayene navike i raspoloùeqa, rasprostire svoje trudove na dugotrajno uùivaqe puno radosti. I yudno je kako uùivaqe koje spreyava uùivaqe, sasvim zasla$uje patqu koja se ra$a od uùivaqa. 69. Ponekad prolivaqe suza umnom yulu srca donosi goryinu i bol, a ponekad radost i vesexe. Yisteçi se pokajaqem kao jakom vatrom od otrova i skverni greha, posedujuçi suze koje ono izaziva kroz boùansku vatru i imajuçi pomisao koja kao da nas tewkim yekiçem udara (izazivajuçi uzdisaje koji izlaze iz dubine srca), mi oseçamo goryinu i bol i misleno i yulno. Powto se, me$utim, reyenim suzama dovoxno oyistimo i powto osetimo slobodu od strasti, nas çe utewiti Boùanstveni Duh, buduçi da smo stekli tiho i yisto srce. I mi se ispuqavamo uùivaqem i neizrecivom sladowçu od radostotvornih suza umileqa. 70. Jedne su suze koje se prolivaju u pokajniykoj skruwenosti, a druge koje se prolivaju u boùanstvenom umilequ. Jedne kao reka potapaju i ruwe tvr$ave greha, a druge su za duwu ono wto kiwa predstavxa za qive i sneg za rastiqe, hraneçi klas poznaqa i yineçi ga punim zrna i mnogoplodnim. 71. Nisu isto suze i umileqe. Naprotiv, izme$u qih postoji veliko rastojaqe. One dolaze od kajaqa zbog ranijeg nayina
83 ùivota i prethodnih padova duwe radi oyiwçeqa srca kao ogaq ili vrela voda. A ono dolazi odozgo od boùanstvene rose Duha kao uteha i prohla$eqe duwe, koja je toplo stupila u dubinu smirenoumxa i okusila od umozreqa nepristupne svetlosti, sa Davidom u radosti Bogu vapijuçi: Pro$osmo kroz ogaq i vodu, i izveo si nas u odmor (Ps.65,12). 72. Sluwao sam kako govore da je nemoguçe naviknuti se na vrline bez odlaùeqa u daxinu i bez beùaqa u pustiqu, te sam se zadivio kako su smislili da neodredivo odre$uju mestom. Naime, navika u vrlinama jeste vaspostavxaqe sila duwe u prvobitno blagorodstvo i spajaqe u jedno opwtih vrlina radi dejstvovaqa koje im je svojstveno po prirodi. Reyeno, me$utim, ne dolazi u nas spoxa, kao newto wto ulazi, veç nam je priro$eno od stvaraqa kroz boùanstveno i umno yulo. I ukoliko se qima koristimo u skladu sa prirodom, mi ulazimo u Carstvo nebesko, koje je u nama, po reyi Gospodqoj. Pustiqa je, dakle, suviwna ukoliko mi i bez qe ulazimo u Carstvo kroz pokajaqe i svestrano drùaqe zapovesti, wto je moguçe na svakom mestu vladavine Boùije, kao wto poje boùanstveni David: Na svakom mestu vladavine Qegove, blagoslovi duwo moja Gospoda (Ps.102,22). 73. Onaj ko u mnowtvu carske vojske pod vojvodama i narednicima, premda wtiçen, boreçi se nije mogao da pokaùe vojniyku hrabrost i plemenitost protiv neprijatexa, ne porazivwi ni jednoga, kako çe moçi sam da stane da ratuje i bori se sa hixadama neprijatexa. Kako çe on, neiskusan u ratovaqu, moçi da pokaùe neki vojniyki uspeh? Newto sliyno je u xudskim delima nemoguçe. Utoliko pre je nemoguçe u boùanstvenim stvarima. Jer, ko çe, pobegavwi u pustiqu, poznati napade demona i javne i skrivene pristupe strasti ili sam na qih napadati ukoliko se najpre nije dobro nauyio odsecaqu svoje voxe usred bratske zajednice i pod rukovodstvom opitnog putovo$e [upoznao] delo nevidxive i mislene borbe. A ukoliko je reyeno nemoguçe, utoliko pre je nemoguçe da on za druge uspewno vojuje ili da druge pouyava u pobe$ivaqu nevidxivih neprijatexa. 74. Odseci prekorni nemar i nerad oko zapovesti Boùijih, dostojan grdqe, odbaci samoxubxe i bespowtedno se naoruùaj protiv tela. Traùi da nauyiw i da yuvaw zapovesti Boùije i osvedoyeqa iz zakona Qegovog. Prezri slavu i bewyawçe, zamrzi uùivalayku pohotu tela, beùi od sitosti od koje se razgoreva ogaq ispod stomaka, zavoli oskudicu i svakakva zlopaçeqa, protivi se strastima, svoja yula okreni ka unutrawqosti duwe, svoju unutrawqost usmeri na delaqe dobroga. Postani gluv za xudska dela, svu svoju silu upotrebxavaj na delaqe zapovesti, playi, spavaj na zemxi, posti, zlopati se i tihuj. Poznaj, najzad, wta si sam, a ne wta je ono izvan tebe, budi iznad niwtavnosti DOBROTOXUBXE Ì
84 HILANDARSKI PREVODI vidxivih stvari, ustremxuj misleno oko na umozreqe Boga, gledaj na lepotu Gospodqu kroz krasotu tvorevine. Potom, siwavwi saopwtavaj bratiji o veynom ùivotu i o tajinstvima Carstva nebeskog. Eto wta znayi beùaqe od xudi na delu kroz krajqe podviùniwtvo i wta je cix prebivaqa u pustiqi. 75. Ukoliko ùeliw da ugledaw dobra koja je Bog pripremio onima koji ga xube, naseli se u pustiqu odricaqa od svoje voxe i beùi od sveta. Kakvog sveta? Pohote oyiju i tela i nadmenosti pomisli i prelesti vidxivih stvari. Ukoliko pobegnew od reyenog sveta, tebi çe rano zasijati svetlost putem uvi$aqa boùanstvenog ùivota. I iscexeqe tvoje duwe, tj. suze çe uskoro zasijati (Is.58,8), te çew se izmeniti izmenom desnice Viwqega (Ps.76,11). I rana strasti se veç neçe pribliùiti telu tvome (Ps.90,10). I premda çew biti usred sveta i xudi, ti çew ùiveti kao u pustiqi, uopwte ne primeçujuçi xude. Ukoliko na reyeni nayin ne pobegnew od sveta, ni vidxivo beùaqe od sveta ti uopwte neçe koristiti u napredovaqu u vrlinama i sjediqequ sa Bogom. 76. Biti monah ne znayi biti daleko od xudi i sveta, veç odreçi se sebe, napustiti prohteve tela i uçi u pustiqu strasti [tj. u bestrawçe]. U navedenom smislu je onome velikome [avi Arseniju] reyeno: —Beùi od xudi i spawçew se”. Jer, mi vidimo da je on i posle beùaqa iz sveta bivao me$u xudima, prolazio kroz nasexena mesta i ùiveo sa uyenicima. Marxivo yuvajuçi misleno bekstvo pri yulnom opwtequ, on nije pretrpeo nikakvu wtetu od druùeqa sa xudima. Sliyno je i jedan drugi veliki uzviknuo, izlazeçi iz sabraqa: —Beùite, bratijo”. Pitajuçi ga od yega da beùe, on je pokazao na usta. 77. Boravak u zajednici na jednom mestu je bezopasniji od usamxenosti. O neophodnosti zajedniykog ùivota svedoyi svewtena rey Gospoda Isusa: Jer gde su dva ili tri sabrana u ime moje, onde sam i ja me$u qima (Mt.18,20). O opasnosti usamxeniykog ùivota govori Solomon: Tewko usamxenome. Jer, ukoliko padne, nema ko da ga podigne (Prop.4,10). I David ublaùava one koji pevaju Bogu u xubavi i jednomisliju, govoreçi: Blaùen je narod koji zna klicaqe (Ps.88,16). On pohvaxuje i zajedniyki boravak govoreçi: Gle, wta je dobro, ili wta je krasno, nego da braça ùive zajedno (Ps.132,1). I za uyenike Gospodqe se u Delima apostolskim govori da ima$ahu jedno srce i jednu duwu (Dap.4,32 ). Najzad, i dolazak Gospodqi nije bio u pustiqi, nego u nasexenim mestima, me$u grewnim xudima. Dakle, neophodan je opwti jednomisleni ùivot, dok je usamxivaqe klizovito i opasno. 78. Gospod govori: Potrebno je da do$u sablazni, ali tewko yoveku onom kroz koga dolazi sablazan (Mt.18,7). [Reyeno breme na sebe navlayi] onaj ko je izgubio poboùnost i nemarno i bez straha Bo-
85 ùijeg se ponawa u saboru bratije, u mnogima od jednostavnijih izazivajuçi sablazan. On svojim dejstvima, nayinom drùaqa tela, lowim navikama, reyima i besedom kvari duwe i dobre i blage naravi. 79. Onaj ko ispuqava zapovesti ne biva kamen sablazni za xude, s obzirom da sablazni u qemu nema (1.Jn.2,10). Mir je mnogi xubitexima zakona tvog, i nema im spoticaqa (Ps.118,165). Oni su, naime, svetlost, so i ùivot, po reyi Gospodqoj: Vi ste svetlost svetu… Vi ste so zemxi (Mt.5,14; 13). Oni su svetlost stoga wto imaju vrlinski ùivot, wto blistaju u reyi i wto su mudri u razumu. Oni su so stoga wto su bogati boùanstvenim poznaqem i silni u mudrosti Boùijoj. Oni su ùivot buduçi da slovesnim besedama oùivxavaju umrtvxene strastima i izvode ih iz ada oyajaqa. Svetlowçu svojih pravednih dela sijajuçi pred licem xudi i osveçujuçi ih, oni ih prijatnowçu i oporowçu svojih reyi podiùu iz razleqenosti i izbavxaju od kvareùa strasti. Oni ùivotvornowçu svojih reyi oùivxavaju duwe umrtvxene grehom. 80. Strast tawtine jeste trozubac tawtine, nadmenosti i gordosti, koji raspaxuju i kuju demoni. Oni, pak, koji se nasexavaju pod pokrovom Boga nebeskoga, qega lagano hvataju i lome mu zupce. Oni se na krilima smirenoumxa uzdiùu gore i uspokojavaju na drvetu ùivota. 81. Ukoliko ti pristupi pomenuti neyisti i podmukli bes i poyne da ti, powto si napredovao u vrlini, proriye o visini prestola, privodeçi ti na pamet i u pomisli tvoju delatnost i prevaznoseçi je kao viwu od drugih, te predstavxajuçi da si dovoxno silan da i druge duwe rukovodiw, ti ga misleno uhvati i ne dozvoxavaj mu, ukoliko si odozgo dobio silu, da ti pobegne, veç ga povedi i po$i sa qim razumom i uobrazixom do nekog tvog ranijeg r$avog dela. Obnaùivwi ga pred qim, ti mu reci: —Da li su oni koji yine sliyna dela dostojni da se popnu na visinu nayelstva. Da li ti se oni yine dovoxno pogodnim za rukovode duwe i da ih spasene privedu Hristu? Ti çew se moùda i sloùiti, ali ja çu preçutati”. I nemajuçi wta da ti odgovori, on çe iwyeznuti kao dim od stida, te viwe neçe da ti mnogo dosa$uje. Ukoliko kod tebe nema niyega r$avo uyiqenog ili reyenog, buduçi da ti je ùivot iznad sveta, postavi sebe pred zapovesti i stradaqa Gospodqa, te çew odmah uvideti da si pred punom merom savrwenstva neznatniji negoli kupex vode u odnosu na more. Jer, xudska pravda je od Boùije udaxenija negoli zemxa od neba ili komarac od lava. 82. Onaj ko je duboko raqen xubavxu prema Bogu nema dovoxno telesnih sila da udovoxi svojoj teùqi. On trudovima i znojem podviùniwtva ne moùe da nasiti svoje raspoloùeqe. DOBROTOXUBXE Ì
86 HILANDARSKI PREVODI Nalazeçi se u staqu koje je sliyno sa krajqom ùe$u, on niyim ne moùe potpuno da nasiti unutrawqu ùe$ koja ga opaxuje. On je spreman da se danonoçno nalazi u naporima, premda ga telesne sile izneveravaju. Pretpostavxam da su natprirodnim ùarom xubavi bili nadvladani i Hristovi muyenici, te nisu oseçali muke, niti su mogli da se nasite u predavaqu na muyeqa. Oni su sami sebe pobe$ivali plamenom xubavxu prema Bogu, svagda nalazeçi da qihova stradaqa stoje daleko od mere qihove plamene ùexe da stradaju za Gospoda. 83. Onaj ko sebe upore$uje u bilo kom smislu sa nekim od sapodviùnika ili sa bratijom koja ùive sa qim u stvari sam sebe vara u neznaqu, ne hodeçi Boùijim putem. On ili sam sebe ne poznaje, ili je skrenuo sa puta koji vodi na nebo, po kome revnitexi hode sa samouniùavajuçim razmiwxaqem. Oni qime preleçu zamke neprijatexa, leteçi u mislenom vazduhu na krilima bestrawça i leprwajuçi u svetlim mestima, buduçi ukraweni skromnowçu. 84. Nadmeni i onaj ko se u oholosti vara u razboru, nikada u svetlosti umileqa neçe dobiti blagodat smireqa, zbog koga se svetlost mudrosti Boùije daje onima koji su skruweni srcem, kao wto je napisano: U svetlosti tvojoj vidimo svetlost (Ps. 35,10). Qega pokriva noç strasti, u kojoj hodi svo wumsko zveriqe xudske prirode i laviçi nadmenosti, tj. besi tawtine i bluda, riyuçi i iwtuçi koga çe da progutaju i vrgnu u utrobu oyajaqa. 85. Za onog ko ùivi po yoveyanski i koga vuye duh nadmenosti sadawqi ùivot predstavxa more zla, pogruùavajuçi qegov umni [deo] duwe u slanost uùivaqa. Ono trodelnost qegovih [sila] obremequje svirepim talasima strasti pod dejstvom duha zlobe. Qega ugroùava strawna nedoumica i veliko bewyawçe sve dok se qegova duwevna la$a i kormilo krwe o telesna uùivaqa i dok kormilar, tj. um ostaje u dubini greha i u mislenoj smrti. [On çe se izbaviti] ukoliko se valovi mora zla smire u dubini smireqa i ukoliko slanost uùivaqa svoje tokove preobrati u kiwu suza, pretvorivwi se u uùivaqe svetlonosnog umileqa. 86. Onaj ko se uùivaqima i telesnim delima sluùio do sitosti, neka se do sitosti potrudi i u podviùniykim naporima, znoju i zlopaçequ, kako bi sitost odbijala sitost, patqa uùivaqe, telesni napori - pokoj, i kako bi se stekla sitost vesexa i radosti u spokojstvu. Na reyeni nayin ti çew se nasladiti i mirisom yistote i yednosti i okusiti neizrecivo uùivaqe od besmrtnih duhovnih plodova. Mi obiyno i za odeçu koristimo prawkove za yiwçeqe yulne neyistote, kojom se natopila do neupotrebxivosti.
87 87. Bolesti su korisne za one koji tek stupaju u vrlinski ùivot buduçi da im pomaùu u iscrpxivaqu i smiravaqu plamteçeg tela. One yine da slabi sila tela, da se staquje grubo zemxano razmiwxaqe duwe, pri yemu qena sopstvena sila postaje veça i moçnija, po boùanstvenome Pavlu, koji govori: Jer, kada sam slab onda sam silan (2.Kor.12,10). Me$utim, za one koji su napredovali u trudu vrlina, prevaziwli yula i dostigli do nebeskih umozreqa one su wtetne, buduçi da ih ometaju u bavxequ boùanstvenim. One sa patqom i nevoxom otupxuju slovesni deo duwe, zamuçujuçi ga maglom neraspoloùeqa, te suvotom bola suweçi umileqe. [Sveti] Pavle je znao za reyeno. Stoga je, brinuçi o sebi po zakonu rasu$ivaqa, rekao: Nego iznuravam telo svoje i savla$ujem ga, da propovedajuçi drugima ne budem sam odbayen (1.Kor. 9,27). 88. Od neurednog i nejednakog uzdrùaqa kod mnogih se yesto javxaju bolesti, tj. ukoliko usled usixenog revnovaqa oko napora vrlina bezmerno i bez rasu$ivaqa naleùu na krajqe udaxavaqe od hrane. Me$utim, potom oni telu, nawem prirodnom neprijatexu, yine ustupke mnogim jelom i presiçivaqem. Stoga je neophodno umereno uzdrùaqe i za one koji stupaju na put vrlina, i za one koji su prewli sredinu podviga, prostiruçi se ka oblasti viweg umozreqa. Ono je majka zdravxa, prijatexica yednosti i dobra supruga smirenoumxa. 89. Znaj da je bestrawçe dvojako. Ono se naroyito kod revnosnih projavxuje na dvojaki nayin. Po dovrwavaqu delatnog mudroxubxa, prvo bestrawçe se javxa kod revnosnih. Nakon napredovaqa u raznovrsnim naporima zakonitog podviùniwtvima u qima, naime, umiru strasti, stremxeqa tela se obustavxaju i postaju bezdejstvena, sile duwe poyiqu da dejstvuju po svojoj prirodi, a um se uzvodi u prvobitno staqe, pouyavajuçi se razumno u boùanstvenim stvarima. Zatim, sa zayecima prirodnog umozreqa, qima dolazi drugo, najsavrwenije bestrawçe u kome se qihov um, nakon mislenog tihovaqa pomisli, uzvodi u mirno ustrojstvo i postaje zritexan u boùanstvenim stvarima (kroz uvi$aqe boxega i kroz raskrivaqe tajni Boùijih) i prozorxiv u xudskim stvarima (koje se u daxini dewavaju i koje se imaju desiti). U oba vida bestrawça dejstvuje jedan Duh. On u prvom bestrawçu drùi i vezuje, a u drugom razrewuje na slobodu veynog ùivota, kao wto govori sveti Pavle (Rim.6,22). 90. Onaj ko se pribliùio granicama bestrawça ima ispravna umozreqa o Bogu i prirodi biça. Od lepote stvari i u srazmeri sa svojom yistotom, on ushodi ka Tvorcu, primajuçi obasjaqa Duha. Imajuçi dobar stav o svima, on uvek misli dobro, sve vidi svetima i neporoynim, iznoseçi ispravan sud o boùanstvenim i xudskim stvarima. On niwta ne voli od stvari ovoga DOBROTOXUBXE Ì
88 HILANDARSKI PREVODI sveta, koje su xudima veoma mile. Svukavwi se umom od svakog svetskog yula, on ushodi ka nebu i Bogu, yist od svake zemaxske mrxe i slobodan od svakog ropstva. On se sav predaje mislenim dobrima Boùijim u jedinom duhu i, gledajuçi Boùansku krasotu, voli da bogodoliyno misleno prebiva u boùanstvenim mestima blaùene slave Boùije u neizrecivom çutaqu i radovaqu, izmenivwi se yulima i kao an$eo u vewtastvenom telu nevewtastveno opwteçi sa xudima. 91. Slovesnost nalazi pet podviùniykih yula: bdeqe, pouyavaqe, molitvu, uzdrùaqe i tihovaqe. Onaj ko svoja yula spoji sa reyenim yulima, naime vid sa bdeqem, sluh sa pouyavaqem, miris sa molitvom, ukus sa uzdrùaqem i dodir sa tihovaqem, ubrzo çe oyistiti um svoje duwe. Qima ga uyinivwi tananim, on çe ga privesti bestrawçu i zrequ. 92. Um koji je obuzdao svoje strasti i uzdigao se iznad tuge i radosti, postaje bestrasan. On se ni u tuùnim okolnostima ne davi od skorbi, niti se u prijatnim razliva u radosti, veç i u tuzi duwu odrùava radosnom i u prijatnostima - uzdrùxivom u odnosu na radosti, kako ne bi prewla meru. 93. Besovi imaju veliku jarost prema onima koji napreduju u umozrequ. Oni su danonoçno uz qih sa napadima. Oni ili preko onih koji ùive sa qima izazivaju xuta iskuweqa na qih, ili sami podiùu lupqavu da bi ih uplawili. Ponekad ih napadaju pri qihovom slavoslovxu, zavideçi qihovom spokojstvu. Oni se, dakle, na svaki nayin staraju da ih uznemire, premda ne mogu da uyine wtetu onima koji su se posvetili Bogu. Ukoliko pored qih ne bi bio an$eo Gospoda Svedrùitexa, koji ih yuva, oni ne bi mogli da izbegnu qihove napade i smrtonosne zamke. 94. Stojeçi u podvigu delatnog mudroxubxa i vrlina, paùxivo pazi na napade pogubnih besova. Jer, ukoliko ti ushodiw u napredovaqu u viwim vrlinama, dobijajuçi u svojim molitvama veçu boùanstvenu svetlost i blagodaçu Duha Svetoga ulazeçi u otkriveqa i neizrecive uvide, utoliko oni, gledajuçi te kako ushodiw ka nebu, wkrguçu zubima i marxivo wire zamrwene zamke zla po mislenom vazduhu. Na tebe, me$utim, neçe ustati samo teloxubivi i zverski besi pohote i gneva, veç i bogohulni duhovi u gorkoj zavisti. Wtaviwe, vazduwna nayela i vlasti çe oyigledno i skriveno u golom uobraùequ poyeti da primaju razne neobiyne i strawne obraze kako bi izazvali neku wtetu. Ipak, upraùqavajuçi se sa bodrim okom uma u delaqu umne molitve i pouyavajuçi se zamislima prirodnog umozreqa dela Boùijih, ti neçew imati yega da se bojiw strela koje lete daqu, buduçi da oni ne mogu yak ni da se pribliùe tvom obitaliwtu (Ps.90,5; 10). Buduçi tama, naime, qih odgoni svetlost koja je u tebi, dok ih boùanstveni ogaq opaxuje.
89 95. Duhovi zlobe se krajqe boje blagodati Boùanskog Duha, naroyito ukoliko nai$e bogato, tj. ukoliko sijamo yistotom usled dejstva pouyavaqa ili yiste molitve. Ne smejuçi iz navedenog razloga da se pribliùe obitaliwtu koje isijava, oni jedino mawtaqem ili prividima, strawnom lupqavom i izopayenim kricima pokuwavaju da zaplawe i smute [podviùnike], kako bi ih odvojili od bdeqa i molitve. Yak i ukoliko legnu da unekoliko zaspu na zemxi, oni ih ne wtede. Zavideçi na qihovom kratkom odmoru od napora, oni ih napadaju i nekim gryevima uzimaju san sa ve$a qihovih, izmiwxajuçi kako da im ùivot yine teùim i ispuqenijim patqom. 96. Duhovi tame izgleda kao da su obuyeni u tanana tela, kao wto se iz opita moùe pomisliti, bilo da se prividno predstavxaju sa namerom da obmanu yula, bilo da se radi o osudi zbog drevnog pada. Ma kako bilo, oni se ustremxuju na borbu sa podviùniykom duwom u trenutku kad qen rob, tj. telo klone ka snu. Reyeno sluùi na ispitivaqe duwe, koja veç stoji iznad nemoçi smirenog tela. Naime, ispituje se qena sryana [sila] i hrabrost protiv onih koji joj strawno prete sa jarowçu i velikim besom. Raqena xubavxu prema Bogu i ispuqena glavnim vrlinama, duwa ne samo da im se suprotstavxa pravednim gnevom, nego ih i bespowtedno tuye, ukoliko uopwte imaju neko yulo. A izgleda kao da imaju, usled ozemxeqa nakon otpadaqa od prve Boùanstvene Svetlosti. 97. Pre bitke i pobede, besi yesto smuçuju duwevno yulo, uzimajuçi san sa qegovih ve$a. Me$utim, duwa koja je Duhom Svetim ispuqena smelowçu i hrabrowçu, uopwte ne uzima u obzir qihove napade i gorko besnilo, jednim ùivotvornim obrazom [krsta] i prizivaqem Isusa i Boga ruweçi qihove mawtarije i same ih nagoneçi u bekstvo. 98. Ukoliko si po delatnom mudroxubxu izawao da otmew plen neprijatexskih duhova, pazi i budi oprezan, odasvud se naoruùavwi duhovnim oruùjem. Znaw li uopwte yije sasude si rewio da otmew? Naravno, neprijatexske. Me$utim, oni su misleni i besplotni, a ti jow u telu sluùiw Caru duhova i Bogu. Znaj da çe oni sada snaùnije negoli ranije poyeti da te napadaju, brojnije ti postavxajuçi zamke, sve dok ne dobiju skriveni plen i zajedno sa qim uzmu i tebe u ropstvo, mnogom goryinom ispunivwi duwu tvoju, ili dok te ne vrgnu u zla i paçeniyka iskuweqa kroz raqavaqe i muyeqe tvoga tela. 99. Ne moùe dobar izvor da puwta neyisti i smradni potok, koji odaje svetski zapah. Ni srce koje se nalazi izvan Carstva nebeskog nikada ne moùe da ispuwta tok boùanstvenog ùivota, koji izdaje miris umnog blagouhaqa. [ Sveti Jakov] govori: Zar moùe iz istog izvora teçi slatko i gorko (Jak.3,11). Moùe li DOBROTOXUBXE Ì
90 HILANDARSKI PREVODI trqik da daje masline ili maslina - ùir? Stoga, ni jedan izvor srca ne moùe u isto vreme da ra$a i r$avu i dobru pomisao. Naprotiv, po reyi Gospodqoj, dobar yovek iz dobre riznice srca svoga iznosi dobro, a zao yovek iz zle riznice srca svoga iznosi zlo (Lk. 6,45). 100. Bez uxa i ogqa svetilnik ne moùe da gori i da svetli onima koji su u sobi. Ni duwa bez Boùanskog Duha i ogqa ne moùe oyigledno da saopwtava o boùanstvenim stvarima i da prosveçuje xude. Jer, svaki dar dobri i svaki poklon savrweni odozgo je, silazi od Oca svetlosti, i daje se kao nagrada svakoj duwi koja voli Boga, u koga nema izmenxivosti ni senke promene (Jak.1,17).
DOBROTOXUBXE Ì
91
DRUGA STOTINA PRIRODNIH I DUWESLOVNIH POGLAVXA O OYIW+EQU UMA 1. Poyelo xubavi prema Bogu jeste zanemarivaqe vidxivih i xudskih stvari, sredina - oyiwçeqe srca i uma (od yega dolazi otvaraqe umnih oyiju uma i poznaqe u nama skrivenog Carstva nebeskog), a kraj - nezadrùiva yeùqa za natprirodnim darovima Boùijim i prirodna ùexa sjediqeqa sa Bogom i spokojstva u Qemu. 2. Mir duwevnih sila, oyiwçeqe uma i usexeqe Svete Trojice postoji u prisustvu xubavi Boùije, delaqa mislenih dela i uyestvovaqa u nepristupnoj svetlosti. Jer, Gospod govori: Ako me neko xubi, rey moju drùaçe, i Otac moj xubiçe qega; i qemu çemo doçi i u qemu çemo se nastaniti (Jn.14,23). 3. Slovesnost priznaje tri staqa ùivota: telesno, duwevno i duhovno. Svaki od qih ima svoje sopstveno raspoloùeqe ùivota, samo qemu svojstveno i razliyito od ostalih. 4. Telesno staqe ùivota znayi potpuno predavaqe uùivaqima i zadovoxstvima sadawqeg ùivota. Ono nema niwta od duwevnog ili duhovnog staqa, yak i ne ùeli da bilo wta stekne. Duwevno staqe se nalazi na sredini izme$u greha i vrline. Ono znayi staraqe o podmirivaqu i zdravxu tela i briga oko xudske slave. Izbegavaju se telesna dela, ale ne postoji staraqe oko vrlina, ni oko greha. Oko vrline ne postoji staraqe usled surovosti i napora [koji za qu vezan], a oko greha - usled straha da se ne izgubi xudska pohvala. Duhovno staqe znayi izbegavaqe oba prva staqa i r$avosti koja im je svojstvena. Buduçi slobodni od oba, [ oni kojima je ono svojstveno] na srebrnim krilima xubavi i bestrawça preleçu preko qih, ne dozvoxavajuçi sebi niwta od zabraqenog i izbegavajuçi divxinu zla. 5. Oni koji ùive telesno, koji svagda u sebi imaju telesno razmiwxaqe i koju su potpuno telo, ne mogu ugoditi Bogu. Qihovo razmiwxaqe je pomrayeno i oni uopwte ne uyestvuju u zracima boùanstvene svetlosti. Oblaci strasti koji su, naime, na qih nalegli, kao visoke stene od qih odbijaju duhovne zrake, te ostaju bez svetlosti. Buduçi rastrojeni u unutrawqim duwevnim yulima, oni ne mogu da pogledaju na mislenu krasotu Boùiju, da vide svetlost zaista istinskog ùivota i uzdignu se iznad niwtavnih vidxivih stvari. Me$utim, oni kao da su postali stoka, prepunivwi se svetskim oseçaqem i privezavwi dosto-
92 HILANDARSKI PREVODI janstvo slovesnosti za yulne i xudske stvari. Oni sav svoj trud i staraqe okreçu na vidxive i prolazne stvari, ratujuçi me$usobno zbog qih, pa yak i duwe svoje polaùuçi za qih. Prilepivwi se za bogatstvo, slavu i telesna uùivaqa, oni smatraju da su liweni velikih stvari ukoliko ih nemaju. Qima je pravedno, u ime Boùije, upuçena proroyka rey: Neçe Duh moj prebivati sa ovim xudima doveka jer su plot (Post.6,3). 6. Oni koji ùive duwevno i koji se nazivaju duwevnim kao da su poluumni i kao da su ukoyeni. Oni nikada nemaju nikakvo usr$e da se potrude na delu vrlina i ispuqavaqa zapovesti Boùijih, veç samo radi slave xudske izbegavaju oyigledno prekorna dela. Obuzeti samoxubxem, koje hrani pogubne strasti, oni sve staraqe okreçu na yuvaqe zdravxa i nasla$ivaqe tela, izbegavajuçi svaku skorb, trud i zlopaçeqe zbog vrline. Oni i preko potrebe neguju telo, koje nam je neprijatexsko. Drùeçi se reyenog nayina ùivota i ponawaqa, oni um yine zemxanim, debelim od strasti i postaju nesposobni za primaqe mislenih i boùanstvenih stvari, kojima se duwa odvaja od vewtastva i sva ustremxuje ka mislenim nebesima. Oni stradaju na reyeni nayin stoga wto ih je savladao vewtastveni duh, usled yega vole svoje duwe i svemu pretpostavxaju ispuqavaqe svojih prohteva. Buduçi tu$i Duhu Svetome, oni i ne uyestvuju u Qegovim darovima. Utoliko se kod qih neçe videti ni boùanstveni plodovi, tj. ne samo xubav prema Bogu i bliùqemu, radost u siromawtvu i nevoxama, duwevni mir, iskrena vera i svestrano uzdrùaqe, veç ni umileqe, suze, smireqe i saoseçaqe. Kod qih je sve puno nadmenosti i gordosti. Oni nemaju sile da ulaze u dubine Duha. Oni, naime, nemaju svetlosti koja bi ih rukovodila i otvarala im um za razumevaqe Pisma. Oni yak i druge nerado sluwaju kad im o reyenome govore. Stoga je pravedno za qih rekao apostol: A duwevni yovek ne prima wto je od Duha Boùijega, jer mu je ludost (1.Kor.2,14). On ne zna da je zakon duhovan i da se jedino duhovno i moùe shvatiti. 7. Oni koji hode u Duhu i koji su u potpunosti primili duhovni ùivot, uga$aju Bogu, posvetivwi mu se kao nazoreji i svagda se starajuçi samo o jednome, tj. da yiste svoje duwe podviùniykim naporima i da yuvaju zapovesti Gospodqe. Oni su spremni i krv svoju da proliju iz xubavi prema Gospodu. Oni telo svoje iscrpxuju postom i bdeqem, debxinu srca staquju suzama, udove svoje umrtvxuju zlopaçeqem, um ispuqavaju molitvom i pouyavaqem, yineçi ga svetlim, svoje duwe osloba$aju od telesnih pristrawça odbacivaqem svojih prohteva, postajuçi potpuno duhovni. Stoga ih svi smatraju duhovnima i zaista se pravedno nazivaju duhovnima. Iduçi ka bestrawçu i xubavi, oni se okri-
93 xuju na umozreqe tvorevine, primajuçi poznaqe postojeçeg kroz skrivenu mudrost u Bogu, koja se daje jedino onima koji su postali viwi od uniùenog tela. Na reyeni nayin prevaziwavwi svako svetsko yulo i prosveçenom miwxu stavwi iznad yula, oni postaju svetli razumom, te u Crkvi i mnogobrojnom sabraqu saopwtavaju blage reyi iz yistog srca. Oni su za xude so i svetlost, kao wto je Gospod rekao: Vi ste so zemxi… Vi ste svetlost svetu (Mt.5,13; 14). 8. Otpoyinite, i poznajte da sam ja Bog (Ps.45,11). Eto glasa Boùanstvene reyi i onaj ko hoçe moùe je delatno poznati. Onaj ko se jednom odrekao od mnogometeùnog ùivota i qegove pogubne sujete, sa velikom paùqom i tihovaqem treba marxivo da ispituje svoju unutrawqost sve dok ne pozna da je Bog u qemu, buduçi da je Carstvo Boùije unutra u yoveku. Wtaviwe, i onaj ko na reyeni nayin postupa jedva moùe nakon mnogih godina iz duwe da izgladi r$ave obraze, potpuno obnovivwi drevnu krasotu za Onoga koji mu je darovao. 9. Prethodno poloùeni u nas otrov zla jeste obilan. Stoga je, da bi se oyistio, neophodan veliki ogaq, tj. suze pokajaqa i dobrovoxni podviùniyki napori. Jer, mi se od skverni greha yistimo ili dobrovoxnim naporima, ili nevoxnim skorbima. Ukoliko prethodi ono wto je po voxi, ne postoji nuùda za nevoxnim. Ukoliko prvo ne donosi neophodno oyiwçeqe unutrawqosti yawe i zdele (Mt.23,25), waxe se drugo u veçem stepenu kako bi se u nama vaspostavilo drevno staqe. Reyeno biva po domostroju naweg Vewtaka. 10. Ismejavaju se nad blagoyawçem i sami su ismejani delima oni koji se nisu odrekli [sveta] kao wto priliyi, od samog poyetka ne ushtevwi da imaju uyitexa i rukovoditexa, sledeçi svoju razumnost i sami sebi izgledajuçi nauyeni (Is.5,21). 11. Bez velike opitnosti u lekarskoj nauci niko ne moùe tayno znati uzrok i lekarstvo telesnih bolesti. Ni bez dugog podviùniwtva se [ne mogu leyiti] duwevne bolesti. U prepoznavaqu, naime, telesnih bolesti lako dolazi do grewaka, usled yega je na delu samo malobrojnim dostupno qihovo tayno raspoznavaqe. Jow lakwe je pogrewiti u duwevnim bolestima, buduçi da je qihovo raspoznavaqe jow teùe. Ukoliko je duwa prevashodnija od tela, utoliko je teùe prepoznavati qene strasti od bolesti tela, koje je yulno vidxivo. 12. Glavne i osnovne vrline su zajedno sa stvaraqem poloùene u yovekovu prirodu. Iz qih se kao iz yetiri izvora pune vodom reke svih drugih vrlina, napajajuçi grad Boùiji, tj. yisto srce, teweno suzama. Onaj ko ih je sayuvao celovitim od duhova zlobe, ili ko ih je nakon pada mnogim naporima pokajaqa podigao, u stvari je sebi sazidao carski dom i palatu, u kojoj obitava DOBROTOXUBXE Ì
94 HILANDARSKI PREVODI Car svih. Onima koji su se ukrasili na reyeni nayin, On daje i raspodexuje svoje bogate darove. 13. %ivot je kratak, buduçi vekovi beskrajni, a vremena u ovdawqem ùivotu je malo. Yovek, tj. veliko i malo ùivo biçe, kome je dato kratko vreme, u stvari je nemoçan. Vreme je, dakle, kratko, yovek nejak, a nagrada koja se daje kao plata za podvige velika. Postoje i mnoga iskuweqa i opasnosti, koje mu prete u kratkom ùivotu. 14. Bog hoçe da se delaqe revnosnih podviùnika podvrgne velikim ispitivaqima, a ne da ostane bez iskuweqa. On na qih popuwta ogaq iskuweqa i privremeno sakriva svoju blagodat odozgo, ponekad dopuwtajuçi duhovima zlobe da uznemire tiwinu qihovih pomisli kako bi video usmereqe qihove duwe, tj. kome hoçe viwe da uga$aju - Tvorcu i Dobrotvoru svome, ili svetskom oseçaqu i prevari uùivaqa. Potom im On ili udvostruyava blagodat, ukoliko napreduju u Qegovoj xubavi, ili ih biyuje iskuweqima i skorbima, ukoliko su pristrasni prema [zemaxskim] stvarima, sve dok ne steknu mrùqu prema vidxivim stvarima usled qihove nepostojanosti i dok goryinu uùivaqa qima ne potope suzama. 15. Ukoliko mir pomisli bude pomuçen od strane duhova zlobe, odmah i teloxubivi besi i lovci puwtaju uyestale raspaxene strele pohote na um koji se brzo peqe na visinu. Ukoliko mu je uspiqaqe preseyeno, um upada u nepriliyna i pomewana kretaqa, te neuravnoteùeno telo poyiqe da ustaje na duh. Ono golicaqem i raspaxivaqem um svlayi dole, ùeleçi da ga pogrebe u jamu uùivaqa. I kada Gospod Savaot ne bi skratio reyene dane i kada svojim slugama ne bi dao silu trpxeqa, niko se ne bi spasao (Mt.24,22). 16. Iskusni i vewti bes bluda za jedne postaje pad i rov blata, za druge - pravedni biy i ùezal, a za treçe - duwevno muyeqe i iskustvo. Prvo se primeçuje kod poyetnika koji leqo i nemarno vuku breme podviga, drugo - kod onih koji su dospeli do sredine u vrlini ukoliko se sporije protiru ka qoj, a treçe - kod onih koji su krilo uma veç pruùili ka umozrequ, tek powto su napravili silni poriv ka savrwenom bestrawçu. Svakome se reyeno po domostroju odozgo waxe na korist. 17. Pad i rov blata jeste bes bluda za one koji u savrwenom nemaru provode svoj monawki ùivot. On qihove udove raspaxuje ogqem pohote, upuçujuçi ih u nayine da tvore voxu tela i bez opwteqa sa drugim telom. O reyenome je sramno i govoriti i pomiwxati. Oni oskrnavxuju svoje telo, kao wto je kazano (Jd.8), jeduçi plod slanog uùivaqa. Oni se u izgledu ispuqavaju mrakom, sa pravom se liwavajuçi boxega. Za qih je lekarstvo, ukoliko poùele, toplo pokajaqe i suzno umileqe, koje se od qega ra$a.
95 Ono podstiye na izbegavaqe zla, yisteçi duwu od skverni i yineçi je naslednicom milosti Boùije. Imajuçi qega u vidu, mudri Solomon je pravedno rekao: Isceleqe çe izgladiti velike grehe (Prop.10,4). 18. Navedeni bes pravedno postaje biy i ùezal za one koji se u prvom bestrawçu usavrwavaju kroz delatno mudroxubxe, napredujuçi ka veçem savrwenstvu. Jer, ukoliko se oleqe i oslabe silu svog podviùniwtva, unekoliko nepaùxivo poprimivwi gledaqe svetskog yula i poùelevwi xudske stvari, po velikoj blagosti Boùijoj na qih se puwta reyeni bes kao biy. On poyiqe da ih tuye ukoliko pomiwxaju pomisli telesne pohote kako bi, ne trpeçi ga, poùurili da se domognu tvr$ave svog marxivog delaqa i paùqe, te se jow usrdnije latili za svoja spasonosna dela, poprimivwi naporniji vid ùivota. Buduçi dobroxubiv, Bog neçe da se duwa koja je veç napredovala vrati svetskom oseçaju, veç da stalno napreduje i usrdno preduzima savrwenija dela, kako se biy zlobe ne bi pribliùavao qenom obitaliwtu. 19. Iskustvo i ùalac i muyeqe po domostroju jeste reyeni duh i za one koji su prowli prvo bestrawçe i dowli do drugog, kako bi se, buduçi da im dosa$uje, seçali svoje prirodne nemoçi i pri mnowtvu otkriveqa od umozreqa ne bi ponosili, po reyi apostola (2.Kor.12,7). Videçi ko je onaj ko se protivi zakonu qihovog uma, oni otresaju i samo tanano grehovno seçaqe iz straha da ne prime oseçaqe prema sramnoj neyistoti koja se od qega ra$a, te da oko svoga uma sa visine umozreqa ne svuku naniùe. 20. Svoj um su mogli da sayuvaju neuznemirenim od najtananijih grehovnih seçaqa jedino oni koji su se odozgo, kroz Duha udostojili da prime ùivotvornu mrtvost Gospodqu i u svojim udovima i u mislima. Oni nose telo koje je mrtvo za greh, dok su duh obogatili ùivotom kroz pravdu koja je u Hristu. Kod onih kojima je dat Hristov um u reyi mudrosti, pokazuje se i neuznemiravana ùivotvorna mrtvost u poznaqu Boùijem. 21. U duwe koje se jow yiste obiyno nekako ulazi duh pohote i gneva. Zbog yega? Da bi odbacili plodove Duha Svetoga, koji postoje u qima. S obzirom da se i radost slobode u izvesnoj meri razliva u pomenutim duwama, domostrojna mudrost (koja sve ustrojava na korist i ùeli da svagda svojim darovima privlayi qihovu misao i da ih drùi u nepokolebivom smirenoumxu), dozvoxava da ih napadnu reyeni duhovi, yime shvataju da ne treba da se prevaznose nad drugima svojom velikom slobodom i bogatstvom darova i da ne treba da pomisle da su svojom silom i razumnowçu stekli veliku palatu mira. Ona sama, pak, sakriva svoje dejstvo kako bi, poraùeni strahom od pada, yvrsto stojali u yuvaqu blaùenog smirenoumxa i u ube$equ da su jow vezani telom DOBROTOXUBXE Ì
96 HILANDARSKI PREVODI i krvxu, te iskali utvr$eqe svojstveno prirodi, u kome bi mogli biti sayuvani silom Duha. 22. Nasixe iskuweqa je saobrazno sa bolewçu strasti koja nas je obuzela i sa grehovnom truleùi koja se u nama nakupila. Sudeçi po qima, gorka yawa opredexeqa Boùijih rastvara se za nas xuçe ili milosrdnije. Ukoliko je vewtastvo greha koje se u nama nakupilo od slastoxubivih i ùivotoxubivih pomisli lako izleyivo i lako ustupa pred lekovima, Lekar duwa nawih daje yawu iskuweqa koja je rastvorena saoseçaqem, buduçi da se kaùqavamo zbog xudskih nemoçi, svojstvenih yoveku. Ukoliko je, pak, ono tewko izleyivo, prowavwi u dubinu i izazvavwi smrtonosnu truleùnost s obzirom da je proizawlo od pomisli nadmenosti i krajqe gordosti, daje se nerastvorena yawa sa xutowçu gneva kako bi bolest, buduçi oslabxena i staqena ogqem neprestanih iskuweqa, najzad otiwla od duwa nawih pod dejstvom smireqa, koje se od qih ra$a, nakon wto se slane pomisli potope u suzama i powto se pred Lekarom duwa nawih u svetlosti smireqa pokaùemo yisti. 23. Podviùnici ne mogu da izbegnu iskuweqa koja dolaze jedno za drugim ukoliko ne poznaju svoju nemoç i ukoliko se ne budu smatrali tu$im svakoj pravednosti i nedostojnim svake utehe, svake yasti i spokojstva. Lekar duwa nawih, Bog ima nameru da mi uvek budemo smireni i skruweni, da se udaxavamo od svih xudi i da ga podraùavamo u stradaqima. Sam buduçi krotak i smiren srcem, On hoçe da i mi sa krotowçu i smirenim srcem hodimo putem Qegovih zapovesti. 24. Smireqe se ne sastoji u savijaqu vrata, ili u zapuwtenoj kosi, ili u neurednom, grubom i bednom odevaqu, u yemu inaye mnogi postavxaju suwtinu reyene vrline. Ona se, pak, sastoji u skruwenosti srca i smirequ duha, kao wto je kazao David: Duh skruwen i srce skruweno i uniùeno Bog neçe odbaciti (Ps.50,19). 25. Jedno je smireni govor, drugo smireqe, a treçe smirenoumxe. Smireni govor i smireqe se kod podviùnika projavxuju pri svakom zlopaçequ i u spoxawqim naporima vrlina. Jer, svi oni su upuçeni na telesna delaqa i veùbaqa, pri yemu im duwa nije uvek utvr$ena na dobrom nastrojequ, te se pri susretu sa iskuweqima smuçuje. Smirenoumxe, pak, kao boùanstveno i veliko delo, javxa se samo kod onih koji su nailaskom Utewitexa veç prewli sredinu, tj. veç daleko otiwli najkraçim putem vrlina, posredstvom svakog smireqa. 26. Pronikavwi u duwu i tewkim kamenom nalegavwi na qu, smirenoumxe je pritiska i steùe, usled yega joj se sva snaga iscrpxuje u nezadrùivom izlivaqu suza, od kojih se um yisti od svake skverni pomisli, te dolazi do vi$eqa Boùijeg, pod yijim dejstvom je podstaknut da, sliyno Isaiji, uzvikne: O kukavni ja,
97 jer se skruwih, jer buduçi yovek i imajuçi neyiste usne i ùiveçi u narodu koji ima neyiste usne videh Cara, Gospoda Savaota svojim oyima (Is.6,5). 27. Ukoliko u tebe u$e duboki smireni govor, svaki visoki govor çe otiçi od tebe. Ukoliko se smireqe ukoreni u dubini tvoga srca, i svaki povrwni i duboki smireni govor çe otiçi od tebe. Ukoliko se odozgo obogatiw smirenoumxem, i spoxawqe smireqe i smireni govor jezika çe nestati, po reyi [svetoga] Pavla: A kada do$e savrweno, onda çe prestati wto je delimiyno (1.Kor.13,10). 28. Istinski smireni govor je od istinskog smireqa udaxen koliko i istok od zapada. Smirenoumxe koje Duh Sveti daje savrwenima je savrwenije i veçe od istinskog smireqa koliko je i nebo viwe od zemxe, i duwa od tela. 29. Onoga ko pri smirenom izgledu i odelu govori smireno, nemoj odmah smatrati i smirenim u srcu, kao wto ni onoga ko govori visoko i visokoparno nemoj odmah smatrati ispuqenim nadmenowçu i gordowçu. Naprotiv, najpre ih ispitaj i po plodovima ih poznaj. 30. Plod Duha Svetoga jeste xubav, radost, mir, dugotrpxeqe, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdrùaqe (Gal.5,23 ). Plod suprotnog duha jeste mrùqa, svetska maloduwnost, duwevni nered, srdayno uznemireqe, lukavstvo, xubopitxivo razmiwxaqe, nemarnost, gnev, neverje, zavist, prejedaqe, pijanstvo, svadxivost, osu$ivaqe, pohota oyiju, nadmenost, gordost duwe. Po pomenutim plodovima poznaj drvo. Na reyeni nayin çew verodostojno poznati kakvog je duha onaj ko govori sa tobom. Na qihova obeleùja je jow jasnije ukazao Gospod: Dobar yovek iz dobre riznice iznosi dobro; a zao yovek iz zle riznice iznosi zlo (Mt.12,35). Jer, drvetu odgovara qegov plod. 31. U onima u kojima postoje i primeçuju se [plodovi] Duha Svetoga i sam Bog obitava. Od qih izvire bistri izvor slova sa mudrowçu i poznaqem, bilo da ih yujew da govore smirenim reyima, ili da saopwtavaju uzviwene stvari. U onima, pak, u kojima se ne primeçuju plodovi i darovi Svetoga Duha, veç plodovi suprotnog duha, postoji mrak neznaqa Boga, gomila strasti i staniwte neprijatexskih duhova, bez obzira da li smireno govore i izgledaju, ili da li govore o visokim stvarima sa izabranom odeçom i spoxawqim velikoxepijem. 32. Istina se ne ocrtava u licima, u spoxawqem izgledu i reyima, niti Bog u reyenome poyiva, veç u skruwenom srcu, u smirenim duhovima i u duwama koje su prosveçene bogopoznaqem. Primeçujemo da se poneko na reyima i spoxawqe postavxa ispod drugih, pred drugima o sebi upotrebxavajuçi smirene izraze radi lovxeqa xudskih pohvala, premda je iznutra pun nadDOBROTOXUBXE Ì
98 HILANDARSKI PREVODI menosti, lukavstva, zavisti i zlopamçeqa prema bliùqem. Ponekad se, naprotiv, vidi da neko naizgled visokomudrim reyima ratuje za pravdu ili ustaje protiv laùi i prestupa boùanstvenih zakona, jedino na istinu gledajuçi, dok je iznutra pun skromnosti, smireqa i xubavi prema bliùqem. On se, uostalom, ponekad hvali u Gospodu, podraùavajuçi [svetoga] Pavla, koji se hvali u Gospodu i govori: Najradije çu se hvaliti svojim nemoçima (2.Kor.12,9). 33. Bog ne gleda na spoxawqost naweg govora ili delaqa, veç na duwevno raspoloùeqe i nameru sa kojom yinimo vidxiva dela i govorimo o mislenim stvarima. I xudi koji druge prevazilaze u razumnosti viwe gledaju na silu reyi i konac dela, po qima donoseçi nepogrewivi sud. Me$utim, uobiyajenije je da yovek gleda na lice, a Bog na srce (1.Car.16,7). 34. Bog je odluyio da se u pokoleqima ne prekraçuje pripremaqe Duhom Svetim Qegovih proroka ili prijatexa radi ure$ivaqa Crkve Qegove. Drevna zmija ne prestaje da bxuje otrov greha u uwi xudi na pogubxeqe duwa. Zar utoliko pre Onaj ko je ponaosob sazdao srca nawa (Ps.32,15) neçe sa zemxe smireqa podiçi siromaha, i sa $ubriwta strasti uzdiçi ubogoga (Ps.112,7), waxuçi kao pomoç nasle$u svome may Duha, koji je rey Boùija (Ef.6,17). Prepodobni se odriyu sebe zapoyiquçi smireqem i pequçi se na visinu poznaqa. Qima se odozgo silom Boùijom daje rey mudrosti kako bi blagovestili spaseqe Crkvi Qegovoj. 35. Poznaj sebe samog, tj. stekni istinsko smireqe, koje te uyi da se drùiw smirenoumxa i da skruwavaw srce. Qega delaj i yuvaj. Ukoliko jow nisi poznao sebe, neçew znati ni wta je smireqe, uopwte se ne dotakavwi qegovog delaqa i yuvaqa. Jer, samopoznaqe je svrha delaqa zapovesti. 36. Onaj ko je svojom yistotom dostigao do poznaqa biça, poznao je sebe saglasno izreci: —Poznaj sebe”. Onaj, pak, ko jow uvek nije dostigao do poznaqa smisla [naznayeqa] tvorevine i boùanstvenih i xudskih stvari, poznao je naravno stvari oko sebe i van sebe, ali nimalo nije sebe upoznao. 37. Drugo sam ja, a drugo ono wto je u vezi sa mnom. Drugo je, tako$e, ono wto je u vezi sa mnom, a drugo ono wto je okolo mene, i drugo ono wto je izvan mene. Ja sam obraz Boùiji, koji se vidi u umnoj, besmrtnoj i slovesnoj duwi. Jer, ja imam um, tj. oca slova, nerazdexivog od duwe i jednosuwnog sa qom. Ono wto je u vezi sa mnom jesu usa$ene osobine yoveka da caruje i nayelstvuje tvorevinom, da je slovesan i samovlastan [slobodan]. Ono wto je okolo mene jeste ono wto mogu da izaberem sopstvenim proizvoxeqem: da budem zemxoradnik, trgovac, uyen yovek, mudroxubac. Ono wto je izvan mene je sve ono wto se navodi u druwtvenim poyastima i u svetskom blagorodstvu, tj. bogatstvo, slava, yast,
99 blagostaqe, visoki yinovi, ili suprotno, tj. siromawtvo, beslavxe, bewyawçe, nesreça. 38. Onaj ko je poznao sebe poyinuo je od svih dela po Bogu i uwao u svetiliwte Boùije, u misleno bogosluùeqe Duha i u boùanstveno pristaniwte bestrawça i smireqa. Onaj, pak, ko sebe jow nije poznao preko smirenoumxa i poznaqa u trudu i znoju hodi putem ovoga ùivota. O reyenome je David govorio: I bi preda mnom trud (i muka), dok ne u$oh u svetiliwte Boùije (Ps.72,17). 39. Onaj ko je poznao sebe (kroz veliko yuvaqe u odnosu na spoxawqost, kroz napuwtaqe svetskih dela i strogo ispitivaqe savesti) iznenadno stupa u duwu i neko boùanstveno smireqe iznad reyi, koje srcu donosi skruwenost i suze toplog umileqa. Onaj ko ispita qegovo dejstvo sebe smatra zemxom i pepelom i crvom, a ne yovekom, nedostojnim yak i ùivota stoke. Zbog prevashodstva dara Boùijeg [yovek] dospeva u dubinu smirenoumxa. Onaj ko se udostojio da prebiva u reyenom daru ispuqava se neizrecivom opijenowçu umileqa. Izawavwi iz sebe, on spoxawqost ne smatra ni u wta, tj. jelo, piçe i odevaqe tela (izuzev najneophodnijega), buduçi da se promenio izmenom desnice Viwqega (Ps.76,11) 40. Smireqe je najveçe me$u vrlinama. Jer, one u koje se useli kroz iskreno pokajaqe (uzevwi za saputnicu molitvu sa uzdrùaqem), ono odmah yini slobodnim od ropstva strastima, dajuçi mir qihovim [duwevnim] silama, suzama im yisteçi srce i ispuqavajuçi ih tiwinom kroz nailazak Duha. Sa reyenim nastrojeqem, qima postaje jasan smisao poznaqa Boùijeg, te ulaze u umozreqe tajni Carstva Boùijeg i smisao tvari. I ukoliko se udubxuju u dubinu Duha, utoliko se pogruùavaju u dubinu smirenoumxa, usled yega u qima raste poznaqe vlastite mere i nemoçi xudske prirode. U qima raste i xubav prema Bogu i bliùqem, usled yega postaju ube$eni da crpu osveçeqe i od jednog pozdrava i bliskosti onih sa kojima opwte. 41. Smirenoumxe, umileqe i yista molitva ponajviwe okrixuju duwu na yeùqu ka Bogu i xubav prema xudima. Smirenoumxe skruwava duh, pokreçe potok suza i uyi da se vidi vlastita nemoç, predstavxajuçi pred oyima neznatnost xudskih mera. Umileqe yisti um od svega vewtastvenog, prosveçuje oko srca i yini da je yitava duwa blistava. Yista molitva, pak, yitavog yoveka spaja sa Bogom, yini da yovek postaje sudeonik an$elske trpeze, daje mu da okusi sladost veynih Boùijih dobara, snabdeva ga riznicama velikih tajni i rasplamsava xubavxu, podstiyuçi ga da se usudi da svoju duwu polaùe za prijatexe svoje, buduçi da se veç uzdigao iznad granica telesne niwtavnosti. DOBROTOXUBXE Ì
100
HILANDARSKI PREVODI
42. Sayuvaj mi ti dobri zalog smireqa koje yini bogatim, u koje se na yuvaqe polaùe sakrivena riznica xubavi, u kome se yuvaju biseri umileqa, i u kome se kao na prestolu okovanom zlatom uspokojava Car, Hristos Bog, deleçi darove Duha Svetoga qegovim privrùenicima i udostojavajuçi ih velikih dostojanstava: smisla Qegovog poznaqa, Qegove neizrecive mudrosti, prozreqa boùanstvenih stvari, predvi$aqa xudskih stvari, ùivotvornog umrtvxivaqa u bestrawçu i najtewqeg sjediqeqa sa Qim radi sacarovaqa sa Qim u Carstvu Oca i Sina, kao wto mu se sam molio, govoreçi o nama: Oye, hoçu da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja (Jn.17,24). 43. Ukoliko se onaj ko se delatno trudi u ispuqavaqu zapovesti iznenada ispuni neiskazivom i neizrecivom radowçu, izmenivwi se nekom divnom i neopisivom promenom i gotovo svukavwi telesno breme, zaboravxajuçi na hranu, san i druge prirodne potrebe, neka zna da ga je posetio Bog, proizvodeçi u qemu ùivotvorno umrtvxeqe, koje ga uvodi u staqe besplotnih. Reyenog blaùenog ùivota vinovnica jeste smireqe, hranitexka i majka - sveto umileqe, prijatexica i sestra - umozreqe boùanstvene svetlosti, presto - bestrawçe, kraj - Presveta Trojica, Bog. 44. Onaj ko je dostigao do reyenog vrhunca ne moùe da bude zadrùavan uzama yula ni za wta tvarno. On ne obraça pogled ni na kakve ùivotne utehe, ne razlikujuçi nedoliyno od doliynog. Kao wto Bog podjednako daje kiwu i sunce i pravednima i nepravednima, zlima i dobrima (Mt.5,45), i on ispuwta i prostire zrake svoje xubavi na sve, ne buduçi tesan u utrobi, veç za sve buduçi bogat xubavxu. On oseça tesnotu i teùinu jedino kad ne moùe svima da yini dobro koliko bi hteo. I kao nekada iz Edema, javxa se drugi izvor umileqa iz koga teku yetiri nayela, tj. smirenoumxe, yistota, bestrawçe i visoka nerasejana molitva, napajajuçi lice yitave mislene tvorevine Boùije. 45. Oni koji nisu okusili sladost suza umileqa i koji ne znaju za qihovu blagodat i dejstvo misle da se one niyim ne razlikuju od onih koje se prolivaju za pokojnicima, izmiwxajuçi mnoge vrste praznih pretpostavki i zakxuyke pune nedoumica. Me$utim, one su nam uro$ene po prirodi. Ukoliko se gordost uma prekloni ka smirequ, a duwa skupi oyi pred prelewçu vidxivih dobara, ustremivwi ih jedino ka umozrequ prve nevewtastvene svetlosti, odbaciçe se svako oseçaqe prema svetu i stiçi çe uteha od Duha. I iz qe, kao voda iz izvora, poteçi çe suze, nasla$ujuçi joj yula i ispuqavajuçi joj razum svakom radowçu i boùanstvenom svetlowçu. Wtaviwe, one skruwavaju srce i um yine smirenoumnim u vi$equ boxega. Niwta reyeno se ne moùe naçi kod onih koji playu i ridaju iz drugih razloga.
101 46. Nije moguçe da se pokrene izvor suza bez najdubxeg smirenoumxa, kao wto nije moguçe biti smirenouman bez umileqa, koje nastaje nailaskom Duha. Jer, umileqe se Svetim Duhom ra$a od smirenoumxa, a smirenoumxe od umileqa. Kao karike na lancu, oni se drùe jedno drugog i vezuju jednom blagodaçu, sayiqavajuçi neraskidivu svezu Duha. 47. Svetlost koja od Duha Svetog silazi na duwu obiyno odlazi usled mrzovoxe, nemara i neopreznosti u odnosu na reyi i jelo. Jer, nemar u odnosu na hranu i uopwte sita trpeza, te neuzdrùaqe jezika i nezadrùavaqe oyiju qu izgone i yine nas pomrayenima. Ukoliko se, pak, napunimo tamom, sve zveri wumske nawega srca i laviçi, tj. strasne pomisli sa rikaqem se razilaze po duwi, traùeçi sebi hranu u strastima, pokuwavajuçi da ukradu skrivnicu koju je u nama poloùio Duh (Ps.103,20-21). Me$utim, nawa istinska prijatexica, tj. uzdrùaqe i an$elotvorna molitva ne samo da ne dozvoxavaju da se newto sliyno desi u duwi, veç u umu yuvaju neugasivu svetlost Duha, srce yine tihim i yistim, toye boùanstveno umileqe, duwu wire xubavxu prema Bogu, yitavu je, u vesexu i devstvenosti, sjediqujuçi sa Hristom. 48. Slovesnosti je ponajviwe svojstvena yednost i zdravoumxe [yistota] duwe, yija majka i prijatexica jeste sveopwte uzdrùaqe, a otac - strah Boùiji. Pretvorivwi se u yeùqu za Bogom i sjedinivwi se sa stremxeqem prema boùanstvenim stvarima, strah Boùiji duwu yini slobodnom od straha, punom xubavxu i majkom boùanstvene slovesnosti. 49. Sjedinivwi se sa duwom, strah je kroz pokajaqe yini bremenitom pomislima o sudu, usled yega je obuzimaju patqe adske (Ps.114,3). Qu trzaju uzdasi i bolovi i stiskaqa srca pri pomisli na buduçe uzvraçaqe za r$ava dela. Kroz mnoge suze i napore umnoùivwi u unutrawqosti razuma zayeti duh spaseqa, ona ga i ra$a na zemxi srca svoga. Oslobodivwi se od muke pri [pomisli na] ad i izbavivwi se od steqaqa pod dejstvom [predstava] o sudu, ona u sebe prima yeùqu i radost zbog buduçih dobara, susreçuçi se sa prijatexicom, tj. sa yednowçu i zdravoumxem, koji je iskrenom xubavxu sjediquju sa Bogom. Sjedinivwi se, pak, sa Bogom, duwa oseça neizrecivo uùivaqe, usled yega veç sa uùivaqem i nasla$ivaqem proliva suze umileqa, postajuçi tu$a oseçaqu za bilo wta svetsko. Ona kao u izvansebnosti ùuri za %enikom, uzvikujuçi mu bezglasnim glasom: —Za tobom i za mirisom tvoga blagouhaqa ùurim. Reci mi gde se nalaziw, ti, koga je zavolela duwa moja, gde napasaw, gde poyivaw u podne yistog umozreqa, kako bih se moùda nawla u stadu pravednika (Pes.1,3; 6). Jer, svetlost velikih tajni je kod tebe”. I uvevwi je u skrivnicu DOBROTOXUBXE Ì
102 HILANDARSKI PREVODI skrivenih tajni svojih, %enik yini da postaje umozritexnica naznayeqa tvorevine sa mudrowçu. 50. Nemoj govoriti u srcu svom da je veç nemoguçe da steknew yednost devstvenosti nakon viwestrukog razvrata i besnila tela. Jer, nakon usrdnog truda pokajaqa uz zlopaçeqe i duwevnu toplinu, praçenu rekom suza umileqa, ruwi se svaka tvr$ava greha i gasi svaki ogaq strasti, te se dewava novo ro$eqe odozgo nailaskom Duha Utewitexa. I duwa opet postaje palata yednosti i devstvenosti. Dowavwi u qu u svetlosti neizrecivoj i radosti, natprirodni Bog zaseda na visinu qenog uma kao na prestol slave, dajuçi mir qenim silama, govoreçi: —Mir vam od strasti koje vas napadaju. Mir svoj dajem vam radi vaweg prirodnog dejstvovaqa. Mir svoj vam ostavxam radi dostizaqa natprirodnog savrwenstva”. Iscelivwi trojiynim darivaqem mira trodelnost duwe, uzdigavwi je ka trojiynom savrwenstvu i sjedinivwi je sa sobom, Bog je veç yini potpuno devstvenom, dobrom, prekrasnom, pomazavwi je blagouhaqem uxa yednosti, i govoreçi: —Ustani i pri$i, bliska moja, dobra moja, golubice moja, sa delatnim mudroxubxem. Jer, eto zima strasti pro$e, kiwa slastoxubivih pomisli ode, mimoi$e, i cveçe vrlina sa mirisom pomisli se javi na zemxi srca tvoga. Ustani, do$i meni sa poznaqem prirodnog umozreqa, do$i, golubice moja sama u pokrov i primrak tajanstvenog bogoslovxa i tvrde kao kamen vere u mene, Boga” (Pes.2,10-14). 51. Od onih koji su se udostojili dobre izmene i usho$eqa naviwe, blaùen je onaj ko je delatnim mudroxubxem preskoyio stenu strasnih navika i posrebrenim krilima bestrawça sa poznaqem uziwao u misleni vazduh umozreqa svega postojeçeg, a potom se podigao u mrak bogoslovxa, najzad poyinuvwi od svih dela svojih u Bogu blaùenim ùivotom. On je u savrwenstvu postao zemaxski an$eo i nebeski yovek, proslavivwi Boga u sebi, radi yega çe i qega Bog proslaviti. 52. Oni koji xube zakon Boùiji imaju puno mira i za qih ne postoji uzrok sablazni. Jer, Bogu nije ugodno ono wto se xudima dopada, nego ono wto moùda [xudima] ne izgleda dobro, ali je po svojoj prirodi veoma dobro za onoga ko zna smislove [naznayeqa] biça i stvoreqa. 53. Izvrsno je da [yovek] umre za svet i da ùivi za Hrista. Jer, u suprotnom, ne moùe da se preporodi, saglasno sa reyju Gospodqom: Ako se ko ne rodi odozgo, ne moùe uçi u Carstvo Boùije (Jn.3,3). Reyeno ro$eqe se zbiva pokoravaqem duhovnim ocima. Jer, ukoliko u sebe ranije ne primimo seme reyi sa uyeqem otaca i ukoliko nas ne usvoje Bogu, mi se ne moùemo ponovo roditi. Dvanaestoricu apostola je jedan Hristos porodio, a oni sedamdesetoricu apostola. Qih je usvojio Bog i Otac, kao wto Gospod
103 govori: Vi ste sinovi Oca svoga koji je na nebesima (Mt.5,45). Stoga i [sveti ] Pavle nama govori: Jer ako imate i hixade uyitexa u Hristu, ali nemate mnogo otaca. Jer vas u Hristu Isusu ja rodih… Ugledajte se na mene (1.Kor.4,15-16). 54. Ukoliko se [yovek] ne pokori duhovnom ocu podraùavajuçi Hrista (koji se pokorio Ocu svome do krsne smrti), znayi da se neçe ni preporoditi. Onaj, pak, ko nije postao xubxeni sin dobroga oca, i nije se preporodio Slovom i Duhom, kako çe sam postati dobar otac dobrih sinova i kako çe roditi dobru duhovnu decu, sliynu ocu svome po dobroti? Drugayije reyeno, plod çe svakako biti sliyan drvetu. 55. R$avo neverje je porod lukavog srebroxubxa i najporoynije zavisti. Ukoliko je ono r$avo, nije li jow r$avije ono wto ga ra$a? Jer, ono sinovima xudskim xubav prema zlatu yini poùexnijom od xubavi prema Hristu. Ono yini da se Sazdatex vewtastva smatra niùim od tvorevine. One koji se rado slaùu da istinu Boùiju zamequju laùju, i da viwe powtuju tvar nego Tvorca (Rim.1,25), ono uyi da se qoj sluùi viwe negoli Bogu. Reyeni porok je veoma r$av, usled yega se i naziva drugim idolopoklonstvom. Utoliko je jow r$avija duwa koja proizvoxno [svojevoxno] boluje od qega. 56. Ukoliko hoçew da budew prijatex Hristov, omrzni zlato i nenasitu xubav prema qemu. Jer, ono ka sebi privlayi razum onoga koji ga xubi. Ono ga odvaja od najsla$e xubavi prema Gospodu Isusu, koja se ne projavxuje u reyima, nego u ispuqavaqu Qegovih zapovesti. Ukoliko poùeliw zlato, svakako çew ga, avaj, dobiti, naravno, ukoliko se xubav prema qemu moùe smatrati dobitkom, a ne velikim gubitkom u odnosu na xubav prema Hristu. Znaj da çew u reyenom sluyaju Hrista potpuno izgubiti, tj. Boga, koji je glava xudima i bez koga im nema ùivota i spaseqa. 57. Ukoliko voliw zlato, ti ne voliw Hrista. Ukoliko ne voliw Hrista, a voliw zlato, treba da shvatiw kome reyeni nasilnik hoçe da te upodobi. Onome koji bewe uyenik, premda neverni, i prijatex, premda se pokazao kao zaverenik, koji je zlo ustao na opwteg Vladiku, bedno otpao od vere i xubavi prema Qemu i bacio se u dubinu oyajaqa. Uplawi se reyenoga primera i beùi od zlata i xubavi prema qemu kako bi stekao Hrista, ukazujuçi istovremeno i istinsku xubav prema sebi. Jer, vidiw kakav je udeo onoga ko je upao u navedeni [greh]. 58. Bez priziva odozgo nikada nemoj iskati da dobijew prvenstvo [u yinu], tj. jedino uz pomoç zlata ili xudskog posredovaqa, yak i ako primetiw da imaw snage da pomaùew duwama. Jer, tri moguçe nevoxe mogu da te susretnu, i jedna çe se svakako desiti: ili çe negodovaqe i xutina Boùija naiçi na tebe kroz DOBROTOXUBXE Ì
104 HILANDARSKI PREVODI razliyite napasti i skorbne okolnosti, pri yemu çe na tebe ustati ne samo xudi, nego i skoro yitava tvar, te çe ti ùivot biti pun uzdisaqa, ili çew sa velikim bewyawçem biti svrgnut powto te nadvladaju drugi, ili çew umreti pre svog vremena, buduçi poseyen iz ovoga ùivota. 59. Niko ne moùe da smatra niwtavnom slavu i bewyawçe ili da bude iznad uùivaqa i patqe ukoliko se nije udostojio da vidi yime se stvari zavrwavaju. Ukoliko, pak, uvidi da se svaka slava, svako zadovoxstvo i uteha, svako bogatstvo i dobrobit zavrwavaju niyim, s obzirom da smrt sve odnosi i uniwtava i ukoliko pozna oyiglednu ispraznost xudskih stvari, on çe svoja yula okrenuti prema kraju boùanstvenih stvari. On se, dakle, vezuje uz one [stvari] koje opstaju i koje ne mogu da propadnu. Iwtuçi ih, on postaje viwi od patqe i uùivaqa zemaxskih: od patqe - stoga wto je u duwi pobedio slastoxubxe, slavoxubxe i srebroxubxe, i od uùivaqa - stoga wto je od duwe odvojio svetsko yulo. On je svagda jednak, bez obzira da li ga powtuju ili bewyaste, da li ga okruùuju patqe ili ugodnosti, za sve blagodareçi Bogu i pomiwxu ne silazeçi dole. 60. Marxivi moùe i po snovi$eqima da prepoznaje pokrete i raspoloùeqa duwe, te da u skladu sa qima usmerava staraqe o ustrojstvu svog [duhovnog] staqa. Jer, telesni pokreti i duwevna mawtaqa se odvijaju u skladu sa unutrawqim nastrojeqem yoveka i qegovim brigama. Onaj ko ima vewtastvoxubivu i slastoxubivu duwu, mawta o sticaqu stvari i novyanim dobicima, o ùenskim oblicima i strasnim zagrxajima, usled yega mu se dewavaju oskrnavxeqa tela i odeçe. Onaj ko ima lakomu i srebroxubivu duwu [u snu] svagda vidi zlato: yas traùi uplate, yas umnoùava postotke, yas dobijeno sakriva u kasu, yas kao da mu se sudi zbog nemilosrdnosti. Onome ko je gnevxiv i pun zavisti priyiqavaju se da ga gone zveri ili otrovni gmizavci, usled yega oseça veliki uùas i strah. Onaj, pak, ko je u duwi pun tawtine mawta o svojoj slavi, o buynim narodnim doyecima, i o yinovima i starewinstvima koja mu se nude i uruyuju, prema yemu i budan ima sklonost. Onaj yija je duwa gorda i ispuqena nadmenowçu vidi sebe kako se vozi u blistavim koyijama ili kako leti na krilima po vazduhu, dok ostali trepte pred veliyinom qegove vlasti. Na sliyan nayin i bogoxubivi yovek, kao revnostan za vrlinska dela i pravedan u podvizima blagoyawça, u snu vidi ili doga$aqe buduçih stvari, ili otkriveqe strawnih vi$eqa, imajuçi duwu yistu od uticaja vewtastva. Budeçi se, on se svagda nalazi u molitvi sa umileqem i mirnom ustrojstvu duwe i tela, sa suzama na obrazima i besedom sa Bogom na ustima.
105 61. Ono wto nam se predstavxa u snu su ili snovi, ili vi$eqa, ili otkriveqa. Snovi u uobrazixi uma ne ostaju neizmeqivi. Qihovi predmeti se meqaju, tj. jedni potiskuju druge ili se meqaju u druge. Od qih nema nikakve koristi i samo qihovo mawtaqe iwyezava zajedno sa bu$eqem. Qih marxivi treba da preziru. Vi$eqa sve vreme ostaju nepromeqiva, ne preobraùavajuçi se jedno u drugo. Ona ostavxaju peyat u umu, usled yega na mnoge godine ostaju nezaboravna. Ona pokazuju dewavaqa buduçih stvari i duwi donose korist, privodeçi je u umileqe kroz predstave strawnih izgleda. Ona onoga ko ih vidi yine udubxenim u sebe i punim trepeta zbog neizmeqivog umozreqa strawnih stvari koje su izobraùene. Marxivi revnitexi reyena vi$eqa treba da smatraju dragocenim. Otkriveqa su, pak, umozreqa yiste i prosveçene duwe iznad svakog yula. Ona predstavxaju izvesna divna boùanstvena dela i shvataqa, tajnovodstvo u skrivene Boùije tajne, doga$aqe za nas najvaùnijih predmeta i opwtu izmenu svetskih i xudskih stvari. 62. Od navedenih vrsta [predstavxaqa ] prva su svojstvena vewtastvenim i teloxubivim xudima, za koje je bog - stomak i neumereno nasiçivaqe i yiji je um obuzet tamom usled nemarnog i strastima rastrzanog ùivota. Nad qima se izruguju demoni posredstvom mawtaqa. Druga [su svojstvena] marxivima, koji yiste svoja duwevna yula i na koje vi$eno blagotvorno deluje na shvataqe boùanstvenih stvari i na [vrlinsko] usho$eqe. Treça [su svojstvena ] savrwenima, koji primaju dejstvo Boùanstvenog Duha. Oni su sa Bogom sjediqeni bogoreyitom duwom. 63. Snovi$eqa nisu istinita kod svih xudi. Ona se u vladalaykom delu uma ne zapeyaçuju se kod svih, veç samo kod onih yiji je um oyiwçen i yija su duwevna yula prosveçena, koji su napredovali do prirodnog umozreqa, koji ne brinu o ùivotnim stvarima, koji se ne staraju o sadawqem ùivotu, yije je dugo gladovaqe obrazovalo opwte uzdrùaqe i koje su znoj i napori po Bogu priveli svetiliwtu Boùijem, tj. poznaqu postojeçega i viwoj mudrosti, yiji je an$elski ùivot sada skriven u Bogu i koje je napredak u svewtenom tihovaqu uzveo na stepen proroka Crkve Boùije, o kojima je u Mojsijevoj [kqizi] Bog rekao: Ukoliko bude prorok me$u vama, javiçu mu se u snu i u vi$equ çu govoriti sa qim (Bro.12,6), i u Joilovoj [kqizi]: I biçe potom da çu izliti od Duha moga na svaku plot i proricaçe sinovi vawi i kçeri vawe, i starci vawi çe ugledati snove i mladiçi vawi çe videti vi$eqa (Joil 2,28). 64. Tihovaqe je staqe uma izbavxenog od svih uznemireqa, tiwina slobode i duwevne radosti, neuznemiravano i neuzburkivano utvr$eqe srca u Bogu, svetlo umozreqe, poznaqe Boùijih tajni, rey mudrosti iz yistog razuma, bezdan boùanstvenih shvaDOBROTOXUBXE Ì
106 HILANDARSKI PREVODI taqa, ushiçeqe uma, beseda sa Bogom, neuspavxivo oko, umna molitva, neumorni veliki pokoj u naporima i najzad sjediqeqe i spajaqe sa Bogom. 65. Sve dok je duwa rastrojena u sebi usled neurednog dejstva qenih sila, te nesposobna da u sebe smesti boùanstvene zrake, sve dok se ne oslobodi od ropstva telesnog razmiwxaqa i sve dok ne okusi mir usled prekidaqa borbe neuzdrùxivih strasti, qoj je neophodno veliko çutaqe usta kako bi i sama mogla govoriti sa Davidom: A ja kao gluv ne sluwah, i kao nem ne otvarah usta svoja ( Ps.37,14 ). Ona uvek treba da bude tuùna i da sa skruwenowçu hodi putem zapovesti Hristovih, sve dok je jow ùalosti neprijatex i dok yezne za nailaskom Utewitexa. Jer, ukoliko prebiva u umilequ i sebe omiva suzama, On çe joj darovati pravu slobodu. 66. Ukoliko med vrlina koji se priprema u tihovaqu prevazi$e smireno telo usled podviga mudroxubxa, ukoliko mu duwevne sile stupe u prirodno staqe usled obaraqa [telesnog] razmiwxaqa, ukoliko oyisti srce suzama i postane sposoban da prima zrake Duha, obukavwi se u netruleùnu ùivotvornu mrtvost Hristovu, te ukoliko primi Utewitexa sa ogqenim jezikom, sedeçi u peçi tihovaqa, [podviùnik] je veç duùan da sa smelowçu govori veliyinu Boùiju i u crkvi velikoj blagovesti pravdu Qegovu (Ps.144,11; 39,10), buduçi da je u unutrawqost primio zakon Duha. Inaye çe, sliyno nevaxalome sluzi koji je sakrio talanat gospodara svoga u zemxu, biti bayen u ogaq veyni. Powto je svoj greh omio pokajaqem i opet primio proroyki dar, David nije mogao da skriva Boùije dobroyinstvo, te se obraçao Bogu: Evo usta moja neçu spreyiti, Gospode, ti znaw. Pravdu tvoju ne skrih u srcu mome, istinu tvoju i spaseqe tvoje rekoh; ne krih milost tvoju i istinu tvoju od sabora velikog (Ps.39,11). 67. Um koji je oyiwçen od svake neyistote za duwu postaje zvezdano nebo po svojim bxewtavim i svetlim shvataqima, imajuçi u sebi Sunce pravde koje sija i u svet ispuwta svetle zrake bogoslovxa. Powto se slovesnowçu pogruzi u bezdan mudrosti, on iznosi jednostavne i nepomewane izglede stvari i jasna otkriveqa sakrivenog kako bi se obznanila dubina i visina i wirina poznaqa Boùijeg. Primivwi reyeno u svoja nedra kao prirodno, on potom reyima objawqava dubine Duha svima koji u sebi imaju Boùanstvenog Duha, otkriva lukavstvo duhova i saopwtava tajne Carstva nebeskog. 68. Telesnu pohotu i poigravaqe tela spreyavaju uzdrùaqe, post i duhovna borba. Duwevno raspaxivaqe i uznemiravaqe srca hladi yitaqe Boùanstvenih Pisama, neprestana molitva - smirava, a umileqe - stiwava kao uxe.
107 69. Yista molitva, tu$a svemu vewtastvenome, ponajviwe yoveka yini dostojnim sabesednikom Bogu. Ona sa Slovom sjediquje onoga ko se moli nerasejano, u duhu, omivajuçi duwu suzama, nasla$ujuçi se sladowçu umileqa i prosveçujuçi se svetlowçu Duha. 70. Koliyina u molitvenom psalmopojaqu je prekrasna, ukoliko je rukovo$ena trpxeqem i paùqom. Ipak, zapravo kakvota oùivxava duwu i dovodi do ploda. Kakvota psalmopojaqa i molitve sastoji se u moxequ umom u duhu. Umom se moli onaj ko, pojuçi i moleçi se, razmatra ono wto se sadrùi u Boùanstvenom Pismu i ushodi shvataqem u srcu svome kroz bogodoliyne misli. Duwa koja se qima ushiçuje u vazduhu svetlosti, postaje ozarena i jow viwe se yisti, sva se uzdiùuçi ka nebesima. Posmatrajuçi krasote dobara koja su pripremxena svetima, ona se i sama zagreva ùexom za qima. I u qoj se odmah javxa plod molitve kroz toyeqe izvora suza iz oyiju po dejstvu svetlotvornog Duha. One duwi pruùaju sladostan ukus, usled yega yesto sasvim zaboravxa telesnu hranu. Reyeno i predstavxa plod molitve koji se od kakvote psalmopojaqa ra$a u duwama koje se mole. 71. Plod Duha prati kakvotu molitve. Kakvotu, pak, prekrasno prati koliyina psalmopojaqa. Ukoliko nema ploda, i kakvota je suva. Ukoliko je ona suva, utoliko pre je suva koliyina. I premda i daje napor telu, ona svakako za mnoge biva nekorisna. 72. Yuvaj se neprijatexskih zamki kada se moliw i pevaw Psalme Gospodu. Demoni nas ili varaju, kraduçi oseçaqe duwe, ili nas navode da govorimo jedno umesto drugog, pretvarajuçi stihove Psalama u hule i vadeçi iz usta nawih nepriliyne reyi. Kada poynemo Psalam, oni nawe reyi navode na kraj i ono wto se nalazi izme$u rasprwavaju iz uma. Oni nas zadrùavaju na jednom stihu ne dozvoxavajuçi, usled zaborava koji izazivaju, da se setimo nastavka. Tako$e, kada smo na sredini Psalma oni iznenada iz uma briwu svako seçaqe na prethodne stihove usled yega se ne seçamo ni wta smo govorili, niti moùemo da ga na$emo i ponovimo. Oni reyeno yine da bi izazvali nemar i mrzovoxu, te da nas liwe plodova molitve, ube$ujuçi nas da smo se veç dugo molili. Ti, pak, krepko istraj i nastavi sa psalmopojaqem jow sporije kako bi poùqeo korist od molitve pri umozrequ onoga wto sadrùe stihovi i kako bi se obogatio prosveçeqem Svetoga Duha, koji dolazi u duwe molitvenika. 73. Ukoliko ti se reyeno desi kada se staraw da pojew sa razumnowçu pazi da se ne oleqiw i padnew u mrzovoxu, te telesni pokoj pretpostaviw duwevnoj koristi, pomislivwi da je veç pozni yas. Yim primetiw da ti je um zarobxen, ti se zaustaDOBROTOXUBXE Ì
108
HILANDARSKI PREVODI
vi i usrdno se vrati na poyetak Psalma, yak i ako si veç na qegovom kraju. Ti poyni ispoyetka i po redu yitaj isti Psalam, yak i kad bi ti se mnogo puta u satu desilo da budew zarobxen [nepaùqom]. Radeçi na reyeni nayin, demoni çe, ne podnoseçi tvoje trpxeqe i istrajnost i silu revnosti, pobeçi od tebe, pokriveni stidom. 74. Treba dobro da znaw da neprestana molitva ne odlazi od duwe ni daqu ni noçu. Ona se ne sastoji u podizaqu ruku, ni u molitvenom poloùaju tela, ni u izgovaraqu molitava jezikom (ostajuçi nevidxiva telesnim oyima), veç u umnom delaqu sa seçaqem na Boga, pri postojanom umilequ. Qu shvataju jedino oni koji umeju da je shvate. 75. U molitvi se moùe svagda prebivati ukoliko se pomisli drùe sabrane pod vladalawtvom uma u punom miru i poboùnosti, ukoliko se proniye u dubine Boùije i iwte ukus najsla$eg toka umozreqa, koji iz qe istiye. Reyeno, pak, nije moguçe u odsustvu mira. Neprestana molitva moùe da se uspostavi samo u onome yije su duwevne sile umirene poznaqem. 76. Ukoliko ti za vreme molitve Bogu do$e brat i pokuca na vrata tvoje kelije, nemoj delo molitve pretpostaviti delu xubavi, prezrevwi brata koji ti kuca. Jer, reyeno je Bogu ugodno. On od tebe u navedeno vreme ùeli jelej xubavi, a ne ùrtvu molitve. Stoga, ostavxajuçi dar molitve, pruùi bratu besedu xubavi, podmirujuçi qegovu ùexu. Potom, vrativwi se, prinesi dar svoj Ocu duhova sa suzama i skruwenim srcem, te çe se pravi duh obnoviti u utrobi tvojoj. 77. Tajinstvo molitve se ne vrwi u odre$eno vreme i na odre$enom mestu. Jer, ukoliko delo molitve veùew za yasove, vreme i mesto, ti çew kao po pravu ostalo vreme da provodiw u ispraznim zanimaqima. Granica molitve jeste nepokretno prebivaqe uma oko Boga. Delo molitve jeste prebivaqe duwe oko boùanstvenih stvari, a vrhunac molitve jeste prilepxivaqe razumom uz Boga kako bi se sa Qim bilo jedan duh, po odre$equ i reyi apostola (1.Kor.6,17). 78. Premda si veç umrtvio udove tela, duwevno oùiveo Duhom i udostojio se natprirodnih darova od Boga, ipak nemoj dozvoxavati da slovesna sila tvoje duwe luta, veç je priuyi da se svagda kreçe u seçaqu na ranije grehe i na adske muke, misleno gledajuçi na sebe kao na osu$enika. Zapowxavajuçi svoj um reyenim pomislima i gledajuçi na sebe kao na osu$enika, ti çew sayuvati skruweni duh i u sebi imati ùivotvorni izvor umileqa, koji toyi struje boùanstvene blagodati. I Bog çe da te gleda i da ti daje Duha radi utvr$ivaqa tvoga srca. 79. Blagorazumni post, koji prati bdeqe sa bogomislijem i molitvom ubrzo svog delatexa privodi granicama bestrawça,
109 ukoliko mu se i duwa u obixu smireqa obliva suzama, goreçi xubavxu prema Bogu. Dowavwi do qega, on çe biti uveden u duhovni mir, koji prevazilazi svaki slobodni um, xubavxu ga sjediqujuçi sa Bogom. 80. Car ne razmiwxa o slavi i carstvu i ne zanosi se i ne raduje se drùavnoj vlasti koliko se monah raduje zbog bestrawça i suza umileqa. Razmiwxaqe prvoga vene zajedno sa carstvom, a blaùeno bestrawçe odlazi zajedno sa [podviùnikom] i prebiva sa qim u radosti u beskonayne vekove. On se u sadawqem ùivotu me$u xudima kreçe kao toyak, unekoliko se dodirujuçi zemxe i onoga wto je na zemxi po neophodnim zahtevima prirode. On se, me$utim, yitav uznosi u misleni vazduh, u sebi spajajuçi poyetak i kraj i urezujuçi vidove blagodatnih darova u venac smireqa. Za qega je obilna trpeza umozreqe postojeçeg, piçe - yawa mudrosti, a pokoj - Bog. 81. Onoga ko dobrovoxno sebe predaje vrlinskim naporima i sa vrelim usr$em hodi podviùniykim putem, Bog udostojava velikih darova. Kreçuçi se u napredovaqu ka sredini, on dolazi do boùanstvenih otkriveqa i vi$eqa, postajuçi sve svetliji i mudriji ukoliko se viwe napreùe qegov podviùniyki trud. Ushodeçi, pak, na visinu umozreqa, on sve viwe protiv sebe izaziva zavist pogubnih besova. Jer, oni ne mogu ravnoduwno da gledaju kako se yovek izmequje u an$elsku prirodu. Oni se ne leqe da tajno na qega puwtaju strelu nadmenosti. Ukoliko se, shvativwi neprijatexsku zamku, sakrije u tvr$avu smireqa, prekorevajuçi se, on çe izbeçi nevoxu gordosti i biti uveden u pristaniwte spaseqa. U suprotnom, ostaviçe ga pomoç odozgo i biçe predan u ruke duhova zlobe, koji ga iwtu na nevoxno kazneno obuyavaqe stoga wto se nije proizvoxno opitovao. Duhovi kaznenog obuyavaqa jesu duhovi slastoxubxa i teloxubxa, zlobe i gneva, koji ga smiravaju xutim napadima, sve dok ne pozna svoju nemoç. I oplakavwi svoj pad, on çe se izbaviti od vaspitavaqa, te sa Davidom uzviknuti: Dobro mi je wto si me unizio, da bih nauyio zakone tvoje (Ps.118,71). 82. Bog neçe da nas svagda smiravaju strasti, niti da se, goqeni qima, upodobxavamo zeyevima, koji mu pribegavaju jedino kao prema kamenu pribeùiwta. Inaye, On ne bi rekao: Ja rekoh: Bogovi ste i sinovi Viwqega svi (Ps.81,6). On ùeli da mi kao jeleni ushodimo na visoke gore Qegovih zapovesti i da smo ùedni ùivotvornih voda Duha. Progutavwi zmije, jeleni putem vatrenosti od dugog tryaqa po prirodi, kako govore, otrovnu prirodu zmija divno pretvaraju u hranu koja nije wtetna. I mi svaku strasnu pomisao koju primamo u utrobu razuma treba dejstvom ogqenog tryaqa putem zapovesti Boùijih i sile Duha da pretvaramo, powto je zarobimo, u miomirisno i spasonosno delaqe vrDOBROTOXUBXE Ì
110 HILANDARSKI PREVODI lina. Na reyeni nayin i mi çemo svaku pomisao kroz delaqe pokoravati na posluwnost Hristu (2.Kor.10,5). Jer, gorqi svet ne treba da se napuni telesnim i nesavrwenim xudima, nego duhovnim i savrwenim, koji su se uspeli do yoveka savrwena, u meru rasta punote Hristove (Ef.4,13). 83. Onaj ko se uvek kreçe u jednom [staqu], ne ùeleçi da se pruùi napred, liyi na mulu koja vuye mlinski toyak, uopwte se ne pomerajuçi napred. Jer, onaj ko se svagda bori sa telom i ko se upraùqava uvek u istim telesnim delaqima, uz svo zlopaçeqe priyiqava sam sebi i veliku wtetu, ni sam ne primeçujuçi, buduçi da ne ispuqava nameru Boùije voxe. Jer, po svetom Pavlu, telesno veùbaqe je za malo korisno (1.Tim.4,8) tj. dok telesno razmiwxaqe ne bude progutano potocima pokajniykih suza, dok u telo ne u$e ùivotvorna duhovna mrtvost i dok se zakon duha ne zacari u nawoj mrtvoj ploti. Duwevna poboùnost, pak, koja se, putem poznaqa postojeçeg i besmrtnog rastiqa, tj. boùanstvenih misli, sagledava kao drvo ùivota u mislenom delaqu uma, svagda je i u svemu korisna buduçi da izgra$uje yistotu srca i donosi mir me$u duwevnim silama, prosveçeqe uma, yednost tela, zdravoumxe, svestrano uzdrùaqe, smirenoumxe, umileqe, xubav, osveçeqe, nebesko poznaqe, mudrost reyi i umozreqe Boga. Onaj ko se nakon mnogih podviga uspeo na reyeno savrwenstvo poboùnosti u stvari je prowao crveno more strasti i uwao u obeçanu zemxu, u kojoj teye med i mleko bogopoznaqa, tj. neiscrpna naslada svetih. 84. Onaj ko nema nastrojeqe da se uzdigne iznad delimiynog i malo korisnog do sveobuhvatno korisnog, u stvari jow jede neprosejan hleb u znoju lica svoga, saglasno staroj odluci Boùijoj. Stoga je i duwa qegova bez ùexe za mislenom manom i medom, koji je potekao za Izraixski narod iz raspukle stene. Onaj, pak, ko je yuo podstrek: Ustanite, hajdemo odavde (Jn.14,31), te po glasu Uyitexa ustao od napornog rada, u stvari je prestao da jede hleb patqe, zbacio sa sebe jaram yula, a zatim se napio iz krasovuxe mudrosti Boùije, poznavwi da je blag Gospod. Jer, powto je ispunio zakon zapovesti u sluùbi reyi, on se uspeo do gorqe sobe i oyekuje nailazak Utewitexa. 85. Po porecima i stepenima mudroxubivog ùivota treba da se prostiremo napred i da ushodimo ka viwem, ostajuçi svagdapokretni u onome wto je po Bogu i ne poznajuçi zamor u dobru. Od delatnog podviùniwtva treba ushoditi ka prirodnom umozrequ tvorevine, a od qega ka tajinstvenom slovesnom bogoslovxu, u kome se [yovek] uspokojava od svih napora telesnog delaqa, uzdigavwi se veç iznad svega telesnog i doqeg i dobivwi blagorasudno poznaqe istinskog razlikovaqa stvari. Ukoliko, pak, jow nismo dostigli reyeno razlikovaqe, mi ne znamo ni kako da
111 se prostiremo napred i ushodimo ka savrwenome, te se pokazujemo kao lowiji od svetovqaka, koji ne znaju za granicu napredovaqa u druwtvenim poloùajima, ni zastoj u uzdizaqu, sve dok se ne popnu do najviweg dostojanstva i prekinu svoju ùexu s obzirom da su je ispunili. 86. Duwa koja se sa vrelom usrdnowçu yisti podviùniykom naporima poprima ozareqe boùanstvenom svetlowçu i postepeno poyiqe da vidi prirodnu krasotu koju joj je Bog na poyetku dao, wireçi se u xubavi prema Sazdatexu. Po meri oyiwçeqa qoj postaju jasniji zraci Sunca pravde i qena prirodna lepota se pred qom otkriva. I ona umnoùava podviùniyke napore radi veçeg oyiwçeqa kako bi yisto shvatila slavu dara koga se udostojila i poprimila drevno blagorodstvo, te za Tvorca sayuvala sayuvala Qegov obraz yist i nepomewan sa bilo yime vewtastvenim. Ona nikada sebi ne popuwta i ne prestaje da dodaje trud na trud, sve dok se ne oyisti od svake neyistote i skverni, postavwi dostojna da gleda Boga i razgovara sa Qim. 87. Otvori oyi moje, i shvatiçu yudesa tvoja iz zakona tvoga (Ps.118,18), vapije Bogu onaj ko je jow pokriven maglom zemaxskog razmiwxaqa. Neznaqe zemaxskog uma kao magla i duboki mrak pokriva oyi duwe, yineçi je tamnom i pomrayenom za razumevaqe boùanstvenih i xudskih stvari, te nesposobnom da upuçuje svoj pogled ka ozarequ boùanstvenom svetlowçu ili okuwaqu dobara koje oko nije videlo, ni uho yulo, i koja u srce yoveku nisu dowla (1.Kor.2,9). Me$utim, otkrivajuçi oyi svoje pokajaqem, duwa sve vidi yisto, i yuje sa poznaqem i shvata razumno. Wtaviwe, ona i uzviwene misli u svom srcu prima o reyenome. Okusivwi potom i sladost reyenoga, ona se prosveçuje u poznaqu i slovom mudrosti po Bogu svima saopwtava o divnim boùanstvenim dobrima koja je Bog pripremio onima koji ga xube. I ona sve ube$uje da iwtu udeo u qima kroz mnoge podvige i suze. 88. Postoji sedam darova Duha. Nabrajajuçi ih, Rey Boùija [Sveto Pismo] poyiqe od vrha, od mudrosti, i silazi do kraja, do duha straha Boùijeg, govoreçi: Duh mudrosti, duh razumnosti, duh saveta, duh kreposti, duh poznaqa, duh poboùnosti, duh straha Boùijeg (Is.11,23). Mi treba da poyiqemo od oyiwçujuçeg straha, tj. straha od muka, kako bismo se odvojili od r$avog i potom se pokajaqem oyistili od skverni greha, te dostigli do yistog straha Duha. Prema qemu treba da idemo pravim putem i da se u qemu uspokojimo u svakom delaqu vrlina. 89. Onaj ko poyiqe sa strahom od suda i napreduje u oyiwçequ srca suzama pokajaqa, ponajpre se ispuqava mudrowçu, s obzirom da je, po reyenome, strah qen poyetak (Priy.1,7). Potom [se ispuqava] razumnowçu i savetom, uz pomoç koga izabire duwekorisne namere. Dostigavwi do reyenoga kroz ispuqavaqe zapoDOBROTOXUBXE Ì
112 HILANDARSKI PREVODI vesti, on ushodi ka poznaqu postojeçeg i stiye tayno znaqe boùanstvenih i xudskih stvari. Potom, postavwi sav staniwte poboùnosti, on ushodi u gorqi grad xubavi i dospeva do savrwenstva. I odmah ga yisti strah Duha prihvata kako bi sayuvao primxeno skroviwte Carstva nebeskog. Buduçi krajqe spasonosan, reyeni strah yini da onaj ko je dostigao visinu xubavi trepti i da bude spreman na svaki podvig iz bojazni da ne padne sa visine xubavi Boùije i da opet ne bude vrgnut u uùas muka. 90. Yitaqe Pisma je razliyito kod onih koji se tek uvode u poboùan ùivot, razliyito kod onih koji su dowli do sredine napredovaqa, i razliyito kod onih koji se pequ ka savrwenstvu. Za jedne je ono hleb trpeze Boùije, koji krepi qihova srca za svewtene podvige oko vrlina. On pruùa krepku silu za borbu sa duhovima koji dejstvuju u strastima, i yini ih hrabrim borcima protiv demona, usled yega govore: Pripremio si preda mnom trpezu, nasuprot tlayitexa mojih (Ps.22,5). Za druge je ono vino boùanstvene yawe koje veseli qihova srca, koje ih dovodi u ushiçeqe silom pomisli, koje qihov um odvaja od slova koje ubija i uvodi u ispitivaqe dubina Duha i yini da sav postane poroditex i nalazay shvataqa, usled yega je i qima svojstveno da govore: Yawa tvoja napajajuça je kao najjaya (Ps.22,5). A za treçe je ono jelej Boùanskog Duha koji umawçuje qihovu duwu, kroteçi je i smirujuçi izobixem boùanstvenih ozareqa i svu je uzdiùuçi iznad nizine tela, usled yega sa hvalom vapiju: Namazao si uxem glavu moju… I milost tvoja pratiçe me u sve dane ùivota moga (Ps.22,5-6). 91. Sve dok se sa naporom delatnim mudroxubxem u znoju lica usmeravamo ka Bogu, umaqujuçi telesne strasti, sa nama se nasuwnim hlebom (koji se priprema vrweqem vrlina i krepi xudska srca) na trpezi svojih darova hrani i Gospod. A kad se bestrawçem u nama osveti ime Qegovo i On se zacari nad svim nawim duwevnim silama, pokorivwi i umirivwi odvojeno, tj. nisko [telo] sa visokim pomislima, u nama çe Qegova voxa biti kao na nebu, te çe novo i neizrecivo piçe mudrosti Slova (rastvoreno umileqem i poznaqem velikih tajni) piti sa nama u Carstvu svome, koje je uwlo u nas. I kad postanemo sudeonici Duha Svetoga kroz dobru izmenu i obnovxeqe uma, Bog çe biti sa nama kao sa bogovima, obesmrtivwi primxeno [yovewtvo]. 92. Ukoliko nezadrùiva voda strasnih pomisli uma bude zadrùana nailaskom Duha Svetoga i slani bezdan nepriliynih misli i seçaqa bude obuzdan uzdrùaqem i seçaqem na smrt, znayi da leluja Boùanski Duh pokajaqa i da su naiwle vode umileqa, kojima Bog i Vladika naw, ulivajuçi u umivaonicu pokajaqa, omiva mislene noge nawe i yini ih dostojnim da stupaju po dvoriwtu Qegovog Carstva.
113 93. Postavwi telo i savrweni Yovek ali bez greha, Bog Slovo je nawu prirodu primio u svoju Ipostas [Liynost]. Kao savrweni Bog, pak, on ju je presazdao i oboùio. Buduçi Slovo Prvoga Uma i Boga, On se sjedinio sa yovekovim slovesnim delom i okrilio ga na gore, tj. da razmiwxa i pomiwxa na boùanstveno. Ujedno, kao ogaq, On je suwtinskom i boùanstvenom vatrom qegovu sryanu silu uyino sposobnom da se ùivo suprotstavxa neprijatexskim strastima i besima. Najzad, buduçi ùexa svake slovesne prirode i uspokojeqe yeùqe, On je ùelatexni deo qegov prowirio unutrawqom xubavxu za uyestvovaqem u dobrima veynog ùivota. Na reyeni nayin On je celog yoveka obnovio u sebi, od starog ga nayinivwi novim, kako ne bi postojao ni jedan razlog za osu$ivaqe Tvorca Slova u obnavxaqu yoveka. 94. Svewteno u sebi izvrwivwi nawe presazdaqe, Slovo je potom sam sebe prineo na %rtvu za nas kroz Krst i smrt, svagda predajuçi na ùrtvovaqe svoje Preyisto Telo i svakodnevno ga nam predlaùuçi kao duwehraqivu obilnu trpezu kako bismo, okuwajuçi ga i pijuçi Qegovu Preyistu Krv, u oseçaqu duwe kroz Priyewçe postajali boxi nego wto jesmo, rastvarajuçi se sa qima, iz lowijeg se pretvarajuçi u boxe i dvostruko postajuçi jedno sa dvostrukim Slovom, tj. i telom i slovesnom duwom, s obzirom da je On ovaploçeni Bog i da nam je postao jednosuwtan po ploti. I mi nismo svoji, nego Qegovi. On naj se sjedinio sa sobom kroz besmrtnu trpezu, uyinivwi da po usinovxequ postanemo ono wto je sam po prirodi. 95. Ukoliko smo isprobani u naporima vrlina i oyiwçeni suzama, te pristupamo da okuwamo od reyenog Hleba i da pijemo iz navedene yawe, dvostruko Slovo se sa krotowçu sa dve prirode sile sjediquje sa nama, svecelo nas pretvarajuçi u samog sebe, buduçi da se ovaplotio i da nam je po yovewtvu jednosuwtan. On kao Bog i Ocu jednosuwtan sve oboùuje slovom poznaqa i usvaja kao braçu koja su mu saobrazna. Ukoliko, pak, pristupamo pomewani sa vewtastvom strasti i oskrnavxeni grehovnom skverni, On çe, pribliùivwi nam se svojim ogqem koji po prirodi istrebxuje greh, potirati i istrebxivati sve nas, podsecajuçi nawu ùivotnu silu, premda ne po blagovoxequ svoje blagosti, veç buduçi nagoqen da se odvraça od nawe neosetxivosti. 96. Gospod se nevidxivo pribliùava i hodi uz sve one koji su iz delatnog mudroxubxa zapoyeli da hode putem Qegovih zapovesti. Powto jow uvek nemaju savrweno razmiwxaqe, qihova duwa jow ima velike nedoumice na delu vrlina. Qihove oyi se pravedno u reyeno vreme spreyavaju da poznaju svoj napredak. I Gospod hodi sa qima, pomaùuçi im da se izbave od strasti i pruùajuçi svoju ruku pomoçi da bi vrwili svaku vrlinu. Ukoliko produùe da ostvaruju uspehe u podvizima poboùnosti i da DOBROTOXUBXE Ì
114 HILANDARSKI PREVODI idu ka bestrawçu kroz smireqe, Slovo veç neçe da jow uvek ostaju zamoreni od napora oko vrlina, nego da se pruùaju jow daxe i da ushode ka umozrequ. Nasitivwi ih dovoxno hlebom suza, On ih blagosixa svetlowçu umileqa, a um im otvara za poznaqe dubina Boùanstvenih Pisama, te da yisto gledaju prirodu i naznayeqe postojeçeg. Sam se, pak, odmah skriva da bi ih podstakao i pokrenuo da marxivo iwtu da nauye wta je poznaqe postojeçeg i koje uzviweqe proizvodi. Powto ga potraùe sa marxivowçu, oni se podiùu na viwe sluùeqe slova i svima propovedaju vaskrseqe Slova, koje poznaju iz delaqa i umozreqa. 97. Pravedno Slovo prekoreva zbog sporosti one koji se dugo zadrùavaju na trudovima delatnog ùivota, ne hoteçi da se odvoje od qega i da poteku na viwi stepen umozreqa. On im govori: O bezumni i sporoga srca za verovaqe (Lk.24,25) Onome ko moùe da otkrije slovo prirodnog umozreqa onima koji po duhu hode dubinama Duha. Jer, odsustvo hteqa da se od poyetniykih podviga pre$e ka savrwenijim i da se od pisanog tela Boùanstvenog Pisma do$e do uma i razuma slova jeste obeleùje leqive duwe, koja ne iwte da okusi sladost duhovne koristi i koja se zlo odvraça od svog napredovaqa. I s obzirom da joj je svetixka ugawena, qoj ne samo da çe biti reyeno: Idite prodavcima i kupite sebi (Mt. 25,9 ), veç çe joj se, nakon wto pred qom bude zatvorena brayna odaja, dodati: —Idi. Zaista ti kaùem, ne poznajem te” (Mt.25,12). 98. Ukoliko se Slovo Boùije pribliùi paloj duwi, kao nekada gradu Vitaniji, sa cixem da vaskrsne qen um, koji je umro od greha i koji je pogreben pod truleùnowçu strasti, razboritost i pravednost ga (pogruùeni u tugu zbog umrtvxenosti uma) susreçu sa suzama i govore: —Da si bio kod nas, yuvan i paùen, brat naw (um) ne bi umro od greha” (Jn.11,21). Potom pravednost ùuri da nahrani Slovo staraqem za mnogo i vrweqem vrlina, predusreçuçi ga predlagaqem pune i raznovrsne trpeze zlopaçeqa, dok razboritost pretpostavxa da se veùe uz umno delaqe, uz mislene pokrete Slova i sluwaqe Qegovih umozritexnih shvataqa, ostavxajuçi svako drugo staraqe i naporno zlopaçeqe. I Gospod prvu prihvata stoga wto se dobro podvizava i trudi da ga predusretxivo nahrani trpezom raznovrsnog delatnog mudroxubxa, premda je unekoliko i prekoreva wto se brine o mnogim vrstama zlopaçeqa i wto se stalno stara za ono wto nije mnogo korisno. Jer, jedno je ono wto se zaista traùi i jednim se uga$a Slovu, tj. da se r$ava pomisao potyiqava dobroj, da se kroz znoj vrlina zemxano razmiwxaqe duwe okrene u duhovno. Drugu On pohvaxuje i privlayi sebi s obzirom da je izabrala dobri deo duhovnog poznaqa kroz koje, uzdigavwi se iznad xudskih stvari, ulazi u divne dubine Boùije, dobro kupujuçi mno-
115 cogeni biser Slova i gledajuçi u sakrivene riznice Duha. Ona poseduje neizrecivu radost, koja se neçe oduzeti od qe. 99. Umrtvxen strastima i oùivotvoren nailaskom Slova Boùijeg, um odbacuje kamen neosetxivosti i razrewava se od grehovnih sveza i truleùnih pomisli uz pomoç slugu Slova, tj. straha od muka i napora oko vrlina. Okusivwi potom svetlost buduçeg ùivota, on se upuwta u hod ka bestrawçu, te zaseda na prestolu yula. Yisto svewtenosluùeçi tajinstvo vi$eqa, on postaje satrpeznik Slova i zajedno sa Qim od zemxe ushodi na nebo, te sacaruje sa Qim u Carstvu Boga i Oca, poyinuvwi od svih iskaqa svojih. 100. Vaspostavxaqe koje sledi posle razreweqa od tela, koje je ugotovano svakom revnitexu koji se zakonito podvizavao, koji je dowao do sredine i usavrwio se do mere rasta punote Hristove, biçe jasno i oyigledno kroz dejstveno osvedoyeqe Duha. Veyna radost u svagdapostojeçoj svetlosti sayiqava blaùenstvo reyenog nasle$a. Neprestana radost obuzima srca onih koji su se zakonito podvizavali. Qih celiva vesexe Duha Svetoga, koje se, po reyi Gospodqoj, od qih neçe oduzeti. Onaj ko se ovde udostojio nailaska Utewitexa i Qegovim se plodovima nasladio u vrwequ vrlina, obogativwi se Qegovim Boùanskim darovima, biva ispuqen radowçu i svakom xubavxu, s obzirom da je od qega pobegao strah. On se sa radowçu razrewava od uza tela i biva uzet od svega vidxivog sa vesexem. On je jow dok bewe ùiv zaboravio na svako yulo, da bi se potom uspokojio u neizrecivoj radosti svetlosti [na mestu] u kome je staniwte svih koji se vesele. Doduwe, telo ponekih u vreme razreweqa i presecaqa saveza sa duwom pati, sliyno ùenama koje se tewko pora$aju. DOBROTOXUBXE Ì
116
HILANDARSKI PREVODI
TRE+A STOTINA POZNAJNIH POGLAVXA O XUBAVI I SAVRWENSTVU %IVOTA 1. Bog je bestrasni um iznad svakog uma i svakog bestrawça, svetlost i izvor dobre svetlosti, mudrost i slovo i poznaqe, Darivalac mudrosti, slova i poznaqa. U onima kojima su darovani reyeni darovi radi yistote i u kojima se primeçuju, i obraz biva oyuvan, usled yega postaju sinovi Boùiji koje vodi Duh, kao wto je napisano: Jer, koje vodi Duh Boùiji oni su sinovi Boùiji (Rim.8,14). 2. Oni koji su podviùniykim naporima postali yisti od svake skverni ploti i duha svakako postaju i staniwte besmrtne prirode kroz darove Duha. Oni koji su dostigli do reyenoga puni su dobre svetlosti. Ispuqeni qome u srcu tihim mirom, oni saopwtavaju dobre reyi i mudrost Boùija teye iz usta qihovih sa poznaqem boùanstvenih i xudskih stvari. Qihova rey yisto saopwtava o dubinama Duha. Za takve nema zakona (Gal.5,23), buduçi da su se jednom za svagda sjedinili sa Bogom i izmenili se dobrom izmenom. 3. Onaj ko se sa usrdnim staraqem i naporom pruùa ka boùanstvenome, postaje izobraùeqe obraza Boùijeg duwevnim i telesnim vrlinama. Jer, on u Bogu, i Bog u qemu poyiva u sjediqequ. On jeste i vidi se kao obraz boùanstvenog blaùenstva po bogatstvu darova Duha. On postaje bog po usinovxequ, pri yemu Bog ostvaruje qegovo savrwenstvo. 4. Yovek nije obraz Boùiji po telesnom sklopu udova (kao wto se iz neznaqa moùe reçi), veç po mislenoj prirodi uma, koja se ne opisuje telom, koje stremi na dole. Nalazeçi se izvan svake tvari i debxine, Boùanska priroda ne moùe da se opiwe. Ona nije odrediva i nije telesna. Ona je iznad svake suwtine i slova. Ona nema kakvotu, nije opipxiva, nema koliyinu, nevidxiva je, besmrtna, neobuhvatna i stoga nama neshvatxiva. I mislena priroda, koju nam je [Bog] dao, tako$e je neopisiva i strana debxini [tela], netelesna, nevidxiva, neopipxiva, neobuhvatxiva, te predstavxa obraz besmrtne i veyne slave Qegove. 5. Buduçi Prvi Um i Car svih, Bog u sebi ima jednosuwno Slovo sa saveynim Duhom. On nikada nije bez Slova i Duha usled nerazdexivosti prirode, niti se sliva sa Qima usled neslivenosti razliyitih Ipostasi u Qemu. Ra$ajuçi po prirodi iz svoje suwtine Slovo, On se ne odvaja od Qega, buduçi nedexiv u se-
117 bi. Saveyno Slovo, koje se ne odvaja od svog Roditexa, kao saprirodnog i sabespoyetnog ima i Duha, koji preveyno od Oca ishodi. Oni imaju jednu i nerazdexivu prirodu, premda se po razlikovaqu Ipostasi dele na Lica, te se trojiyno poje Otac, Sin i Duh Sveti. Kao jedna priroda i jedan Bog, Lica se nikada ne odvajaju od saveyne suwtine i prirode. Obraz reyene triipostasne i jediniyne prirode vidi se u yoveku koji je sazdala, premda u qegovom mislenom a ne vidxivom delu, u besmrtnom i veynonepromeqivom a ne smrtnom i propadxivom delu. 6. Neuporedivo viwi od sve tvari koju je mudro sazdao, Bog je Um koji je izvan svega i unutar svega. On ra$a Slovo bez odvajaqa radi qenog oyuvaqa i waxe Duha radi qenog ukrepxeqa. Uyestvujuçi u Qegovoj Boùanskoj prirodi, buduçi Qegov obraz po mislenom [svojstvu], tj. po netelesnoj i besmrtnoj duwi, i imajuçi um koji po prirodi ra$a slovo iz svoje suwtine (koji ujedno odrùava yitavu silu tela), i yovek je izvan i unutar vewtastva i vidxivog. Onaj ko ga je sazdao nije odvojen od [ostalih] svojih Ipostasi, tj. Slova i Duha. Ni yovek po duwi nije odvojen i razluyen od uma i slova, koji imaju jednu prirodu i suwtinu, koju telo ne ograniyava. 7. Triipostasnom Boùanstvu se poklaqamo u Ocu, Sinu i Duhu Svetom. Trodelnim se vidi i obraz koji je sazdao, tj. yovek. On se duwom, umom i slovesnowçu poklaqa Bogu koji je sve sazdao iz niyega. U Bogu su [Lica] po prirodi saveyna i jednosuwna. I u Qegovom obrazu su [reyena tri dela] saprirodna i jednosuwna. Po reyenim crtama se primeçuje ono wto je kod nas po obrazu. Po qemu sam ja obraz Boùiji, premda sam sastavxen i od blata i od obraza. 8. Jedno je obraz Boùiji, a drugo ono wto se primeçuje na obrazu. Obraz Boùiji je mislena duwa, um i slovo, tj. jedna i nerazdexiva priroda, a ono wto se primeçuje jeste nayelstvenost, carstvenost i samovlasnost [sloboda]. Tako$e, drugo je slava uma, drugo - qegovo dostojanstvo, drugo - ono wto je po obrazu, i drugo - ono wto je po podobiju. Slava uma je uznoweqe gore, svagdapokretnost ka gorqem, owtrovidnost, yistota, razumnost, mudrost, besmrtnost. Dostojanstvo uma jeste slovesnost, carstvenost, nayelstvenost i samovlasnost [sloboda]. Ono wto je po obrazu jeste posedovaqe liyne, jednosuwne, nerazdexive i nerazluyne duwe sa umom i slovom. Um i slovesnost pripadaju bestelesnoj, besmrtnoj, boùanstvenoj i mislenoj duwi. Sve reyeno je jednosuwno, saveyno [otkako je postalo], nerazdexno me$u sobom. Oni ne mogu biti razdexeni. Ono wto je po podobiju jeste pravednost, istinitost, milostivost, sastradavaqe i yovekoxubxe. U onome u kome se primeçuju reyena svojstva u dejstvu i postojanom prebivaqu, svaDOBROTOXUBXE Ì
118 HILANDARSKI PREVODI kako se vidi i ono wto je po obrazu i podobiju. I oni koji deluju po prirodi svakako su po dostojanstvu viwi od ostalih. 9. U trodelnoj slovesnoj duwi se sagledavaju dva vida [dejstvovaqa]: slovesno i stradalno. Po obrazu svog Sazdatexa, slovesno je nezadrùivo, nevidxivo i neodredivo yulima, s obzirom da je u qima i izvan qih. Reyenim dejstvom ona, opwteçi sa umnim boùanstvenim silama, kroz svewteno poznaqe biça po prirodi ushodi ka Bogu kao svom Prvoobrazu, nasla$ujuçi se Qegovom Boùanskom prirodom. Qeno stradalno dejstvo se yulima usitqava na mnoge delove, podleùuçi stradaqima i utehama. Reyenim dejstvom ona, priopwtavajuçi se yulnoj, hraqivoj i rastuçoj prirodi, podleùe uticajima vazduha, hladnoçe i toplote, imajuçi nuùdu za hranom radi odrùavaqa ùivota, radi uzrastaqa i zdravxa. Meqajuçi se pod dejstvom svega reyenoga, ona se ponekad prepuwta pohoti, primajuçi beslovesnu poùudu i skreçuçi od kretaqa po prirodi. Ponekad se ona srdi i uznemirava beslovesnim gnevom, a ponekad oseça glad, ùe$, ùalost i bol, te se ponovo uspokojava. Ona se, dakle, ovde yas uspokojava utehama, yas trpi skorbi. I qena reyena strana se ispravno naziva stradalnom, buduçi da se projavxuje kroz stradaqa. Me$utim, ukoliko slovesnost ùivota proguta ono wto je smrtno (2.Kor.5,4), powto boxe nadvlada [ono wto je gore], i ùivot Isusov çe se javiti u smrtnome telu nawem (2.Kor.4,11), proizvodeçi u nama ùivotvornu umrtvxenost bestrawça i netruleùnu besmrtnost po ùexi duha. 10. Pre sazdaqa svih stvari iz niyega Tvorac svega je u sebi imao poznaqe o qihovoj prirodi i naznayeqe svih biça kao Car vekova i Predznalac. On je i yoveku, koga je stvorio po obrazu svome za cara tvorevine, dao da u sebi ima naznayeqe, prirodu i poznaqe svih biça. Da bi postojao i ùiveo, on, na primer, od zemxe (iz koje je stvoren) poseduje suve i hladne sokove, od vazduha i ogqa - toplinu i vlaùnost krvi, od vode - vlaùnost i hladnoçu hladnokrvnosti, od rastiqa - rasteqe, od ùivotiqa koje liye na bixke - hraqivost, od beslovesnih ùivotiqa - stradalnost, od an$ela - mislenost i slovesnost, od Boga - nevewtastveni dah, tj. netelesnu i besmrtnu duwu, koja se projavxuje u umu, slovesnosti i u sili Duha Svetoga. 11. Bog nas je sazdao po svom obrazu i podobiju. I mi mu postajemo podobni vrlinom i razumnowçu. Vrlina Qegova je pokrila nebesa i Qegove razumnosti je puna zemxa (Av.3,3). Vrlina Boùija jeste pravednost, prepodobnost, istina, kao wto govori David: Pravedan si, Gospode… i istina je tvoja oko tebe (Ps.118,137; 88,9), i jow: Pravedan je Gospod… i prepodoban (Ps.144,17). Mi smo mu podobni i ispravnowçu i blagowçu, buduçi da je dobar… i pravedan Gospod (Ps.24,8). [Mi smo mu podobni i] reyju mudrosti i po-
119 znaqa, koji su u Qemu. On se i naziva Mudrowçu i Slovom. [Mi smo mu podobni i] svetowçu i savrwenstvom, kao wto sam govori: Budite vi, dakle, savrweni, kao wto je savrwen Otac vaw nebeski (Mt.5,48), i: Budite sveti kao wto sam ja svet (Lev.19,2). [Mi smo mu podobni i] smireqem i krotowçu, buduçi da govori: Nauyite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naçi çete pokoj duwama svojim (Mt.11,29). 12. Buduçi obraz Boùiji, naw um se nalazi [u staqu] koje mu je svojstveno ukoliko prebiva [u delatnosti] koja mu je srodna, ne dopuwtajuçi kretaqa koja su daleka od qegovog dostojanstva i prirode. On rado voli da se kreçe u onome wto se odnosi na Boga. On iwte da se sjedini sa Onim od koga je dobio poyelo, kojim se kreçe i prema kome stremi po svojim prirodnim osobenostima. On ùeli da ga podraùava yovekoxubxem i jednostavnowçu. Stoga, ra$ajuçi slovo, um, presazdava duwe jednoplemenih xudi, kao drugo nebo, utvr$ujuçi ih trpxeqem kroz delatne vrline. On ih oùivotvorava duhom svojih usta, dajuçi im silu protiv pogubnih strasti. Stoga i on postaje stvaralac mislene tvari i velikog sveta, dostojno podraùavajuçi Boga, jasno sluwajuçi slovo koje mu se odozgo upuçuje: Ako izvedew yasno od nedostojnog, biçew kao usta moja (Jer.15,19). 13. Onaj ko prebiva u prirodnom kretaqu uma i dostojnom upotrebxavaqu slova, ostaje yist od vewtastva i ukrawava se krotowçu, smirenoumxem, xubavxu i saoseçaqem, prosveçujuçi se obasjaqem Svetoga Duha. Ustremxujuçi se ka viwim umozreqima, on dostiùe do poznaqa skrivenih tajni Boùijih i blagoxubivo ih saopwtava slovom mudrosti onima koji mogu da sluwaju. On ne umnoùava svoj talanat samo za sebe, veç dopuwta i svojim bliùqim da se qime naslade. 14. Onaj ko je jednu [stranu, tj. duh] iz dvostrukosti [duh-telo] olakwao, uyinivwi ga slobodnim od uticaja drugog, pronawao je nevewtastveni ùivot me$u nevewtastvenim duhovima, i sam postavwi mislen [duh], premda se telesno jow kreçe me$u drugim xudima. 15. Onaj ko je dostojanstvom i prirodom jednoga [duha] savladao ropstvo dvostrukosti [duha i tela ], vascelu tvorevinu je pokorio Bogu, sjedinivwi u jedno ono wto je podexeno i izmirivwi sve (Kol.1,20). 16. Sve dok su nawe prirodne sile u me$usobnom neredu, raspavwi se na mnoge razliyitosti, mi ne moùemo da uyestvujemo u natprirodnim darovima Boùim. Ne uyestvujuçi, pak, u qima, mi ostajemo negde daleko od tajinstvenog svewtenodejstva koje vrwi misleno delaqe uma na nebeskom ùrtveniku. Ukoliko se, pak, revnosno prohodeçi svewtene podvige, oyistimo od yulnih privlaynosti i silom Duha saberemo razliyitosti koje su se DOBROTOXUBXE Ì
120 HILANDARSKI PREVODI u nama obrazovale, mi çemo poyeti da uyestvujemo u neizrecivim Boùijim dobrima. I mi çemo boùanstvena tajinstva tajanstvenog svewtenodejstva uma dostojno uznositi Bogu Slovu na nadnebeskom mislenom ùrtveniku Boùijem, kao vidioci i svewtenosluùitexi Qegovih besmrtnih tajni. 17. Jer telo ùeli protiv Duha, a Duh protiv tela (Gal.5,17). Me$u qima postoji neka neobjavxena borba za prevlast i pobedu nad drugom stranom. Kod nas se reyeno naziva razliyitowçu, rasponom, nategnutowçu ili vagaqem i kolebivom borbom, pri yemu duwa ide u smeru koji odredi um, tj. prema nekoj stvari koja je u vezi sa xudskom strawçu. 18. Dokle god se rasejavamo nestalnim pomislima i dok se zakon tela vrwi i odrùava u nama, mi se rasturamo na mnoge delove i udaxujemo od boùanstvene jediniynosti, ne stekavwi jedinstvo koje poseduje. Ukoliko se, me$utim, propadxivost natopi sjediqujuçom silom i natprirodnom bezbriùnowçu, te um postane svoj, obasjavwi se mudrotvornim ozareqima i mislima, duwa se bogoobrazno sabira u jedinicu, te postaje jedno namesto mnogih razliyitosti. Sjedinivwi se sa Boùanskom Jedinicom, ona se u jednostavnosti bogopodobno ujediquje, wto predstavxa vasposvatxaqe duwe u drevno [staqe] i nawe obnovxeqe na boxe. 19. Neznaqe je zlo iznad svakog zla. Ono je sama opipxiva tama. Ono duwe u kojima se zayne yini pomrayenima, deleçi slovesnost na mnoge delove. Ono duwu odvlayi od sjediqeqa sa Bogom. Od qega se sabira jedino beslovesnost. Neznaqe yini yoveka sasvim beslovesnim i neosetxivim. Ukoliko se pozamawno rawiri, neznaqe postaje ogroman bezdan ada za duwu koja se savija pod qegovim teretom. I u qemu se nalazi svaka kazna i patqa i tuga i uzdah. Boùanstveno, pak, poznaqe, koje je svetlo i beskrajno preoblistano svetlowçu, duwe (koje ga primaju radi yistote) yini svetlovidnim na bogodoliyan nayin. Ono ih ispuquje mirom, spokojstvom, radowçu, neizrecivom mudrowçu i savrwenom xubavxu. 20. Boùanstvena svetlost sa sobom sjediquje duwe koje opwte sa qom, svojom jednostavnowçu ih objediqujuçi sa sobom. Ona ih sjediquje sa svojom jedinstvenowçu i usavrwava svojom savrwenowçu, qihovo oko razuma uvodeçi u dubine Boùije i yineçi ih vidiocima i tajnicima i tajnovodstvenicima velikih tajni. Ti samo uzaùeli da naporima steknew yistotu, te çew na delu u sebi ugledati pomenuto bogougodno dejstvo. 21. Ozareqa prve svetlosti koja se putem znaqa zbivaju u oyiwçenim duwama, yine ih ne samo dobrima i svetlovidnima, nego ih putem prirodnog umozreqa uzvode u umna nebesa. I boùanstveno dejstvo u qima ne prestaje na reyenome. Ono se zaus-
121 tavxa tek kad se sa mudrowçu i znaqem neizrecivih [stvari] sjedine sa Jednim i u Qemu postanu jedno, umesto mnogih. 22. Po poretku oyiwçeqa najpre treba da postanemo yisti i neuprxani od vewtastvene zlobe umnih. Potom, po drugom stupqu u poretku prosveçeqa, koje se savrwava tajinstvenom i u Bogu skrivenom mudrowçu, nawe umne oyi treba da budu prosveçene i svagda oblistane. Uziwavwi do nauke svewtenih znaqa, koja slovom sluùi novo i staro kod prijemyivih, mi çemo postati prenosioci qenih skrivenih i tajinstvenih shvataqa, pretayuçi ih, svakako, u neuprxane sluhove i udaxujuçi ih od nesavrwenih, kako svetiqe ne bi bile date psima, niti se biser Slova bacao pred sviqolike duwe, koje bi ga uyinile neupotrebxivim. 23. Ukoliko primeti da se plamen duwe qegove rasprostire na unutrawqu veru i xubav Boùiju, yovek treba da zna da u sebi nosi Hrista, koji yini da se duwa uzdiùe od zemxe i vidxivih stvari i koji joj pripravxa obitaliwte na nebesima. Ukoliko, tako$e, vidi da mu se srce ispuquje xubavxu i da sa umileqem ùeli neizreciva dobra Boùija, on treba da zna da u qemu dejstvuje Boùanski Duh. Najzad, ukoliko oseti da mu se um ispuquje neizrecivom svetlowçu i shvataqem nebeske mudrosti, on treba da zna da se veç zbiva i dejstvuje nailazak Utewitexa u qegovu duwu, koji mu objavxuje riznice Carstva nebeskog, koje su skrivene u qemu. I on veç treba da sebe briùxivo yuva kao palatu Boùiju i obitaliwte Duha. 24. Radi oyuvaqa skrivenih riznica Duha neophodno je isprazniti se od xudskih dela, wto se obiyno naziva tihovaqem. Yistotom srca i sladowçu umileqa, ono jaye rasplamsava xubav prema Bogu, odrewuje duwu od yulnih sveza i ube$uje je da sledi slobodu kao nayin ùivota. Ono qene sile dovodi u prirodno staqe, vaspostavxajuçi im prvobitno ustrojstvo, koje su imale pri stvaraqu, kako ne bi ostao nikakav povod za osu$ivaqe Tvorca dobroga zbog izmene Qegovog obraza i qegovog okretaqa ka r$avom. 25. U svewteno i boùanstveno savrwenstvo sa svetlowçu uzvodi blagorazumno i poznatexno tihovaqe, ukoliko se, naravno, primequje i vrwi po pravilu. Ukoliko onaj ko misli da tihuje nije dostigao do reyenog usho$eqa i savrwenstva, znayi da jow uvek ne tihuje umnim i savrwenim tihovaqem. Od unutrawqeg smuçeqa nepokorenih strasti on neçe ni moçi da tihuje, sve dok ne uzi$e na pomenutu visinu. Do tada çe samo imati telo zatvoreno izme$u zidova, ili u jamama ili peçinama zemaxskim, rastrzano neurednim i prelewçenim umom. 26. Duwe koje su dostigle do krajqih granica yistote i uziwle na veliku visinu mudrosti i poznaqa, liye, gotovo na DOBROTOXUBXE Ì
122 HILANDARSKI PREVODI neposredan nayin, na heruvime, buduçi da se svojom naukom pribliùavaju Izvoru dobara. One od Qega u sebe primaju yisto otkriveqe neposrednog vi$eqa. Qime obiyno samo Bogonayelstvo jedino sile heruvima, kako neko reye, prosveçuje neposredno, u boùanstvenim umozreqima i najuzviwenijem usho$equ. 27. Od prvih gorqih sila jedne su vatrene i hitre oko boùanstvenih stvari i imaju neprekidno kretaqe oko qih, a druge su bogovidne, poznavalayke i mudre. Qihovo boùanstveno svojstvo je da se svagda kreçu oko [boùanstvenih stvari]. I duwe su, kako rekosmo, vatrene u boùanstvenim stvarima i hitre, mudre i poznavalayke, te kadre da se uzvisuju u tajinstvenim umozreqima. Qihova odlika po sili i boùanstvenom stremxequ jeste svagdakretaqe oko Boga i nepokolebivo uyvrwçeqe i obitavaqe u Qemu. Wtaviwe, one imaju i svojstvo prijemyivosti za prosveçeqa, kojom postaju uyesnici u Bogu. One reyima izobilno i drugima prenose prosveçeqa i blagodati Qegove. 28. Bog je Um i Uzrok svagdawqeg kretaqa svega. Svi umovi u Qemu, kao u Prvom Umu, imaju postojano stajaqe i neprestano kretaqe. Reyeno se dewava onima koji nemaju xubav prema vewtastvu i strasno kretaqe, veç su svewtenim podvizima zadobili yisto i neuprxano kretaqe. Reyeno im se dewava stoga wto, imajuçi boùanstvenu xubav, jedan drugome i sebi predaju ozareqa koja isijava Bogonayelstvo, kao Davalac dobara. Oni sa xubavxu prenose i drugima mudrost tajni Boùijih, koja se krije u qima, kako bi se neprestano opevavala xubav Boùija. 29. Oko Boga stoje i kreçu se duwe koje su svoju slovesnost olakwale od vewtastva i koje su dvojstvo koje se stalno bori sa sobom [telo - duh] uyinile zauzdanom kolesnicom koja hita ka nebesima. One se neprestano kreçu oko Boga, jer je On srediwte i Uzrok kretaqa kruga. One ujedno stalno i postojano stoje unaokolo, ne moguçi da se rasture zbog svog jedinstva, niti da se okrenu oseçaju i niskim prelestima xudskih stvari. Reyeno je, dakle, potpuna svrha tihovaqa. Qoj ono odvodi istinske tihovetexe. I premda se kreçu, oni ipak stoje, kao wto i postojano stoje, premda se kreçu u boùanstvenim stvarima. I ukoliko se reyeno ne zbiva, mi samo mislimo da tihujemo, dok se naw um kreçe u vewtastvu i prelesti. 30. Ukoliko velikom marxivowçu i staraqem dostignemo do drevne krasote slovesnosti i ukoliko nam se posreçi da ozareqem Duha primimo mudrost i poznaqe koje nam se daje odozgo, mi postajemo uvereni da je prvi Izvor i Uzrok stvaraqa svega mudar i dobar prema nama, koji veç moùemo da vidimo po prirodi. I u nama viwe ne postoji niwta zbog yega bi se On osu$ivao za zlo koje se prilepilo uz stvoreqe Qegovo, po zastraqequ ka gorem, tj. po otcepxequ i padu, pri kome je izgubilo drevnu kra-
123 sotu, otpalo od oboùeqa, i pri yemu je zlo nasrnulo i uwlo u qega, davwi mu svoje beslovesno obliyje. 31. Prvu osnovu kod onih koji se pruùaju ka napretku predstavxa poznaqe biça, koje kod qih uzrokuje delatno mudroxubxe. Druga [osnova] jeste poznaqe skrivenih tajni Boùijih, u koje se tajnouvode kroz prirodno umozreqe. I treça [osnova] jeste sjediqeqe i spajaqe sa Prvom Svetlowçu, gde se zavrwava i uspokojava svako delatno napredovaqe i svako umozreqe. 32. Svi umovi se sami po sebi pojedinayno okreçu na reyena tri nayina prema sebi i prema suwtinskom Biçu. I prosveçujuçi bliùqe oni ih, kao yisti duhovi, tajnouvode u boùanstvene stvari i usavrwavaju ih nebeskom mudrowçu, sjediqujuçi ih sa sobom i sa Jedinicom. 33. Oboùeqe u ovom ùivotu jeste umno i istinsko boùanstveno svewtenodejstvo, kojim se svewtenodejstvuje slovo neizrecive mudrosti i prenosi se, prema moguçnosti, na one koji su se spremili. Oboùeqe je Bog svojom dobrotom od poyetka darovao slovesnoj prirodi zbog jedinstva vere. Oni, dakle, koji su svojom yistotom dostigli do uyestvovaqa u uzviwenom staqu, posredstvom poznaqa boùanstvenih stvari, postaju bogopodobni, powto su uzviwenim umnim kretaqima oko boùanstvenih stvari postali saobrazni obrazu Sina Qegovog. Oni çe kroz usinovxeqe biti bogovi drugim xudima na zemxi. Drugi çe se, opet, usavrwavati u vrlini kroz oyiwçeqe slovom i svewtenim druùeqem sa prvima. U skladu sa napredovaqem u svom oyiwçequ, oni çe uyestvovati u oboùequ prvih i postajaçe zajedniyari sjediqeqa sa Bogom. Najzad, powto se sjedine i postanu jedno sa jedinstvom xubavi, svi çe se sjediniti zauvek sa jednim Bogom. I biçe Bog po prirodi me$u bogovima po usinovxequ, Uzroynik dobrih dela, te niwta iz tvorevine neçe moçi da posluùi za Qegovo osu$ivaqe. 34. Bogopodobije, koje je uopwte [yoveku] dostupno, revnitex ne moùe da dostigne ukoliko se najpre vrelim suzama ne oyisti od ruùnoçe gliba zla koje se privilo uz qega i ukoliko se ne prilepi uz svewtenodejstvo svetih Hristovih zapovesti. U suprotnom on ne moùe postati sudeonik neizrecivih Boùijih dobara. Onaj ko ùeli da umno okusi boùanstvenu sladost i uùivaqe u potpunosti se odriye od svakog svetskog yula. Iz ùexe za dobrima koja su pripremxena svetima on svoju duwu u celini posveçuje umozrequ postojeçeg. 35. Bogopodobije, koje se stiye uz krajqu yistotu i punu xubav prema Bogu, moùe da se oyuva nepromeqivim jedino pri neprestanom uzdizaqu i usho$equ umozritexnog uma ka Bogu, u yemu se duwa obiyno utvr$uje kroz postojano prebivaqe u vrlinDOBROTOXUBXE Ì
124 HILANDARSKI PREVODI skom tihovaqu uz neprestanu, yistu, nerasejanu molitvu, uz svestrano uzdrùavaqe i usrdno yitaqe Pisma. 36. Ne treba da ùurimo samo da zadobijemo mir svojih unutrawqih sila, veç i da dostignemo do yeùqe za umnim poyinkom. On zna da uspokojava svaku teùqu ka dobru sa mirom pomisli i boùanstvenom rosom koja silazi sa nebesa da isceli raqeno srce i da ga rashladi od ogqa koji dolazi odozgo i koji razgoreva Duh. 37. Duwa koja je duboko raqena xubavxu Boùijom, powto je okusila od umnih darova Qegove sladosti, viwe ne moùe da ostane u sebi ili u postojeçem staqu, ne ustremxujuçi se u nebeska usho$eqa. Jer, ukoliko uz pomoç Duha napreduje u usho$eqima i ukoliko ulazi u dubine Boùije, ona se rasplamsava ogqem yeùqe i istraùuje veliyinu jow dubxih dubina Boùijih. Ona ùuri da se pribliùi blaùenoj svetlosti, u kojoj prestaje svako rasprostiraqe uma. U qoj ona zavrwava svoje putovaqe u veselosti srca. 38. Onaj ko postane sudeonik Duha Svetoga i Qegov nailazak pozna po izvesnom neizrecivom dejstvu u mirisu u sebi, koje se primetno projavxuje yak i u telu, viwe ne moùe da ostane u predelima prirode, veç se meqa dobrom izmenom desnice Viwqega, te zaboravxa na hranu i san. On prezire sve telesno, prenebregava telesni pokoj, te yitav dan prebiva u naporima i znoju podviùniykom, ne oseçajuçi umor niti ikakvu prirodnu potrebu, tj. ni glad, ni ùe$, ni pospanost, ni druge prirodne neophodnosti. Jer, xubav Boùija se nevidxivo sa neizrecivom radowçu izlila u srce qegovo (Rim.5,5 ). Yitavu noç provodeçi u vatrenoj svetlosti, on kroz telesno upraùqavaqe vrwi umno delaqe, nasla$ujuçi se besmrtnom trpezom od besmrtnog rastiqa mislenog raja. Uznewen u qega, Pavle je yuo neizrecive reyi, koje ne priliyi da sluwa yovek koji ima pristrawçe prema vidxivome. 39. Ukoliko se jedanput rasplamsa ogqem podviùniwtva i oboji se vodom suza, telo viwe ne ublaùava trudove, buduçi da prestaje sa mnogim podvizima i da se uzdiùe iznad delatnog podviùniwtva. Primivwi u sebe spokojstvo i çutaqe mira, ono se ispuqava drugom silom, drugim poletom, drugom krepowçu Duha. Zadobivwi duwu za saradnika i videçi da mu je staqe nadmawilo telesni podvig, telo meqa svoje prirodne pokrete i obraça ih na umne podvige. Baveçi se snaùno umnim delaqem, ono za sebe yuva plodove besmrtnog rastiqa u mislenom raju, iz koga poput reka istiyu izvori bogodoliynih poimaqa i u kome se nalazi drvo bogopoznaqa, koje proizvodi plodove mudrosti, radosti, mira, blagosti, dobrote, dugotrpxeqa i neizrecive xubavi. Delajuçi sa predanowçu i negujuçi [raj], [duwa] se udaxuje od tela
125 i ulazi u primrak bogoslovxa. U istupxequ ona napuwta sve, buduçi da je niwta od vidxivih stvari ne zadrùava. I sjedinivwi se sa Bogom, ona prestaje da se podvizava i da yezne. 40. Wta je za nas marxive viwe - vidxivo ili misleno? Ukoliko je vidxivo, za nas veç niwta neçe biti znayajnije i poùexnije od propadxivih stvari, niti çe duwa biti boxa od tela. A ukoliko je misleno, onda je Bog… duh; i koji mu se klaqaju, i duhu i istini treba da se klaqaju (Jn.4,24). Stoga telesno upraùqavaqe postaje izliwno ukoliko je [na dejstvu] umno delaqe duwe, od koga [telo], koje stremi dole, postaje lagano, te svo postaje duhovno, sjediqujuçi se sa boxim. 41. Postoje tri stepena kod onih koji napreduju u usho$equ ka savrwenstvu: oyiwçujuçi, prosveçujuçi i tajanstveni ili savrweni. Prvi je svojstven poyetnicima, drugi - sredqima, a treçi - savrwenima. Ushodeçi po redu po tri stepena, podviùnik dospeva do Hristovog uzrasta, postajuçi yovek savrwen, po meri rasta punote Hristove (Ef.4,13). 42. Na oyiwçujuçem stepenu se nalaze oni koji se uvode u svewtene podvige. Qemu je svojstveno odlagaqe obraza zemxanog yoveka, izbavxeqe od svakog vewtastvenog zla i oblayeqe u novog yoveka, koji se obnavxa Duhom Svetim. Qegova dela su mrùqa prema vewtastvu, iscrpxivaqe tela, udaxavaqe od svega wto moùe da izazove strasne pomisli, kajaqe zbog uyiqenih [grehova]. [Qega prati] suzno omivaqe slanosti greha, ukrawavaqe naravi blagowçu Duha, oyiwçeqe unutrawqosti yawe, tj. uma umileqem od svake prxavwtine tela i duha, te ulivaqe u qega vina slova (koje veseli srce oyiwçenog yoveka) i qegovo prinoweqe Caru duhova radi okuwaqa. Qegov kraj je delatno rasplamsavaqe ogqem podviùniwtva, izbacivaqe iz unutrawqosti svakog grehovnog otrova podviùniykim naporima, prekaxivaqe kroz pogruùavaqe u vodu umileqa i usliyavaqe mayu koji silno seye strasti i besove. Onaj ko je kroz mnoge podviùniyke napore dostigao reyeno pogasio je silu uro$enog ogqa, zatvorio usta lavova, tj. divxih strasti, postao silan [duhom], tj. od nemoçnog postao krepak, te kao drugi Avsidijac [Jov] podigao pobedni znak trpxeqa, pobedivwi kuwaya. 43. Na prosveçujuçem stepenu se nalaze oni koji su preko svewtenih podviga napredovali do prvog bestrawça. Qemu su svojstveni poznaqe biça, umozreqe smislova [naznayeqa] tvorevine i uyewçe u Svetome Duhu. Qegova dela su oyiwçeqe uma pod dejstvom boùanstvenog ogqa, misleno otvaraqe oyiju srca i ra$aqe slova sa visokim poimaqima poznaqa. Qegov kraj je slovo mudrosti koje pojawqava prirodu postojeçeg, poznaqe Boùanskih i xudskih stvari i otkrivaqe tajni Carstva nebeskog. Onaj ko je dostigao reyeno mislenim delaqem uma, putem yetiri vrDOBROTOXUBXE Ì
126 HILANDARSKI PREVODI line se uznosi na ogqenu kolesnicu, te se kao drugi Tesviçanin [Ilija] jow u ùivotu podiùe u misleni vazduh i prohodi nebeske oblasti, uzdigavwi se iznad telesne nizosti. 44. Na tajanstvenom ili savrwenom stepenu se nalaze oni koji su veç prispeli u meru uzrasta Hristovog. Qima je svojstveno da presecaju vazduh, da se uznose iznad svega, da se kreçu u krugu gorqih nebeskih yinova, da se pribliùavaju prvoj Svetlosti i da duhom ispituju dubine Boùije. Qegovo delo jeste da um posmatraya reyenih predmeta ispuqava poznaqem smisla promisla, pravde i istine i razjawqeqa zagonetki, priya i nejasnih reyi Boùanstvenog Pisma. Qegov kraj je tajnouvo$eqe onoga ko se usavrwio u skrivene tajne Boùije, qegovo ispuqavaqe neizrecivom mudrowçu kroz sjediqeqe sa Duhom, wto ga u velikoj Crkvi Boùijoj pokazuje mudrim bogoslovom, koji xude prosveçuje bogoslovskim poukama. Onaj ko je dejstvom najdubxeg smireqa i umileqa dostigao do reyene mere, biva uzdignut do treçeg neba bogoslovxa, kao drugi Pavle, te sluwa neizrecive reyi koje ne treba da sluwa yovek koji je pod uticajem yula. On okuwa od neizrecivih dobara koje oko nije videlo i uho sluwalo i postaje sluùitex tajni Boùijih, postavwi Qegova usta. On ih za xude vrwi reyju, poyinuvwi blaùenim pokojem u Bogu, kao savrwen u savrwenom. On sa bogoslovima prebiva u opwtequ sa najviwim silama, tj. heruvimima i serafimima, kojima pripada rey mudrosti i ujedno rey poznaqa. 45. %ivot xudski se deli na dva nayina, dok se qegovi cixevi dele na tri. Jedan nayin je druwtveni i unutarsvetovni, a drugi je izvan druwtva xudskoga i nadsvetski. Druwtveni ùivot se deli na zdravoumxe [yistotu] i neuzdrùxivost. Vandruwtveni se deli na mudroxubxe, na prirodno poznaqe i natprirodno dejstvo. Prvi se, opet, ili spaja sa pravdom, wto znayi da dolazi u staqe po prirodi, ili sa nepravdom, odakle dospeva u nepravdu, gubeçi svoje prirodno kretaqe. Ukoliko krene ka ùexenom cixu drùeçi se pravila, drugi dospeva do bezgraniyne Prirode, natprirodno se usavrwavajuçi. Ukoliko, me$utim, podvig vrwi iz slavoxubxa, on promawuje svoj cix i srozava se na neiskusan um, te kao nesavrwen sa razlogom biva odbayen iz reda savrwenstva. 46. Duh Sveti je svetlost i ùivot i mir. Onaj, dakle, ko se prosveçuje Boùanskim Duhom, postaje miran i svoj ùivot provodi u spokojstvu, iz yega izvire poznaqe biça i mudrost Slova. On stiye um Hristov. On zna tajne Carstva, ulazi u dubine Boùije i iz dana u dan proiznosi xudima dobre reyi ùivota iz nepokolebivog i prosveçenog srca. On je dobar, imajuçi u sebi Dobroga, koji govori staro i novo.
127 47. Bog je mudrost i one koji hode u slovesnosti i mudrosti oboùuje poznaqem biça. On ih sjediquje sa sobom putem svetlosti, yineçi ih bogovima po usinovxequ. Sve stvorivwi mudrowçu iz niyega, Bog mudro vlada i upravxa stvarima u svetu i mudro svagda dejstvuje spaseqe svih onih koji mu pristupaju sa pokajaqem. I onaj ko se udostojio da postane uyesnik najuzviwenije mudrosti zbog yistote, kao obraz Boùiji svagda mudro izvrwava i dela voxu Boùiju. On, dakle, sabira sebe iz spoxawqosti i rasparyanosti, te iz dana u dan znaqem neizrecivih stvari uzdiùe svoju slovesnost prema istinski an$elskim nayinima ùivota. Vodeçi, u skladu sa ostvarivowçu, jednovidno svoj ùivot, on se sjediquje sa gorqim silama, koje se jedinstveno kreçu oko Boga. Sa qima se on, kao dobrim vodiyima, uzviwava do prvog Nayela i Uzroka. 48. Onaj ko se najuzviwenijom mudrowçu sjedinio sa an$elskim silama i ujedno sjedinio sa Bogom (buduçi da je stekao podobije Boùije), svima pristupa da mudroxubivim reyima i druùeqem. Kao podraùavatex Boga, on boùanstvenom silom one koji ùele osloba$a od spoxawqih i rasparyanih stvari, sabirajuçi ih duhovno ka jednovidnom ùivotu (wto je veç uyinio sa sobom). Mudrowçu, poznaqem i ozareqem skrivenosti on ih uzvodi ka umozrequ slave jedne i prve Svetlosti. I powto ih sjedini sa an$elskim biçima i yinovima koji su oko Boga, on ih privodi jedinstvu sa Bogom, buduçi da su postali oblistani svetlowçu Duha. 49. Yetiri opwte vrline prati osam prirodnih vrlina, po dve prateçi svaku, pri yemu svaka od opwtih obrazuje trojstvo. Razboritost, dakle, prati znaqe i mudro umozreqe, pravednost - rasu$ivaqe i saoseçajno raspoloùeqe, hrabrost - trpxeqe i stamenost, zdravoumxe - yistota i devstvenost. Kao Tvorac i Tajnovoditex trojiyne dvanaestorice vrlina, Bog mudro sedi na prestolu uma, waxuçi Slovo radi stvaraqa vrlina. Uzevwi od svake poyetne vrline, Slovo, kako rekosmo, stvara u duwi umni svet blagoyawça. Kao nebo reyenog sveta Ono rasprostire razboritost, punu zvezda za osvetxavaqe ùivota, kao dva velika svetila postavxajuçi boùanstveno poznaqe i prirodno umozreqe za qegovo obasjavaqe i osvetxavaqe. Kao zemxu Ono utvr$uje pravednost, za besplatnu gozbu. Kao vazduh Ono rasprostire zdravoumxe, tj. odmor i sveùinu pravog ùivota. Kao more Ono postavxa hrabrost oko slabosti prirode, radi obaraqa satanskih uporiwta i uzviwica. Gradeçi, dakle, ovaj svet, Slovo u qega polaùe Duha kao silu za umno i neprestano kretaqe i nerazluyno i trajno sjediqeqe, saglasno sa Davidovim reyima: Slovom Gospodqim nebesa se utvrdiwe i Duhom usta Qegovih sva sila qihova (Ps.32,6). DOBROTOXUBXE Ì
128
HILANDARSKI PREVODI
50. Duhovno uzrastaqe revnitexa za spaseqe odgovara uzrastaqu Gospoda naweg Isusa Hrista [u yovewtvu]. Buduçi mladenci u poyetku, oni se, sliyno Gospodu Isusu, koji se hranio mlekom, hrane mlekom telesnih vrlina, ili telesnog veùbaqa, koje je inaye za malo korisno onima koji uzrastaju u vrlini i postepeno odlaùu mladalawtvo (1.Tim.4,8). Powto odrastu do mladiçkog uzrasta i poynu da se hrane tvrdom hranom umozreqa postojeçeg, buduçi da veç imaju izveùbana duwevna yula (Jev.5,14), oni liye na Gospoda koji je napredovao u uzrastu i blagodati, sedeçi me$u starcima i otkrivajuçi im dubine i sakrivenosti (Lk.2,46). A powto postanu savrweni xudi, dospevwi u meru rasta punote Hristove (Ef.4,13), oni postaju podobni Gospodu, koji je svima propovedao rey pokajaqa, koji je uyio narod tajnama Carstva nebeskog, brzo se pribliùavajuçi svom stradaqu. Sliyno okonyava i svako ko se usavrwava u vrlinama. Prowavwi sve uzraste Hristove, on stupa u stradalna iskuweqa, koja odgovaraju Qegovom Krstu. 51. Dok stojimo u predelima [telesnog ] veùbaqa, nas kao mladence yuvaju nadzornici i domoupravitexi kako se ne bismo dohvatali razliyite hrane, kako ne bismo koristili dodir, kako se ne bismo zagledali u lepotu, kako ne bismo sluwali pesme, kako miris ne bismo [nasla$ivali] blagouhaqem, premda i jesmo naslednici i gospodari yitavog oyevog [nasle$a]. Powto, pak, do$e punota vremena obuyavaqa, zavrwivwi se bestrawçem, u nama se od yistog razuma ra$a Slovo i veç se nalazimo pod zakonom Duha. Izbavxajuçi nas od zakona telesnog razmiwxaqa, Ono nam pruùa usinovxeqe. Powto se reyeno okonya, Duh veç u srcima nawim viye: Ava, Oye (Gal.4,6), pokazujuçi i dajuçi nam da razumemo nawe sinovstvo i nawu smelost prema Ocu i Bogu. On prebiva i besedi sa nama kao sa sinovima i naslednicima kroz Hrista, koji se viwe ne nalaze pod bremenom ropstva yulima. 52. U onima koji su uznapredovali u veri kao Petar, i povratili se u nadu kao Jakov i postali savrweni u xubavi kao Jovan, Gospod se preobraùava powto uzi$e na visoku goru bogoslovxa. On blista u qima pojavom i crtama yistog slova kao sunce, te poimaqima neizrecive mudrosti postaje blistav kao svetlost. Qima se otkriva Slovo, stojeçi izme$u zakona i prorowtava. Sa jedne strane On zakonopolaùe i pouyava, dok sa druge otkriva [ponewto] iz dubokih i skrivenih riznica mudrosti, svagda predvi$ajuçi i predskazujuçi. Qih Duh pokriva kao svetli oblak, iz koga im dolazi glas tajinstvenog bogoslovxa i posveçuje u tajnu Triipostasnog Boùanstva, govoreçi: —Ovo je moja xubxena gora savrwenstva, koja je po mojoj voxi. Budite moja savrwena yeda Duhom savrwenim”.
129 53. Duwa koja je prezrela sve prizemno i potpuno postala raqena xubavxu Boùijom, trpi jednu neobiynu i boùanstvenu izvansebnost. Powto yisto uvidi prirodu i naznayeqe biça i pozna svrhu xudskih stvari, ona viwe ne podnosi da se nalazi u svemu i da se ograniyava u telu koje je sadrùi. Powto iza$e izvan svojih predela i uzdigne se iznad oseçaja, prevaziwavwi prirodu svih biça, ona ulazi u neizrecivu tiwinu primraka bogoslovxa i suoyava se sa krasotom Biça u svetlosti shvataqa neizrecive mudrosti prema meri blagodati koja joj se daje. Na bogougodan nayin ona se shvataqima udubxuje u Qegovo umozreqe, sa strahom xubavi se nasla$ujuçi plodovima besmrtnog rastiqa, tj. poimaqima boùanstvenih uvida, yiju uzviwenost i slavu u potpunosti ne moùe da izrazi powto se iz izvansebnosti vrati u sebe. Nalazeçi se u neobiynom dejstvu Duha, ona doùivxava pohvalno trpxeqe sa neizrecivom radowçu i çutaqem. Nayin, pak, reyenog boùanstvenog dejstva, koje je pokreçe, koje se projavxuje i koje joj tajanstveno govori o skrivenom, ona ne moùe da objasni. 54. Onaj ko seje suze umileqa radi pravednosti, kao plod ùivota çe ubrati neizrecivu radost. Onaj ko sa revnowçu iwte Gospoda i sa strpxeqem ga iwyekuje sve dok ùito qegovih vrlina ne donese ploda, svakako çe poùqeti zrelo klasje bogopoznaqa. On çe se prosvetiti svetlowçu mudrosti i postati svetixka veyne svetlosti, koja osvetxava sve xude. On neçe pozavideti sebi i bliùqima, pod sud zavisti sakrivwi svetlost mudrosti koja mu je data, nego çe usred Crkve vernih govoriti dobre reyi na korist mnogih, razvivwi stare zagonetke, u skladu sa onim wto je yuo sa neba podstaknut Boùanskim Duhom, sa onim wto je saznao poyivajuçi u umozrequ biça i sa onim wto su mu [sveti] oci saopwtili. 55. Svakom podviùniku çe se, u dan qegovog usavrwavaqa u vrlini, dogoditi da mu gore delaqa boùanstvenih zapovesti prokapxu najsla$om blagoprijatnowçu, buduçi da çe carovati na Sionu, tj. yistom razumu. I sa gora, tj. smislova vrlina, poteçi çe mleko, pruùajuçi mu hranu, dok çe on poyivati na postexi bestrawça. I svi istoynici Judini, tj. izvori vere i qegovog poznaqa, daçe vode, tj. dogme i priye i zagonetke boùanstvenih stvari. Iz srca qegovog, kao iz doma Gospodqeg, poteçi çe izvor neizrecive mudrosti i natopiçe suva korita u dolinama, tj. xude koji su se sasuwili od suwe i ùege strasti. I on çe na sebi videti ostvareqe reyi Gospodqih: Koji u mene veruje… iz utrobe qegove poteçi çe reke vode ùive (Jn.7,38). 56. Onima koji me se boje, veli Bog, granuçe sunce pravde i dela qihova çe ih privesti iscelequ. Oni çe izaçi iz tamnice strasti i skakutati kao telci oslobo$eni od uza greha. I baciçe pod DOBROTOXUBXE Ì
130 HILANDARSKI PREVODI noge bezakonike i demone i pogaziçe ih kao prah u dan vaspostavxaqa svoga, koji çu ja navesti, veli Gospod Svedrùitex (Mal.4,25). Reyeno çe se svakako zbiti kada se kroz sve vrline budu uzdigli i usavrwili mudrowçu i poznaqem kroz opwteqe sa Duhom. 57. Ukoliko na ravnoj gori ovoga sveta i Crkve Hristove visoko uzdignew zastavu novoga znaqa i podignew, saglasno proroku, glas mudrosti koju ti je dao Bog, utvr$ujuçi svojom reyju i pouyavajuçi braçu svoju i otkrivajuçi im smisao Boùanskoga Pisma kako bi razumeli yudesne darove Boùije, privodeçi ih ispuqavaqu zapovesti Qegovih, ti se nemoj bojati onih koji zavide sili reyi tvojih i izopayuju svako Boùanstveno Pismo. Jer, oni su prazni, tj. ruwevine gotove za staniwte $avola. Bog, naime, zapisuje reyi tvoje u kqigu ùivota i oni ti neçe nauditi, kao wto ni Simon mag nije naudio Petru. I ti çew, wtaviwe, onoga dana, videçi pomenute xude kako ti postavxaju zamke na tvom putu, zajedno sa prorokom reçi: —Gle, Bog moj i Gospod je moj Spasitex, i uzdaçu se u Qega, spawçe me i neçu se uplawiti. Jer, slava je moja i pesma moja Gospod, i On mi postade Spasitex. Neçu prestati da objavxujem slavna dela tvoja po svoj zemxi”. 58. Ukoliko si razumeo da su nasrtaji strasti u tebi nedelatni i da se umileqe i smirenoumxe istayu iz oyiju tvojih, znaj da je u tebe dowlo Carstvo Boùije i da u utrobi nosiw Duha Svetoga. Ukoliko jow oseçaw Duha da dejstvuje, da se kreçe i govori u dubinama tvojim i da te pokreçe da govoriw na velikom saboru Crkve spasonosnu istinu Boùiju, nemoj spreyavati usta svoja bojeçi se zavisti od judeomisleçih, nego stani i napiwi na tablici, kao wto Isaija govori, ono wto ti Duh otkriva. Jer, ono çe trajati dugo vremena, zauvek. Oni koje utroba boli od zavisti jesu nepokoran narod, deca kopilad, koji nemaju vere i ne ùele da yuju da Jevan$exe dejstvuje i danas, stvarajuçi prijatexe Boùije i proroke. Oni prorocima i uyitexima Crkve govore: —Nemojte nam objavxivati mudrost Boùiju”, a onima koji imaju vi$eqa prirodnih umozreqa vele: —Nemojte nam govoriti [sliyne stvari], nego nam govorite i objavxujte newto drugo, tj. reyi zablude koje svet voli. Sklonite od nas rey Izraixevu”. Ti, pak, nemoj obraçati paùqu na qihovu zavist i reyi. Jer, ono wto ti se otkriva odozgo radi koristi mnogih yuçe i oni koji su sasvim gluvi, i oni koji se nalaze u tami ùivotnoj. I oyi slepih koji se nalaze u magli greha videçe svetlost reyi tvojih i duhovno siromawni çe osetiti radost zbog qih. Beznadeùni xudi çe se ispuniti radowçu, zabludeli çe shvatiti razumnost tvojih reyi, a oni koji ropçu protiv tebe nauyiçe se da sluwaju reyi Duha, dok çe mucajuçi jezici nauyiti da mirno govore.
131 59. Prorok Isaija kaùe: Blaùen je onaj ko u Sionu, tj. u Crkvi Boùijoj, ima seme uyeqa reyi svojih, i sinove duhovne u Gorqem Jerusalimu prvorodnih. Jer, veli, reyeni yovek çe skrivati reyi svoje za odgovarajuçe vreme i sakriçe se kao da se skriva od bujice voda. I na posletku on çe se pokazati u Sionu, u Crkvi vernih, kao slavna reka koja strujama svoje mudrosti velelepno teye po ùednoj zemxi. A oni koje zavode zavidnici, prestaçe da se uzdaju u qih, veç çe pruùati uwi svoje da yuju reyi pomenutoga yoveka, dok çe srca slabih duwom sluwati paùxivo. Sluge zavisti mu neçe viwe govoriti: —Uçuti”. Jer, kao blagoyastiv, on misli razumno i ne izgovora ludosti, kao ludi mudraci ovoga sveta. Qegovo srce ne pomiwxa sujetna dela bezakoqa, niti o Bogu govori reyi zablude da bi rasturio gladne duwe i ùedne ostavio nezadovoxnima. Stoga çe reyi qegove biti na korist mnogih, makar zavidxivci bili nezadovoxni. 60. Onome ko obitava u visokoj peçini snaùne stene daçe se do sita hleb poznaqa i krasovuxa mudrosti sve do opijenosti. Tako$e çe biti izobilna i voda koju çe piti. On çe videti Cara u slavi Qegovoj i qegove oyi çe ugledati zemxu iz daleka. Duwa çe se qegova pouyavati u mudrosti i svima çe kazivati o veynom mestu, izvan yijih granica ne postoji niwta. 61. Vaspitaqe Gospodqe otvara sluh svakome ko ima strah Qegov, dajuçi mu uho da yuje i vaspitan jezik da zna kada treba da govori. Ko je, pak, onaj ko razborite i mudre ovoga sveta pokazuje nedelatnim i ko qihovu mudrost pokazuje kao ludost, potvr$ujuçi samo reyi slugu svojih? Niko drugi do Onaj ko yini jedinstvena i yudesna dela na slavu svoju, ko i presahlom srcu u pustiqi otvara put smireqa i krotosti i u suvom i bezvodnom razumu [izvodi] potoke neizrecive mudrosti kako bi utolio ùe$ izabranom rodu Qegovom, narodu koji je izabrao da kazuje vrline Qegove. On hodi pred onima koji ga xube i boje ga se i radi qih poravnava planine strasti i razara bakarna vrata neznaqa, otvarajuçi im vrata Qegovoga poznaqa i objavxujuçi im Qegove skrivene, tajne i nevidxive riznice. On sve yini da bi poznali da je On Gospod, Bog, koji im je dao ime Izraix. 62. Ko uzburkava more strasti i smiruje talase qegove? Gospod Savaot, koji sve koji ga xube spasava od grehovne opasnosti i umiruje buru pomisli qihovih. On stavxa reyi svoje u usta qihova i pokriva ih senkom ruku svojih, kojima je rasprostro nebo i utvrdio zemxu. On daje onima koji ga se boje vaspitan jezik i razuman sluh da bi yuli glas Qegov odozgo i objavili zapovesti Qegove u domu Jakovxevom, tj. u Crkvi vernih. Oni, pak, koji nemaju oyi da vide zrake Sunca pravde, i uwi da yuju preslavna [dela ] Boùija, kao udeo svog neznaqa imaju tamu. I isprazna je nada qihova, kao i reyi qihove. Niko od qih ne govori po pravDOBROTOXUBXE Ì
132 HILANDARSKI PREVODI di, niti moùe da rasu$uje po istini. Oni se uzdaju u sujetne stvari i govore isprazne reyi, te su bremeniti zaviwçu i ra$aju opadaqe. Jer, uwi su qihove podrezane i ne mogu da yuju, te se stoga izruguju reyi poznaqa Boùijega, ne ùeleçi da ga yuju. 63. Kakve mudrosti ima kod onih koje utroba boli od zavisti prema bliùqem? Kako çe reçi zavidxivci, veli Jeremija: —Mi smo mudri i zakon Gospodqi je sa nama”, kada se raspadaju od zavisti prema onima koji su mudrowçu i poznaqem Boga primili blagodat Duha? Me$utim, laùno znaqe kqiùevnika i mudraca svetskih pokazalo se kao sujetno, buduçi da su promawili istinsko poznaqe. Oni behu oceqeni kao nedostojni mudrosti Utewitexa. Stoga su se i postideli videvwi kako se ona umnoùava kod ribara, te se uplawiwe sile reyi qihovih. Oni behu uhvaçeni u mreùe svojih shvataqa, odbacivwi istinsku mudrost i poznaqe Gospoda. 64. Zawto se zavidxivci raspadaju od zavisti prema onima koji su bogato primili blagodat Duha i ogqeni jezik kao pero brzopisca, kada su sami napustili izvor mudrosti Boùije? Da su powli putem Boùijim, oni bi zauvek obitavali u miru bestrawça. Oni bi nauyili gde se nalazi razboritost, gde krepost, gde razumnost i poznaqe biça, gde mnogoletstvo i ùivot, gde svetlost oyiju i mudrost sa mirom. Nauyili bi ko nalazi mesto mudrosti i ko ulazi u qene riznice i videli bi wta Bog preko proroka zapoveda posveçenicima reyi: Prorok koji je video otkriveqski san neka ispriya svoje vi$eqe, i onaj ko primi rey moju neka istinski ispriya moju rey (Jer.23,28), i opet: Zapiwi u kqigu sve reyi koje ti kazah (Jer.37,2). Dakle, oni se nikada ne bi raspadali od zavisti zbog pomenutih xudi. 65. Ukoliko Etiopxanin [ tj. crnac] promeni svoju koùu i leopard svoje ware i zavidxivci çe da pomisle i izgovore newto dobro, s obzirom da su nauyeni da prouyavaju ono wto je zlo. Jer, oni podmuklo zadaju udarac svojim bliùqima, buduçi lukavi i licemerni prema svojim prijatexima. Oni ne govore istinu, buduçi da se qihov jezik navikao na sujetne i laùne reyi. Shvati reyeno, dakle, jer ti zbog bogopoznaqa i reyi zavide i ismejavaju te. Stoga, poput proroka Jeremije, satvori usrdno moleqe, govoreçi: Seti me se Gospode i do$i da me izbaviw od zavidxivaca koji me gone. Nemoj odocniti, ùeleçi detaxno da me oprobaw. Poznaj da me ismejavaju oni koji odbacuju poznaqe tvoje. Daj kraj zavisti qihovoj. I veç çe rey poznaqa tvoga biti povod vesexa i radosti srca moga. Jer, nikada ne sedoh sa onima koji ismejavaju poznaqe tvoje, veç oseçah strah zbog prisustva sile tvoje, te ostajah sam. Ogoryih se veoma zbog zavisti qihove (Jer.15,15-17). I ti çew yuti: Znam sve dobro. Ali, ukoliko preobratiw zabludelog od zablude qegove, ubrojaçu te u prijatexe moje i staçew preda me.
133 I ukoliko preobratiw nekog nedostojnog u dostojnog, biçew kao usta moja. Izbaviçu te od ruku zavidxivih zloyinitexa, veli Gospod, Bog Izraixev (Jer.15,19; 21). 66. Neka zavidxivi mudraci yuju zavrwetak slova: nazoreji Boùiji su svojim naporima postali yistiji od snega. Oni su svojim ùivotom postali bexi od mleka. Krasota qihove mudrosti je uzviwenija od safira, a crte qihovih reyi - od yistog bisera. Naprotiv, oni koji su sa uùivaqem kuwali od svetovnoga znaqa, umrewe od gladi pred izvorima Duha. Oni koji su vaspitavani u porfiri mudrosti jelinske, odenuwe se u izmet neznaqa i staviwe na sebe sveze koje ih svezawe. Jer, jezik qihov se prilepi grlu qihovom, te izgubiwe sluh svoj, buduçi da odbaciwe istinsku mudrost i poznaqe Boùanskog Duha, ne hoteçi da je prime kroz napore. 67. Smiravajuçi visoko drvo i uzviwujuçi smireno, sasuwujuçi sveùe drvo i oùivxavajuçi sasuweno, Bog slugama svojim daje otvorena usta pred velikim saborom i rey da blagoveste istinu Qegovu sa velikom snagom. Jer, Qemu priliyi mudrost, razumnost, sila. Kao wto preobraùava vremena i prilike, On izmequje i duwe koje ga iwtu i yeznu za Qim, dajuçi im vlast nad strastima i uznoseçi ih iz ùivota u ùivot. On daje mudrost duhovno mudrima i razboritost razumnima. On otkriva dubine i skrivenosti onima koji ispituju dubine Boùije, dajuçi im poznaqe nejasnih zagonetki. Jer, On ima svetlost mudrosti i poznaqa i daje je gde hoçe. 68. Svakome ko sa strpxeqem vrwi spoxawqe i unutrawqe zapovesti, gledajuçi samo na slavu Boùiju, daje se poyast nebeskog poznaqa, mir duwe i nepropadxivost, buduçi da je izvrwilac zakona blagodati, a ne jednostavno sluwalac. Qegovo poznaqe, koje posvedoyuju dela qegova, Bog ne previ$a, veç ga postavxa zajedno sa reyima poznaqa onih koji su prosijali boùanstvenom mudrowçu u Crkvi vernih. Jer, kod Boga nema licemerja. Onome, pak, ko se podvizava iz sebiynosti i ne pokorava se reyima onih koje vodi Duh, veç sluwa samo svoju razumnost i varxive reyi onih koji imaju samo spoxawqi izgled poboùnosti i dejstvuju iz slavoxubxa i slastoxubxa, daje se tuga i teskoba. Zavist, srëba i gnev biçe plata za prelest qegovu. U buduçnosti, u dan, pak, kad Bog bude sudio skrivenosti xudske i svakome davao po delima qegovim, kada çe se [pomisli] osu$ivati ili opravdavati, qegove pomisli çe biti pod osudom. 69. Jer, nije ono Judejac wto je spoxa, niti je obrezaqe wto je spoxa, na telu, nego je ono Judejac koji je to iznutra, i obrezaqe je obrezaqe srca duhom a ne slovom (Rim.2,28-29). Sliyno, savrwen u poznaqu i mudrosti nije yovek koji poseduje samo spoxawqu krasnoreyivost, niti je krajqi revnitex blagoyawça onaj ko se DOBROTOXUBXE Ì
134 HILANDARSKI PREVODI stara za spoxawqe podviùniyke napore, veç onaj ko je marxiv u unutrawqem umnom delaqu i yije reyi izlaze iz yistog i dobrog srca, koje je prosveçeno Duhom Boùijim, a ne iz kqiga. Takvome je pohvala ne od xudi nego od Boga (Rim.2,29). Jer, xudi ga ili ne znaju ili mu zavide, dok ga Bog voli i poznaje, kao i oni koje Duh vodi. 70. Delima zakona ni jedno telo neçe se opravdati pred Bogom (Rim.3,20). Ko çe se, dakle, jedino podviùniykim naporima i znojem pokazati savrwen pred Bogom? Jer, delaqem mi jedino dolazimo do navike u vrlini, presecajuçi dejstvo strasti, wto jow ne [znayi] dostizaqe u meru punote Hristove. Wta nas uzvodi ka punom savrwenstvu? Iskrena vera, koja predstavxa osnovu svega yemu se nadamo (Jev.11,1), kojom je Avex Bogu prineo boxu ùrtvu nego Kain, i kojom je posvedoyen da je pravednik (Jev.11,4), kojom je Avraam posluwao kada je bio pozvan da ode i preseli se u obeçanu zemxu (Jev.11,8). Ona istinske revnitexe uzvodi do krepke nade u primaqe velikih darova Boùijih, privodeçi ih poznaqu postojeçeg i donoseçi im u srce neiscrpne duhovne riznice kako bi iznosili stare i nove tajne Boùije i davali potrebitima. Onaj ko se udostojio da postane qen sudeonik, ushodi ka xubavi prema Bogu i postaje savrwen u poznaqu Boga, ulazeçi u Qegov pokoj i poyinuvwi od svih dela svojih, kao i Bog od svojih (Jev. 4,10). 71. Ranije se Bog onima koji su mu se protivili neverjem kleo da neçe uçi u Qegov pokoj. Zbog svog neverstva oni i nisu mogli uçi u qega (Jev.3,11; 4,6). Kako, dakle, neki sada bez vere jedino putem telesnog delaqa oyekuju da u$u u pokoj bestrawça i savrwenstvo poznaqa. Jer, mi vidimo da mnogi na reyeni nayin nisu mogli da u$u i da poyinu od svih trudova svojih. Stoga svako treba da pazi da se ne desi da ima lukavo srce ili da je ispuqeno neverjem kako se ne bi liwio pokoja i svoga savrwenstva, bez obzira na prebivaqe u mnogim naporima. Stoga se yovek i zlopati svagda na delima delaqa i jede hleb patqe (Ps.126,2). Me$utim, powto mu predstoji poyinak, on treba da se podvizava da sa verom dospe u pokoj bestrawça i savrwenstvo poznaqa, kako ne bi pao po istom primeru nepokornosti (Jev.4,11), tj. kako ne bi postradao kao wto su postradali oni koji su se protivili iz neverja. 72. Buduçi da smo yulni, slovesni i umni, mi treba da i od sebe Bogu prinosimo izvesni desetak. Kao yulni, mi treba dobro yulima da primamo utiske od yulnih stvari, kroz qihovu krasotu i ispravno poznaqe se uzvodeçi ka umozrequ qihovog Sazdatexa. Kao slovesni, mi treba dobro da govorimo o Boùanskim i xudskim stvarima, a kao umni - da imamo nepogrewiva shvataqa o Bogu, veynom ùivotu, Carstvu nebeskom i o tajnama Duha, koje
135 su u qemu sakrivene kako bi se, nakon strogog ispitivaqa, pokazalo da zdravo i besprekorno i oseçamo, i govorimo i mislimo o Bogu. U reyenome se i sastoji istinska i boùanstvena mera naweg savrwenstva i svewteno prinoweqe Bogu. 73. Istinski naw desetak Bogu jeste duwevna pasha, tj. prelazak [preko ] svake strasne naravi i yitave beslovesne yulnosti. U reyenoj pashi se na ùrtvu prinosi Slovo kroz umozreqe postojeçeg, tj. jede se hleb poznaqa i pije yasna krv u yawi skrivene mudrosti. Onaj ko je okusio i proslavio reyenu pashu prineo je na ùrtvu Jagqe, koje je uzelo greh sveta, te viwe, po reyi Gospodqoj, ne umire, nego ùivi u vekove (Jn.6,50-51). 74. Onaj ko je ustao od mrtvih dela, vaskrsao je sa Hristom. Ukoliko je sa Hristom vaskrsao u poznaqu, qime viwe neçe zavladati smrt neznaqa, buduçi da Hristos… viwe ne umire (Rim. 6,9). Onaj ko je, skrenuvwi sa prirodnog kretaqa, davno umro kroz greh, jednom je umro, a ko sada ùivi, Bogu ùivi slobodom Duha Svetoga, koji ga je podigao iz mrtvih dela greha. Umrevwi za udove tela i za ùivotna dela, on viwe ne ùivi za telo i svet, nego u qemu ùivi Hristos, buduçi da u qemu boravi blagodat Duha Svetoga. On viwe ne stoji pod zakonom tela, buduçi da svoje udove predaje kao oruùje pravde Bogu i Ocu. 75. Onaj ko je svoje udove oslobodio od ropstva strastima i predao ih u ropstvo pravdi pribliùio se osveçequ Duha Svetoga, uzvisivwi se iznad zakona tela. Greh viwe neçe vladati qime, s obzirom da prebiva u slobodi i pod zakonom Duha. Kraj ropstva strastima nije jednak sa krajem sluùeqa pravdi. Prvi se obiyno zavrwava mislenom pogibijom duwe, a drugi vodi u veyni ùivot, koji je sakriven u Hristu Isusu Gospodu nawem (Rim.6,23). 76. Zakon tela vlada yovekom sve dok ùivi telesno. Umrevwi, pak, i umrtvivwi se za svet, on ga se razrewava. Za svet [yovek] moùe da se umrtvi jedino ukoliko umrtvi udove tela. Qih, pak, umrtvxujemo ukoliko postanemo sudeonici Duha Svetoga. Mi, opet, postajemo sudeonici Duha Svetoga ukoliko Bogu prinosimo plodove dostojne Duha, tj. xubav prema Bogu iz sve duwe i prema bliùqem u [najboxem] raspoloùequ, srdaynu radost zbog yiste savesti, duwevni mir zbog bestrawça i smireqa, blagost pomisli uma, trpexivost u nevoxama i iskuweqima, dobrotu u sre$enosti naravi, unutrawqu veru u Boga, koja se uopwte ne usteùe, krotost zbog smirenoumxa i umileqa, sveopwte uzdrùaqe yula. Prinoseçi Bogu navedene plodove, mi çemo se veç nalaziti izvan zakona tela. I zakon veç neçe da nas kaùqava zbog plodova koje smo prinosili smrti, ùiveçi za telo. Jer, mi smo postali slobodni od qenog zakona, vaskrsavwi sa Hristom slobodom Duha od mrtvih dela. DOBROTOXUBXE Ì
136
HILANDARSKI PREVODI
77. Oni koji su primili i sayuvali neugasivom prvinu Duha u preporodu kupexi [krwtequ], obremeqeni teùinom tela, uzdiwu u sebi oyekujuçi usinovxeqe kroz punotu u Utewitexu, kako bi ugledali izbavxeqe svoga tela od ropstva truleùnosti (Rim.8,23). Jer, Duh im pomaùe u qihovim prirodnim nemoçima, zastupajuçi se za qih uzdisajima neizrecivim (Rim.8,26). Qihovo razmiwxaqe je po Bogu i qihova nada oyekuje da vidi otkriveqe sinova Boùijih u qihovom smrtnom telu, tj. ùivotvornu mrtvost Isusovu, kako bi postali kao sinovi Boùiji, koje Duh vodi i kako bi se oslobodili od ropstva telu, te uwli u slobodu slave sinova Boùijih, kojima, kao onima koji xube Boga, sve pomaùe na dobro (Rim.8,28). 78. Boùanstveno Pismo se shvata duhovno. Riznice koje su u qemu sakrivene samo se duhovnima otkrivaju Duhom Svetim. Duwevni yovek ne moùe da primi qihovo otkriveqe (1.Kor.2,14). Jer, on ne prihvata da misli ili da yuje da neko drugi govori newto wto je izvan okvira qegovih pomisli. On u sebi nema Duha Boùijeg, koji ispituje dubine Boùije i koji jedino poznaje wta je u Bogu (1.Kor.2,10-11), veç vewtastveni duh sveta, pun xubomore i zavisti, svadxivosti i razdora, usled yega mu udubxivaqe u smisao Pisma i ispitivaqe qegovih zamisli izgleda kao ludost. On nema sposobnosti da ga razume, buduçi da se sve wto se sadrùi u Boùanstvenom Pismu ispituje duhovno (1.Kor.2,14), bez obzira da li se radi o Boùanskim ili xudskim stvarima. On se podsmeva onima koji duhovno duhovnim dokazuju (1.Kor.2,13), smatrajuçi da nisu duhovni i da ih ne vodi Duh Sveti, veç da su priyalice [tj. da proizvoxno otkrivaju duhovni smisao Pisma], izvitoperujuçi i pretumayujuçi, kao nekada Dimas (2.Tim.4,10), qihove reyi i boùanstvena shvataqa. Duhovni, pak, [yovek] je drugayiji. Pod dejstvom Boùanskog Duha on sve ispituje, a qega samog niko ne ispituje (1.Kor.2,15). Jer, on ima um Hristov, koji niko ne moùe objasniti (1.Kor.2,16). 79. Ogqem çe se otkriti posledqi dan i ogqem çe se ispitati svayija dela, govori sveti Pavle (1.Kor.3,13). On dodaje da çe dela koja su po suwtini netruleùna (i koja yovek polaùe u svoje izgra$ivaqe) i usred ogqa ostati netruleùna. Ona ne samo da neçe izgoreti, veç çe postati jow blistavija, oyistivwi se savrweno od neznatnih mrxa. Dela, pak, koja su truleùna po vewtastvu (i koja yovek kao neko breme stavxa ne sebe) svakako çe se razgoreti i sagoreti, ostavivwi ga u ogqu bez iyega. Netruleùna i postojana dela su suze pokajaqa, milostiqa, saoseçaqe, molitva, smireqe, vera, nada, xubav i svako delo koje je uyiqeno radi blagoyawça. Dok je yovek ùiv, ona u qemu izgra$uju sveti hram Boùiji, a kad ode - odlaze sa qim i prebivaju netruleùna u
137 vekove. Dela, pak, koja sagorevaju u ogqu, kao wto je svima oyigledno, jesu slastoxubxe, slavoxubxe, srebroxubxe, mrùqa, zavist, kra$a, pijanstvo, zloslovxe, osu$ivaqe i svako r$avo delo koje se vrwi telom iz pohote i gneva. Sva navedena dela i dok je yovek ùiv (i dok se raspaxuje pohotom) trule zajedno sa qim, a kada se odvaja od tela - odlaze zajedno sa qim, premda i ne prebivaju sa qim. Buduçi istrebxena ogqem, ona svoga poyinioca ostavxaju u ogqu, u beskrajnoj muci u vekove vekova. 80. Poznaqe Boga znayi da je Bog poznao [yoveka] koji se nazidao u qemu kroz smirenoumxe i molitvu i da ga je obogatio nelaùnim poznaqem Qegovih natprirodnih tajni. Onaj, pak, u kome se primeçuje nadmenost, nije se kroz qih nazidao na qemu, veç je vo$en duhom ovog vewtastvenog sveta. Stoga on niwta od boùanstvenih stvari ne zna kako treba, yak i ako izgleda da ponewto zna. Onaj ko xubi Boga i koji niwta ne pretpostavxa xubavi prema Qemu i bliùqem, poznao je dubine Boùije i tajne Qegovog Carstva kao wto i priliyi onome koga vodi Duh Boùiji i koga je Bog priznao kao istinskog delatexa raja Qegove Crkve. On xubavxu vrwi voxu Boùiju, obraçajuçi duwe i nedostojne yineçi dostojnim reyju koja mu je data od Duha Svetoga. On svoje delo smirenoumxem i umileqem yini neukradivim. 81. Svi smo se u Hristu krstili vodom i Duhom Svetim i svi kuwamo istu duhovnu hranu i pijemo isto duhovno piçe, tj. Hrista. Me$utim, veçina od nas nije po Boùijoj voxi (1.Kor.10,5). Jer, mnogi verni i revnosni Hriwçani su svoja tela izmoùdili i staqili mnogim podviùniykim naporima i telesnim delaqima, ali nisu istovremeno imali i umileqe u skruwenom i dobroxubivom drùaqu, niti saoseçaqe u xubavi prema bliùqima i samima sebi. Stoga su ostali prazni, liweni punote Duha Svetoga i udaxeni od poznaqa Boga. Utroba qihovog razuma bewe besplodna, a slovo neslano i pomrayeno. 82. Slovesnost od nazoreja iwte na samo da se delaqem popnu na Sinajsku goru, ili da se prethodno oyiste, da ubele svoje haxine i da nemaju dodira sa ùenama, veç i da ne ugledaju samo ozadinu Boùiju (Izl.32,23), nego samoga Boga u slavi Qegovoj, koji im ukazuje svoje blagovoxeqe, koji im daje tablice poznaqa i koji ih waxe na nazi$ivaqe xudi svojih. 83. Slovo ne vodi sve sluge i uyenike svoje na otkrivaqe skrivenih i visokih tajni svojih, veç samo nekolicinu, kojima je dato uho za sluwaqe, yije su oyi otvorene za vi$eqe i kojima je jasan novi jezik. Uzevwi navedene i odvojivwi ih od ostalih (koji su tako$e Qegovi uyenici), On se peqe na Tavorsku goru umozreqa i preobraùava se pred qima. I On im ne otkriva tajne Carstva nebeskog, veç im oyigledno pokazuje slavu i svetlost Boùanstva. I On im veç daje da sijaju prema crtama qihovog DOBROTOXUBXE Ì
138 HILANDARSKI PREVODI ùivota i slova kao sunce u Crkvi vernih. On preobraça qihova shvataqa, dajuçi im belinu i yistinu presjajne svetlosti. On polaùe svoj um u qih, waxuçi ih da objavxuju novo i staro na nazi$ivaqe Crkve Qegove. 84. Mnogi su sa punim usr$em obra$ivali qive svoje i yisto seme sejali na qima, prethodno posekavwi trqe i zapalivwi korov ogqem pokajaqa. Me$utim, s obzirom da Bog na qih nije pustio kiwu Duha Svetoga sa skruwenowçu, oni nisu niwta poùqeli. Oni su se osuwili zbog nedostatka kiwe, u sebi ne donevwi mnogoplodni klas bogopoznaqa. Oni iz tela nisu izawli sa gla$u za Reyju Boùijom, premda ostawe oskudni u bogopoznaqu i sa praznim rukama, opskrbivwi se tek nekom neznatnom koliyinom hrane. 85. Onaj ko iz svojih usta iznosi reyi koje su korisne za nazi$ivaqe bliùqega, kao dobar iznosi ih iz dobre riznice srca svog, po reyi Gospodqoj (Mt.12,35). Me$utim, niko ne moùe uçi u bogoslovxe i reçi doliynu rey o Bogu bez Duha Svetoga. Wtaviwe, niko od onih koji govore Duhom Boùijim ne moùe da govori protiv vere u Hrista. On govori jedino ono wto izgra$uje, wto privodi Bogu, wto uvodi u Carstvo, wto obnavxa drevno blagorodstvo i wto poneke od spasavanih sjediquje sa Bogom. Projava Duha se svakome daje na korist (1.Kor.12,7). Stoga onaj ko se obogatio reyju mudrosti Boùije i primio dobri udeo reyi poznaqa u stvari stoji pod dejstvom Boùanskog Duha, predstavxajuçi dom neiscrpnih riznica Boùijih. 86. Niko od onih koji su poverovali u Hrista i krstili se ne ostaje bez udela u blagodati Duha, ukoliko se nije potpuno predao u plen dejstvu protivnog duha, oskrnavivwi veru delima i saùivevwi se sa nemarom i bezbriùnowçu. Onaj ko je sayuvao neugasivu prvinu Duha, primxenu na krwtequ, ili koji ju je, ugawenu, opet razgoreo delima pravde, svakako çe odozgo dobiti i Qegovu punotu. Dobro se podvizavajuçi, on se kroz punotu Duha udostojava da primi rey mudrosti kako bi pouyavao u Crkvi, ili rey poznaqa tajni Boùijih po istome Duhu - kako bi znao tajne Carstva nebeskog, ili po istome Duhu iskrenu veru - kako bi verovao u obeçaqa Boùija kao Avraam, ili dar isceleqa od istoga Duha - kako bi leyio bolesti, ili dar yiqeqa sile [tj. yuda] - kako bi isterivao besove i yinio znake [yuda], ili dar prorowtva - kako bi predvi$ao i proricao buduçe, ili dar razlikovaqa duhova - kako bi prepoznavao ko govori sa Duhom Boùijim, ili dar tumayeqa razliyitih jezika, ili dar ukrepxivaqa napaçenih, ili dar upravxaqa pastvom ili narodom Boùijim, ili dar xubavi prema svima i qenih plodova, tj. dugotrpxeqa, dobrote i svih ostalih. Onoga, pak, ko nema udela u svemu reyenome, ne znam ka-
139 ko bih ocrtao kao vernog yoveka ili na koji nayin bi pripadao broju onih koji su se obukli u Hrista kroz sveto krwteqe. 87. Onaj ko ima xubavi ne ume da zavidi iz xubomore, ne uznosi se kao visokouman i drzak, ne nadima se ni pred kim, ne pravi nered, yineçi ono wto je nepriliyno u odnosu na bliùqega, ne iwte samo svoju korist, veç i ono wto je blagotvorno za bliùqeg, ne razdraùuje se na onoga ko ga oùalowçuje, ne pamti ukoliko ponekad od nekoga pretrpi newto lowe, ne raduje se ukoliko mu prijatexi [trpe] nepravdu, veç se raduje zbog qihove istine i pravde, pokriva sve ùalosno wto nai$e na qega, svemu sa jednostavnowçu i nezlobivowçu veruje, nada se da dobije sve wto nam je Bog obeçao, trpi sva iskuweqa, nikom ne uzvraçajuçi zlom za zlo. Delatex xubavi nikada ne otpada od xubavi prema bliùqem (1.Kor.13,4-8). 88. Od onih koji su se udostojili da prime nebesku blagodat Svetoga Duha kroz razliyite darove, jedni su novoro$enyad i nesavrweni i u boùanstvenim darovima, dok su drugi savrweni xudi i imaju ih u qihovoj punoti. Po uzrastaqu u delaqu boùanstvenih zapovesti, prvi napreduju u darovima. Ispuqavajuçi se veçim darovima Duha, oni ukidaju prethodne darove novoro$enyeta. Stigavwi, pak, do vrhunca xubavi i poznaqa Boga, drugi, po apostolu, veç ostavxaju delimiyne darove, tj. prorowtva, razlikovaqa duhova, darove pomagaqa drugima, upravxaqa itd. Jer, onaj ko je uwao u palatu xubavi ne poznaje delimiyno Boga, koji je xubav. Naprotiv, razgovarajuçi sa Qim licem u lice, on ga poznaje u punoti, kao wto je i On qega poznao. 89. Onaj ko se iz revnosti za duhovne darove postarao da stekne xubav i stekao je, ne zadovoxava se da govori pri molitvi i yitaqu samo radi sopstvenog duhovnog izgra$ivaqa. Jer, onaj ko govori samo Bogu jezikom kada se moli i poje, sebe izgra$uje, kao wto govori [sveti] Pavle. Qemu je neophodno, opet po [svetom] Pavlu, da —prorokuje” radi izgra$ivaqa Crkve Boùije, tj. da bliùqe pouyava vrwequ boùanstvenih zapovesti i da hitaju da blagougode Bogu. U yemu çe iguman koji uvek razgovara samo sa sobom i sa Bogom molitvom i pojaqem, biti nekome od koristi, tj. ukoliko ne razgovara i sa svojim posluwnicima, ili otkriveqem Svetoga Duha, ili znaqem tajni Boùijih, ili predvi$ajuçim proroykim darom, ili pouyavaqem reyima i mudrowçu Boùijom? Jer, ukoliko im ne da lako razumxivu rey pouke, pismenu ili usmenu, ko çe se od qegovih posluwnika spremiti za rat protiv strasti i demona? Zaista, ukoliko ne iwte da ima izdawnu rey pouke i poznaqe Duha za nazi$ivaqe pastve svoje, pastir nije revnitex darova Boùijih. Jer, kada se samo moli i mnogo poje jezikom, moleçi se duhom svojim, tj. duwom svojom, on izgra$uje sebe. Qegov um je, me$utim, besplodan, buduçi da ne DOBROTOXUBXE Ì
140 HILANDARSKI PREVODI prorokuje reyju pouke i da ne izgra$uje Crkvu Boùiju. [Sveti] Pavle se veçma od svakog yoveka sjediqavao molitvom sa Bogom. Pa ipak, on je viwe ùeleo samo pet reyi iz svog plodonosnog uma da kaùe u Crkvi kako bi pouyio i druge, negoli hixade reyi psalmopojaqa jezikom. Dakle, ograniyivwi dostojanstvo pastira samo na psalmopojaqe i yitaqe, duhovni rukovoditexi su izgubili put xubavi. 90. Onaj ko nam je dao biçe od predloùenog vewtastva i umne suwtine, suprotnosti po prirodi sjedinivwi na yudesan nayin u jednu liynost, dao nam je i blaùenstvo reyju mudrosti i svoga poznaqa. On je reyeno uyinio sa jedne strane da bismo duhovnim znaqem videli skrivene riznice mudrosti Carstva nebeskog, koje nam je darovao, a sa druge da bismo reyju mudrosti svojim bliùqima obznanili bogatstvo dobrote Qegove i dobra veynoga ùivota, koja je ugotovio na sladost onima koji ga xube. 91. Onaj ko se uzdigao iznad pretqi i obeçaqa tri zakona dostigao je do ùivota koji se ne podvodi pod zakon. On sam je postao zakon Crkve i ne biva pod vlawçu zakona. Slobodan ùivot ne podleùe zakonu, buduçi iznad svake prirodne nuùnosti i zastraqeqa. Onaj ko je dospeo do qega u stvari se oslobodio, buduçi da je prevaziwao telo i postao ogaq kroz opwteqe sa Duhom. On se vascelo sjedinio sa Hristom, koji je iznad svake prirode. Za qega je ukinuto ono wto je delimiyno i nesavrweno. 92. Onaj ko je postao prijemyiv za poznaqe Prvoga Uma (koji je Poyetak i Kraj svega, bezgraniyan po sebi i unutra i izvan u odnosu na sve drugo), zna da je sam i da samuje. [On zna] i izme$u samujuçih da samuje. Ostajuçi sam, on ne trpi wtetu u svom savrwenstvu, ni boraveçi sa mnogima ne trpi wtetu u usamxivaqu. On je svuda isti i u svemu sam, buduçi da je za jedne poyetak qihovih kretaqa ka usamxivaqu i [za druge] savrweni kraj vrline koji se nalazi pred qima. 93. Nesmesivo jedinstvo i spoj duwe i tela, ukoliko je u saglasnosti sa sobom, savrwava jedno delo, bilo vewtastva, bilo duhovne prirode. Ukoliko, me$utim, nije u saglasnosti, ono stvara bratoubilayku bitku, u kojoj svako priùexkuje pobedu. Dolazi, me$utim, slovesnost i primequje svoju moç, odmah razvejavajuçi [strast] pobedoxubxa i dajuçi prvenstvo jedinstvu, te ponovo uspostavxajuçi celinu dela u prirodi i duhu. 94. Od tri osnovna dela nawe duwe, jedan [slovesni deo] vlada i qime se ne vlada, drugi [sryani] i vlada i qime se vlada, a treçi [ùelatexni] ne vlada, ali se qime vlada. Ukoliko se, me$utim, deo koji vlada postavi pod vladavinu jednog od dva dela kojima se vlada, po prirodi slobodan se pokazuje kao sluga onom [delu] koji je po prirodi sluga, izlazeçi iz okvira vladaqa i svoje prirode, usled yega se dewava veliki zastoj me$u qima. I sve
141 dok postoji zastoj me$u qima mi ne vidimo da je sve pokoreno Slovu [Jev.2,8]. Ukoliko se, pak, deo koji vlada odrùi iznad drugih i dovede ih pod vlast svoju, razjediqeno se sjediquje i saglawava, postiùuçi mir sa Bogom. I powto mu se sve pokori, Slovo predaje Carstvo Bogu i Ocu. 95. Ukoliko nayelo yetiri glavne vrline drùi u potyiqenosti pet yula i yuva qihovo svagdawqe pokoravaqe, priroda tela, sayiqena od yetiri sastojka, ne ometa toyak ùivota da se kreçe bez prepreka. Ukoliko se on kreçe na reyeni nayin, sile nawe ne ustaju jedna protiv druge, veç se stradalni deo ùexe i sryanosti saglawava sa slovesnim. Poprimivwi svoju prirodnu vlast, um od yetiri glavne vrline pravi koyiju, a od sluùebne petorice [yula] - presto. Pobedivwi tlayitexsko telo, on se sa yetiri koqa podiùe na nebo. Stavwi pred Cara vekova, on se ovenyava vencem pobede, u Qemu nalazeçi pokoj od svih svojih ho$eqa. 96. Onima koji postaju savrweni u vreme umozreqa i koji se oslaqaju na stubove Duha, priprema se yawa i daje se hleb carske gozbe. Qima se daje presto da poyinu i novac da se obogate. I riznica bisera i dragog kameqa je spremna za qih i nebrojeno bogatstvo im se daje u ruke. Buduçi da su najhitriji u delima, delaqe ih yini prozorxivim i priprema ih da stanu pred samog Cara, a ne pred nemarne xude. 97. Wta se od dvoga zbiva: da li se Carstvo nebesko podviùnicima daje jow ovde ili posle smrti. Ukoliko se jow ovde daje, pobeda je neopoziva, radost neizreciva i nawe usho$eqe u Raj slobodno. Jer, Raj se nalazi pravo na boùanstvenom istoku. Ukoliko se, me$utim, ono daje posle smrti, mi treba da ispitamo da li ishod iz ovoga ùivota biva bez straha, wta je Carstvo nebesko i Carstvo Boùije i Raj, u yemu se razlikuje jedno od drugoga i koje je vreme svakoga od qih, te da li zadobijamo svo troje i kako i kada i posle koliko vremena. Jer, onaj ko se nawao u prvom dok je jow u ùivotu i nosi telo, nije izgubio ni druga dva. 98. Gorqi svet je jow uvek nepotpun i oyekuje svoje dovrweqe, kako bi se vaspostavio u svojoj punoti od prvorodnih Novog Izraixa, koji gledaju Boga. Jer, gorqi svet se upotpuquje, puneçi se onima koji hitaju bogopoznaqu. I powto se upotpuni, ogra$ujuçi krajeve doqeg sveta vernih i nevernih, postaçe jedan jedinstveni sabor, dajuçi svakome svoju ocenu i razdvajajuçi dva nesaglasna reda. Gorqi svet privodi sebi nayela i krajeve drugih i odre$uje ih kao neograniyenu ogradu. On sam se, me$utim, ne rukovodi niti upravxa drugim nayelom, koje bi ga ograniyavalo. On ima svojstvo svagdakretaqa, usled yega se ne saùima u sebe, niti se rasprostire van svojih granica, veç je za druge subotovaqe [poyinak] i uspokojeqe svakog nayela i pokreta. DOBROTOXUBXE Ì
142
HILANDARSKI PREVODI
99. Nebeske sile u celini, kao pesmopojci koji predvode u pojaqu, svrstavaju se u zborove na trojiyan nayin i trojiyno stoje kraj Svete Trojice, kojoj prinose hvalospev, sluùeçi sa strahom. Od qih jedne su rasprostrte ispod Nayela i Uzroka svega. One su mu najbliùe i predvode u pesmama. Po redu, one su prestoli, heruvimi i serafimi. Qihova odlika je ogqena mudrost i poznaqe nebeskih [stvari], a qihovo glavno delo jeste bogodoliyna himna —Gel” na jevrejskom jeziku. Druge sile su u sredini, izme$u prethodnih i potoqih, tj. vlasti, gospodstava i sile, koje stoje oko Boga. Qihova odlika je usmeravaqe velikih stvari, delaqe yuda i ostvareqa yudesnih znameqa. Qihovo glavno delo jeste trisveta pesma —Svet, Svet, Svet”. Druge sile dolaze nama xudima, buduçi iznad nas, a ispod viwih sila. One stoje oko Boga i zovu se nayela, arhan$eli i an$eli. Qihova odlika je da izvrwavaju boùanstvene sluùbe, a qihovo glavno zanimaqe je pesma —Aliluja”. Ukoliko se, dakle, usavrwi svakom vrlinom i uzvisi svakim znaqem i mudrowçu Duha i boùanstvene vatre, slovesna xudska priroda preko boùanstvenih darova postaje bliska sa reyenim silama, buduçi da zbog yistote sebi privlayi odlike svake ponaosob. Sa posledqim biva bliska kroz sluùeqe i delaqe zapovesti Boùijih, sa sredqima - kroz sastradavaqe i zawtitu xudi, te kroz domostroj velikih i boùanstvenih stvari i dejstva Duha. Prvima se, pak, ona priopwtava preko ogqene mudrosti slova i poznaqa boùanstvenih i xudskih stvari. Usavrwavajuçi se i primajuçi darove jedan za drugim, xudska priroda se preko qih sjediquje sa Deseticom*) - Bogom, s obzirom da mu je od sebe prinela prvine deset redova. 100. Bog je Jedinica i Trojica. On poyiqe od Jedinice i, buduçi da je Desetica, kruùno se zavrwava u sebi. Bog u sebi ima poyetke i zavrwetke svega. On je, me$utim, izvan svega, buduçi da je iznad svega. Onaj ko se nawao u Qemu, smestio je sebe u smislove [naznayeqa] i poznaqe biça. I premda stoji izvan svega, on obitava u svemu, znajuçi poyetke i krajeve svih, buduçi da je Slovom stekao umno jedinstvo sa Ocem i Duhom postao savrwen. Svesavrwenoj, Nerazdexivoj i Jednosuwnoj Trojici, kojoj se poklaqamo u Liynostima Oca, Sina i Duha Svetoga i koja se slavi kao Jedna Priroda i Carstvo i Sila Boùanstva, priliyi moç u vekove vekove. Amin.
*)
Broj deset je od davnina smatran simvolom Boga. Pitagorejci su ga nazivali —tetrakti” (yetverac), jer je jednak zbiru prva yetiri broja (1 Ë 2 Ë 3 Ë 4 Õ 10), smatrajuçi ga najveçim i savrwenim, korenom i izvorom svakog stvaraqa. Sliynu simvoliku koriste i hriwçanski pisci (Klimen Aleksandrijski, Origen).
143
DOBROTOXUBXE Ì
TEOLIPT, MITROPOLIT FILADELFIJSKI Kratko svedoyanstvo o qemu Veliko filadelfijsko svetilo, Teolipt je bio u punoj snazi pri Androniku Drugom Paleologu, oko 1325. godine. On je najpre provodio podviùniyki ùivot na Svetoj Gori, a potom je prizvan da primi vladiyanski yin u Filadelfiji. Pod qegovim rukovodstvom i tajnovodstvom se nalazio Grigorije Solunski, kome je dao prekrasne yasove o svewtenom trezvoumxu i otkrio tajne umne molitve dok je jow bio zauzet svetskim stvarima, kao wto stoji u qegovom ùitiju, koje je napisao patrijarh Filotej. Qegovo trudoxubivo slovo predstavxa tayno i verno izobraùeqe pravila skrivenog delaqa u Hristu. I poglavxa koja slede, u kojima su boùanstvene misli sjediqene sa yistotom izraùavaqa, predlaùu se zajedno sa ostalim (otaykim spisima) stoga wto su veoma pouyna i dragocena za one koji u kratkom pregledu hoçe da imaju yitavo bogomudro uyeqe duhovnog mudroxubxa.
144
HILANDARSKI PREVODI
TEOLIPT, MITROPOLIT FILADELFIJSKI SLOVO u kome se objawqava skriveno delaqe u Hristu i ukratko pokazuje u yemu se sastoji glavno delo monawkog yina 1. Monawtvo je visoko i mnogoplodno drvo, yiji koren predstavxa - odstraqivaqe od svega ùivotnog, grane - nepristrasnost duwe i odsustvo bilo kakvog oseçaqa za stvari koje su ostavxene, a plod - bogatstvo vrlina i bogotvorna xubav i radost, koja je od qih neodvojiva. Apostol govori: A plod Duha jeste: xubav, radost, mir i ostalo (Gal.5,22). 2. Udaxavaqe od sveta daruje pribeùiwte kod Hrista. Svetom ja nazivam xubav prema yulnim stvarima i telu. Onaj ko se odstraquje od qih radi razumevaqa istine, postaje Hristov usvojenik radi xubavi prema Qemu. Odvojivwi se od svega svetskog, on je kupio jedan mnogoceni biser, tj. Hrista. 3. Ti si se u Hrista obukao u spasonosnom krwtequ, odbacivwi prxavwtinu (grehovnu) u boùanstvenoj kupexi. U qoj si stekao svetlost duhovne blagodati i prvobitno blagorodstvo. Wta je, pak, potom bilo? Ili, boxe reyeno, kako je potom yovek postradao zbog nerazumnosti? Xubavxu prema svetu on je izmenio boùanstvene crte, pristrasnowçu prema telu unakazivwi obraz. I mrak strasnih pomisli je zacrnio ogledalo qegove duwe, u kome inaye treba da se ogleda Hristos, umno Sunce. 4. Sada si opet prilepio duwu svoju za strah Boùiji, poznao pomrayeqe svetskog nastrojeqa, shvatio rasejanost misli koju u um uvode ùivotne brige, uvideo ispraznost [mislenog] lutaqa, u koje yoveka neizbeùno gura mnogometeùni ùivot, ranio se strelom xubavi prema tihovaqu, zatraùio mir pomisli, po reyi proroka: Traùi mira i idi za qim (Ps.33,14), zaùeleo duwevno spokojstvo koje se od qega ra$a, po reyi istog proroka: Povrati se, o duwo moja, u spokoj tvoj (Ps.114,7). Stoga ti je na misao i dowlo blagorodstvo koje si dobio na krwtequ po blagodati i koje si potom odbacio zlim proizvoxeqem, sluùeçi strastima u svetu. Sada si ga ponovo vaspostavio dobrim proizvoxeqem, dowavwi u svewteno uyiliwte i obukavwi yasnu odeçu pokajaqa, davwi od sve duwe zavet da prebivaw u manastiru do smrti.
145 5. I ti si veç drugi zavet poloùio pred Bogom. Prvi (si poloùio) kad si stupio u sadawqi ùivot, a drugi (si poloùio) kad si uzrevnovao za (dobar) qegov kraj. Najpre si se radi vere sjedinio sa Hristom, a potom si se pokajaqem prilepio za Qega. Najpre si obreo blagodat, a potom si primio obaveze na sebe. Najpre kao mlad nisi oseçao dostojanstvo koje ti je darovano (premda si kasnije, dostigavwi uzrast, poznao veliyinu dara te [okolnost] da nosiw uzdu na svojim ustima), a kasnije si, nalazeçi se u savrwenom razumu, jasno shvatio silu obeçaqa. Pazi, dakle, (i drùi rey) kako ne bi, naruwivwi obeçaqe, bio kao neki sasud razbijen u paramparyad i bayen u tamu najkrajqu, gde su play i wkrgut zuba. Jer, osim pokajaqa nema drugog puta koji vodi ka spasequ. 6. Poyuj wta ti saopwtava David: Viwqega si postavio za utoyiwte svoje ( Ps.90,9 ). Ti si izabrao bolan ùivot, po duhu Hristovom. [Pazi] da ti se ne pribliùi zlo koje se lepi na nas pri kretaqu u svetu. Powto si uzeo na sebe pokajaqe, pazi da za tobom ne idu pohlepa, uteha, yast, ukrawavaqe, neobuzdavaqe yula. Neka ne stoje bezakonici pred oyima tvojim (Ps.5,6), tj. lutaqe misli, porobxenost uma, raspuwtenost pomisli koje se smequju, namerno skretaqe od pravog puta i smuçenost. Xubav prema roditexima, braçi, srodnicima i prijatexima neka te ne sreçe (na tvom putu). Ni nepotrebno i nekorisno susretaqe i razgovor sa qima neka kod tebe nema mesta. 7. Ukoliko na reyeni nayin zavoliw odricaqe od sveta i telom i duwom, biy nevoxa neçe se pribliùiti tvojoj duwi i strela tuge neçe raniti tvoje srce, niti pomrayiti lice tvoje. Oni koji su napustili slastoxubivu narav i pristrawçe prema ranije navedenom otupxuju ùalac tuge. Jer, Hristos dolazi duwi koja se podvizava i srcu daje neizrecivu radost. Reyenoj duhovnoj radosti niwta i nikada ne mogu da oduzmu ni slasti sveta, ni qegove xute goryine. Dobra razmiwxaqa, spasonosna seçaqa, boùanstvena umozreqa i reyi mudrosti sluùe podviùniku i yuvaju ga na putevima qegove bogougodne delatnosti. Stoga on i gazi svaku nerazumnu pohotu i drsku jarost kao guju i guwtera, te potire gnev kao lava i slastoxubxe kao zmiju. Uzrok qegovog napuwtaqa svake nade u xude i pomenute stvari i prilepxivaqa uz Boga, praçenog Qegovim svagdawqim umnim prizivaqem u pomoç i bogaçeqem bogopoznaqem, jeste sledeçe obeçaqe: Jer, na mene se pouzdao, i izbaviçu ga; pokriçu ga, jer je poznao ime moje. Prizvaçe me, i usliwiçu ga i izbaviçu ga od svih koji ga skorbe i proslaviçu ga (Ps.90,14-15). 8. Vidiw li kakva je borba onih koji se podvizavaju u Gospodu i kakve su im nagrade? Potrudi se da reyeno zvaqe izvrwiw na delu, odbacujuçi pomisli o stvarima s obzirom da si se DOBROTOXUBXE Ì
146 HILANDARSKI PREVODI osamio telom. Powto si promenio odelo, uyini sebe strancem (tj. tu$im za sve i u oseçaqu srca), odbaci i same reyi (svojstvene svetu), a ne samo srodnike po prirodi. Jer, ukoliko ne prekratiw lutaqe mislima spoxa, neçew moçi da ustanew protiv onih koji ti spremaju zasede unutra. Ukoliko ne pobediw one koji te napadaju preko vidxivih stvari, neçew obratiti u bekstvo nevidxive napadaye. Ukoliko prekratiw spoxawqu razonodu i ukrotiw unutrawqe pomisli, um çe poyeti da se uzdiùe ka duhovnim delima i reyima (ili da bude bodar u qima). I ti çew umesto poretka koji se drùi pri opwtequ sa srodnicima i prijatexima paùxivo da ispuqavaw poredak dobrog delaqa. Umesto sujetnih reyi, koje se razvijaju u svetkom razgovoru (na pomrayeqe duwe), tvoju duwu çe prosveçivati i urazumxivati razmatraqe i objawqeqe Boùanstvenih reyi, koje se kreçu u seçaqu. 9. Odreweqe yula nalaùe uzde na duwu, a uzde na yulima daju slobodu duwi. Zalazak sunca uzrokuje noç. Ukoliko, pak, Hristos iza$e iz duwe, naiçi çe mrak strasti i obuzeti je, pri yemu çe je mislene zveri rastrgnuti. Kada yulno sunce iza$e, zveri se sakrivaju u svoje jazbine. A ukoliko Hristos uzi$e na nebo srca koje se moli, svako saoseçaqe prema svetu prestaje, telesna ùexa iwyezava i um izlazi na delo svoje, tj. bogomislije do veyeri. I on delaqe duhovnog zakona ne ograniyava samo odre$enim vremenom ili odre$enom merom, veç (se u qemu podvizava) sve dok sadawqi ùivot ne do$e do kraja i duwu natera da iza$e iz tela. Ukazujuçi na reyeno prorok govori: Koliko zavoleh zakon tvoj, Gospode; sav dan pouyeqe je moje (Ps.118,97). On danom naziva tok sadawqeg ùivota svakoga. Dakle, prekrati spoxawqe besede sa spoxawqima sve dok ne na$ew mesto yiste molitve i dom u kome obitava Hristos, koji te prosveçuje i usla$uje poznaqem i posetom svojom. On te i podstiye da skorbi za Qega smatraw radowçu i da svetske slasti odbacujew kao pelen. 10. Vetrovi podiùu morske talase. Ukoliko oni ne prestanu, valovi ne mogu da se smire, niti more da se ukroti. I lukavi duhovi u duwi nemarnog podiùu seçaqe na roditexe, braçu, srodnike i prijatexe, kao i na pirove, praznike, pozoriwte i sve druge pronalaske slastoxubxa, nagovarajuçi ga da se vidi sa prvima i da primi uyewçe u drugima vidom, jezikom i telom, kako bi i sadawqe vreme uzaludno potrowio, i kako bi mu potoqe, dok sam sedi u keliji, prolazilo u ispraznim seçaqima o vi$enom i sluwanom. Eto kako se uzalud upropawtava ùivot monaha koji dozvoxavaju da im se seçaqa na svetske stvari zapeyaçuju u seçaqu, kao wto noge yoveka koji hodi po snegu ostavxaju svoje tragove. Kako çemo ubiti zveri ukoliko im dajemo hranu? Kako çemo umrtviti mudrovaqe tela ukoliko i na delu i pomislima budemo zauzeti nerazumnim druùeqima i obiyajima? I kako çe-
147 mo moçi da poùivimo ùivotom u Hristu, kao wto smo obeçali? Trag nogu u snegu se uniwtava ili od sunyevih zraka, ili od vode koja pada u vidu kiwe. I seçaqa na predmete slastoxubxa i slastoxubiva dela, koja kruùe u umu, nestaju ili Hristovim osijaqem u srcu kroz molitvu, ili kiwom umilnih suza (iskrene skruwenosti). 11. Kako çe monah koji nerazumno dejstvuje izgladiti iz uma predstave koje su se ranije zapeyatile? Ukoliko zadrùavaw obiyaje sveta delo vrlina se vrwi samo telesno. U duwu se peyate i zadrùavaju dobra seçaqa i usexavaju boùanstvene reyi ukoliko yestim molitvama, koje se vrwe sa vrelim umileqem, iz uma izgladiw seçaqe na ranija dela. Svetlost seçaqa na Boga sa verom i skruwenost srca kao noù seku zla seçaqa. Podraùavaj mudrost pyela. Videçi da oko qih leti mnowtvo osa, one ostaju unutar kownice, izbegavajuçi wtetu od svojih napadaya. Pod osama razumi opwteqe sa svetom i svetovqacima. Izbegavajuçi ih sa svim staraqem, prebivaj u skrivnici yasne obitexi, te pokuwaj daxe da u$ew u unutrawqu straùarsku tvr$avu duwe, gde obitava Hristos, od koga dolaze mir, radost i nepomutiva tiwina. Oni su darovi Hrista, umnog Sunca, koje On kao neke zrake ispuwta iz sebe i kao nagradu daje duwi koja ga prima sa verom i dobrotoxubxem. 12. Dakle, sedeçi u keliji seçaj se na Boga. Odvezujuçi um od svega, bezglasno ga polaùi pred Qega. I sve raspoloùeqe srca izlivaj pred Qim, prilepxujuçi se xubavxu uz Qega. Seçaqe na Boga jeste umozreqe Boga, koji ka sebi privlayi gledaqe i ustremxeqe uma, ozarujuçi ga svojom svetlowçu. Presekavwi u sebi sve oblikovne predstave postojeçeg, um se obraça Bogu i vidi ga bezobliyno. I on svoj pogled prosveçuje, bez obzira na nesavrweno poznaqe Sagledavanog usled Qegove nepristupne slave. Iako Sagledavanog ne poznaje zbog Qegove nepostiùivosti, um istinski zna da je On Onaj koji jeste i koji jedini ima nadsuwtastveno Biçe. Hraneçi svoju xubav prema Qemu bogatstvom blagosti koja istiye iz Qega i zadovoxavajuçi svoja stremxeqa, on se udostojava svagdawqeg uspokojeqa u Qemu. 13. Eto svojstava istinskog seçaqa na Boga. Molitva je mislena beseda sa Gospodom. U qoj se proiznose reyi molitve sa svecelim ustremxeqem oka uma ka Bogu. Ukoliko misao yesto priziva ime Gospodqe, a um napregnuto pazi na prizivaqe Boùanstvenog imena, svetlost poznaqa Boga kao svetli oblak osequje yitavu duwu. 14. Posle istinskog i prixeùnog seçaqa na Boga dolazi xubav i radost. Prorok David govori: Setih se Boga, i obradovah se (Ps.76,4). Posle, pak, yiste molitve sledi pomenuto poznaqe Boga i umileqe. Isti prorok govori: U koji dan te prizovem; evo DOBROTOXUBXE Ì
148 HILANDARSKI PREVODI poznadoh da si ti Bog moj (Ps.55,10): %rtva je Bogu duh skruwen (Ps. 50,19). Ukoliko um i misao stoje pred Bogom sa napregnutom ustremxenowçu oka prema Qemu i vrelim moxeqem, doçi çe i srdayno umileqe. Ukoliko um, rey i duh (srce) pripadaju Bogu, prvi - paùqom, druga - prizivaqem, a treçi - umileqem, u stvari yitav unutrawqi yovek vrwi sluùbu Bogu, po zapovesti Gospodqoj: Xubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim (Lk.10,27) i ostalo. 15. Hoçu, uostalom, da znaw newto kako se ne bi desilo da misliw da se moliw, a da si u stvari daleko od molitve, te da ispadne da se uzalud trudiw i da tryiw uzalud (Gal.2,2). Za vreme usne molitve ponekad se vrwi psalmopojaqe, a um negde luta strasnim pomislima po svetskim predmetima, usled yega gubi shvataqe pevanoga. Sliyno biva i u mislenoj molitvi. Yesto misao ponavxa reyi molitve, a um (paùqa) je ne prati, ne ustremxujuçi svoje oko Bogu, kome se i obraça beseda u molitvi, veç neprimetno skreçe na druge pomisli. I premda misao obiyno govori reyi, umu izmiye poznaqe Boga (tj. seçaqe na Qega i razumno stojaqe pred Qim). U reyenom sluyaju duwa jeste neuredna i kao nesvesna, s obzirom da qen um luta u nekim mawtaqima i kruùi ili u neyemu wto ga privlayi i wto ga potkrada, ili u onome ka yemu sam svojevoxno odlazi. A kako çe se usladiti molitva onome ko se moli bez svesti pred kim se moli i o yemu se moli, i ukoliko u duwi nema molitvenog ustrojstva. Kako çe se razveseliti molitvom srce onoga ko ima samo izgled molitvenika, iako u sebi nema istinski uspostavxenu molitvu. Raduje se srce onih koji traùe Gospoda (Ps.104,3). Gospoda iwte onaj ko sa svom miwxu i sa vrelim raspoloùeqem pripada Bogu, odbacujuçi svaki svetsku pomisao radi poznaqa Boga i xubavi, koji izviru iz yeste yiste molitve. 16. Da bih objasnio kakvo treba da bude sagledavaqe uma pri seçaqu na Boga i moxeqe misli za vreme yiste molitve, uzeçu pore$eqe sa telesnim okom i jezikom. Seçaqe (na Boga) za um i molitva za misli jeste ono wto je zrak za oko ili izgovaraqe reyi za jezik. Oko kroz yulo vida prima utisak od predstojeçeg vidxivog [predmeta], ne ispuwtajuçi nikakav zvuk, veç samim opitom gledaqa stiyuçi znaqe o vidxivom. I um se seçaqem (poznaqem) sa xubavxu ustremxuje pred Boga, te se sa vrelim oseçaqima i çutaqem jednostavnog umozreqa prilepxuje uz Qega, ozarujuçi se boùanstvenim osijaqem, kroz koje prima zalog buduçe svetlosti. Izgovarajuçi reyi, jezik onome ko sluwa otkriva nevidxive ùexe srca. I misao, yesto i vatreno proiznoseçi kratke reyi molitve, otkriva prozbu duwe svevideçem Bogu, dok neodstupnom molitvom i neprestanom skruwenowçu srca ozaruje yovekoxubivu wtedrost milosrdnog Boga i prima bogat-
149 stvo spaseqa. Srce skruweno i uniùeno Bog neçe odbaciti (Ps. 50,19). 17. Ka shvataqu vrweqa yiste molitve moùe da te rukovodi i uobiyajeno ponawaqe pred licem zemaxskog cara. Ukoliko se desi da dobijew pristup caru, ti çew telom (prikladno) stojati pred qim, dok çew ga jezikom umoxavati i oyi prema qemu (umoxavajuçe) ustremxivati. Na reyeni nayin çew privuçi carsku naklonost. Sliyno yini i na molitvi, bilo da si na crkvenom sabraqu ili da se moliw u kelijnoj usamxenosti. Dolazeçi u crkvu na opwtu molitvu Gospodu sa bratijom, pazi da ti, dok telom stojiw pred Qim i jezikom proiznosiw psalmopojaqe, i um bude paùxiv prema reyima i prema Bogu, sa jasnom svewçu sa kim besedi i kome se obraça. Seçaj se da çe se srce udostojiti neoduzimxive radosti i neizrecivog mira ukoliko se misao usrdno i yesto zanima molitvom. Usamxeno sedeçi u keliji drùi se mislene molitve sa trezvoumxem i skruwenowçu srca. I tebe çe oseniti vi$eqe zbog trezvoumxa. U tebe çe se useliti poznaqe zbog molitve. Najzad, na tebi çe poyinuti mudrost zbog umileqa, izgoneçi beslovesno slastoxubxe i usa$ujuçi boùanstvenu xubav. 18. Veruj mi, istinu ti govorim: pri svakom svom trudu pored sebe neodvojivo imaj majku svega dobrog, tj. molitvu, koja neçe zadremati dok ti ne pokaùe braynu odaju i ne uvede te unutra, ispuqavajuçi te neizrecivom slavom i radowçu. Odstraqujuçi sve prepreke unaokolo, ona ravqa stazu vrlina i yini je prohodnom za one koji iwtu (spaseqe). 19. Evo pogledaj i nayin mislene borbe. Beseda (tj. unutrawqa rey u molitvi) uniwtava strasne pokrete, gledaqe (tj. ustremxeqe) uma ka Bogu progoni svetske pomisli, a umileqe odseca teloxubxe. Oyigledno je da molitva, sastojeçi se iz neuçutnog prizivaqa Boùanstvenog imena, predstavxa saglasnost i jedinstvo uma, reyi i duwe (srca). Gospod govori: Gde su dva ili tri sabrana u ime moje, onde sam i ja me$u qima (Mt.18,20). Prizivajuçi duwevne sile iz rasejanosti po predmetima strasti i sjediqujuçi ih me$u sobom i sa samom trodelnom duwom, molitva ih izmiruje sa Jednim Triipostanim Bogom. U poyetku molitva, posredstvom raznih vrlina, iz duwe izgla$uje sramotu greha, a potom, posredstvom poznaqa koje joj je svojstveno, u qoj izobraùava lepotu boùanstvenih crta, najzad je iznoseçi pred Boga. I duwa odmah Tvorca priznaje svojim. Jer, reyeno je: U koji dan te prizovem; evo poznadoh da si ti Bog moj (Ps.55,10). I On qu poznaje, s obzirom da se kaùe: Pozna Gospod one koji su Qegovi (2.Tim.2,19). Ona poznaje usled yistote obraza. Svaki, pak, obraz ima prirodnu yeùqu prema Prvoobrazu. A biva poznata radi podobija po DOBROTOXUBXE Ì
150 HILANDARSKI PREVODI vrlinama, putem kojih ima poznaqe o Bogu i Qime biva poznata. 20. Onaj ko ùeli da stekne carsku naklonost upotrebxava trojaki postupak: ili (doliynim) reyima moli (cara), ili çuteçi stoji pred qim (sa umoxavajuçim poloùajem), ili se pruùa pred qegove noge, s obzirom da jedino on moùe da mu pomogne. I yista molitva u sebi ujediquje um, (unutrawqu) rey i duh (srce). Ona reyju priziva ime Boùije, umom bez rasejanosti gleda na Boga koga priziva, a duhom (srcem) projavxuje skruwenost, smireqe i xubav. Na reyeni nayin ona stiye naklonost Bespoyetne Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha, Jednoga Boga. 21. Raznovrsnost jela budi ùexu da se [sva] probaju. I razne vrste vrlina (duhovnih savrwenstava) bude revnost uma (da ih stiye). Hodeçi, dakle, mislenim putem, ponavxaj reyi molitve i besedi sa Gospodom, neprestano vapijuçi i ne dopuwtajuçi mrzovoxu. Moli se neodstupno, podraùavajuçi bestidnu udovicu, koja je pokrenula na milost neumoxivog sudiju. I ti çew hoditi duhom, ne obraçajuçi paùqu na telesnu pohotu. Ti svetskim pomislima neçew presecati neprekidnost molitve, veç çew biti hram Boùiji, u kome se nerasejano peva Bogu. Prohodeçi mislenu molitvu na reyeni nayin, ti çew se najzad udostojiti da dostignew neprestano seçaqe na Boga i u$ew u nedostupne skrivnice uma, te çew u tajinstvenim umozreqima gledati Nevidxivog, jedan Jedinome Bogu usamxeno sluùeçi i ispuqavajuçi se poznaqem i xubavxu. 22. Ukoliko vidiw da poyiqew da slabiw u molitvi, uzmi kqigu i pazi na ono wto yitaw, usvajajuçi qegov smisao. Nemoj brzo prelaziti preko slova, veç ih razmatraj sa rasu$ivaqem (traùeçi qihov smisao) i spoznato slaùi u um kao u riznicu. Potom poyni da rasu$ujew o proyitanom kako bi se tvoje srce usladilo qegovim shvataqem i kako bi proyitano ostalo nezaboravno. Iz reyenoga çe se u tebi razgoreti plamen pri razmiwxaqu o Boùanstvenim stvarima, kao wto govori David: U razmiwxaqu mome razgore se ogaq (Ps.38,4). Hrana usla$uje ukus ukoliko se dobro izmexe zubima. I Boùanstvene reyi hrane um i vesele srce ukoliko se nalaze u duwi kroz rasu$ivaqe. Isti prorok kaùe: Kako su slatke grlu mome reyi tvoje (Ps.118,103). Uyi tako$e napamet jevan$elske reyi i izreke svetih blaùenih otaca. Izuyavaj i qihova ùitija kako bi sve reyeno imao kao predmet razmiwxaqa tokom noçi. 23. Ukoliko i posle yitaqa i razmiwxaqa o Boùanstvenim reyima bude bilo neophodno da jow neyim oùiviw misao, koja je oslabila na molitvi i ponovo je uyiniw ùivom i delatnom, vrwi usmeno psalmopojaqe tihim glasom sa paùqom uma, ne dozvoxavajuçi sebi da bilo wta od izgovaranog jezikom osta-
151 ne bez razumevaqa. Ukoliko newto izmakne paùqi uma, opet poyni da yitaw stih. Reyeno ponavxaj sve dok um najzad ne poyne neodstupno sa paùqom da prati ono wto izgovara jezik. Um je sposoban i da peva ustima i da se seça na Boga. Reyenome se nauyi iz opita. Kada besedi, yovek i razgovara sa nekim i gleda ga oyima. I onaj ko peva Psalam moùe ustima da peva, a okom uma da gleda na Boga. 24. Nemoj ostavxati poklone. Preklaqaqem kolena se izobraùava pad u greh, premda se podrazumeva i ispovedaqe greha. Ustajaqe sa kolena predstavxa pokajaqe, sa nagovewtajem obeçaqa vrlinskog ùivota. Svako kolenoprekloqeqe vrwi sa mislenim prizivaqem Hrista kako bi, pripadajuçi Gospodu duwom i telom, Boga duwa i tela uyinio pomirxivijim prema sebi. 25. Tvoj naporni molitveni podvig çe biti potpomognut ukoliko mislenu molitvu bude pratilo rukodexe, koje nije mnogobriùno. Sva ukazana delaqa, sjediqena sa molitvom (kao oru$a) izowtravaju paùqu, progone mrzovoxu, duwi saopwtavaju mladalayku ùivost i um yine owtrovidnijim i vrelijim za upraùqavaqe u umnom delaqu. 26. Yim udare u klepalo ti iza$i iz svoje kelije, telesnim oyima gledajuçi na zemxu, a misao udubxujuçi u seçaqe na Boga. Uwavwi u hram i dopunivwi yin molitvenika, nemoj jezikom praznosloviti sa monasima koji stoje blizu, niti umom lutaj po ispraznostima, nego jezik zanimaj psalmopojaqem, a misao drùi u molitvi. Po okonyaqu bogosluùeqa idi u svoju keliju i poyni da yiniw ono wto je odre$eno tvojim kelijnim pravilom. 27. Dowavwi u trpezu, nemoj da gledaw bratska sledovaqa, niti da razbijaw duwu svoju lowim posmatraqima. Gledaj samo na ono wto je stavxeno pred tebe i telu pruùi hranu, sluhu sluwaqe onoga wto se yita, a duwi – molitvu, kako bi, hraneçi se telom i duhom, svecelo zablagodario Onome koji na dobro ispuqava tvoje ùexe. Ustavwi, skromno i çuteçi u$i u svoju keliju, kao trudoxubiva pyela rado se hvatajuçi za trud svojih dobrih dela. Ukoliko newto radiw zajedno sa bratijom, neka tvoje ruke rade, usta çute, a um se seça Boga. Ukoliko se neko da na praznoslovxe, ti ustani i uyini poklon kako bi presekao nepriliyni postupak. 28. Odgoni pomisli i nemoj im dozvoxavati da ti pro$u kroz srce, te da se zadrùe u qemu. Zadrùavaqe strasnih pomisli oùivxuje strasti i umrtvxuje um. Stoga, yim se pribliùe, pri prvoj pojavi u umu, ti poùuri da ih poraziw strelom molitve. Ukoliko budu navaxivale, udarajuçi na vrata paùqe i smuçujuçi misao, znaj da çe dobiti potkrepxeqe od sakrivene ùexe, koja prethodi qihovom napadu. One uznemiravaju i dosa$uju duwi DOBROTOXUBXE Ì
152 HILANDARSKI PREVODI stoga wto kao da polaùu pravo na qu, s obzirom da se u qoj veç pokrenulo proizvoxeqe. U reyenom sluyaju qih treba predavati izrugivaqu kroz ispovest. Jer, zle pomisli se okreçu u bekstvo yim budu objavxene. Pri pojavi svetlosti nestaje tama. I pred svetlowçu ispovesti iwyezavaju strasne pomisli, koje i same jesu tama. Recimo, pomisli tawtine i pohotna strast se odmah progone stidom pri ispovesti i zlopaçeqem pri nowequ epitimije, koja je dobijena zbog qih. Potom veç svakovrsne pomisli brzo beùe sa stidom, nawavwi misao slobodnom od strasti i zauzetom neprestanom skruwenom molitvom. 29. Ukoliko podviùnik (i pored napora da [molitvom ] preseye pomisli koje ga smuçuju, i premda ih na vreme odseca i uniwtava qihovo yesto pojavxivaqe) nije u staqu da ih se sasvim oslobodi znayi da sam neguje qihove uzroke, tj. telesni pokoj i svetsko yastoxubxe, zbog kojih ne ùuri da ih ispoveda. On nema pokoja stoga wto u sebi drùi ono wto neprijatexima daje pravo da ratuju protiv qega. Moùe li onaj ko je oteo tu$e stvari biti slobodan od uznemiravaqa od strane onoga kome ih je oteo? I moùe li on, ne vraçajuçi ono wto zlo zadrùava, oyekivati slobodu od svojih suparnika? Me$utim, ukoliko se podviùnik ukrepi u seçaqu na Boga, te zavoli uniùeqe i zlopaçeqe tela, ispovedivwi svoje misli ne bojeçi se stida, neprijatexi çe se odmah udaxiti. Postavwi slobodna, misao çe drùati neprestanu molitvu i neprekidno umozreqe Boùanstvenog. 30. Svako podozreqe koje se podiùe u srcu protiv nekoga odmah odsecaj, buduçi da razara mir i xubav. Svaku nevoxu koja dolazi spoxa hrabro prihvataj stoga wto ti daje povod za spasonosno trpxeqe, za koje çe ti na nebesima biti darovani pokoj i uteha. 31. Na reyeni nayin provodeçi svoje dane ti çew blagoduwno proùiveti sadawqi ùivot, ispuqujuçi se blaùenom nadom. Po smrti çew se sa smelowçu prestaviti odavde i naseliti u mesta pokoja, koja ti je Gospod pripremio kao uzdarje za ovdawqe napore tvoje. I ti çew sacarovati uz Qega. Qemu priliyi svaka slava, yast i pokloqeqe sa bespoyetnim Qegovim Ocem i Svesvetim i Blagim i %ivotvornim Qegovim Duhom sada i uvek i u vekove vekova. Amin. DRUGIH DEVET POGLAVXA 1. Udaxujuçi se od spoxawqeg i sabirajuçi se unutra, um se vraça samome sebi i sjediquje sa svojom prirodnom mislenom reyju. Tom reyju, koja mu je sapostojeça, on se hvata za molitvu. Molitvom, pak, ushodi ka poznaqu Boga sa svom xubavnom silom
153 i srdaynim raspoloùeqem. I pohota tela odlazi, svako slastoxubivo oseçaqe prestaje i lepote zemaxske viwe nisu prijatne. Ostavivwi iza sebe sve u telu i ono wto je oko tela, duwa ide za krasotom Hristovom, hodeçi yasnim delima i yistom miwxu i pojuçi: Privedowe se Caru devojke za qom (Ps.44,15). Ona Hrista predstavxa i gleda pred sobom, po reyi proroka: Provi$am Gospoda preda mnom svagda, jer je s desne strane meni (Ps.15,8). Ona se prilepxuje uz Hrista xubavxu i uzvikuje: Oyi su moje svagda ka Gospodu (Ps.24,15). Ona sa Hristom besedi yistom molitvom, qome ga nasla$ujuçi i radujuçi, te govori: Qemu çe mio biti razgovor moj, i ja çu se radovati Gospodu (svome) (Ps.103,34). Primajuçi molitvenu besedu, buduçi voxen i imenovan i moxen za pomoç, Bog duwi dariva neizrecivu radost. I duwa, seçajuçi se Boga u molitvenoj besedi, stiye radost u Gospodu, govoreçi sa prorokom: Setih se Boga, i obradovah se (Ps.76,4). 2. Yuvaj yula i isuwiçew nasla$ivaqe yulnim. Beùi od mislenih mawtaqa o yulnim sladostima i isuwiçew slastoxubxe pomisli. Um koji ostaje bez mawtaqa s obzirom da ne prima utiske i izmene ni od slasnih predmeta, ni od pohotnih pomisli, istrajava u yistoj prostoti. Nalazeçi se iznad yulnih i mislenih stvari, on Bogu uznosi svoju misao. On samo ime Gospoda priziva u dubini srca pri neprestanom seçaqu, kao dete u odnosu na oca. Sazdan rukom Boùijom iz praha zemaxskog, Adam posta duwa ùiva dahom Boùijim. I um, vrlinama presazdan, biva izmeqen boùanstvenom izmenom, yesto prizivajuçi Gospoda sa yistom miwxu i vrelim raspoloùeqem, buduçi oùivxen i oboùen poznaqem i xubavxu prema Bogu. 3. Ukoliko istupiw iz pohote za zemaxskim stvarima kroz neprestanu srdaynu molitvu, ukoliko kao nekim snom poyinew od pomiwxaqa na sve wto je posle Boga i svecelo se utvrdiw jedino na seçaqu na Boga, u tebi çe se, kao neka pomoçnica, sazdati xubav Boùija. Jer, srdayni vapaj, koji se ra$a iz molitve, istiye Boùanstvenu xubav, koja opet um pobu$uje na otkrivaqe skrivenih stvari. I um, uskla$en xubavxu, postaje plodotvoran mudrowçu, yijim dejstvom saopwtava divne stvari. Jer, Bog Slovo, koji se srdayno imenuje u molitvenom prizivaqu, uzima razum, kao rebro, i daruje poznaqe. Qegovo mesto ispuqujuçi dobrim raspoloùeqem, On dariva vrlinu, sazdaje svetlotvornu xubav i privodi je ka vansebnom umu, koji spava i poyiva od svake zemaxske pohote. Reyena xubav jeste druga pomoçnica uma, koji je poyinuo od nerazumne pristrasnosti prema yulnim stvarima, pobu$ujuçi ga ka reyima mudrosti. Gledajuçi iz qe i nasla$ujuçi se qom, um u opwirnoj reyi drugima obelodaquje skrivena raspoloùeqa vrlina i nevidxiva dejstva razuma. DOBROTOXUBXE Ì
154
HILANDARSKI PREVODI
4. Iza$i iz svega yulnog i ostavi zakon tela, te çe se duhovni zakon napisati u srcu tvom. Onaj ko po duhu hodi ne yini telesnu pohotu, kao wto kaùe apostol (Gal.5,16). I onaj ko izlazi iz yula i yulnoga, tj. iz tela i sveta u stvari dospeva u staqe ho$eqa duhom i duhovnog razmiwxaqa. Reyeno ti moùew razumeti iz onoga wto je Bog yinio Adamu pre neposluwnosti. 5. Onaj ko se podvizava u yuvaqu zapovesti i prebiva u raju molitve, neprestanim seçaqem na Boga stojeçi pred Qim, odstraquje od sebe slastoxubiva dejstva tela, sve yulne pokrete i sve predstave yulnih stvari iz misli, umrtvxujuçi strasti i greh i postajuçi priyesnik boùanstvenog ùivota. Onaj ko spava postaje sliyan mrtvacu, premda je ùiv: po telu kao da je mrtav, a po dejstvima duwe je ùiv. I onaj ko prebiva u duhu kao da je mrtav za telo i svet, dok je razmiwxaqem duha ùiv. 6. Ukoliko shvataw wta pevaw, steçi çew poznaqe. Od poznaqa se stiye svest ili savest (u odnosu na poznato). Od savesti niye vrweqe poznatog na delu, a od qega raste plod opitnog poznaqa. Opitno poznaqe uzvodi ka istinskom umozrequ, od koga zasijava mudrost, koja svetlozarnim reyima blagodati ispuqava misleni vazduh i onima koji su napoxe objawqava skriveno. 7. Najpre um iwte i nalazi, a potom se sjediquje sa na$enim. Iskaqe on vrwi razumom, a sjediqeqe xubavxu. Iskaqe razumom biva radi istine, a sjediqeqe xubavxu radi dobra. 8. Onaj ko stoji iznad tekuçe prirode stvari i ko je tu$ pohoti prema prolaznim stvarima ne gleda na doqe i ne ùeli zemaxske lepote. On otvorenim oyima gleda na gorqe, gledajuçi gorqe lepote i postavxajuçi sebi za cix okuwaqe yistog blaùenstva. Nebesa su zakxuyana za onoga ko gleda samo na vewtastvena dobra zemxe i ko je sklon jedino ka telesnim zadovoxstvima, s obzirom da ima pomrayene mislene oyi. Onaj, pak, ko prezire doqe i od qega odvraça pogled, ima um podignut gore i vidi slavu veynih dobara, te dostiùe svetlozarnost koja je obeçana svetima. On prima xubav Boùiju, koja na qega odozgo silazi, postajuçi hram Duha Svetoga. On yezne za Boùanstvenim, buduçi upravxan Duhom Boùijim, te se udostojava usinovxeqa. I Bog pokazuje blagovoxeqe prema qemu, s obzirom da se trudi da mu ugodi. Jer, koje vodi Duh Boùiji oni su sinovi Boùiji (Rim.8,14). 9. Nemoj ostavxati molitvu pod izgovorom nemoçi yak ni na jedan dan, sve dok ima daha u tebi, sluwajuçi reyi apostola: Kada sam slab onda sam silan (2.Kor.12,10). Radeçi na reyeni nayin steçi çew veliku korist. I molitva çe te ubrzo podiçi uz sadejstvo blagodati. Jer, gde je uteha Duha, nemoç i mrzovoxa iwyezavaju.
155
DOBROTOXUBXE Ì
SVETI GRIGORIJE SINAIT Kratko svedoyanstvo o qemu Sveti otac naw Grigorije je postriùen u monawtvo na Sinajskoj gori, usled yega je i nazvan Sinait. On je bio u punoj snazi za carovaqa Andronika Paleologa, oko 1300. godine. Dowavwi na Atonsku Goru i obiwavwi manastire i tihovatexna mesta, on je nawao mnoge oce koji behu ukraweni poznaqem i yistotom naravi, premda su bili revnitexi delatnog ùivota. O yuvaqu, pak, uma, tihovaqu i zrequ oni malo zna$ahu - yak im ni ime nisu shvatali. On je u skitu Magula, nasuprot manastira Filoteja, sreo samo trojicu (Isaiju, Kornilija i Makarija) koji su se unekoliko bavili umozreqem. Videçi [opisano staqe ], on se razgoreo revnowçu i poyeo da poduyava trezvoumxu, yuvaqu uma i umnoj molitvi ne samo tihovatexe, koji ùivxahu usamxeno, nego i opwteùitexnike. Wtaviwe, on je u predelima Makedonije uspostavio tri velike lavre. Obilazeçi mnoga mesta i eparhije, on je svojim boùanstvenim uyeqem sve uyio delaqu umne neprestane molitve. Na reyeni nayin on je obratio mnoge grewnike, od nedostojnih uyinivwi ih dostojnima, postavwi vinovnik qihovog spaseqa. Qegov ùivot je detaxno opisao Kalistos, sveti patrijarh carigradski, qegov uyenik. Za vreme ùivota on je smatran opwtim uyitexem svewtenog trezvoumxa. I po qegovoj smrti qegova dela koja predlaùemo rukovode ka qemu. U qima se prekrasno kao rukovodstvo izobraùava delatni nayin umnosrdayne molitve. On pouyava dobroj naravi i borbi sa strastima, te dobro objawqava znake prelesti i znake blagodati. Stoga su qegova dela korisna i poyetnicima, i naprednima i savrwenima. Duhovno bogatstvo koje je u qima sakriveno naçi çe onaj ko ih neçe yitati samo iz znatiùexe, te çe se obradovati zaista neizrecivom radowçu. On je skonyao 1360. godine, a spomen mu se vrwi 8. avgusta.
156
HILANDARSKI PREVODI
SVETI GRIRORIJE SINAIT POGLAVXA O ZAPOVESTIMA I DOGMATIMA, OPOMENAMA I OBE+AQIMA, POMISLIMA, STRASTIMA I VRLINAMA, TIHOVAQU I MOLITVI 1. Istinski slovesan ili pridodan (kao wto bewe na poyetku), [yovek] ne moùe da postane ukoliko ne stekne yistotu i bestrawçe. Prva bewe oduzeta zbog beslovesnih yulnih naklonosti, a drugo zbog - iskvarenog staqa tela. 2. Po prirodi slovesni su samo oni koji su se pokazali sveti kroz sticaqe yistote. Od mudrih u reyi niko nije imao yistu slovesnost stoga wto su je od ro$eqa kvarili (nepriliynim) pomislima. Vewtastveni i priyxivi duh mudrosti ovoga veka znalcima podnosi reyi, a neobrazovanima - pomisli. On se u qima nastaquje, liwivwi ih liynosne mudrosti i umozreqa, te nepodexenog i jediniynog poznaqa. 3. Pod poznaqem istine treba da shvatiw naroyito oseçaqe blagodati. Ostala poznaqa treba nazivati projavxivaqem qenog poimaqa i ukazivaqa na qene predmete. 4. Blagodat se gubi zbog neverja i nemara, a stiye kroz veru i revnost. Oni [koji je stiyu] kreçu se napred, a oni [koji je gube] sasvim se vraçaju unazad. 5. Upasti u umnu neosetxivost isto je wto i biti mrtav. Biti slep umom isto je wto i ne videti telesnim oyima. Jer, prvi se liwio ùivotodejstvene sile, a drugi - boùanstvene svetlosti, koja yini da se vidi i da se bude vi$en. 6. Silu i mudrost samo malobrojni dobijaju od Boga. Jedna uyestvuje u boùanstvenim dobrima, a druga ih projavxuje. Reyeno uyewçe i predavaqe drugima zaista je boùanstveno delo, koje prevazilazi xudske snage. 7. Istinsko svetiliwte jow pre buduçeg ùivota jeste srce bez pomisli, u kome deluje Duh. Jer, u qemu se sve vrwi i govori duhovno. Onaj ko nije stekao reyeno, predstavxa kamen koji je pogodan da zidaqe boùanstvenog hrama, ali nije hram i svewtenodelatex Duha. 8. Yovek je stvoren netruleùan, tj. bez ùivotnih sokova, kakav çe i vaskrsnuti. Me$utim, on nije stvoren kao nepromeqiv, ali ni kao promeqiv. On je zapravo imao silu da se prema ùexi promeni ili ne promeni. Hteqe, pak, nije u staqu da pri-
157 rodi saopwti potpunu nepromeqivost. Ona çe biti nagrada buduçeg nepromeqivog oboùeqa. 9. Truleùnost je porod tela. Jesti hranu i izbacivati nepotrebno, gordo drùati glavu i spavati leùeçi po prirodi pripada zverima i stoci. Kroz neposluwnost i mi smo postali kao stoka, otpavwi od bogopodobnih dobara, koja nam behu svojstvena. Od slovesnih mi smo postali skotski, i od boùanstvenih - zveropodobni. 10. Raj je dvojak - yulni i misleni, tj. Edemski i blagodatni. Edem je vrlo visoko mesto, doseùuçe do treçeg neba, kao wto saopwtavaju oni koji ga opisuju, u kome je Bog posadio mirisno rastiqe svake vrste. On nije potpuno netruleùan, ni sasvim truleùan. Postavxen izme$u truleùnosti i netruleùnosti, on svagda izobiluje i zrelim i nezrelim plodovima i cveçem. Zrelo drveçe i plodovi koji padaju na zemxu ne izdaju smrad truleùnosti, kao drveçe ovog sveta, veç postaju mirisno zemxiwte. Reyeno se dewava zbog preizobixa blagodati osveçeqa, koje je u qemu svagda prisutno. Raj preseca reka okean kojoj je naloùeno da ga stalno navodqava. Ona izvire iz qega, deleçi se na yetiri druge reke, koje tekuçi vuku zemxu i palo liwçe i donose ih u oblast Indije i Etiopije. U reyenoj oblasti sjediquju se dve reke, Fison i Geon, yesto preplavxujuçi poxa. Potom se opet razdvajaju, pri yemu jedna natapa livijsku, a druga egipatsku zemxu. 11. Postojeça tvorevina, kao wto govore, u poyetku nije stvorena kao truleùna, tj. nepostojana. Ona se po Pismu pokorila ispraznosti, tj. yoveku, ne od svoje voxe, tj. ne hoteçi, nego zbog Onoga koji je pokori, sa nadom obnovxeqa Adama, koji se podvrgao truleùnosti (Rim.8,20). I Onaj ko je obnovio i osvetio Adama (premda mu je u privremenom ùivotu telo jow truleùno), obnovio je i tvorevinu (iako je od truleùnosti jow nije izbavio). Izbavxeqe tvorevine od truleùnosti neki razumeju kao izmenu u boxe staqe, a neki kao savrwenu promenu yulnoga. Pismo svagda, pak, uobiyava da tewke stvari posvedoyuje preko jednostavnih i prostih. 12. Oni koji primaju blagodat kao da zayiqu i postaju trudni Duhom. Me$utim, dewava se da oni izbace boùanstveno seme usled pada ili stoga wto postaju kao udovice u odnosu na Boga usled opwteqa sa neprijatexem, koji se krije u qima. Blagodat napuwta [yoveka ] zbog dejstva strasti (zbog nasla$ivaqa strasnim pokretima). Yovek je se, pak, potpuno liwava zbog yiqeqa grehova. Strastoxubiva i grehoxubiva duwa se liwava blagodati, izbacuje je i postaje udovica, pretvarajuçi se u staniwte strasti, da ne kaùemo - demona i u sadawqem i u buduçem veku. DOBROTOXUBXE Ì
158
HILANDARSKI PREVODI
13. Gnev se ukroçuje i pretvara u pitomost ponajviwe hrabrowçu i milostivowçu. One kao opsadna oru$a savla$uju spoxawqe i unutrawqe neprijatexe. 14. Mnogima od onih koji vrwe zapovesti izgleda da idu po putu, premda nisu stigli do grada i premda ostaju izvan. Oni, naime, bescixno obavxaju svoje putovaqe, pogrewno hodeçi u bespuça, skreçuçi sa pravog carskog puta, tj. upuwtajuçi se u poroke koji su pored vrlina na pravom carskom putu. Jer, istinsko ispuqavaqe zapovesti ne trpi ni nedostatak, ni suviwak, veç zahteva bogougodni cix, tj. ispuqavaqe jedino Boùije voxe u svemu. Ukoliko se ne radi o reyenome, trud je uzaludan, s obzirom da se ne ide po pravim stazama Boùijim. Pri svakom delu i qegovom obavxaqu neophodno je da postoji reyeni cix. 15. Na svom putu, tj. u srcu iwti Gospoda kroz ispuqavaqe zapovesti. Yuvwi kako Jovan vapije u pustiqi, svima zapovedajuçi da pripreme put i poravne staze (Mk.1,3), shvati da govori o zapovestima i srcima i delaqu. Jer, nije moguçe içi pravim putem zapovesti i besprekornog delaqa bez srdayne ispravnosti. 16. Yuvwi da se u Pismu proroykim glasom saopwtava: Wtap tvoj i palica tvoja (Ps.22,5), znaj da se govori o sudu i promislu, ili o psalmopojaqu i molitvi u naravstvenom smislu. Jer, kad nam sudi Gospod wtapom karaqa (pouke), kara nas da bismo se (nauyili) obraçequ (1.Kor.11,32). I kada sami karamo one koji ustaju na nas wtapom hrabrog psalmopojaqa, mi se utvr$ujemo u molitvi. Imajuçi, dakle, wtap i palicu u ruci delatnog uma, nemojmo prestati da karamo i sebe i druge, sve dok ne dospemo pod promisao (tj. ne predamo se Qemu), kako bismo izbegli i sadawqi i dolazeçi sud. 17. U skladu sa zapovewçu svemu treba pretpostavxati sveobuhvatnu zapovest, tj. seçaqe na Boga: Seçaj se Gospoda Boga svoga svagda (Pon.8,18). Jer, mi se moùemo sayuvati onim wto je suprotno onome zbog yega ginemo. Jer, zaboravnost je otpoyetka izbrisala seçaqe Boga i mrakom pokrila zapovesti, ogoxujuçi nas od svakog dobra. 18. Podviùnici preko dve zapovesti dolaze u drevno dostojanstvo, naime kroz posluwnost i post. Jer, kroz dela koja su im suprotna u rod smrtnika je uwlo svako zlo. Ipak, oni koji sa posluwnowçu drùe zapovesti brùe ushode Bogu, negoli oni koji se sluùe postom i molitvom. Posluwnost je priliynija, opet, poyetnicima, a post - sredqima, tj. znalcima i hrabrima. Ipak, sayuvati pravu posluwnost Bogu pri ispuqavaqu zapovesti u svemu jeste udeo samo malobrojnih, s obzirom da predstavxa veoma tewko delo samo najhrabrijih. 19. Zakon Duha ùivota, o kome govori apostol (Rim.8,2), dejstvuje i govori u srcu. Napisani, pak, [zakon] deluje u telu. Prvi
159 osloba$a um od zakona greha i smrti, a drugi ga neprimetno yini farisejem [licemerem], tj. ostavxa da telesno shvata i ispuqava zakon i hodi u zapovestima iz pokaznosti (Mt.23,5). 20. Sklop koji se sastavxa i povezuje duhom (Ef.4,16) ispuqavaqem zapovesti na delu, predstavxa, kaùu, yoveka kao savrwenog ili jow nesavrwenog, sudeçi po napredovaqu. Dela po zapovestima jesu telo, vrline (kao oblikovana unutrawqa raspoloùeqa) - kosti, a blagodat - duwa koja oùivxava, pobu$uje i pomaùe telo u vrwequ zapovesti. Nemarnost ili revnost u uzrastaqu u Hristu, yoveka pokazuje ili mladencem, ili savrwenim i u sadawqem i u buduçem veku. 21. Onaj ko ùeli da uveça —telo” zapovesti treba da se trudi da stekne slovesno i nelaùno mleko majyinske blagodati. Jer, qome se doji svako ko ùeli i iwte da uzrasta uzrastom u Hristu. [Boùanstvena] mudrost kao toplinu iz svojih grudi daje mleko na uzrastaqe, dok savrwenima daje svoju radost kao hraqivi med na oyiwçeqe. Med i mleko su pod jezikom tvojim (Pes.4,11), peva se u Pesmi nad pesmama. Solomon je mlekom oznayio hraqivu i uzrastajuçu silu Duha, a medom - Qegovu oyiwçujuçu silu. I veliki apostol, ukazujuçi na razliyitost dejstava Duha, govori: Kao malu decu mlekom vas napojih a ne jelom (1.Kor.3,1-2). 22. Onaj ko ùeli da shvati smisao zapovesti bez qihovog ispuqavaqa, tj. jedino kroz uyeqe i yitaqe, liyi na yoveka koji zamiwxa senku umesto istine. Jer, shvataqe istine jeste udeo onih koji su postali qeni sudeonici (okusivwi je u ùivotu). Oni koji ne sudeluju u qoj i koji nisu posveçeni u qu, pokuwavaju da je shvate i pocrpu iz —lude” [svetske] mudrosti. Qih je apostol nazvao duwevnima, tj. onima koji ne primaju ono wto je od Duha (1.Kor.2,14), premda se veliyaju poznaqem istine. 23. Yulno oko gleda na slova i iz qih prima yulna shvataqa. I um, ukoliko se oyisti i do$e u drevno dostojanstvo, gleda Boga i od Qega prima boùanstvena shvataqa. Umesto kqige, on ima Duha, umesto pera - razum i jezik (jezik je moj trska - Ps.44,2), umesto mastila - svetlost. Pogruùavajuçi razum u svetlost i sayiqavajuçi ga od svetlosti, on Duhom piwe reyi u yistim srcima sluwalaca. I on poznaje proroyku izreku: I biçe svi (verni) nauyeni od Boga, i: Bog Duhom nauyava xude znaqu ( Is.54,13 ; Ps. 93,10). 24. Zakon zapovesti treba da razumew kao neposrednu veru koja projavxuje svoje dejstvo u srcu. Jer, iz qe izvire svaka zapovest i vrwi se prosveçeqe duwa. Plodovi istinske i delatne vere jesu uzdrùaqe, xubav i cix, tj. bogodarovano smireqe, kao poyelo i utvr$eqe xubavi. DOBROTOXUBXE Ì
160
HILANDARSKI PREVODI
25. Prava slava [uyeqe] jeste istinsko poznaqe vidxivih i nevidxivih stvari, tj. yulnih sa jedne i mislenih, slovesnih, umnih i boùanstvenih - sa druge strane. 26. Uslov Pravoslavxa jeste yisto vi$eqe i poznaqe dva uyeqa vere, tj. Trojice i Dve. Trojicu treba zreti i poznati nesliveno i nerazdexivo u Jedinici, kao i dve prirode u Hristu, u jednom Licu. Treba, dakle, ispovedati i poznavati Jedinog Sina i pre Ovaploçeqa i posle Ovaploçeqa u dve prirode, proslavxaqog u dve neslivene voxe - Boùanskoj i yoveyanskoj. 27. Ro$enost, nero$enost i isho$eqe su tri neizmeqiva i nepromeqiva svojstva Lica Presvete Trojice, koja treba blagoyastivo ispovedati: Nero$enog i Bespoyetnog Oca, Ro$enog i Sabespoyetnog Sina i Saveynog Duha Svetoga, koji od Oca ishodi i koji se Sinom predaje, kao wto govori sveti Damaskin. 28. Jedina blagodatna ùiva i dejstvena vera u Hristu sa ispuqavaqem zapovesti u Duhu privela bi ka spasequ kad bismo je yuvali na delu, ne pretpostavxajuçi joj mrtvu i nedejstvenu veru. Vernome je dovoxno da u sebe poloùi obraz vere i da uspostavi ùivot po dejstvenoj veri u Hristu. Me$utim, sada neukost blagoyastive uyi mrtvoj i neosetxivoj veri na reyima, a ne blagodatnoj veri. 29. Trojica je jednostavna Jedinica, buduçi da je beskakvotna [tj. bez osobina] i neslivena. Ona je Trojica u Jedinici. Jedan Triipostasni Bog u sebi ima u potpunosti proùimajuçe neslivene Ipostasi [Lica]. 30. Bog se u svemu triipostasno poznaje i imenuje. On sve drùi i o svemu promiwxa kroz Sina u Duhu Svetom. I ni jedan od Qih, ma gde bio pomenut, ne imenuje se i ne misli se izvan ili zasebno u odnosu na druge. 31. U yoveku postoji um, slovo i duh. Um ne biva bez slova, niti slovo bez duha, veç su svagda i jedan u drugom i sami u sebi. Um govori posredstvom slova i slovo se projavxuje posredstvom duha. Po reyenome primeru yovek nosi slabi obraz neizrecive i nayeloobrazne Trojice, pokazujuçi svoju sazdanost po obrazu Boùijem. 32. Um je Otac, Slovo - Sin, a Duh Sveti - Duh, kao wto uye bogonosni oci, izlaùuçi dogmatsko uyeqe o Nadsuwnoj i Natprirodnoj Svetoj Trojici i Jednom Bogu u Tri Lica i predajuçi nam istinsku veru i sidro nade. Znati jedinog Boga, po Pismu, jeste koren besmrtnosti, a poznavati silu Triipostasne Jedinice jeste potpuna pravednost. U reyenom smislu se moùe shvatiti i jevan$elsko slovo: A ovo je veyni ùivot da poznaju tebe jednoga istinitoga Boga u Tri Ipostasi i koga si poslao Isusa Hrista u dve prirode i voxe (Jn.17,3).
161 33. Muke su razliyite, kao uostalom i nagrade dobara. Muke su sve u adu, po reyi Pisma, u tamnoj i mraynoj zemxi, u zemxi tame veyne (Jov 10,22), gde grewnici ùive pre suda i gde çe se vratiti po izricaqu [posledqeg Boùijeg] opredexeqa. Jer, reyi Pisma: Neka se povrate grewnici u ad (Ps.9,18), i: Smrt çe ih napasati (Ps.48,15) upravo i znaye konaynu presudu i veynu osudu. 34. Ogaq, tama, crv, tartar odgovaraju svakovrsnom sladostrawçu, sveobuhvatnoj tami neznaqa, neutoxivoj ùexi za zadovoxstvima, smradu smrdxivog greha. Kao zayeci i uzorci adskih muka, oni veç ovde poyiqu da deluju u duwama grewnika, ukorenivwi se dugom navikom. 35. Strasne navike su zalog adskih muka, kao wto su stvarne vrline zalog Carstva nebeskog. Treba shvatati i nazivati [dobrim delima] dejstva po zapovestima, a vrlinama - navikom [ukoreqena dobra raspoloùeqa]. Sliyno se i grehovna dela nazivaju navikom. 36. Buduçe nagrade i kazne su podjednako [veyne], premda nekima izgleda drugayije. Jednima çe boùanstvena pravda dati veyni ùivot, a drugima - veynu muku. I jedni i drugi, i dobri i zli, koji su proùiveli ovaj vek, nagradu dobijaju po delima. Koliyina i kakvota nagrade çe se opredeliti vrlinama ili strastima, koje su se navikom ukorenile. 37. Ogqena jezera su sladostrasne duwe u kojima, kao u smrdxivom blatu, smrad strasti hrani neuspavxivog crva neuzdrùaqa, nezadrùiva pohota tela - zmije, zle pohote - ùabe i pijavice, a skverne i pogubne pomisli - demone. Reyeno staqe veç odavde poprima zalog tamowqeg muyeqa. 38. Zalog buduçih muka je skriveno prisutan u duwama grewnika. I zalog buduçih dobara je prisutan u srcima pravednika, dejstvujuçi duhovno i duhovno se oprobavajuçi. Jer, Carstvo nebesko jeste vrlinski ùivot, kao wto je adsko muyeqe strasne navike. 39. Dolazeça noç je, po reyi Gospodqoj, buduça tama, u kojoj niko ne moùe raditi (Jn.9,4). Po drugom tumayequ radi se o antihristu, koji jeste i imenuje se noç i tama. U naravstvenom smislu radi se o posvednevnom nemaru, koji, kao mrayna noç, ubija duwu koja se nalazi u snu neosetxivosti. Noç yini da svi spavaju, predstavxajuçi obraz umrtvxenosti u smrti. I noç buduçe tame yini grewnike mrtvima i neosetxivima, opijene bolom. 40. Sud ovoga sveta jeste neverje neyastivih, po jevan$elskoj reyi: A koji ne veruje veç je osu$en (Jn.3,18). Postoji i ustrojstvo suda promisla Boùijeg kroz nevoxe radi presecaqa grewnog ùivota i obraçeqa [ka dobrom ùivotu]. Postoji i stremxeqe xudskih namera prema delaqu dobra ili zla, po psalamskom: Otu$iwe se grewnici od materice (Ps.57,4). Pravedni sud Boùiji DOBROTOXUBXE Ì
162 HILANDARSKI PREVODI deluje u skladu sa neverjem, vaspitavaqem i delaqem svakog yoveka. On jedne miluje, a druge kaùqava, jedne uvenyava, a druge waxe u ad. Jer, jedni su potpuno neyastivi, a drugi verni ali nemarni, usled yega se kaùqavaju sa yovekoxubxem. Posledqi su postali savrweni ili u vrlini ili u zloçi, dobijajuçi odgovarajuçu nagradu. 41. Ukoliko xudska priroda ne bude Duhom sayuvana neporoyna i yista kao wto priliyi, jedno telo i duh u Hristu u buduçnosti neçe moçi skladno da se ustroje. Jer, za sveobuhvatnu i sveujediqujuçu silu Duha je neobiyno da stari plawt strasti priwiva za novi hiton blagodati. 42. Ravnoyawçe sa Hristom usled uobliyeqa u Qemu imaçe onaj ko je na dar primio obnovxeqe duha i ko ga je sayuvao, neizrecivo se udostojavajuçi oboùeqa. A onamo niko neçe biti sa Hristom ili Qegov ud ukoliko ovde nije postao sudeonik blagodati i ukoliko, prema apostolu, u sebi nije stekao uobliyeqe znaqa i istine (Rim.2,20). 43. Carstvo nebesko je sliyno bogosazdanom watoru. I ono çe, kao i Mojsijev, u buduçem veku imati dve zavese. U prvi wator çe uçi samo svewtenici blagodati, a u drugi, koji je misleni - oni koji su stupili u primrak bogoslovxa, trojiyno svewtenosluùeçi, tj. umom, slovom i duhom, kao savrweni svewtenici. Oni imaju Isusa kao Obredonayelnika i prvog Svewtenonayelnika pred Trojicom, u watoru koji je sayinio sam Hristos, u koji ulaùahu i primahu Qegova bogata obasjaqa. 44. Spasitex je mnogim obitexima nazvao razliyite stepene usho$eqa i napredovaqa tamowqeg staqa. Carstvo je jedno, ali u sebi ima razlike kao od zemxe do neba s obzirom na vrlinu, poznaqe i meru oboùeqa. Boùanstveni apostol govori: Druga je slava sunca, a druga slava meseca, i druga je slava zvezda; jer se zvezda od zvezde razlikuje u slavi (1.Kor.15,41), premda sve sijaju na boùanstvenom svodu. 45. Sabesednik an$ela i gotovo bestelesan i netruleùan postaje onaj ko je svoj um oyistio suzama, vaskrsnuvwi veç ovde duwu svoju silom Duha i telo reyju uyinivwi svetlovidnim i ogqenom statuom boùanstvene lepote, premda je po prirodi zapravo zemxani kip. Jer, netruleùnost tela jeste odbacivaqe sokova i debxine [ploti]. 46. Zemaxsko telo çe biti netruleùno, bez sokova i debxine, neizrecivo od duwevnog postavwi duhovno. Ono çe, dakle, ujedno biti i zemxano i nebesko, usled bogolike tananosti. Ono çe biti vaskrsnuto onakvim kakvo je u poyetku bilo stvoreno, kako bi bilo saobrazno obrazu Sina Yoveyijega po svecelom uyewçu u oboùequ.
163 47. Zemxa krotkih jeste Carstvo nebesko ili bogomuùno staqe Sina Boùijeg u koje smo stupili ili stupamo, primivwi blagodat ro$eqa kroz usinovxeqe i obnovxeqa u vaskrsequ. Sveta zemxa jeste oboùena ili oyiwçena priroda, u skladu sa dostojanstvom odgovarajuçih. Po drugom shvataqu, zemxa koju nasle$uju istinski sveti jeste tihovatexna boùanstvena tiwina mira koji prevazilazi svaki um. U qemu çe se naseliti rod pravednih i niwta od postojeçeg ga neçe ometati, niti ga uznemiravati. 48. Obeçana zemxa jeste bestrawçe, u kome, kao med i mleko, teye radost Duha. 49. Sveti çe u buduçem veku me$u sobom tajanstveno opwtiti unutrawqom reyju, saopwtavanom Duhom Svetim. 50. Ukoliko ne poznamo kakvima nas je stvorio Bog, neçemo poznati ni kakvima nas je uyinio greh. 51. Ravni u duhovnom uzrastu su oni koji su ovde dostigli punotu savrwenstva u Hristu. 52. Nagrade çe odgovarati trudu. Koliyinu i kakvotu, tj. meru pokazaçe red i staqe svakoga, u skladu sa qegovim uyewçem u qima. 53. Svetitexi çe, kao sinovi vaskrseqa, po netruleùnosti i oboùequ biti ravnoan$elski umovi. 54. U buduçem [veku], kaùu, an$eli i sveti nikada neçe prestati da napreduju u umnoùavaqu darova, stremeçi ka sve veçim i veçim dobrima. Umaqeqe ili prelazak od vrline ka grehu onaj vek ne dozvoxava. 55. Ovde savrwenim yovekom smatraj onoga ko je primio podobije Hristovog uzrasta kao zalog. U buduçem veku savrwene çe pokazati sila oboùeqa. 56. U buduçem [veku] stepen dostojanstva i oboùeqa [yoveka] çe odgovarati stepenu savrwenstva u vrlini prema duhovnim uzrastima. 57. Istinska slava jeste, kaùu, poznaqe ili duhovno umozreqe, ili tayno shvataqe dogmata, ili poznaqe istinske vere. 58. Divxeqe je svecelo uzviwavaqe duwevnih sila prema poznatim i u velexepnoj slavi ujediqenim [Licima Boùijim]. I opet, udivxeqe [iznena$eqe] je yisto i svecelo pruùaqe ka Bezgraniynoj Sili, koja postoji u svetlosti. Izvansebnost nije samo uznoweqe duwevnih sila ka nebu, nego i istupaqe preko granica samog yula. Dvostruka xubav je opijenost duha koja pokreçe yeùqu. 59. Postoje uglavnom dva vida xubavnog istupxeqa u duhu: srdayni i izvansebni. Prvi je svojstven onima koji se jow prosveçuju, a drugi - savrwenima u xubavi. Um u kome dejstvuju oba postavxaju izvan yula. Jer, boùanstvena xubav je opijenost duha DOBROTOXUBXE Ì
164 HILANDARSKI PREVODI kojim se prirodne misli ustremxuju ka viwem, pri yemu se yula udaxuju od [spoxawqih] odnosa. 60. Poyetak i uzrok pomisli jeste seçaqe, koje bewe jednostavno i jedinstveno, da bi se po prestupu yoveka rascepilo. Potom se izgubilo seçaqe na Boga, naruwivwi se sopstvenim silama, buduçi da je od jednostavnog postalo sloùeno i od jedinstvenog - raznovrsno. 61. Leyeqe prvobitnog seçaqa od lukavog i pogubnog seçaqa pomisli jeste qegov povratak drevnoj jednostavnosti. Oru$e zla, tj. neposluwnost, ne samo da je razorilo jednostavno seçaqe duwe na dobro, nego je pokvarilo i sve qene sile, pomrayivwi prirodnu ùexu za vrlinom. Ono se uglavnom leyi postojanim seçaqem na Boga, koje se utvr$uje dejstvom molitve. Rastvorena duhom, ona se uzvodi iz prirodnog u natprirodno staqe. 62. Uzroci strasti su grehovna dela, pomisli - strasti, mawtaqa - pomisli, mneqa - seçaqe, seçaqa - zaborav. Zaborav ra$a neznaqe, neznaqe - leqost. Leqost ra$a pohotna ùexa. Majka ùexe jeste prevratno kretaqe, a kretaqa - dejstvo dela. Delo je plod beslovesne sklonosti ka zlu i prilepxivaqa za yulno i yula. 63. U slovesnoj sili duwe ra$aju se i deluju pomisli, u sryanoj - zverske strasti, a u ùelatexnoj - seçaqe na skotsku pohotu, u umu - mawtarska uobraùeqa, a u razumu - mneqa. 64. Nailazak zlih pomisli je kao reyni tok. U qima postoji podsticaj [prilog], za kojim sledi grehovno slagaqe, sliyno burnoj poplavi, koje prekriva srce. 65. Dubokim blatqavim jarkom smatraj vlaùno uùivaqe, prxavwtinu bluda i teùak teret vewtastvenog sticaqa. Optereçen qima, strasni um se svojim pomislima pogruùava u dubinu oyajaqa. 66. Pismo yesto pomisli naziva smislom stvari, premda i smislove naziva mislima. Reyeno se dewava s obzirom da kretaqe svega navedenog jeste nevewtastveno, premda uzima oblik u skladu sa stvarima i preoblikuje se. Stoga se ono wto pokreçe prepoznaje i imenuje po pojavxivaqu. 67. Pomisli su reyi demona i preteye strasti, kao wto su i smislovi i misli preteye dela. Jer, nije moguçe da se uyini newto dobro ili zlo ukoliko se prethodno ne pojavi pomisao. Pomisao je kretaqe bezobliynog priloga neke stvari. 68. Vewtastvo stvari po sebi ra$a jednostavne pomisli, a demonski podsticaj ra$a zle pomisli. Kada se porede, prirodni smislovi i pomisli se razlikuju od protivprirodnih i natprirodnih. 69. Smislovi i pomisli mogu jednakom silom da izazovu muqevite promene [u duwi], brzo od prirodnih postajuçi protiv-
165 prirodne, ili opet od prirodnih - natprirodne. Uzroci promene jednog oblika u drugi i qihovog nastajaqa za demonske pomisli se nalaze u vewtastvu, a za vewtastvene - u pomislima koje proizilaze od priloga. Sliyno su uzroci boùanstvenih pomisli u prirodnim, a natprirodnih - u prirodnim. Svaka vrsta se meqa u srodan oblik, pri yemu promena predstavxa pokretayki uzrok i ra$aqe, koje se odvija na yetiri nayina. 70. Primeti da uzroci prethode pomislima, a pomisli mawtaqima. Mawtaqa su pre strasti, a strasti pre demona. Kao da postoji neki poredak i neki red me$u neurednim duhovima oko lukavog cixa, pri yemu jedan prati drugoga i zavisi od drugoga. Wtaviwe, ni jedan ne deluje sam, nego je podstican drugima. Niti se mawtaqe pretvara u kumira, niti strast deluje bez tajne i skrivene demonske sile. Jer, iako je pao sa neba i razbio se, satana je ipak jayi od nas i podiùe se na nas zbog nawe leqosti. 71. Demoni pune naw um obrazima, ili pre sami uzimaju oblik i primiyu se u skladu sa navikom vladajuçe strasti, koja deluje u nawoj duwi. Jer, oni strasnu naviku koriste kao uzrok da mawtaqe pretvore u kumira. Oni nam pokazuju raznovrsna i raznolika mawtaqa u budnom staqu i u snu. Demoni pohote se ponekad pretvaraju u sviqe, ponekad u magarce, ponekad u ùenkoxubive i plamene koqe, a ponekad u Jevreje, naroyito demoni neuzdrùxivosti. Demoni gneva se pretvaraju u neznabowce [kumiropoklonike], a ponekad u lavove. Demoni strawxivosti se pretvaraju u Ismailçane, a demoni nepostojanosti - u Idumejce. Demoni pijanstva i prejedaqa [se pretvaraju] u Agarjane, a demoni lakomosti ponekad u vukove, ponekad u tigrove. Demoni lukavstva [se pretvaraju] ponekad u zmije, ponekad u otrovnice, a ponekad u lisice. Demoni bestidnosti [se pretvaraju] u pse, a demoni leqosti u mayke. Dewava se da se demoni bluda ponekad pretvaraju u zmije, a ponekad u gavrane ili vrane. U ptice se najviwe pretvaraju duwevni, tj. vazduwni demoni. Nawa mawta trojako meqa izobraùeqa duhova usled trodelnosti duwe, predstavxajuçi ih u vidu ptica, zveri i stoke, u skladu sa tri sile duwe ùelatexnom, sryanom i slovesnom. I tri kneza strasti se naoruùavaju protiv tri sile [duwe], poprimajuçi obraz koji je srodan strasti kojom je obeleùena i pristupajuçi joj. 72. Demoni uùivaqa yesto pristupaju kao ogaq ili kao ogqeno ugxevxe. Slastoxubivi duhovi raspaxuju ùelatexnu silu duwe, smuçujuçi uostalom i razum i pomrayujuçi duwu. Uzrok pohotne vatre, pometenosti misli i pomrayeqa duwe uglavnom leùi u strasnom uùivaqu. 73. Noç strasti jeste tama neznaqa. I opet, noç jeste strastorodna oblast u kojoj caruje knez tame i u kojoj duhovi zloDOBROTOXUBXE Ì
166 HILANDARSKI PREVODI be (tj. u prenosnom smislu - poxske zveri, nebeske ptice i zemaxski gmizavci) riyu, iwtuçi da nas pojedu kao hranu. 74. U vreme dejstva strasti jedne od pomisli prethode, a druge slede. Prethode pomisli mawte, a slede strasti. Strasti prethode demonima, a demoni slede strastima. 75. Poyelo i uzrok strasti jeste zloupotreba, zloupotrebe sklonost, sklonosti - kretaqe ùelatexne navike. Ispitivaqe ùexe jeste prilog. Prilog, pak, dolazi od demona, kojima promisao dozvoxava da pokaùu kakvo je nawe samovlawçe [sloboda]. 76. Otrov ùalca greha na smrt jeste strasna navika duwe. Jer, onaj ko je dobrovoxno dozvolio da mu strasti postanu osobina, veç se tewko pokreçe i meqa. 77. Strasti se raznovrsno imenuju. [One se obiyno] dele na telesne i duwevne. Telesne se dele na skorbne i grehovne, a skorbne se opet dele na bolne i kaznene. Duwevne se tako$e dele na sryane, ùelatexne i slovesne. Slovesne se dele na mawtarske i razumske. Od svih qih neke su proizvoxne po zloupotrebi, a neke nevoxne po neophodnosti, tj. neporoyne strasti, koje su oci nazvali prateçim ili prirodnim svojstvima. 78. Jedne strasti su telesne, a druge duwevne. Druge su ùelatexne strasti, druge sryane strasti, a druge slovesne strasti. Opet, druge su strasti uma, a druge razuma. Sve one opwte i dejstvuju jedna na drugu, tj. telesne na sryane, slovesne na umne, umne na strasti razuma i seçaqa. 79. Sryane strasti su: gnev, ogoryenost, svadxivost, jarost, drskost, sujeta, nadmenost, i drugo. %elatexne strasti su: lakomost, neuzdrùxivost, neuzdrùaqe, nenasitost, slastoxubxe i srebroxubxe i samoxubxe (kao najxuça strast). Telesne strasti su: blud, prexuba, neyistota, razvrat, nepravednost, stomakouga$aqe, leqost, rasejanost, svetoxubxe, ùivotoxubxe i sliyno. Strasti slovesnog dela [duwe] su: neverje, hula, lukavstvo, spletkareqe, xubopitxivost, dvojeduwnost, uvreda, kleveta, osu$ivaqe, poniùavaqe, brbxivost, pretvaraqe, laù, psovka, ludiraqe, podozreqe, podsmevaqe, samoisticaqe, yovekouga$aqe, lakomislenost, krivokletstvo, praznoslovxe i ostalo. Strasti uma su: samopouzdaqe, prevaznoweqe, hvalisavost, prepiraqe, zavist, samozadovoxstvo, protivreyeqe, neposluwnost, mawtareqe, izmiwxaqe, samopokazivaqe, slavoxubxe i gordost (kao prvo i posledqe zlo). Strasti razuma su: saqareqe, povrwnost, porobxenost, pomrayeqe, zaslepxenost, udaxavaqe [ u nepriliynost], prilozi, slagaqe, nagiqaqe [na zlo], preokret, izvitoperavaqe i sliyno. Jednom reyju, sve protivprirodno razmewta se prema tri sile duwe, kao wto u qima prebiva i sve dobro, wto je u skladu sa nawom prirodom.
167 80. David sa divxeqem veleglasno uzvikuje Bogu: Yudesno je znaqe tvoje za mene, nadjaya me, ne mogu prema qemu (Ps.138,6). Ono je nedostiùno za moje slabo znaqe i moje sile. Yini mi se, dakle, da je telo, u svom neshvatxivom sastavu i izgradqi, tako$e trojiyno po obliku, imajuçi jedinstven sklad ylanova i udova. Ono je poyastvovano brojem sedamdeset dva, koji po matematiyarima [brojeslovcima ] oznayava vreme i prirodu. Stoga i ono, u skladu sa dejstvenim zakonima prirode, predstavxa oru$e slave Boùije, koje u prirodi projavxuje Trojiyno velikoxepije. 81. Prirodni zakoni su kakvotna spajaqa delova u dejstvu, koji se nazivaju i razliyitosti, s obzirom da predstavxaju podrazdexke odgovarajuçih svojstava. Ili drugayije, prirodni zakon je moguçnost za dejstvo svake vrste i ylana. Bog pokreçe yitavu tvorevinu, a duwa dejstvuje i pokreçe svaki deo tela u saglasnosti sa dejstvom uda. Ispitajmo sada zbog yega su bogonosni muùevi ùelatexnu i sryanu silu ponekad svrstavali u telesne, a ponekad u duwevne sile. Me$utim, reyi svetih nisu u nesaglasnosti. Ukoliko ih sa taynowçu ispitamo, videçemo da i jedni i drugi govore istinu, mudro prema potrebi izmequjuçi svoje rasu$ivaqe o reyenim predmetima. Jer, i duwa i telo su na neizreciv nayin dobili biçe sa naznayeqem da zajedno postoje, pri yemu je duwa zavrwena i zaokruùena od poyetka, a telo - nesavrweno, s obzirom da raste kroz ishraqivaqe. Duwa po sebi od trenutka stvaraqa ima ùelatexnu i sryanu silu, koje joj daju hrabrost i pokreçu na xubav. Ona tako$e ima i slovesnu silu i um. Beslovesna srëba i besmislena pohota nisu osobine koje je dobila pri stvaraqu. Sliyno vaùi i za telo, koje je stvoreno netruleùno i bez ùivotnih sokova. Tek od qih je, kao posledica, nastala pohota i zverolika srëba. Posle presluwaqa, telo je palo u truleùnost i steklo debxinu beslovesnih ùivotiqa, te je po neophodnosti sledila i srëba i pohota. I kada gospodari, telo se srëbom i pohotom suprotstavxa voxi duwe. Ukoliko se, pak, potyini slovesnosti, smrtno telo prati duwu u yiqequ dobra. I powto je dowlo do spajaqa i mewaqa steyenih svojstava tela sa duwom, yovek je postao sliyan stoci, potpavwi pod zakon greha po nuùdi prirode. Od slovesnog, on je postao kao stoka, i od yoveka - zver. 82. %ivotvornim udahnuçem stvorivwi duwu slovesnom i umnom, Bog joj nije dao ùivotiqsku sryanu i ùelatexnu silu, veç ùelatexnu silu i ujedno hrabrost za xubavnu privlaynost. Sliyno, ni telo na poyetku nije stvorio, dajuçi mu srëbu i beslovesnu pohotu. Qih je telo poprimilo kasnije, posle presluwaqa [zapovesti], postavwi smrtno, truleùno i zversko. Bogoslovi stoga govore da je telo stvoreno netruleùnim, kakvo çe i vaskrsnuti, premda je i moglo da poprimi [truleùnost]. Oboje su, pak, DOBROTOXUBXE Ì
168 HILANDARSKI PREVODI i telo i duwa, poprimili kvarxivost, pomewavwi se po prirodnom zakonu me$usobnog proùimaqa i predavaqa. I duwa je poprimila kakvotu strasti, ili pre - demona. Telo se upodobilo beslovesnoj stoci pod uticajem staqa u koje je upalo i zbog nadvladavaqa truleùnosti. Sile duwe i tela su postale jedinstvene, yineçi jednog beslovesnog i nesmislenog skota usled srëbe i pohote. I yovek… se izjednayi sa stokom nerazumnom i postade joj sliyan (Ps.48,13) u svemu, kao wto govori Pismo. 83. Poyetak i ro$eqe vrlina jeste dobro proizvoxeqe ili stremxeqe ka dobru, kao wto je Bog uzrok i izvor svakoga dobra. Poyetak dobra je vera, zapravo Hristos, Kamen vere, naw Poyetak i Osnova svih vrlina. U Qemu mi stojimo i ostvarujemo svako dobro delo. On je krajeugaoni Kamen, koji nas povezuje sa sobom, i mnogoceni Biser. Traùeçi ga, monah ulazi u dubinu tihovaqa, prodavwi sve svoje ùexe posluwnosti zapovestima, kako bi ga stekao. 84. Vrline su ravnoznayne u smislu da se sve svode i sve vode ka jednom cixu, sayiqavajuçi jedan potpuni lik vrlina. Ipak, postoje vrline koje su veçe od drugih, s obzirom da u sebi sadrùe i smewtaju mnoge druge, pa yak i sve ostale, kao wto su boùanstvena xubav, smireqe i boùanstveno trpxeqe. O posledqem Gospod govori: Trpxeqem svojim spasavajte duwe svoje (Lk. 21,19). On nije pomenuo post ili bdeqe. Ja, pak, mislim na trpxeqe po Bogu, na caricu vrlina i osnovu hrabrih poduhvata. Samo po sebi, ono jeste mir u borbi, tihost u buri i nepokolebiva tvr$ava onih koji su ga stekli. Onaj ko ga je stekao u Hristu Isusu, postaje nedodiriv za oruùje, za kopxe, za vojske, za samu skupinu i zbor demona i neprijatexskih sila. 85. Iako se ra$aju jedne od drugih, vrline svoje biçe duguju jednoj od tri duwevne sile, naravno izuzev boùanstvenih. Jer, uzrok i poyelo yetiri roda boùanstvenih vrlina, tj. razboritosti, hrabrosti, zdravoumxa [yistote] i pravednosti, iz kojih se i u kojima se obrazuju druge, jeste boùanstvena duhopokretna mudrost bogoslova, koja se u umu yetvorostruko kreçe. Ipak, ona ih ne izvodi sve zajedno, nego svaku posebno u svoje vreme i kako izvoli: jednu kao svetlost, drugu kao ùivotodejstvenu silu i kao nadahnutu svagdapokretnost, treçu kao osveçujuçu i oyiwçujuçu silu, yetvrtu kao rosu neporoynosti, koja raduje i rashla$uje znoj strasti. Ona savrweno svakome daje savrweno dejstvo svake od qih, kao wto je reyeno, na odgovarajuçi nayin. 86. Vrweqe vrlina koje se sprovodi vlastitim usr$em duwi ne moùe doneti savrweno uzdaqe, ukoliko blagodaçu ne budu obraçeqe u suwtinsku naviku. Svaka od qih ima svojstveni dar i osobito dejstvo. Buduçi darovana, ona postaje neizmeqiva i nepromeqiva. Jer, oni koji su se udostojili reyenoga, u svojim
169 udovima kao ùivu duwu imaju blagodat, kojom ih vrwe. Bez blagodati yitava skupina vrlina obiyno je mrtva. Oni koji ih prividno imaju i na delu ispuqavaju u stvari imaju samo senku i prizrak dobra, a ne stvarni lik. 87. Dakle, yetiri vrline su opwte: hrabrost, razboritost, zdravoumxe i pravednost. Postoje i drugih osam naravstvenih osobina koje proizilaze iz qihovog suviwka ili nedostatka, koje ih sa strane u blizini prate i koje nazivamo i smatramo porocima, dok ih svet smatra vrlinama. Pored hrabrosti idu drskost i strawxivost, pored razboritosti - lukavstvo i neznavenstvo, pored zdravoumxa - neuzdrùaqe i neosetxivost, pored pravde lakomost i nepravda ili oskudica. Izme$u qih, po sredini idu ne samo opwte i prirodne vrline, koje su iznad svakog suviwka i nedostatka, nego i delatne [vrline]. Vrline kao svog saradnika imaju proizvoxeqe i ispravnost mneqa, a druge [tj. poroci] - iskvarenost i prevaznoweqe. Da prave vrline idu po sredini svedoyi i priya: Ispravi sve staze dobre (Priy.2,9). Sve one se nalaze u tri sile duwe, u kojima se ra$aju i izgra$uju, imajuçi za osnovu svoga nazi$ivaqa yetiri opwte vrline, a pre svega Hrista. Prirodne vrline se yiste delatnima, a boùanstvene i natprirodne daruje blagost [Svetoga] Duha. 88. Jedne od vrlina su delatne, druge prirodne, a treçe boùanstvene, tj. od Duha Svetoga. Delatne su delo dobrog proizvoxeqa, prirodne proizilaze od uobliyavaqa, a boùanstvene - od blagodati. 89. Duwa ra$a vrline, ali i strasti. Vrline ona ra$a u skladu sa prirodom, a strasti protivprirodno. U duwi uzrok ra$aqa dobra ili zla predstavxa sklonost voxe. Ona je kao srediwte za zrake ili kao jeziyak na vazi. Duwa sara$uje i sadejstvuje sklonosti u skladu sa stranom koju izabere. Namera yoveka moùe da se usmeri na oba dejstva, s obzirom da u sebi ima i vrline i strasti - vrline po ro$equ, a strasti po samovoxnoj sklonosti proizvoxeqa. 90. Pismo devojkama naziva vrline usled sveze koja ih vezuje da duwom, smatrajuçi da predstavxaju jedno telo i jedan duh sa qima. Jer, lik devojke jeste simvol xubavi, a oblik svewtenih devstvenica jeste pokazatex yednosti i yistote. Naime, obiyaj blagodati jeste da, za one koji mogu primiti, boùanstvenim [stvarima] daje oblik koji je u vezi sa qihovim kakvotama i da ih bez pogrewke uobliyava u skladu sa onim wto im je srodno. 91. Ima osam glavnih strasti: tri velike - stomakouga$aqe, srebroxubxe i tawtina, i pet koje ih slede - blud, gnev, tuga, leqost i gordost. I od suprotnih im vrlina, tri su glavne - uzdrùaqe, oskudoxubxe i smireqe, a pet ih slede - yistota, krotost, radost, hrabrost i samouniùavaqe. Za qima sledi yitav red vrDOBROTOXUBXE Ì
170 HILANDARSKI PREVODI lina. Ne moùe, me$utim, svako ko ushte da izuyi i pozna silu, dejstvo i poseban miris svake vrline i zloçe, veç samo onaj ko ih je i delom i reyju izvrwio i —pretrpeo”, od Duha [Svetoga] primivwi dar raspoznavaqa i razlikovaqa. 92. Jedne vrline deluju u nama, a druge mi vrwimo. U nama deluju vrline, dolazeçi kada treba, te koliko i kako hoçe. Mi ih, pak, vrwimo prema svom proizvoxequ, naravstvenoj navici i sposobnosti. Vrline, me$utim, u nama deluju suwtinski, dok ih mi vrwimo obrazno, oblikujuçi naravstvenost nawu. Naime, sve nawe vrlinske radqe jesu obraz u odnosu na suwtinske praobraze vrlina. I zaista samo malobrojni po suwtini uyestvuju u umnome pre netruleùne buduçe sladosti. Ovde delamo i uùivamo napore i obraze vrlina, a ne same vrline. 93. Jevan$exe svewtenodejstvuje onaj ko uyestvuje u prosveçequ Hristovom i dejstveno moùe drugima da ga prenese. Kao neko boùanstveno seme, on seje slovo na duwevnim qivama onih koji ga sluwaju, po ukazaqu apostola: Rey vawa da biva svagda u blagodati, zayiqena soxu boùanstvene blagosti (Kol.4,6), da bi donela blagodat onima koji sluwaju sa verom (Ef.4,29). Na drugom mestu apostol uyitexe naziva zemxodelcima, a one koji se uye obra$ivanom qivom, oyigledno jedne predstavxajuçi kao oraye i sejaye Slova Boùijeg, a druge kao rodnu, plodnu i bujnu zemxu vrlina. Istinsko svewenodejstvo nije samo vrweqe Boùanskih [Tajni], nego i uyestvovaqe u dobrima i qihovo predavaqe drugima. 94. Usmena rey koja se izgovara radi pouyavaqa drugih biva razliyita s obzirom na razliyitost nayina na koje se sabira: jedna biva od uyeqa, jedna od yitaqa, jedna od delaqa, a jedna od blagodati. Voda je svagde jednaka po prirodi, iako se ponegde pretvara i meqa po svojstvima u skladu sa razliyitowçu zemxanog vewtastva koje se nalazi pod qom, tj. po ukusu yas biva gorka, yas slatka, yas slana, yas kisela. Sliyno je i sa reyju koja je izgovara razliyito, tj. saobrazno sa naravstvenim ustrojstvom svakoga, izazivajuçi raznovrsno dejstvo i donoseçi nejednaku dobrobit. 95. Slovo je dato yitavoj slovesnoj prirodi radi koriwçeqa. Duwa od qega, kao i od razliyitih jestiva, prima razliyitu korist i oseça razliyitu sladost. Slovo uyeqa za qu jeste kao vaspitay koji obuzdava qenu narav. Slovo od yitaqa je kao voda odmora (Ps.22,2), koja je hrani. Slovo od delaqa jeste kao mesto zeleno (Ps.22,2), koje je debxa. A slovo blagodati jeste kao yawa… napajajuça (Ps.22,5) i uvesexavajuça. Radost od blagodati je neizreciva. Ona je kao uxe koje ulepwava lice, koje veseli i yini svetlim (Ps.103,15).
171 96. Duwa zaista reyeno ima u sebi kao ùivot. Wtaviwe, i kad od drugih koji je uye sluwa, ona oseça da ih rukovodi xubav i vera. Jedan, naime, sluwa sa verom, a drugi pouyava sa xubavxu, bez nadmenosti i tawtine predlaùuçi reyi o vrlinama. I duwa slovo uyeqa prima kao vaspitaya, slovo od yitaqa kao hranitexa, unutrawqe slovo delaqa kao najsla$eg nevestoukrasitexa, a prosveçujuçe slovo Duha kao rey ùenika, koji je sjediquje sa sobom i raduje. Svaka rey koja izlazi iz usta Boùijih jeste ili slovo koje dejstvom Duha izlazi iz usta svetih, ili najsla$e nadahnuçe Duha kojim se samo dostojni nasla$uju. Jer, premda se svi slovesni nasla$uju reyju, ipak je samo malo onih koji se ovde raduju slovu Duha. Najveçi deo zna samo obraz duhovnih reyi po seçaqu i uyestvuje u qima, jow uvek, pak, u oseçaqu ne sudelujuçi u Reyi Boùijoj, tj. istinskom Hlebu buduçeg veka. Jer, onamo çe se on obilno predavati dostojnima na svako uùivaqe, uopwte se ne troweçi, ne iscrpxujuçi i ne ukidajuçi. 97. Bez umnog yula nije moguçe u oseçaju okusiti uùivaqe [koje dolazi] od boùanstvenih [stvari]. Onaj ko je otupio yula postaje nesposoban da opaùa yulno, tj. ne vidi, ne yuje, ne miriwe, buduçi sasvim raslabxen ili polumrtav. I onaj ko je strastima umrtvio prirodne duwevne sile postaje neosetxiv za dejstvo i uyestvovaqe u tajinstvima Duha. Jer, onaj ko duhovno ne vidi, ne yuje i ne oseça zaista je mrtav duhom. U qemu ne ùivi Hristos. On se ne kreçe i ne dela u Hristu. 98. Jednoznayno i podjednako dejstvo imaju i yula i duwevne sile, naroyito kada su zdravi. Jer, duwevne sile dejstvuju preko yula, a ùivotvorni duh je povezan sa obadvoje. Yovek je zaista bolestan ukoliko ima opwtu bolest strasti, trajno leùeçi u bolnici leqosti. Inaye, yula yulne stvari i duwevne sile umne stvari posmatraju sa jasnoçom, naroyito ukoliko ne postoji nikakva satanska borba, koja se protivi umnom i duhovnom zakonu. Ukoliko se, pak, sjedine u Duhu i postanu jednovidni, oni çe neposredno i suwtinski, tj. po prirodi poznati boùanstvene i xudske [stvari]. Oni çe qihovo naznayeqe jasno zreti, te prema sili sagledavati i Uzrok svega, Svetu Trojicu. 99. Tihovatex pre svega treba da ima pet vrlina kao osnovu ka kojoj çe graditi svoje delaqe: çutaqe, uzdrùaqe, bdeqe, smireqe i trpxeqe. Tri su, pak, bogougodna delaqa: psalmopojaqe, molitva i yitaqe, kojima se dodaje i rukodexe u sluyaju nemoçi. Reyene vrline ne samo da obuhvataju sve ostale, veç i jedna drugoj ulaze u sastav. Od jutra, ispraznivwi se od svega, treba prebivati u seçaqu na Boga sa molitvom i srdaynim tihovaqem. Prvi yas se treba moliti, drugi - yitati, treçi - pevati, yetvrti - moliti se, peti - yitati, westi - pevati, sedmi - moliti se, osmi - yitati, deveti - pevati, deseti - jesti hranu, jedanaesti DOBROTOXUBXE Ì
172 HILANDARSKI PREVODI odmoriti, ukoliko postoji potreba, dvanaesti - pevati veyerqu. I dobro prohodeçi popriwte dana, on uga$a Bogu. 100. Od svih vrlina treba kao pyela sakupxati najkorisnije kako bi se, unekoliko uyestvujuçi u svima, pripremio veliki sastav delaqa vrlina, iz koga çe se obrazovati med mudrosti na radost duwe. 101. Posluwaj kako je najpogodnije provoditi noçno popriwte. Noçno bdeqe moùe biti trojako: [priliyno] poyetnicima, naprednima i savrwenima. U prvom se polovina noçi prespava, a polovina prebdi, bilo od veyeri do ponoçi, bilo od ponoçi do jutra. U drugom se od veyeri bdi jedan ili dva yasa, potom se spavaju yetiri yasa, i najzad se ustaje na jutrequ, tj. na pojaqe i molitvu west sati do jutra. Zatim se peva prvi yas i sedi u tihovaqu, kao wto je pokazano, ili se vrwi poredak delaqa odre$en za svaki yas ili, pak, neprestana molitva, na koju se podviùnik navikava. U treçem se stoji na svenoçnom stojaqu i bdequ. 102. Recimo newto i o hrani. Litra*) hleba je dovoxna za svakoga ko se podvizava u tihovaqu. Mogu da se piju dve yawe nerastvorenog vina, a vode - tri. Treba jesti jestivo koje se zadesi, pri yemu ne treba gledati na ùexe prirode, nego sa uzdrùaqem upotrebxavati ono wto pruùi promisao. Najboxe i najkraçe rukovodeçe pravilo za one koji hoçe da ùive kao wto priliyi jeste da drùe tri sveobuhvatna delaqa vrlina, tj. post, bdeqe i molitvu, kojima se obezbe$uje nepokolebiva stamenost svim vrlinama. 103. Za tihovaqe je ponajpre neophodna vera i trpxeqe, te od sveg srca, kreposti i sile - xubav i nada. Ukoliko verujuçi ovde i ne dobije ono wto iwte bilo zbog nemarnosti, bilo zbog nekog drugog razloga, po ishodu odavde çe svako dobiti osvedoyeqe o plodu vere i podviga i ugledati slobodu u Hristu Isusu, koji je izbavxeqe i spaseqe duwa nawih - Bogoyovek Slovo. A onaj koji ne veruje svakako çe biti osu$en po ishodu. On je, uostalom, veç… osu$en, kako govori Gospod (Jn.3,18). Jer, onaj ko sluùi uùivaqima i traùi slavu od xudi, a ne od Boga, zapravo nije veran (Jn.5,44). I premda je na reyima veran, i ne primeçujuçi on sam sebe obmaquje. I on çe çuti: —Powto me nisi primio u srce svoje, veç si mi okrenuo le$a, i ja çu te odbaciti”. Verni, pak, treba da ima dobru nadu i da veruje istini Boùijoj, posvedoyenoj u svim Pismima, ispovedajuçi svoju nemoç kako ne bi potpao pod dvostruku i neizbeùnu osudu.
*)
Litra ima 327 grama, a sastoji se od 12 unci,- Prim. prev.
173 104. Usamxivaqe sa znaqem i çutaqe o svemu srce ponajviwe yini skruwenim i duwu smirenom. Sa druge strane, staqe tihovaqa ponajviwe rastrojavaju i liwavaju boùanstvene pomoçi glavne strasti: drskost, stomakouga$aqe, priyxivost i mnogobriùxivost, nadmenost i gospo$a me$u strastima - oholost. Onaj ko se rado sa qima svikava sa produùetkom vremena sve viwe se pomrayuje, da bi najzad postao potpuno neosetxiv. Uostalom, ukoliko do$e sebi, te sa verom i marxivowçu postavi poyetak u vrwequ duùnosti, on çe opet dobiti ono wto traùi, naroyito ukoliko ga bude traùio sa smireqem. Naprotiv, ukoliko se iz nemarnosti barem jedna od reyenih strasti zacari u qemu, i sav ostali zbir zala, sa pogubnim neverjem na yelu, napawçe na qega potpuno mu opustowujuçi duwu. I usled demonskih smutqi i meteùa, ona çe postati kao neki Vavilon, te çe potoqe biti gore… od prvoga (Mt.12,45 ). On çe postati jarosni neprijatex i poricatex tihovatexa, svagda protiv qih izowtravajuçi jezik svoj kao noù i dvosekli may. 105. Vode strasti, koje zamuçuju i smuçuju more tihovaqa, mogu da se preplivaju jedino na laganoj i nenatovarenoj la$i potpunog oskudoxubxa i uzdrùaqa. Jer, od neuzdrùaqa u stvaroxubxu potoci strasti, potopivwi zemxu srca i nanevwi na qu svakovrsnu truleù i glib pomisli, pomuçuju um, pomrayuju srce i optereçuju telo. Oni u duwi i srcu izazivaju nemar, pomrayeqe i obamiraqe, liwavajuçi ih qihovog prirodnog nastrojeqa i oseçaqa. 106. Yak i duwu revnosnih podviùnika samoxubxe, tj. hranitexka strasti ponajviwe yini raslabxenom, bezbriùnom i nesmislenom. Naporima oko vrline pretpostavxajuçi pokoj tela i smatrajuçi dobrim mneqe da se yovek ne treba proizvoxno optereçivati delima, yak ni neznatnim i lakim znojem oko izvrwavaqa zapovesti, ono obiyno u duwi stvara raslabxenost u proho$equ popriwta tihovaqa, proizvodeçi u qoj silnu i neodoxivu raslabxenost za dela. 107. Za one koji su se oleqili za ispuqavaqe zapovesti ali i poùeleli da odagnaju mutno pomrayeqe, najboxi i najprigodniji lekar jeste posluwnost u svemu bez premiwxaqa sa verom. Ono je ùivotvorni mnogosloùni lek vrlina za one koji ga piju, te noù koji odmah yisti ivice rane. Onaj ko pretpostavi da reyenim noùem sa verom i jednostavnowçu deluje, odjednom çe odseçi sve strasti. On ne samo da stupa u tihovaqe, veç ga kroz posluwaqe u potpunosti izvrwuje, nawavwi Hrista i postavwi i nazvavwi se Qegov podraùatex i sluga. 108. Bez delaqa i ùivota playa nije moguçe istrpeti vrelinu tihovaqa. Onaj ko playe i pomiwxa na uùase pre i posle smrti i pre qihovog dolaska ne moùe da nema trpxeqe i smireDOBROTOXUBXE Ì
174 HILANDARSKI PREVODI qe, koji predstavxaju dva temexa tihovaqa. Bez qih çe onaj ko je stupio u tihovaqe svagda kao pratixu qegovog nemara imati nadmenost, od koje se razmnoùava porobxenost i mawtaqe, koji nas guraju u raslabxenost. Potom kçi leqosti, tj. neuzdrùaqe telo yini uvelim i nemoçnim, a um - pomrayenim i okameqenim. I Isus se skriva, buduçi da je na razumnom mestu mnowtvo naroda misli i pomisli. 109. Muyeqe savesti u svom oseçaju u ovom i buduçem [veku] kao svoj udeo nemaju svi, nego samo oni koji su se ogrewili o [Pravo]slavxe i xubav. Reyeno muyeqe liyi na strawnog ëelata koji krivce muyi na razliyite nayine, trajno muyitexski koristeçi revnost i izobliyavaqe, pri yemu kao da povlayi owtri may. Powto imamo savest, takozvana revnost ili, prema drugima, prirodna sryanost svoje kretaqe sprovodi na tri nayina, tj. prema protivnicima [demonima], prirodi i duwi. Ona nam nare$uje da je kao owtar may naowtrimo protiv neprijatexa. Ukoliko revnost pobedi i duwi potyini dvojicu, tj. greh i telo, preobratiçe se u visoku planinu hrabrosti, doseùuçi do Boga. Ukoliko se, pak, duwa potyini reyenoj dvojici, revnost çe postati nemilostivi muyitex, s obzirom da je mneqe svojevoxno potyinila neprijatexima. I veç duwa yini najsramotnije [stvari], izgubivwi svoje vrlinsko staqe i otpavwi i odvojivwi se od Boga. 110. Od svih strasti, dve su naroyito ùestoke i tewke: blud i mrzovoxa. One optereçuju i raslabxuju jadnu duwu. One su tesno me$usobno povezane i sjediqene, usled yega je tewko sa qima se boriti i savladati ih. Zapravo, mi ne moùemo u potpunosti da ih pobedimo. Prva izobilno prebiva u ùelatexnoj sili duwe, premda obuhvata oba prirodna vewtastva, tj. i duwu i telo, razlivajuçi svoju uùivaqe po svim udovima. Drùeçi vladalayki [um], druga kao brwxan obuhvata celu duwu i telo, yitavu prirodu nawu yineçi leqivom, raslabxenom i kao oduzetom. One se odgone (premda se pre blaùenog bestrawça ne pobe$uju u potpunosti) ukoliko duwa u molitvi dobije silu Duha Svetoga, koja joj daje utehu, krepost i duboki mir, veseleçi je u srcu tihovaqem. Bludna strast je poyelo, gospo$a i carica i preimuçstvena slast uùivaqa. Zajedno sa svojom saputnicom, tj. leqowçu navodeçi trojke faraonove, ona sayiqava nepobedivu koyiju. Kroz qih su u ùivot nas kukavnih uwli zalozi svih strasti. 111. Poyelo umne molitve jeste oyiwçujuçe dejstvo ili sila Duha Svetoga i tajinstveno svewtenodejstvo uma. Poyetak tihovaqa jeste upraùqavaqe [u molitvi], sredina - prosveçujuça sila i zreqe, a kraj - istupxeqe ili uzviwavaqe uma ka Bogu. 112. Duhovno svetiliwte (jow pre buduçeg nadumnog nasla$ivaqa) jeste tajinstveno umno dejstvo uma na duwevnom ùrtveniku, na kome, kao u zaruci Boùijoj, svewtenodejstvuje i
175 priyewçuje se Jagqetom. Jesti Jagqe na mislenom ùrtveniku duwe ne znayi samo razumeti ga i priyestiti se Qime, nego i postati kao Jagqe, po Qegovom obrazu u buduçnosti. Ovde imamo smislove, a onamo se nadamo da çemo dobiti same stvari tajinstava. 113. Molitva kod poyetnika jeste kao veseli ogaq, koji se iz srca istrùe, a kod savrwenih - kao mirisna svetlost, koja u qemu dejstvuje. Ili opet: molitva je propoved apostola, dejstvo vere, ili pre - neposredna vera, osnova nade, dejstvena xubav, an$elski pokret, sila, delo i vesexe bestelesnih, blagovest Boùija, osvedoyeqe srca, nada spaseqa, znameqe osveçeqa, simvol svetosti, poznaqe Boga, projavxivaqe krwteqa, oyiwçeqe u kupexi [preporoda], zaruka Duha Svetog, Isusovo radovaqe, vesexe duwe, milost Boùija, znameqe izmireqa, Hristov peyat, zrak mislenog Sunca, svetlonosac srdaca, utvr$ivaqe Hriwçanstva, potvrda pomireqa sa Bogom, blagodat Boùija, mudrost Boùija, ili pre - poyetak samomudrosti, Boùije javxaqe, delo monaha, ùivot tihovatexa, povod tihovaqa, obeleùje an$elskog ùivota. I, zawto mnogo govoriti? Molitva je Bog, koji sve dejstvuje u svima, s obzirom da je jedno dejstvo Oca i Sina i Svetoga Duha, svedejstvujuçe u Hristu Isusu. 114. Da od Boga nije primio ùezal sile, Mojsije ne bi postao bog faraonov, niti bi ga kaznio biyem, zajedno sa Egiptom. Ukoliko u ruci nema silu molitve, ni um neçe moçi da potre greh i protivne sile. 115. Oni koji govore ili postupaju bez smireqa sliyni su onome ko pravi dom u zimu ili bez blata. Na opitu i poznaqem naçi i poznati smireqe jeste udeo samo malobrojnih. Oni koji pokuwavaju da ga opiwu reyima liye na one koji mere bezdan. Mi slepi, ponewto naziruçi o velikoj svetlosti, kaùemo: pravo smireqe ne govori smirene reyi, niti poprima smireni izgled, ne primorava se da smireno o sebi misli i ne prekoreva sebe da bi izgledalo smireno. Reyeno predstavxa poyetak, povod i razne vidove smireqa. Me$utim, samo smireqe jeste blagodat i dar odozgo. Sveti oci govore o dva smireqa: smatrati sebe niùim od svih i Bogu pripisivati svoja dobra dela. Prvo je poyetak, a drugo - kraj. Onima koji ga traùe predlaùe se da u poznaqu umaju tri pomisli: da su grewniji od svih xudi, da su sramniji od sve tvari, buduçi da se nalaze u protivprirodnom staqu i da su jadniji od demona, buduçi qihovi robovi. Onaj ko se smirava treba da govori: —Kako da znam tayno grehe xudi, tj. kakvi su i koliki? Kako da znam da li su isti ili prevazilaze moje grehe? I powto ne znam, duwo moja, ja sam ispod svih xudi, kao zemxa i pepeo pod qima. I kako da sebe ne smatram sramnijim od yitave tvari? Jer, ona se drùi okvira svoje stvorene prirode, a ja sam svojim DOBROTOXUBXE Ì
176 HILANDARSKI PREVODI bezbrojnim bezakoqima pao u protivprirodno [staqe]. Zaista, zveri i stoka su yistiji od mene grewnog. Ja sam niùi od svih, survavwi se do ada i u adu leùeçi jow pre smrti. Ko ne zna i ne oseça da je grewnik gori od demona, buduçi qihov rob i podanik, veç ovde sa qima zatvoren u tamu? Zaista je gori od demona onaj koji im je potyiqen. Stoga çu sa qima, kukavni, naslediti bezdan. Nalazeçi se u podzemxu, adu i bezdanu i pre smrti, kako se u samoobmani usu$ujew nazivati pravednikom, uyinivwi sebe zlim delima grewnikom, gadnim i demonom? Tewko tvojoj prelesti i zabludi, demonopokloniye, neyisti psu, koji çew biti osu$en na ogaq i tamu”. 116. Duhopokretana mudrost, u skladu sa bogoslovima, jeste sila umne, yiste, an$elske molitve, yiji priznak jeste bezvidnost uma za vreme moxeqa. On ne vidi ni sebe, niti bilo wta drugo wto ima debxinu [prostornost], buduçi odvojen i od yulnoga svetlowçu koja u qemu deluje. Jer, um postaje nevewtastven i svetlovidan, neizrecivo se sjediqujuçi u jedan duh sa Bogom. 117. Postoji sedam raznih postupaka koji vode i rukovode ka bogodanome smirequ. Oni se uzajamno podrùavaju i ra$aju jedni iz drugih: çutaqe, smirenoumxe, smireni govor, smireno odevaqe, samoukorevaqe, skruwenost i zadqost [drùati sebe u svemu posledqim]. +utaqe sa poznaqem ra$a smirenoumxe, od koga se ra$aju tri vida smireqa: smireni govor, noweqe smirene i bedne odeçe i svagdawqe samoukorevaqe. Reyena tri postupka ra$aju skruwenost, koja dolazi od popuwtaqa iskuweqa i naziva se domostrojnim [promislitexskim] vaspitavaqem i smiravaqem od demona. Skruwenost lako duwu na delu navodi da [se oseça] niùom od svih i posledqom, s obzirom da je svi nadvladavaju. Reyena dva postupka donose savrweno i bogodano smireqe, koje se naziva silom i savrwenstvom svih vrlina. Ono Bogu pripisuje [vrlinska] postignuça. Dakle, prvo je çutaqe, iz koga se ra$a smirenoumxe, koje opet ra$a tri postupka smireqa. Reyena tri ra$aju jednu skruwenost, a ona ra$a sedmi postupak smireqa - [smatraqe sebe] niùim od svih, ili domostrojno smireqe. Domostrojno smireqe donosi bogodano, savrweno, nepatvoreno, istinsko smireqe. Prvo smireqe nastaje na [sledeçi nayin ]: ukoliko ne bude ostavxen samome sebi, ne bude pobe$en, porobxen i nadvladan svakom strawçu i pomiwxu i [neprijatexskim] duhom, ne nalazeçi pomoçi ni od dela, ni od Boga, ni od bilo yega, buduçi gotov da padne yak u oyajaqe i buduçi poniùen u svemu, yovek ne moùe da se skruwi, smatrajuçi se niùim od svih, posledqim i robom svih, gorim yak i od samih demona, s obzirom da podleùe qihovom muyequ i da ga pobe$uju. Eto domostrojnog smireqa koje pruùa promisao [Boùiji] i zbog koga Bog daje drugo, viwe smireqe, tj. svedejstvenu i svetvorayku boùanstvenu silu. Videçi se u qe-
177 mu kao oru$e Boùanstvene sile, yovek veç vrwi divna Boùija [dela]. 118. Suwtinsko duhovno zreqe svetlosti, um bez mawtaqa i lutaqa, istinsko dejstvo molitve, koja se iz dubine srca neprestano izliva, vaskrseqe duwe i prostiraqe [na gore], boùanstveno istupxeqe, napuwtaqe ovoga sveta, potpuno istupxeqe razuma iz yula po dejstvom Duha, iwyupanost uma iz qegovih sila, bogopokretnu an$elsku pobudu duwe prema beskrajnim visinama nije moguçe naçi u nawem rodu, buduçi da sada kod nas, usled mnowtva iskuweqa, vlada nasixe strasti. Um obiyno kod povrwnih ima sklonost da o svemu reyenome mawta pre vremena. Me$utim, zbog reyenoga izgubivwi i ono malo dobro staqe koje mu je Bog dao, on se potpuno umrtvxuje. Stoga uz veliko rasu$ivaqe treba izbegavati da se pre vremena traùi ono wto biva u svoje vreme. Treba paziti da se, mawtajuçi o neyem drugom, ne odbaci ono wto se ima u rukama. Umu je po prirodi svojstveno da o reyenom izgra$uje laka mawtaqa i uobraùeqa, premda ga jow nije dostigao. Stoga postoji veliki strah da se [yovek] ne liwi i onoga wto mu je dano, da izgubi yak i razbor, upavwi u prelest, te da postane mawtar, a ne tihovatex. 119. Blagodat nije samo vera, nego i dejstvena molitva. Istinska vera, koja u sebi oyigledno ima ùivot Isusov, projavxuje se duhom kroz xubav. Stoga je vera mrtva i beùivotna kod onoga ko ne vidi da u qemu deluje [sa xubavxu]. Yak ni vernim ne bi trebalo da se naziva onaj ko veruje samo na golim reyima, nemajuçi u stvari veru koja dejstvuje u zapovestima ili duhom. Qu treba pokazivati oyigledno posredstvom postignuça u delaqu dobrih dela. Ona treba da dejstvuje na svetlosti ili da sija u delima, kao wto govori boùanstveni apostol: Pokaùi mi veru tvoju bez dela tvojih, a ja çu tebi pokazati veru moju iz dela mojih (Jak.2,18), hoteçi da pokaùe da se blagodatna vera obnaruùuje delima po zapovestima, kao wto se i zapovesti ispuqavaju na delu, postajuçi svetle verom koja je u blagodati. Vera je koren zapovesti ili pre - izvor koji ih napaja za rast. Ona se deli na dva [dela], na ispovedaqe i blagodat, prebivajuçi ipak nerazdexiva po prirodi. 120. Mala i velika i skraçena posluwniyka lestvica ima pet stepenika koji uzvode ka savrwenstvu. Prvi - odricaqe (od sveta), drugi - potyiqavaqe (stupaqe u obitex sa zavetom izvrwavaqa monawkog ustava), treçi - posluwaqe (potyiqavaqe na delu, u ùivotu), yetvrti - smireqe, peti - xubav, koja je Bog. Odricaqe podiùe iz ada onoga ko leùi i porobxenog osloba$a od vewtastva. Potyiqavaqe nalazi Hrista i sluùi mu, po Qegovoj reyi: Ko meni sluùi, za mnom neka ide, i gde sam ja onde çe i sluga moj biti (Jn.12,26). A gde je Hristos? Sedi sa desne strane Oca. Onaj ko sluùi treba da bude gde je i Onaj kome sluùi, polaùuçi DOBROTOXUBXE Ì
178 HILANDARSKI PREVODI rado nogu na prvu stepenicu usho$eqa po ukazanoj lestvici. Me$utim, i pre nego wto sam poyne da se peqe, qemu prilazi Hristos i sa qim se peqe. Dejstvujuçi u potpunosti po zapovestima, posluwaqe pravi lestvicu od raznih vrlina, polaùuçi ih u duwi kao usho$eqa. Smireqe koje uzvisuje prihvata posluwnoga od posluwnosti i uzvodi ga ka nebesima, predajuçi ga carici vrlina - xubavi. Ona ga privodi Hristu i predstavxa ga. Eto kako onaj ko se potyiqava lagano po kratkoj lestvici ushodi na nebesa. 121. Najkraçi put usho$eqa kratkom lestvicom vrlina ka gorqem Carstvu jeste umrtvxavaqe pet strasti koje su suprotne posluwaqu: neposluwnosti, prepiraqa, samodopadaqa, opravdavaqa i pogubne nadmenosti. Oni su delovi i udovi nepokornog demona, koji guta laùne posluwnike i waxe ih u bezdan ka zmaju. Neposluwnost predstavxa usta ada, prepiraqe - qegov jezik, owtar kao may, samodopadaqe - qegove owtre zube, opravdavaqe - qegovo grlo, a nadmenost, koja ispraça u ad - gutaqe svegutajuçe utrobe qegove. Onaj, pak, ko je posluwaqem savladao prvo, i ostalo odmah odseca i brzo stupa ka nebesima jednom stepenicom. Zaista nam je yovekoxubivi Gospod uyinio nepostiùno i neizrecivo yudo dopuwtajuçi da jednom vrlinom, ili pre jednom zapovewçu moùemo odmah da se popnemo na nebo, kao wto smo i jednom neposluwnowçu siwli i silazimo u ad. 122. Yovek je kao jedan drugi svet, koji se naziva i novi, kao wto boùanstveni apostol kaùe: Stoga, ako je ko u Hristu, nova je tvar (2.Kor.5,17). Jer, sa vrlinom yovek postaje i naziva se i nebo, i zemxa i sve wto yini svet. Wtaviwe, apostol kaùe: Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga veka, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef.6,12). Stoga treba smatrati da se oni koji sa nama ratuju skriveno nalaze u drugom velikom svetu, koji je po prirodi jednak sa nawim duwevnim silama. Jer, tri kneza [zlobe] napadaju na tri duwevne sile, boreçi se sa podviùnicima. I svako biva napadnut upravo u onome u yemu uspeva i nad yime se trudi. Zmaj, tj. knez bezdana, koji svoju silu projavxuje kroz miris i pupak, tj. staniwte ùelatexnog [dela], ustaje na rat protiv onih koji paze na srce. Preko slastoxubivog diva zaboravnosti puwta on na qih vatrenu silu raspaxenih strela, kao neko burno i penuwavo more podiùuçi u qima pohotu, pobu$ujuçi ih na snowaj i navodqavajuçi ih nenasitim potocima uùivaqa. Knez ovoga sveta napada na one koji prohode delatne vrline, pokreçuçi rat protiv sryanog dela. On stalno naoruùava svoje horde i napada ih. Kao u bitki koja biva u ovom svetu, ili pozoriwtu, ili popriwtu on u mislenoj borbi za sryani [deo] priprema raznovrsne podvale preko diva leqosti. Pobe$ujuçi i bivajuçi pobe$ivan od onih
179 koji se stalno hrabro bore sa qim, on postaje vinovnik ili qihovih venaca ili qihovog stida pred an$elima. Vazduwni knez, najzad, napada na one koji se upraùqavaju u zrequ u razumu, navodeçi na qih mawtaqa, s obzirom da, zajedno sa vazduwnim duhovima zlobe, moùe da dejstvuje na slovesni i misleni [deo]. Preko diva neznaqa on privodi u smuçeqe i pomrayuje razum (kao neko drugo slovesno nebo), koji je postao sposoban da se podiùe gore. Da bi ga uplawio, on u qega unosi mawtarske maglovite obraze duhova i qihova preobraùeqa, prividno izazivajuçi muqe i gromove, bure i potrese. Svaki od tri [kneza] pristupa odgovarajuçoj sili duwe i vodi borbu protiv qe. Svaki svoje napade usmerava prema delu na koji je usmeren. 123. I demoni su nekada bili umovi. Otpavwi, pak, od nevewtastvenosti i tananosti, oni su poprimili izvesnu vewtastvenu zadebxalost, postavwi telesni po yinu i dejstvu koje im je postalo svojstveno. I oni su, kao i yovek, izgubili an$elsko uùivaqe i liwili se boùanstvene sladosti. Stoga su, kao i mi, poyeli u prahu da nalaze nasladu, postavwi nekako vewtastveni i stiyuçi vewtastvene strasne navike. Reyenome se ne treba yuditi s obzirom da je i nawa slovesna i umna duwa, sazdana po obrazu Boùijem, ne ùeleçi da pozna Boga, usled naslade vewtastvenim stvarima postala skotska, neosetxiva i skoro bezumna. Jer, navika obiyno pretvara prirodu i meqa joj dejstvo u skladu sa proizvoxeqem. Drugi, pak, od duhova su vawtastvovidni i tewki i neuzdrùxivi, gnevni, osvetoxubivi i razjapxuju usta kao zverovi mesoùderi za vewtastvenim uùivaqem i nasladom. Oni liye na krvoùedne pse, koji kao $avoimani jedu svoju dragu truleù, i imaju za uùitak i svoje obitaliwte debela i punayka tela. Drugi duhovi su razuzdani i xigavi, kao pijavice i ùabe i zmije u jezeru poùude. Ponekad bivaju kao ribe koje se kreçu unutar slanog uùivaqa razvrata, u kome nalaze uùitak. Plivajuçi puyinom prepijaqa, xigava i mlitava biça se raduju vlazi beslovesnih uùivaqa, neprestano podiùuçi u duwi talase pomisli i neyistota i bure i oluje. Drugi su, konayno, laki i tanki, kao vazduwni duhovi, uporno duvajuçi u zritexni deo duwe i raspirujuçi jake vetrove i mawtaqa. Ponekad se pretvaraju u ptice, ali i u an$ele, te varaju duwu. Oni daju oblik seçaqima na poznate xude. Oni izvitoperuju i preokreçu svako duhovno zreqe, naroyito kod onih koji se jow uvek nalaze na stupqu borbe i nisu dostigli do yistote i duhovnog rasu$ivaqa. Uopwte, oni se kriwom, po uobrazixi, pretvaraju u sve duhovno wto postoji. Jer, reyeni duhovi se naoruùavaju u skladu sa duhovnim staqem i merom napredovaqa yoveka, i ulaze donoseçi prelest umesto istine, i uobrazixu umesto zreqa. Na reyeno se odnosi i svedoyeqe Svetoga Pisma, koje kaùe: Zveri poxske i ptice nebeske DOBROTOXUBXE Ì
180 HILANDARSKI PREVODI i gmizavci zemaxski (Os.2,14), oyigledno podrazumevajuçi zle duhove. 124. Podizaqe strasti i telesna borba, koja se podiùe protiv duwe, u nama biva na pet nayina. Ponekad telo zloupotrebxava ono wto postoji, ponekad iwte da yini ono wto je protivprirodno kao da je prirodno, ponekad ga demoni naoruùavaju protiv duwe, buduçi da se rado sa qima udruùuje, ponekad i sama duwa yini nepriliynosti, usvojivwi strasti, a ponekad po popuwtequ doùivxavamo i borbu od zavisti demona, koji na nas ustaju da bi nas smirili, powto prethodnim nayinima nisu uspeli [da nas sablazne]. 125. Tri su glavna uzroka borbe koja nam dolazi od svega i od svih: navika, zloupotreba postojeçeg i zavist i napad demona po popuwtequ. Telo ustaje i ùeli protiv duwe i duwa protiv tela. Sliyno po navici i po dejstvu strasti tela ustaju na duwu i duwa svojom izvrsnowçu protiv tela. I sam naw neprijatex ponekad iznenada i bez razloga, ne znajuçi za stid, sa drskowçu podiùe borbu protiv nas. Nemoj, me$utim, prijatexu moj, dozvoxavati krvoxubivoj pijavici da siwe krv iz ùila, buduçi da je nenasita. Ni zmiji, ni zmaju nemoj dozvoxavati da se do sitosti najedu praha, te çew lako pobediti gordost lava i zmaja. Uzdiwi sve dok ne svuyew doqi i ne obuyew se u nebeski stan (2.Kor.5,2), uobliyivwi se po obrazu Isusa Hrista, koji te je sazdao. 126. Zaista, oni koji su potpuno telo i koji vole samoxubxe robuju uùivaqu i tawtini, imajuçi u sebi ukoreqenu zavist. Suweçi se od zluradosti i ogoryujuçi se uspesima bliùqega, oni klevetaju dobro kao lowe, kao porod prelesti i ne primaju ono wto je od Duha (1.Kor.2,14), tj. ne veruju u qega. Oslepxeni i maloverni, oni ne mogu da vide i poznaju Boga, te çe onamo pravedno yuti: Ne poznajem vas (Mt.25,12). Jer, verni koji voli treba da veruje kada yuje ono wto ne zna, ili da uyi ono wto veruje, ili da pouyava ono wto je nauyio, kako bi bez zavisti umnoùavao dar kod onih koji primaju sa verom. Ukoliko, pak, ne veruje u ono wto ne zna, ili poniùava ono wto nije poznao, ili pouyava ono wto nije nauyio, iz zavisti prema onima koji pouyavaju iz delaqa, svakako çe se uvrstiti i ubrojati sa onima koji u sebi imaju gorku ùuy (up. Dap.8,23). 127. Besednik je, po istinski mudrima, onaj ko opwtim znaqem saùeto obuhvata sva biça, kao jedno telo, i razlaùe ih i sastavxa, pokazujuçi ih jednako znayajnim i po razliynosti i po istovetnosti. On istinski sve potkrepxuje dokazima. I opet, besednik je uglavnom duhovnik, koji pet rasturenih opwtih svojstava biça, koje je ovaploçeno Slovo sastavilo, razlaùe i sastavxa obuhvatajuçi celinu saùetom besedom, kao govornik. I reyeno on drugima ne dokazuje samo suvim dokazima, kao spoxaw-
181 qi [nehriwçanski] besednici, veç zreqima koja mu se duhovno otkrivaju u biçima, kojima moùe i druge da prosveçuje. Istinski mudroxubac je onaj ko kroz biça spoznaje Uzrok biça, ili onaj ko spoznaje biça iz Uzroka qihovog, powto je dostigao do nadumnog sjediqeqa sa Bogom i do neposredne vere. On nije samo nauyio, nego je i pretrpeo [doùiveo boùanstvene stvari]. I opet, mudroxubac je uglavnom um, koji je postao i ùivi kao delatni i zritexni. Savrweni mudroxubac je um koji je postigao naravstveno i prirodno i bogoslovski mudroxubxe, ili pre bogoxubxe, tj. onaj ko je Bogom nauyen delaqu naravstvenog mudroxubxa, smislovima prirodnog [mudroxubxa] i zrequ i taynosti bogoslovskih dogmata. I opet, boùanstveni besednik u boùanskim [stvarima] je onaj ko odvaja glavna biça od biça i nebiça, i pokazuje smislove prvih, i u qima, opet, sagledava qihove smislove na boùanstveni nayin. I jow, on upore$uje yulni i vidxivi svet sa umnim i nevidxivim, i obrnuto, zakxuyujuçi da je vidxivi svet obraz nevidxivog i nevidxivi svet praobraz vidxivog. Jer, kao wto govore, neizobrazivim stvarima predlaùu se obliyja, i neuobliyivim - oblici. Vidxivi i nevidxivi svet se duhovno projavxuju jedan kroz drugi. Stoga on yisto vidi jedan svet u drugom, i reyju istine ga obznaquje. On ne gradi sunceliku rey istine uvodeçim ili prenosnim reyima, veç duhovnim znaqem i silom obrazlaùe istinite reyi obadva sveta i upeyatxivo dokazuje da je vidxivi svet naw vaspitay, a nevidxivi veyno boùanstveno obitaliwte, koje je oyigledno pripravxeno za nas. Boùanstveni mudroxubac je onaj ko se delaqem i zreqem na neposredan nayin sjedinio sa Bogom i postao i naziva se prijatexem Boùijim, buduçi da se potrudio i zavoleo prvu, tvorayku i istinsku mudrost veçma nego bilo koju drugu xubav i mudrost i znaqe. Slovoxubac, pak, a ne doslovno mudroxubac (premda je slava kriwom uzurpirala ime mudroxubxu, kako veli veliki Grigorije), jeste onaj ko xubi i istraùuje mudrost stvaraqa Boùijeg, kao qen krajqi odjek, ne baveçi se mudroxubxem radi samoisticaqa i radi pohvale i slave xudske, kako bi bio xubitex mudrosti Boùije o prirodi, a ne xubitex vewtastva. Kqiùevnik koji se uyio Carstvu Boùijem jeste svako ko delaqem poyiva u zrequ Boga i istrajno prebiva u tihovaqu. On iz riznice srca iznosi nove i stare pouke, tj. jevan$elske i proroyke, ili starozavetne i novozavetne, ili pouyne i delatne, ili zakonske i apostolske. Delatni kqiùevnik, dakle, obznaquje nove i stare tajne, nauyivwi se bogougodnom ùivotu. Kqiùevnik je svaki delatex, koji se jow uvek telesno bavi delaqem. Boùanstveni besednik je onaj ko po prirodi stoji izme$u znaqa i smislova biça i sve dokazuje razdexujuçom silom slova u duhu. Istinski mudroxubac je DOBROTOXUBXE Ì
182 HILANDARSKI PREVODI onaj ko u sebi oseça natprirodno sjediqeqe sa Bogom, na poznajni i neposredan nayin. 128. Oni koji piwu i govore bez Duha i hoçe da nazi$uju Crkvu, u stvari su duwevni i Duha nemaju, kao wto govori boùanstveni apostol (Jd.19). Oni potpadaju pod kletvu koja kaùe: Tewko onima koji su sami sebi mudri i pred sobom znalci (Is.5,21). Jer, oni govore od sebe, tj. iz qih ne govori Duh Oca, kao wto bi rekao Gospod (Mt.10,20). Oni koji pre sticaqa yistote govore po svojim pomislima u stvari su prelewçeni duhom nadmenosti. O reyenome i Priya pomiqe: Video sam yoveka koji je smatrao da je mudar, premda i od bezumnoga ima viwe nade negoli od qega (Priy. 26,12). Mudrost nam zapoveda: Nemojte smatrati sami sebe mudrim (Rim.12,16 ). Ispuqen Duha, boùanstveni apostol ispoveda: Ne da smo sposobni sami od sebe wto pomisliti, nego je nawa sposobnost od Boga (2.Kor.3,5), i jow: Kao od Boga, pred Bogom u Hristu govorimo (2.Kor.12,19). Reyi, me$utim, pomenutih nisu sladosne i ne prosveçuju, buduçi da ih govore crpeçi iz svog srca (kao iz nekog blatqavog jezera, punog pijavica, zmija i ùaba pohote, naduvenosti i neuzdrùaqa), a ne posu$ujuçi iz ùivog izvora Duha. Voda qihovog poznaqa je smradna, mutna i mlaka, usled yega oni wto piju oseçaju odvratnost, vrtoglavicu i muyninu. 129. Boùanstveni apostol govori: A mi smo telo Hristovo, i udovi ponaosob (1.Kor.12,27), i opet: Vi ste jedno telo, jedan duh, kao wto ste i pozvani (Ef.4,4). Telo bez duha jeste mrtvo i neosetxivo. Sliyno je nedelatan i onaj ko se umrtvio strastima kroz nemar prema zapovestima posle krwteqa, usled yega izgleda kao da nije prosveçen Duhom Svetim i Hristovom blagodaçu. Po veri i preporodu on ima Duha, koji je, me$utim, zbog duwevne umrtvxenosti, nedejstven i nepokretan. Mi imamo jednu duwu, dok telo ima mnogo udova. Pa ipak, ona ih sve drùi, oùivotvoruje i pokreçe. Naravno, reyeno se odnosi na one koji su sposobni da primaju ùivot. Oni, pak, koji su se usled neke sluyajne nemoçi osuwili, ostaju mrtvi, nepokretni, beùivotni i neosetxivi, premda ih ona drùi pri sebi. I Duh Hristov, prebivajuçi sav u svim udovima Qegovim, pokreçe i oùivotvorava samo one koji mogu da sudeluju u ùivotu. One, pak, koji su nemoçni, On yovekoxubivo zadrùava kao svoje. Svaki verni po veri uyestvuje u duhovnom usinovxequ. Ipak, on [moùe da bude] nedejstven i neprosveçen, liwavajuçi se svetlosti i ùivota u Isusu, ukoliko je nemaran i neveran. Svaki verni, kao ud Hristov, ima Duha Hristovog. Me$utim, kod onog ko je nesposoban za primaqe blagodati, On ostaje nedejstven i nepokretan. 130. Postoje osam glavnih zreqa: prvo - bezobliynog, bespoyetnog i nestvorenog Boga, Uzroka svega postojeçeg, Jednog Trojiynog i Nadwustastvenog Boùanstva, drugo - yina i staqa
183 umnih sila, treçe - sastava biça, yetvrto - domostrojnog snisho$eqa Slova, peto - sveopwteg vaskrseqa, westo - strawnog drugog Hristovog dolaska, sedmo - veynih muka, osmo - Carstva nebeskog. Prva yetiri su prowla i veç se desila, a druga yetiri su buduça i jow pred ostvareqem. Qih jasno sagledavaju i priznaju oni koji su blagodaçu stekli punu yistotu uma. Onaj, pak, ko reyenome pristupa bez svetlosti blagodati treba da zna da u stvari izobraùava mawtaqa, a ne zreqa. Qega mawtarski duh obavija mawtaqima i uobrazixom. 131. I o prelesti je neophodno da ponewto po moguçnostima kaùemo, s obzirom da je, po mnowtvu i raznovrsnosti zamki i nayina, tewko prepoznatxiva i gotovo neuhvatxiva. Prelest se, kaùu, javxa u dva vida, ili pre nailazi i nastaje - u vidu mawtaqa i dejstva, premda u jednoj gordosti ima svoje poyelo i uzrok. Prva jeste poyelo druge, a druga - poyelo treçe, koja [se pojavxuje] u vidu istupxeqa. Poyelo [prividnog] mawtarskog zreqa jeste nadmenost, koje uyi da se mawtarski predstavxa Boùanstvo u izvesnom obraznom obliku, za yime sledi prelest, koja mawtaqima uvodi u zabludu i pora$a hulu. Potom ona u duwi $udxivim mawtaqima izaziva strahovaqa i na javi i u snu. Jer, posle gordosti dolazi prelest, potom hula, pa strahovaqe, pa drhtaqe, pa istupxeqe iz razbora. Eto prvog obraza prelesti od mawtaqa. Drugi vid prelesti u obliku dejstva svoje poyelo ima u sladostrawçu, koje se ra$a od navodno prirodne poùude. Od reyenog uùivaqa se ra$a nezadrùivost neizrecivih neyistota. Raspaxujuçi yitavu prirodu i pomrayujuçi vladalayki [deo, tj. um ] sa mawtaqem o kumiru snowaja, ona ga privodi u istupxeqe opijenowçu od raspaxujuçeg dejstva i yini poremeçenim. U navedenom staqu prelewçeni se upuwta u laùna prorokovaqa i predskazaqa, navodno videçi izvesne svete i sluwajuçi qihove reyi. On ih potom objavxuje, buduçi opijen mamurlukom strasti, meqajuçi narav i poprimajuçi $avoiman izgled. Zavedeni prelewçu, svetovqaci sliyne nazivaju duwicama. Oni sede i prebivaju pored hramova izvesnih svetih, koji ih navodno oduhovxavaju, deluju na qih i muye ih, prenoseçi preko qih xudima obavewteqa. Me$utim, qih treba upravno nazvati $avoimanima, prelewçenim i zabludelim, a ne prorocima, koji predskazuju sadawqe i buduçe. Demon raspusnosti je pomrayio qihov um sladostrasnim ogqem, te ih pomera sa razbora, u mawtaqu im predstavxajuçi neke svete, dajuçi im da yuju qihove reyi i vide qihov lik. Me$utim, dewava se da im se i sami demoni javxaju, smuçujuçi ih strahovaqem. Potyinivwi ih igu velijara [demona], oni ih protiv qihove voxe guraju u prelest na delu (s obzirom da su im predani robovi do smrti), da bi ih potom sproveli i u ad. DOBROTOXUBXE Ì
184
HILANDARSKI PREVODI
132. Treba znati da postoje tri glavna uzroka zbog kojih prelest nailazi na yoveka: gordost, zavist demona i vaspitno popuwteqe [Boùije ]. Qihovi, pak, uzroci jesu: lakomislenost, napredovaqe i grehovni ùivot. Prelest od zavisti i nadmenosti se pre iscexuje, naroyito ukoliko se yovek smiri. Me$utim, prelest iz popuwteqa, tj. prepuwtaqe satani zbog greha, Bog yesto ostavxa do same smrti radi otpuwtaqa [grehova]. Dewava se da se i oni koji nisu odgovorni predaju na muyeqe [demonima] radi qihovog spaseqa. Treba znati da yak i sam duh gorde nadmenosti ponekad predskazuje u onima koji ne paze sa taynowçu na svoje srce. 133. Svi poboùni carevi i svewtenici istinski se pomazuju u obnovxequ [tj. primaqu nove blagodati], kao wto su nekada i drevni praobrazno bili pomazivani. Jer, oni su bili praobrazi nawe istine, premda ne delimiyno, veç u potpunosti svi sve nas pradznamenujuçi. Nawe Carstvo i svewtenstvo nije jednako sa qihovim po obliku i vidu, premda i imaju iste simvole. Uostalom, ne postoji ni razlika u odnosu na prirodu, blagodat ili priziv, kojom bi se razlikovali oni koji se pomazuju. Wtaviwe, mi imamo jedan isti poziv, veru i oblik, koji pokazuje i projavxuje, po slovu istine, da se pomazani, kao yist i bestrasan, svecelo posveçuje Bogu i sada i u buduçnosti. 134. Ustima svojim govori mudrost, i pouyeqem srca… razumnost (Ps.48,4) onaj ko jasno iz biça pokaùe Boga Slova, uliynosqenu [uipostasiranu] Mudrost Boga i Oca. On u postojeçem sagledava smislove praobraza, koji ga zacrtavaju, dejstvenim i ùivim reyima govoreçi ustima mudrost od mudrosti. I powto se u srcu prosveçuje silom preobraùavajuçe razumnosti, kojom se pouyava u duhu, on moùe da yini i razumnowçu prosveçuje one koji ga sa verom sluwaju. 135. Velika protivnica istine i sprovoditexka xudi ka pogibli jeste prelest, preko koje se u duwe nemarnih zacaruje mrak neznaqa, koji otu$uje od Boga. Oni Onoga ko nas je preporodio i prosvetio, ne priznaju za Boga, ili ga priznaju samo na reyima, ali ne i na delu. Oni veruju da se Bog javxao samo drevnima, ali ne i nama. Smatraju da se svedoyeqa Pisma o Bogu ne odnose na nas, nego na druge ili na one koji su ga napisali. Oni hule na Boùije [uyeqe], buduçi da poriyu istinsku poboùnost sa poznaqem. Oni Pisma yitaju samo telesno, da ne kaùem jevrejski, poriyuçi moguçnost ovdawqeg podizaqa yoveka kroz vaskrseqe duwe, pretpostavxajuçi da borave u grobu neznaqa. Tri strasti, tj. neverje, lukavstvo i leqost ra$aju i podrùavaju jedna drugu. Neverje je uyitexica lukavstva, a lukavstvo - saputnica leqosti, yiji je simvol nemar. Ili obratno, leqost je majka lukavstva, kao wto kaùe Gospod: Zli i leqi slugo (Mt.25,26), a lukav-
185 stvo majka neverja, buduçi da je svaki lukavi ujedno neveran, a neverujuçi ujedno i nebogobojaùxiv. Od nebogobojaùxivosti se ra$a nemar, tj. majka prezira, kojim se zanemaruje svako dobro i yini svako zlo. 136. Istinska slava [powtovaqe] Boga i nelaùno poznaqe biça predstavxa savrweno, dogmatsko Pravoslavxe. Stoga mi treba na sledeçi nayin da slavoslovimo Boga: —Slava ti, Hriste Boùe, slava ti wto si blagoizvoleo da se radi nas ovaplotiw, Boùe Slove Nadsuwtastveni. Velika je tajna tvog domostroja. Spasitexu naw, slava ti”. 137. Po velikome Maksimu postoje tri razliyita besprekorna i nezazorna cixa zbog kojih se piwu spisi. Prvi je da bi se spisatexi sami podseçali. Drugi - radi koristi drugih. Treçi - iz posluwaqa. Iz posledqeg razloga sastavxeno je mnogo spisa za one koji smireno iwtu rey [istine]. Onaj, pak, ko piwe o vrlinama iz yovekouga$aqa, radi slave i isticaqa, u stvari gubi svoju platu. On ni ovde, ni u buduçem veku neçe imati nikakve koristi, veç çe biti osu$en kao yovekougodnik i lukavi kradxivac Reyi Boùije. DOBROTOXUBXE Ì
186
HILANDARSKI PREVODI
POGLAVXA 1. Svako ko je krwten u ime Hristovo treba da pro$e kroz sve Qegove uzraste. Jer, on ih je u krwtequ primio kao sposobnost, a kroz zapovesti moùe da ih ostvari i spozna. Zayeçu Hristovom odgovara obruyeqe Duha. Qegovom Ro$equ odgovara dejstvo radosti, Krwtequ - oyiwçujuça sila ogqa Duha, Preobraùequ - zreqe Boùanske Svetlosti, Raspeçu - umrtvxeqe vernog u odnosu na sve, Pogrebequ - osvajaqe boùanstvene xubavi u srcu, Vaskrsequ - ùivotvorno ustajaqe duwe, Vaznesequ - zanos u Bogu i uznoweqe uma. Onaj ko nije prowao reyene uzraste Hristove i ne oseça ih, jow uvek je odojye i telom i duhom, makar i bio smatran od svih starcem i delatexem. 2. Stradaqa Hristova daju ùivotvorno umrtvxeqe onima koji su ga u svemu podraùavali. Jer, razlog naweg sastradavaqa Hristu jeste saproslavxaqe sa Qim. Stradaqa (tj. strasti) od uùivaqa, naprotiv, pruùaju smrtonosno umrtvxeqe onima koji ih vrwe. Jer, dobrovoxno uyestvovaqe u stradaqima Hristovim jeste raspeçe raspeça i umrtvxeqe smrti. 3. Stradati sa Hrista znayi podnositi iskuweqa koja nam se dewavaju. Karaqe Gospodqe na one koji nisu odgovorni nailazi zbog zavisti demona i postaje vinovnik koristi. Ali, na nas, koji smo odgovorni za grehe, nailazi kao izobliyeqe koje nas priziva na povratak i otvara nam uwi. Stoga je Bog onima koji pretrpe obeçao venac u vekove vekova. Slava tebi, Boùe naw, slava tebi. Trojice Sveta, slava ti za sve. Strasna izmena 4. Mrzovoxa je tewko savladiva strast, koja raslabxuje telo. Ukoliko se, pak, raslabi telo, raslabxuje se i duwa. A powto se opuste oboje, sladostrawçem se meqa telesni sastav. Sladostrawçe pokreçe yeùqu, yeùqa raspaxivaqe, raspaxivaqe uzbu$eqe. Uzbu$eqe pokreçe seçaqe, seçaqe pokreçe mawtaqe, mawtaqe donosi prilog pomisli. Prilog donosi spajaqe, spajaqe - saglasnost. Saglasnost odvodi delu bilo rukobluda, bilo raznovrsnih snowaja. I yovek biva pobe$en i pada. Dobra izmena 5. Trpxeqe u svakom delu ra$a hrabrost. Hrabrost ra$a raspoloùeqe, raspoloùeqe - istrajnost, istrajnost - uzrastaqe. Uzrastaqe na delu utiwava neuzdrùxivost tela i umiruje ùexu sladostrawça. %exa pokreçe yeùqu, yeùqa - xubav, xubav -
187 revnost, revnost - toplinu, toplina - ustremxeqe, ustremxeqe usrdnost, usrdnost - molitvu, molitva - tihovaqe. Tihovaqe ra$a zreqe, zreqe - znaqe, znaqe - poimaqe tajni. Kraj tajni je bogoslovxe. Plod bogoslovxa je savrwena xubav. Plod xubavi je smireqe, smireqa - bestrawçe, bestrawça - predvi$aqe, prorowtvo i predznaqe. Reyene vrline niko ne poseduje u savrwenom [staqu], niti se odjednom uklaqa zlo. Naprotiv, sa porastom vrline umaquje se zlo, da bi najzad potpuno nestalo. Iskuweqa u snu Pitaqe: Na koliko nayina se dewava grewno i bezgrewno isteyeqe? 6. Odgovor: Grewno se dewava na tri nayina: bludom, rukobludom i saglasnowçu sa pomisli. Bezgrewno se dewava na sedam nayina: zajedno sa mokraçom, od razne hrane ili pokreta ili pijeqa hladnih napitaka, ili zbog raslabxenosti tela, ili od prevelikog umora, ili od demonskog mawtaqa u snu na mnogo nayina. Kod bestrasnih se dewava samo na prvi nayin, tj. teynost izlazi pomewana sa mokraçom, buduçi da su se na neki nayin kod qih opustili unutrawqi kanali od mnogih podviùniykih trudova, te im je boùanstvenim oyiwçujuçim i osveçujuçim dejstvom dat blagodatni dar zdravoumxa. Posledqi nayin, tj. od mawtaqa u snu, dewava se onima koji su jow uvek ostrawçeni i nejaki. Ali, i ovaj sluyaj, buduçi nehotiyan, u stvari je bez greha, kao wto [sveti] oci govore. Osobina bestrasnih je bezgrewno isteyeqe u retkim vremenskim razmacima, po promislu, dok ostatak teynosti nestaje od boùanstvene vatre. Kod delatexa nuùda je mnogovidna i ispraùqeqe bezgrewno. Kod strasnika postoje dva vida - jednostavno i zlo, tj. isteyeqe koje se dewava u snu i na javi, zbog saglawavaqa sa raznim mawtaqima. Prvo nije za osudu, dok je drugo grehovno i povlayi epitimiju [kaznu]. Kod bestrasnih, reyeni pokret i isteyeqe tela je po promislu jedno, tj. jedan deo teynosti se izbacuje zajedno sa mokraçom kao tekuçina, dok ostatak nestaje od boùanstvene vatre. Za delatne i sredqe kaùu da postoje west opwtih nayina isteyeqa koji nisu za osudu, kojima se telo yisti i osloba$a od wtetne teynosti koja nastaje prirodno i nuùno: od hrane, ili pokreta, ili pijeqa hladnog piça, ili raslabxenosti yoveka, ili oduzetosti od prevelikog truda, ili na kraju, po demonskoj zavisti. Kod bolesnih i poyetnika postoje tako$e west strasnih nayina: ili od stomakouga$aqa, ili ogovaraqa, ili osu$ivaqa, ili sujete, ili zbog saglawavaqa sa mawtaqima u snu i na javi, ili, na kraju, zbog demonskog napada iz zavisti. Me$utim, i reyeno se uvrwtava u nameru promisla da se oyisti xudska priroda od proDOBROTOXUBXE Ì
188 HILANDARSKI PREVODI padxivosti, od ubayenih i qoj stranih tekuçina i od beslovesnih teùqi, te da se vaspita podviùnik da se smirava, da pazi i da se uzdrùava u svemu i od svega. 7. Onaj ko tihuje u samoçi i hrani se prilozima xubavi drugih, duùan je da prima milostiqu na sedam nayina. Prvi je da traùi ono wto je neophodno, drugi - da uzima ono wto je neophodno, treçi - da ono wto mu daju prima kao od Boga, yetvrti - da se uzda u Boga i veruje da je Nagradodavac, peti - da bude delatex zapovesti, westi - da ne zloupotrebxava ono wto mu daju, sedmi da ne bude wkrt, nego da i sam daje drugima i da bude milosrdan. Onaj ko se ophodi na reyeni nayin ima radost, buduçi da oseça da qegove potrebe bivaju namirene od Boga, a ne od xudi.
DOBROTOXUBXE Ì
189
DESET POGLAVXA O TIHOVAQU I MOLITVI, I O POKAZATEXIMA BLAGODATI I PRELESTI, O RAZLICI TOPLINE I DEJSTVA, TE O BLISKOSTI PRELESTI KOD ONIH KOJI SU BEZ RUKOVODIOCA 1. Trebalo bi da moùemo da kaùemo, zajedno sa velikim uyitexem*) , da nemamo potrebe za pomoçu [Svetoga] Pisma i drugih svetootaykih reyi, divni Longine, veç da nas sam Bog uyi, prema poslovici: —Sam Bog sve uyi”. Mi, naime, treba da uyimo i bivamo pouyavani od Boga i preko Boga onome wto nam je na korist. I ne samo mi, nego i svaki vernik [treba da yini sliyno], kako bi zakon Duha bio upisan na tablicama srdaca nawih i kako bismo se udostojavali (wto je predivno) da razgovaramo sa Hristom yistom molitvom na neposredan i heruvimski nayin. Buduçi, pak, da smo odojyad u vreme naweg preporoda svetim krwteqem, te niti blagodat poimamo, niti smo svesni sopstvenog obnovxeqa, ne spoznajuçi preveliku veliyinu yasti i slave koju primamo, niti [yiqenicu] da smo duùni da se razvijemo duwevno i duhovno kroz zapovesti i da umno sagledamo ono wto smo primili, veçina nas zbog sopstvenog nemara i strasnih navika padamo u neosetxivost i pomrayenost. Mi, dakle, ne znamo ni da li postoji Bog, ni ko smo i wta smo krwteqem postali, premda smo postali sinovi Boùiji i sinovi svetlosti i yeda i udovi Hristovi. Ukoliko se, opet, krwtavamo u zrelim godinama, mi oseçamo samo vodu, ali ne i Duha. Prepora$ajuçi se duhovno, mi imamo samo prostu i mrtvu, a ne delatnu veru i velimo da se nalazimo u dvojeduwnosti. Stoga smo tela i telesno ùivimo i hodimo. I ukoliko se desi da se pokajemo, mi ipak shvatamo i drùimo zapovesti samo telesno, a ne i duhovno. I ukoliko nas nakon mnogo trudova blagodat iz yovekoxubxa udostoji izvesnih svojih projava, mi je primamo kao prevaru. Ukoliko, opet, yujemo da blagodat deluje u drugima, mi je iz zavisti smatramo prelewçu. Mi, dakle, ostajemo mrtvi do smrti, bez ùivota i dejstava Hristovih. I kao wto kaùe Sveto Pismo, u trenutku smrti i suda uzeçe se od nas i ono wto imamo zbog bezverja ili bezna$a. Mi ne shvatamo da deca treba da liye na oca, tj. da budu bogovi od Boga i duhovni od Duha, kao wto Gospod veli: Wto je re$eno od Duha, duh je (Jn. *)
prev.
Sa svetim Jovanom Zlatoustom, È beseda na Jevan$exe po Mateju,- Prim.
190 HILANDARSKI PREVODI 3,6). Iako smo postali verni i nebeski, mi smo tela, te stoga Duh Boùiji ne obitava u nama. Stoga je Bog dopustio nesreçe i ropstva i mnogo pokoxa, pokuwavajuçi da ispravi, ili da prekine, ili da izleyi zlo jayim lekovima. 2. Uz pomoç Boùiju (koji daje silinu reyi onima koji blagoveste sliyna dobra) ispitajmo najpre kako moùemo naçi, ili pre, kako je Hristos na$en, buduçi da ga imamo duhovno kroz krwteqe, kao wto apostol Pavle kaùe: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u (srcima vawim) (2.Kor.13,5). Potom çemo reçi i kako se moùe napredovati, a zatim i kako sayuvati ono wto se obrete. Izvrstan i saùet nayin je da ukratko progovorimo o kraju i sredini, s obzirom da imamo opwirni [sadrùaj]. Jer, mnogo je onih koji su se podvizavali da na$u ono wto su traùili, da bi potom svoju ùexu zaustavili. Oni ne idu daxe i neçe ni içi, nego su zadovoxni poyetkom koji su nawli. Nailazeçi na prepreke i skrenuvwi na stazicu [bespuçe] bez da su shvatili, oni misle da idu dobro, premda beskorisno hodaju mimo puta. Drugi, opet, powto su dostigli do pola puta prosveçeqa, postaju umorni, te iz nemara ne nastavxaju do kraja, ili se vraçaju nazad ravnoduwnim ùivotom svojim, ponovo postajuçi poyetnici. Treçi, najzad, dostigavwi do savrwenstva, padaju iz nepaùqe zbog prevaznoweqa i vraçaju se nazad, postajuçi jednaki po delu sa sredqima i poyetnicima. Poyetnicima, pak, priliyi dejstvo Duha, sredqima - prosveçeqe, a savrwenima - oyiwçeqe i vaskrseqe duwe. Kako çemo pronaçi dejstvo Duha 3. Dejstvo Duha, koje smo tajinstveno primili u krwtequ, nalazimo na dva nayina. Kao prvo (govoreçi uopwteno), dar se otkriva vrweqem zapovesti uz mnogo truda i vremena, kao wto govori sveti Marko. I ukoliko vrwimo zapovesti, utoliko dejstvo jasnije blista nad nama svojim zracima. Kao drugo, ono se projavxuje u posluwaqu kroz znalayko i stalno prizivaqe Gospoda Isusa, tj. seçaqem na Boga. Prvim nayinom ono se nalazi sporije, a drugim brùe, ukoliko, naravno, yovek nauyi da kopa zemxu sa trudom i usr$em, traùeçi zlato. Ukoliko, dakle, ùelimo da na$emo i spoznamo istinu i da ne upadnemo u prelest, iwtimo jedino da imamo celovito dejstvo srca bez oblika i izgleda, ne traùeçi da mawtom gledamo obliyja i likove navodnih svetih ili razne svetlosti. Jer, u prirodi prelesti i u qenim nayelima jeste laùnim mawtarijama varati um neiskusnih. Mi treba da se podvizavamo da imamo jedino dejstvo molitve u srcima nawim, koje zagreva i oradowquje um naw i rasplamsava duwu za neizrecivu xubav prema Bogu i xudima. Na reyeni nayin çe se doçi do smireqa i skruwenosti, a ne samo do molitve. Mo-
191 litva kod poyetnika jeste svagdakreçuçe umno dejstvo Svetoga Duha. U poyetku ona je kao vatra radosti koja isijava iz srca, a na kraju kao svetlost koja miriwe boùanstvenim dejstvom. 4. Progovoriçemo sada o pokazatexima poyetka dejstva Duha kod onih koji ga istinski traùe, a ne kao kuwajuçi Boga, saglasno Mudrosti Solomonovoj, koja veli da je —nalaze oni koji je ne iskuwavaju i da se javxa kod onih koji ne sumqaju u qu” (up. Mud.1,2). Kod nekih se ono vidi kao svetlost koja se ra$a. Kod drugih - kao veselost zajedno sa trepetom. Kod treçih - kao radost. Kod yetvrtih - kao radost pomewana sa strahom. Kod nekih - kao trepet i radost. Ponekad kod nekih - kao suze i strah. Duwa se, naime, raduje poseti Boùijoj i milosti Qegovoj, ali se plawi i drhti od Qegovog prisustva, buduçi da je odgovorna za mnoge grehe. Kod svih, opet, ono u poyetku biva kao neizreciva skruwenost i neopisiv bol duwe, koja je bolna kao ùena u yasu poro$aja, kao wto kaùe Sveto Pismo. Jer, ùivo i delatno Slovo, tj. Isus, ulazi duboko do predela gde se razdvajaju duwa i telo, kost i kowtana srù, kao wto govori apostol, da bi silom uniwtio ostrawçenost iz svih delova duwe i tela. Kod nekih se ono ispoxava kao xubav prema svima i nepobedivi mir. Kod drugih kao razdraganost, koju sveti oci yesto nazivaju poskakivaqem, wto predstavxa silu duha i pokret ùivoga srca. Ono se zove i puls i uzdah duha koji posreduje za nas pred Bogom neizrecivim uzdasima. Isaija ga je nazvao porodom pravde Boùije. Veliki Jefrem ga naziva ubodom, tj. probadaqem, dok ga Gospod naziva izvorom vode koji proistaye veyni ùivot (vodom naziva duh) i poskakuje iz srca i kxuya od jayine sile. 5. Treba da znaw da postoje dve vrste poskakivaqa, tj. razdraganosti: smirenovidno (koje se zove puls i uzdah i posredovaqe duha) i veliko poskakivaqe srca (koje se zove i poskakivaqe i skok, tj. propiqaqe, i uzvodeçi let ùivoga srca ka boùanstvenom vazduhu). Jer, duwa, okrixujuçi se boùanstvenom xubavxu i osloba$ajuçi se sveza strasti, pokuwava da poleti u visinu jow pre nego wto se razdvoji od tela, yeznuçi da se razdvoji od teùine tela. Reyeno se zove i potres (tj. kxuyaqe i kretaqe) duha, kao u reyenici: Isus se potrese u duhu i sam se uzbudi govoreçi: Gde ste ga metnuli (Jn.11,34). Razliku izme$u velikog i malog poskakivaqa pokazuje boùanstveni David govoreçi: Gore uzigrawe kao ovnovi i brda kao jagaqci ovyiji (Ps.113,4). On je mislio na savrwene i na poyetnike. Jer, da je mislio na vewtastvene gore i brda, bilo bi suviwno da kaùe da poskakuju, buduçi da nemaju ùivota. 6. Treba da znamo da boùanstveni strah ne sadrùi preplawenost (pod preplawenowçu ne podrazumevam trepet koji proizilazi iz radosti, veç strahotu od boùanstvenog gneva, tj. vasDOBROTOXUBXE Ì
192 HILANDARSKI PREVODI pitnog karaqa i bogoostavxenosti), veç veselost sa bojaùxivowçu koju izaziva molitva sa ogqem straha Boùijeg. Pod strahom ne podrazumevam uplawenost koja se javxa od negodovaqa Boùijeg, tj. od kazne, veç strah mudrosti, koji se naziva poyetkom mudrosti. Strah se deli na tri dela (premda su oci govorili da se deli na dva), tj. na uvodni i savrweni, i jow na strah od gneva Boùijeg, koji treba uglavnom zvati zastrawenowçu, tj. potresenowçu i skruwenowçu. 7. Ima viwe vrsta uplawenosti. Jedna je od gneva, druga od radosti, a treça - od sryane [sile] (tj. kada se zbude preveliko kxuyaqe, kako vele, krvi oko srca). Drugayija je uplawenost koja dolazi od ostarelosti, drugayija od greha, tj. prelesti, a drugayija od prokletstva, koja je data rodu xudskom preko Kaina. Me$utim, podviùnika na poyetku napada uplawenost od radosti i od greha. Reyeno se, me$utim, ne dewava kod svih. Kod jednog postoji veselost sa strahom, pri yemu blagodat donosi utehu duwi sa puno blagoprijatnosti i suza. Kod drugog postoji neprirodno zagrevaqe, prevaznoweqe i tvrdoça srca, wto rasplamsava duwu i raspaxuje polne udove za telesno sjediqeqe i zaxubxenost, pri yemu se u mawti unutrawqe yini sramno delo pristankom na pomisli. 8. Postoje dve vrste dejstava kod svakog poyetnika. Ono na dva nayina deluje u srcu, pri yemu je jedan nayin odvojen od drugog. Jedno dejstvo proizilazi od blagodati, a drugo od prelesti. Veliki Marko Podviùnik svedoyi govoreçi: —Postoji dejstvo duhovno, a postoji i dejstvo satansko, koje neiskusan ne razlikuje”. I opet: —Postoje tri vrste topline, koja se raspaxuje od dejstva u xudima: jedna je od blagodati, druga od prelesti, tj. od greha, i treça od izobixa krvi”, koju sveti Talasije Afrikanac naziva [telesnim] sastavom i savetuje da je podewavamo i smiravamo umerenim uzdrùaqem. 9. Dejstvo blagodati je raspirivaqe vatre duha, koja se kreçe u srcu radowçu i blagoprijatnowçu, te utvr$uje, zagreva i oyiwçuje duwu, privremeno zaustavxajuçi pomisli i privremeno umrtvxujuçi kretaqe tela. Qeni znaci i plodovi koji projavxuju qenu istinitost jesu suze, skruwenost, smireqe, uzdrùaqe, çutaqe, trpxeqe, sakrivaqe od drugih i drugo sliyno, iz yega se uveravamo bez oklevaqa. 10. Dejstvo prelesti je raspirivaqe greha, koji duwu raspaxuje uùivaqem i podiùe suludu ùexu u telu za sjediqeqem sa drugim telima. Ona je sasvim nepredodrediva i nemirna, po svetom Dijadohu. Ona poseduje beslovesnu radost i prevaznoweqe i smuçeqe i neodredivu i (da kaùem) neuhraqenu prijatnost. Ona sa mlakim uùivaqem utiye prevashodno na ùelatexni [deo duwe]. Kao vewtastvo svog raspirivaqa ona poseduje uùi-
193 vaqa, za saradnika imajuçi nenasiti stomak. Od qega ona crpi i podiùe yitavo telo. Od qega ona uzima povod da dejstvuje i raspaxuje duwu i da je vuye ka sebi. I navikavajuçi se na sladostrawçe, yovek postepeno izbacuje blagodat iz sebe. DOBROTOXUBXE Ì
194
HILANDARSKI PREVODI
PETNAEST POGLAVXA O MOLITVI I O DVA NAYINA MOLITVE 1. Postoje dva nayina sjediqeqa, ili boxe reyeno, dva ulaza sa jedne i druge strane umne molitve, koja se duhom vrwi u srcu. Reyenim nayinima se ili um nalazi u srcu pre molitve, prilepxujuçi se uz Gospoda, po Svetom Pismu, ili dejstvo molitve, kreçuçi se i napredujuçi u radosnom ogqu, privlayi um i vezuje ga za prizivaqe Gospoda Isusa i sjediqeqe sa Qim. Jar, ukoliko duh deluje u svakome kako hoçe, po reyima apostola, ponekad jedno staqe kod nekih prethodi drugom staqu [i obratno], kao wto smo naveli. Ponekad, pak, dejstvo deluje u srcu kako se strasti smaquju stalnim prizivaqem Isusa Hrista. Potom se projavxuje boùanstvena toplina, buduçi da je Bog naw ogaq koji spaxuje strasti, kako kaùe Sveto Pismo. Ponekad, pak, duh privlayi um sebi i ogra$uje ga u dubini srca, sputavajuçi qegovo uobiyajeno kretaqe. I veç se on, kao zarobxenik Asiraca, ne odvodi daleko od Jerusalima, nego se pohvalno vraça iz Vavilona u Sion, sa prorokom govoreçi: Tebi priliyi pesma, Boùe, na Sionu, i tebi çe se odati molitva u Jerusalimu (Ps.64,2), i: Kada vrati Gospod robxe Sionsko… obradovaçe se Jakov i uzveseliçe se Izraix (Ps.125,1; Ps.52,7). Pod navedenim imenima podrazumevaju se delatni i zritexni um, koji uz pomoç Boùiju pobe$uje strasti delaqem i sagledava Boga zreqem, prema svojim moguçnostima. I kao da je pozvan za bogatu trpezu, um se raduje boùanstvenom nasladom i peva: Pripremio si preda mnom trpezu, nasuprot tlayitexa mojih (Ps.22,5), tj. demona i strasti. Kako treba da vrwimo molitvu 2. Izjutra sej seme svoje (misli se na molitvu), ali ni uveye neka ne poyiva ruka tvoja (Prop.11,6), kako ne bi postojao prekid u toku molitve i kako moùda ne bi propustio yas u kome çew biti usliwen. Solomon nastavxa: Jer, ne znaw wta çe biti blagougodno. Powto ujutru sednew na stoliyicu od jednog pedxa, premesti um iz vladalaykog [dela, tj. glave] u srce i drùi ga u qemu, trudeçi se savijen i bolujuçi grudima, ramenima i vratom, te uzvikujuçi iz uma i duwe: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me. Powto je reyeno teskobno, i naporno, i verovatno zamorno usled ponavxaqa, wto uostalom ne proizilazi od samog yestog hraqeqa sa tri imena (Gospode Isuse Hriste), buduçi da Pismo govori: Oni koji me jedu jow viwe çe ogladneti (Sir.24,21), ti prenesi um na drugu
DOBROTOXUBXE Ì
195
polovinu i govori: Isuse, Sine Boùiji, pomiluj me. Mnogo puta izgovorivwi reyeno prizivaqe, pre$i opet na prvu polovinu. Me$utim, iz leqosti ne treba yesto meqati navedene uzvike. Jer, rastiqe koje se yesto presa$uje ne uspeva da se ukoreni. Sliyno [neçe uspeti da se ukorene] ni molitvena kretaqa u srcu pri yestoj promeni molitvenih reyi. Ukoliko primetiw podizaqe i pristupaqe pomisli, nemoj se zagledati u qih, yak i kad ne bi bile r$ave, veç drùi svoj um u srcu bezizlazno, prizivajuçi Gospoda Isusa. I ubrzo çew prognati pomisli i proterati demone koji ih navode, opaxujuçi ih i nevidxivo biyujuçi Boùanskim imenom. Sliyno uyi Lestviynik, govoreçi: —Isusovim imenom biyuj protivnike: ni na nebu ni na zemxi nema jayeg oruùja”. O disaqu 3. Isaija Usamxenik (kao i mnogi drugi) svedoyi da vazduh treba da se zadrùava. Jedan kaùe: —Drùi nezadrùivi um”, koji pritiska i rasejava neprijatexska sila, koja se posle krwteqa zbog naweg nemara opet vratila u leqivu duwu zajedno sa jow gorim duhovima, kao wto govori Gospod: I bude potoqe gore yoveku onome od prvoga (Mt.12,45). Neko drugi uyi: —Monah treba da se seça na Boga kao wto diwe”, i jow neko: —Xubav prema Bogu kod qega treba da zadrùava disaqe”. Sveti Simeon Novi Bogoslov govori: —Ograniyi i disaqe da ne bi disao neometano”. Sveti Lestviynik savetuje: —Isusova molitva neka se sjedini s disaqem tvojim, pa çew videti kakva je korist od tihovaqa”. Apostol Pavle uverava: A ne ùivim viwe ja, nego ùivi u meni Hristos (Gal.2,20), koji dejstvuje i udahquje boùanstveni ùivot. I Gospod govori: Duh diwe gde hoçe (Jn.3,8), uzevwi primer u duvaqu yulnog vetra. Oyistivwi se (u krwtequ), mi smo primili obruyeqe Duha i usa$enu rey (Jak.1,21), po reyi brata Boùijeg Jakova, kao seme koje je posejano u nama. On se sa nama sjedinio nesmesivim opwteqem, yineçi da se oboùujemo, pri yemu sam ne trpi umaqeqe. On nas sjediquje sa preizobilnim Bogom iz blagosti. Me$utim, mi smo postali nemarni prema zapovestima, koje u stvari yuvaju blagodat, usled yega smo opet upali u strasti. Stoga smo se, umesto dahom Duha Svetog, ispunili vetrom zlih duhova, od kojih se u nama javxa svako zevaqe i stiska [tj. nered], kao wto govore oci. Onaj, pak, ko je sayuvao Duha i Qime stekao oyiwçeqe, rasplamsava se Qime i nadahquje boùanstvenim ùivotom. On Qime govori, umuje i kreçe se, po reyi Gospodqoj: Jer neçete vi govoriti, nego çe Duh Oca vawega govoriti iz vas (Mt.10,20). Na sliyan nayin i onaj ko ima suprotnog duha, yini i govori ono wto je suprotno, buduçi qime savladan.
196
HILANDARSKI PREVODI
O pojaqu 4. Lestviynik kaùe: —Zamorivwi se, yovek ustaje i moli se, pa opet sedne i hrabro nastavxa da vrwi svoje delaqe” (Slovo 27). On govori o umnom delaqu, tj. da treba postupati na reyeni nayin powto se dostigne yuvaqe srca. Me$utim, priliyno je da se sliyno kaùe i za psalmopojaqe. Upitan o sadrùini pojaqa, Varsanufije Veliki je odgovorio: —Yasovi i pesme su crkvena predaqa i dobro su ustanovxeni radi [molitvenog] usaglawavaqa svih xudi. Skiçani [tj. kelioti ili usamxenici], pak, ne yitaju ni yasove, niti pesme [tj. kanone], nego se u usamxenosti upraùqavaju u rukodexu, pouyavaqu i razmiwxaqu, i posle izvesnog vremena zapoyiqu molitvu. Stojeçi na molitvi ti treba da govoriw Trisveto i Oye naw, moleçi Boga za izbavxeqe od starog yoveka. Ipak, ne treba dugo ostajati na pomenutom molitvoslovxu. Naprotiv, tvoj um treba celog dana da bude na molitvi” (Odgovor 74). Starac je navedenim reyima pokazao da —usamxeno pouyavaqe” jeste srdayna molitva, a —kratka molitva” - stojaqe na psalmopojaqu. Jasno govori i veliki Jovan Lestviynik: —Prvo delaqe tihovaqa sastoji se u izbegavaqu brige o bilo yemu zemaxskom… drugo - u revnosnoj molitvi (tj. stajaqu na psalmopojaqu), a treçe - u neukradxivom delaqu srca” (Slovo 27). Eto sediwta molitve i ujedno tihovaqa. O razlikama pojaca 5. Pitaqe: Otkuda reyena razlika? Jedni uye da se mnogo poje, drugi - malo, a treçi - da se uopwte ne poje, veç da se [yovek] samo drùi molitve, telesnog truda, nekog rukodexa i poklona, ili nekog drugog napornog delaqa. Odgovor: Evo razreweqa pitaqa. Oni koji su delatnim ùivotom kroz mnoge napore i duge godine nawli dejstvo blagodati, stekli su znaqe, pa i druge uye. Oni ne veruju onima koji govore da su znalayki po milosti Boùijoj, kao wto govori sveti Isaak, dostigli reyeno za kratko vreme vrelom verom. Oni pomenute prekorevaju, buduçi pokradeni neznaqem i samopouzdaqem, uveravajuçi da je sve wto se dewava drugayije negoli kod qih predstavxa prelest, a ne dejstvo blagodati. Oni ne znaju da je pred oyima Boùijim lako da se siromah iznenada obogati (Sir. 11,21). I Priye kaùu: Poyetak mudrosti jeste da steknew mudrost (Priy.1,7). I apostol prekoreva ondawqe uyenike, koji nisu znali za blagodat, govoreçi: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u neyemu niste vaxani (2.Kor.13,5), tj. ukoliko zbog leqosti ne napredujete. Oni ni divna svojstva molitve, koja dejstvom Duha postoje kod ponekih, ne prihvataju zbog svog neverja i visokoumxa.
DOBROTOXUBXE Ì
197
Protivreyeqe reyenome 6. Pitaqe: Kaùi mi zar onaj ko posti, uzdrùava se, vrwi bdeqe, stoji, yini poklone, playe i drùi se oskudoxubxa u stvari ne upraùqava delaqe? Kako ti, pretpostavxajuçi psalmopojaqe, govoriw da bez delatnog ùivota nije moguçe drùati se molitve? Zar reyeno nije delaqe? Odgovor: Onaj ko ustima tvori molitvu a umom luta, u stvari nema koristi. Ukoliko jedan zida, a drugi razgra$uje, niwta se ne dobija osim truda (Sir.34,23). Naprotiv, kao wto dela telom, [yovek] treba da dela i umom, kako se telesno ne bi pokazao pravednim, a u srcu bio ispuqen svake mrzovoxe i neyistote. I apostol potvr$uje, govoreçi: Jer ako se tim jezikom, tj. ustima molim Bogu, moj duh, tj. glas moj se moli, a um je moj bez ploda… Moliçu se Bogu duhom, a moliçu se i umom… Volim reçi pet reyi umom svojim… negoli hixade reyi jezikom (1.Kor.14,14-15; 19). Sveti Lestviynik je svedok da on govori o (umnoj molitvi). U Slovu o molitvi on kaùe: —Veliki podviùnik velike i savrwene molitve kaùe: Volim reçi pet reyi umom svojim, i ostalo”. Delaqa su mnogobrojna i pojedinayna, a srdayna molitva je, po Lestviyniku, velika i sveobuhvatna kao izvor vrlina. Preko qe se stiye svako dobro. Pokazujuçi prevashodnost delaqa, sveti Maksim govori: —Nema niyega strawnijeg od pomisli na smrt i niyega velexepnijeg od seçaqa na Boga”. Usled pomrayenosti koja dolazi od neosetxivosti, neznaqa i malovernosti, neki u sadawqe vreme ne ùele yak ni da yuju da postoji blagodat. 7. Smatram da oni koji ne poju mnogo dobro yine, udexujuçi yast umerenosti (koja je, po mudrima, u svemu prekrasna). Naime, [oni paze] da ne istrowe yitavu duwevnu silu na delaqe [tj. trud psalmopojaqa], usled yega bi se um pokazao nedovoxno usrdnim za molitvu, ne nalazeçi u sebi dovoxno sile za qu. Naprotiv, unekoliko pojuçi Psalme, on treba veçi deo vremena da provodi u molitvi. Sa druge strane, kada se umori od yestog mislenog vapijaqa i neprestanog usmeravaqa paùqe na molitvu, umu pravedno treba dati izvestan odmor, iz pritewqenosti tihovaqa puwtajuçi ga u wirinu psalmopojaqa. Eto prekrasnog reda, eto uyeqa mudrih. 8. Dobro yine i oni koji uopwte ne upraùqavaju psalmopojaqe ukoliko napreduju. Ukoliko su dostigli prosveçeqe, oni nemaju potrebu da psalmopojaqem, veç treba da prebivaju u çutaqu, neprestanoj molitvi i umozrequ. Jer, oni su sjediqeni sa Bogom i ne treba svoj um da odvajaju od Qega, pogruùavajuçi ga u smuçeqe. Sveti Lestviynik govori: —Za posluwnika je pad - sopstvena voxa, a za tihovatexa - napuwtaqe molitve”. Um sliynih u stvari yini prexubu kada odstupa od seçaqa na Boga, tj. %eni-
198 HILANDARSKI PREVODI ka, i xubavxu se veùe za neznatne stvari. Nije moguçe sve, pak, nauyiti reyenome postupku. Jednostavni i nepismeni posluwnici se mogu nauyiti s obzirom da je posluwnost radi smireqa sposobna za svaku vrlinu. Neposluwnima, pak, bilo jednostavnima ili uyenima, reyenu nauku ne treba predavati kako ne bi upali u prelest. Jer, samovoxni ne moùe da izbegne nadmenost, koju obiyno prati prelest, kao wto kaùe sveti Isaak. Ne pomiwxajuçi na moguçu wtetu, neki sve pouyavaju svojim naporima, tj. da drùe seçaqe na Boga. [Oni hoçe da ih] naviknu na seçaqe da bi ga zavoleli, wto je u stvari nemoguçe, naroyito za one koji su navikli da ùive po svojoj voxi. Qihov um je neyist usled nemara i visokoumxa. On nije oyiwçen suzama, usled yega pre vide sramne kumire pomisli, negoli molitvu. Uznemiravani strawnim imenom [Boùijim], neyisti duhovi koji se gnezde u qihovom srcu reùe na one koji ih raqavaju. Dakle, ukoliko samovoxni yuje ili bude nauyen [iz kqiga] o reyenom delaqu i poùeli da ga upraùqava, svakako çe postradati na jedan od dva nayina: ili çe, prisixavajuçi se, upasti u prelest i ostati neiscexen, ili çe biti nemaran, yitav ùivot ostajuçi bezuspewan. 9. Reçi çu i ja newto wto sam poznao na neznatnom opitu. Sedeçi u tihovaqu daqu ili noçu, neprekidno se moleçi Bogu, bez pomisli i sa smireqem, um tvoj çe iznemoçi od prizivaqa, telo çe te zaboleti, a srce çe, i pored silnog i neprestanog prizivaqa Isusa ostati bez topline i veselosti, iz kojih se obiyno ra$a i podstiye revnost i trpxeqe podviùnika. Ti stoga ustani i poj Psalme sam ili sa uyenikom, koji je sa tobom, ili se prihvati razmiwxaqa o nekom slovu iz Pisma, ili se pogruzi u seçaqe na smrt, ili uzmi rukodexe, ili pazi pri yitaqu, uglavnom stojeçi, kako bi smorio telo. Ukoliko sam stojiw na psalmopojaqu, yitaj Trisveto, potom duwevno ili umno tvori molitvu, pri yemu um treba da pazi na srce. Ukoliko te napadne mrzovoxa, yitaj Psalme, dva ili tri, i umilne tropare priguweno: jer, [tihovatexi] ne poju, kao wto kaùe Lestviynik. Da bi dobili veselost i radost qima je, po reyima [prepodobnog] Marka, dovoxno da srdayno boluju [sa yeùqom] za blagoyawçem i duhovnom toplinom. Posle Psalama vrwi duwevnu ili duhovnu molitvu bez rasejavaqa i Aliluja. Eto poretka svetih otaca Varsanufija i Dijadoha i ostalih. Boùanstveni Vasilije govori da Psalme treba meqati svaki dan kako bi se podsticala usrdnost i kako um ne bi opteretio pojuçi stalno isto. Umu treba davati slobodu kako bi se jow viwe uyvrstio u usrdnosti. Ukoliko zajedno sa vernim uyenikom stojiw na pojaqu, prepusti mu da yita Psalme, a ti skriveno u srcu pazi i moli se, yuvajuçi se. Sve yulne i mislene pomisli koje izlaze iz srca ti preziri uz pomoç molitve. Jer,
199 tihovaqe jeste odstraqivaqe pomisli koje nisu od Duha i nisu boùanstvene. [Treba] do pogodnog vremena [paziti] da se one ne prihvate kao dobre, da se ne bi izgubilo ono wto je veçe. O prelesti 10. Sa taynowçu i poznaqem pazi, xubitexu Boùiji. Ukoliko, vrweçi svoje delo, ugledaw svetlost ili spoxqi ili unutrawqi ogaq, ili neki obraz, Hrista na primer, ili an$ela, ili nekog drugog, niwta nemoj primati kako ne bi pretrpeo wtetu. Nemoj ni sam da, gledajuçi obraze, u umu praviw uobraùeqa. Jer, sve wto se prima kao spoxawqe i smuçeno preoblikovaqe vodi ka prelesti duwe. Istinsko poyelo molitve jeste srdayna toplina koja spaxuje strasti, usexava utehu i radost u srce nepokolebivom yeùqom i uyvrwçuje srce nesumqivim osvedoyeqem. Ono wto ulazi u duwu, govore oci, bilo yulno ili duhovno, a srce ga ne prima i sumqa, u stvari jeste od neprijatexa, a ne od Boga. Ukoliko vidiw da ti um spoxa ili odozgo vuye neka nevidxiva sila, nemoj imati povereqa i nemoj dozvoxavati da bude odvuyen, veç ga odmah prinudi na qegovo delo. Ono wto je od Boga dolazi samo po sebi, govori sveti Isaak, pri yemu yovek ne primeçuje qegovo vreme. I neprijatex pokuwava unutar bedara da prividno predstavi duhovno, jedno podmeçuçi umesto drugog, tj. umesto topline navodeçi neuredno raspirivaqe (yime muyi duwu prevarom), umesto vesexa pobu$ujuçi beslovesnu radost i vlaùnu slast, koji ra$aju nadmenost i visokoumxe. On reyenim prelestima uspeva da se prikrije pred neiskusnima, predstavxajuçi prevaru kao dejstvo blagodati. Me$utim, vreme, opit i oseçaj obiyno ga otkrivaju pred onima kojima nisu nepoznate qegove zamke. Grlo razlikuje jela, govori Pismo. I duhovni ukus sve jasno pokazuje kao wto jeste, ne podvrgavajuçi se prevari. O yitaqu 11. Lestviynik govori: —Powto si delatex, ono wto yitaw treba da predstavxa delatno [wtivo]. Jer, opitno ostvarivaqe delatnog [wtiva] yini suviwnim yitaqe ostalih kqiga” (Slovo 27). Svagda yitaj o tihovaqu i molitvi kod svetog Lestviynika, svetog Isaaka, svetog Maksima, [svetog Simeona] Novog Bogoslova i qegovog uyenika, [Nikite] Stitata, Isihija, Filoteja Sinajskog i drugih, koji su pisali o reyenome. Ostale spise privremeno ostavi. Oni nisu neprihvatxivi, ali privremeno ne odgovaraju tvome cixu. Jer, predmeti kojih se oni dotiyu mogu tvoj um da odvuku od molitve. Neka tvoje yitaqe bude usamxeno. Glas neka ti ne bude obojen nadmenowçu i ùexom za isticaqem. Yitaqe neka ne bude brzo i sa doteranom blagojeziynowçu, ili sa blagozvuynowçu slova ili uùivaqem, da te ne bi potkradala nepriDOBROTOXUBXE Ì
200 HILANDARSKI PREVODI metna strast da se dopadnew xudima, iako nisu prisutni. Ono ne treba da bude ni nenasito. Jer, u svemu je najboxa mera. Ono ne treba ni da je brzo, ni previwe leqivo ili nemarno, veç poboùno, trpexivo, postojano, razumno, sa taktom, sa umom i duwom i slovesnowçu. Krepeçi se duwekorisnim yitaqem, um dobija silu i naviku da se snaùno moli. Ukoliko, pak, yitaqe bude suprotno navedenom nayinu, um se pomrayuje i raslabxuje i izvodi iz sebe. Vladalayki [deo, tj. um] oseça bol u mozgu i postaje nespreman za molitvu. 12. Obraçaj paùqu i na nameru svoju, tj. posmatraj gde se priklaqa. Gledaj da li po Bogu, radi samog dobra i radi duwevne koristi sediw u tihovaqu, pojew Psalme, yitaw molitve i neku drugu vrlinu yiniw. Pazi da ne budew pokraden bez da primetiw i da se ne pokaùe da po obrazu liyiw na delatexa Boùijeg, a po srcu - na ugodnika xudima. Jer, lukavi ima mnogo zamki. On tajno prati usmereqe nawih namera, na svaki nayin se trudeçi da neprimetno upropasti nawe delo (wto mnogi ne znaju), te da ono wto se yini ne bude po Bogu. I premda on uporno ratuje i bestidno pristupa, ti treba da imaw yvrstu nameru da jedinome Bogu uga$aw, te neçew biti yesto potkradivan, makar se usmereqe tvoje voxe nevoxno i vuklo u stranu i kolebalo. Yak i da po nemoçi nevoxno padne i bude pobe$en, yovek brzo dobija oprowtaj od Onoga ko poznaje nawe namere i srca. Strast tawtine monahu ne dozvoxava da napreduje u vrlinama, usled yega podnosi napore, ali se na kraju pokazuje besplodan. Ona ogoxuje od ploda vrlinskih napora svu trojicu - i poyetnika, i sredqega i savrwenoga. 13. Evo wta bih jow rekao na osnovu poznaqa [iz opita]. Monah nikako ne moùe da napreduje bez sledeçih vrlina: posta, uzdrùaqa, bdeqa, trpxeqa, hrabrosti, tihovaqa, molitve, çutaqa, playa, smireqa, koje jedna drugu ra$aju i jedna drugu yuvaju. Neprestani post, isuwujuçi pohotu, ra$a uzdrùaqe, uzdrùaqe bdeqe, bdeqe - trpxeqe, trpxeqe - hrabrost, hrabrost - tihovaqe, tihovaqe - molitvu, molitva - çutaqe, çutaqe - play, play smireqe. Smireqe, obrnuto, ra$a play i sve redom, pri yemu çerke ra$aju majke. Me$usobno ra$aqe i predstavxa najveçu vrlinu. Suprotno je, opet, svakome oyigledno. 14. Neophodno je da navedemo i bolne napore reyenog dela po poretku i da jasno pokaùemo kako treba upraùqavati svako delaqe, kako niko ne bi, po yuvequ bez napora hodeçi reyenim putem, ni nas ni druge okrivxavao wto na delu nije kao wto smo rekli. Jer, srdayni bol i telesni trud obiyno dokazuju da se radi o istinskom delu. Preko qih se obnaruùava dejstvo Duha Svetoga, koje se na krwtequ daje svakome verujuçem, premda se zbog nemara prema zapovestima zatrpava strastima. Ono po neizreci-
201 voj milosti [Boùijoj] oyekuje nawe pokajaqe kako na kraju usled nawe neplodnosti ne bismo yuli: Uzmite od qega talant (Mt. 25,28), i: Ko nema, uzeçe se od qega i ono wto misli da ima (Lk.8,18), i kako ne bismo bili poslani u ad, na veynu patqu u geeni. Svako telesno i duhovno delaqe koje ne sadrùi bol i trud nikada ne donosi plod onome ko ga upraùqava. Jer, Gospod govori: Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podviùnici ga zadobijaju (Mt.11,12). Pod naporom podrazumevaj bolno telesno oseçaqe u svemu. Mnogi su mnogo godina yinili i yine [podvig] bez bola. I powto su bez trudoxubxa i plamene srdayne gotovosti preduzimali i preduzimaju napore, oni su se pokazivali i pokazuju se tu$i yistoti i zajednici u Duhu Svetome. Oni, naime, nisu poneli xutinu bolnih napora. Jer, oni koji delaju sa nemarnowçu i leqowçu napreùu se mnogo, po svome miwxequ, premda ne sabiraju nikakve plodove. Oni su duboko neosetxivi stoga wto nisu poneli bol. Svedok za reyeno je onaj ko govori: —Ukoliko u ùivotu svom nemamo boleçivo srce, svi nawi podvizi biçe laùni i bxutavi” (Lestvica, Slovo 7). Ukoliko ùivimo bez napora i bola, mrzovoxa nas gura u beskorisnu prezauzetost. I mi se pomrayujemo, misleçi da çemo u qoj naçi pokoj (wto je nemoguçe). I mi se jednostavno vezujemo sa nevidxivim nerazrewivim vezama, postajuçi tromi za svako delo, buduçi da se u nama umnoùava mlitavost, naroyito ukoliko smo poyetnici. Sliyno svedoyi i sveti Jefrem, govoreçi: —Trudeçi se, trudi se sa bolom kako bi izbegao bol uzaludnog truda”. Jer, kao wto kaùe prorok, na zemxi naweg srca mi neçemo zayeti duh spaseqa ukoliko se udovi nawi ne iscrpe od posnog truda i ukoliko nas ne obuzme bol srca, kao ùenu koja ra$a dete (Is.21,3; 26,18). Mi se, me$utim, hvalimo mnogogodiwqim prebivaqem u besplodnoj pustiqi i leqom tihovaqu, misleçi da smo newto znayajno. U vreme svoga ishoda, pak, svi çemo nesumqivo poznati plod svoga ùivota. 15. Niko sam ne moùe da nauyi nauku vrlina, premda su se poneki iskoristili svojim iskustvom kao uyitexem. Jer, ukoliko yovek dejstvuje sam po sebi, a ne po savetu onih koji su uznapredovali, svedoyi nadmenost, ili pre - izaziva nadmenost. Jer, Sin niwta sam od sebe ne yini, veç govori wto ga je nauyio Otac (Jn.5,19). Sliyno i Duh… neçe govoriti od sebe (Jn.16,13). A zar çe neko pomisliti da je dostigao visinu vrline koja mu omoguçava da viwe nema potrebe da tu$im tajnovo$eqem? U samoprelesti, sliyan pre poseduje bezumxe, negoli vrlinu. Stoga treba sluwati one koji su na opitu poznali bol i trud delatne vrline. Qu treba upraùqavati pod qihovim rukovo$eqem, [istrajavajuçi u] izgladqujuçem postu, gorkom uzdrùavaqu, trpexivom bdequ, zamornim poklonima, nepokretnom stojaqu, neprestanoj molitvi, nepatvorenom smirequ, postojanoj skruwenosti DOBROTOXUBXE Ì
202 HILANDARSKI PREVODI i uzdisaqu, blagoslovenom i soxu zayiqenom çutaqu i sveopwtem trpxequ. Niko ne treba da se stalno nalazi u zadovoxstvu, niti da se pre vremena ili neprinu$en starowçu ili bolewçu dugo i iskxuyivo zanima sedeqem [na molitvi]. Pismo govori: Trudove plodova svojih jewçew (Ps.127,2), i jow: Carstvo nebesko s naporom se osvaja (Mt.11,12). Onaj ko se trudoxubivo stara da svakodnevno vrwi navedena delaqa, u stvari çe sa Bogom u svoje vreme sabrati plodove.
DOBROTOXUBXE Ì
203
O NAYINU SEDEQA TIHOVATEXA NA MOLITVI I O [IZBEGAVAQU] BRZOG USTAJAQA 1. Sedi uglavnom na stoliyici, buduçi da je naporno. Ponekad, re$e i privremeno sedi na vlasenici radi izvesne olakwice. Tvoje sedeqe treba da je trpexivo, ispuqavajuçi [zapovest svetog apostola Pavla]: U molitvi budite istrajni (Kol.4,2). Nemoj biti nespokojan, nemoj brzo ustajati sa patniykog napora, sa mislenog vapijaqa i neprestanog stezaqa svoga uma. Jer, prorok govori: Obuzewe me bolovi kao ùenu koja ra$a (Is.21,3). Savijajuçi se i sabirajuçi um u srcu (naravno, ukoliko se otvorilo), prizivaj Gospoda Isusa Hrista da do$e da ti pomogne. Ukoliko se i zamore tvoja ramena i yesto te boli glava, ipak izdrùi sa trpxeqem, trudoxubxem i xubavxu, iwtuçi Gospoda u srcu svome. Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podviùnici ga zadobijaju (Mt.11,12). Gospod je navedenim reyima istinski pokazao da treba da budemo istrajni i trpexivi u svemu wto ra$a i telesne i duwevne napore. Kako treba proiznositi molitvu? 2. Jedni od otaca su govorili da treba proiznositi celu molitvu: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me, a drugi - polovinu: Isuse, Sine Boùiji, pomiluj me, wto je lakwe za nemoç uma. Jer, niko ne moùe tajno sam u sebi da priziva Gospoda Isusa bez blagodati Duha. Reyeno se yisto i savrweno vrwi jedino sa Duhom Svetim. Inaye je [yovek] kao dete koje jow uvek muca i ne moùe da poveùe celokupnu molitvu. Ipak, ne treba yesto meqati reyi molitve, pruùajuçi ustupak leqosti, veç retko, da bi se obezbedila trajnost. Jedni opet uye da se molitva izgovara ustima, a drugi umom. Ja smatram da treba koristiti oba [nayina]. Jer, ponekad um nema snage da sam u sebi izgovara molitvu usled mrzovoxe, a ponekad se i usta umaraju. Stoga je neophodno moliti se i ustima i umom, a [svagda] tiho i bez smuçenosti, kako glas ne bi naruwio oseçaqe i paùqu uma i presekao [molitvu]. A kad se um navikne na delaqe i poyne snaùno i celovito da se moli, dobivwi silu Duha, veç neçe biti neophodno da se molitva proiznosi ustima. Wtaviwe, usna molitva çe biti nemoguça, s obzirom da se [molitvenik] udostojio da se zadovoxava jedino celokupnim umnim delaqem. Kako treba drùati um? 3. Shvati da niko sam po sebi ne moùe zadrùati um. Qega moùe samo Duh zadrùati. On je, naime, nezadrùiv, premda ne po
204 HILANDARSKI PREVODI prirodi (kao uvekpokretan), veç stoga wto je zbog nemara usvojio skitaqe levo desno, spoyetka se navikavwi na qega. Kroz prestup zapovesti odvojivwi se od Onoga ko nas je preporodio [u krwtequ], mi smo izgubili jedinstvo sa Qim i u oseçaqu izgubili misleno yulo. Saplevwi se i odvojivwi se od Boga, um veç luta kao zarobxenik. I on ne moùe da se zaustavi ukoliko se ne povinuje Bogu i ukoliko se ne sjedini sa Qim u radosti, ukoliko ne poyne yesto i trpexivo da mu se moli i da mu svakodnevno misleno ispoveda svoja sagreweqa. Jer, On odmah oprawta sve onima koji sa smireqem i skruwenowçu iwtu oprowtaj i koji svagda prizivaju Qegovo sveto ime. Psalmopojac kaùe: Ispovedajte se Gospodu, i prizivajte sveto ime Qegovo (Ps.104,1). Um zadrùava i zadrùavaqe daha i stezaqe usta, premda samo delimiyno, da bi se opet rasuo. Ukoliko se, pak, u srce useli dejstvo molitve, um çe ostajati kod sebe, posedujuçi radost i [slobodu] od porobxenosti. Ponekad, opet, i dok se um moli i nalazi u srcu, razum luta i razmatra newto drugo. On se potpuno pokorava jedino savrwenima u Duhu Svetom, koji su u Hristu Isusu dostigli nerasejano staqe. Kako odgoniti pomisli? 4. Od poyetnika niko nikada ne moùe da otera pomisli, ukoliko ih Bog ne otera. Jedino snaùni mogu da se bore sa qima i da ih progone. Me$utim, ni oni ih ne odgone sami od sebe, veç se sa Bogom podiùu na borbu protiv qih, obuyeni u Qegovo sveoruùje. Kada ti dolaze pomisli, ti yesto i trpexivo prizivaj Gospoda Isusa, te çe pobeçi. Ne trpeçi srdaynu toplinu, koju daje molitva, one çe pobeçi kao ogqem opaxene. —Isusovim imenom biyuj protivnike”, govori Lestviynik. Jer, Bog naw je ogaq koji spaxuje zlobu. Brz na pomoç, Gospod çe brzo osvetiti one koji mu danonoçno sveduwno vapiju. Onaj ko nema dejstvo molitve qih pobe$uje na drugi nayin, podraùavajuçi Mojsija. Jer, kad je on ustajao i ka nebu prostirao svoje ruke i oyi, Bog je progonio [neprijatexe] (Izl.17,11). Potom opet sedi i zapoyiqi molitvu sa trpxeqem. Eto kakav nayin upotrebxava onaj ko jow nije stekao dejstvo molitve. Me$utim, i onaj ko ima dejstvo molitve pri kretaqu telesnih strasti, tj. mrzovoxe i bluda (xutih i tewkih strasti) yesto ustaje i prostire ruke svoje radi [iskaqa] pomoçi. Ipak, zbog prelesti on reyeno ne yini dugo, veç opet seda kako mu neprijatex ne bi um doneo neko mawtaqe odozgo, pokazavwi mu privid istine. Jer, jedino yistima i savrwenima jeste svojstveno da imaju um koji je bezbedan od pada i gore i dole, i u srcu i svuda. Samo oni mogu da ga sayuvaju od wtete.
DOBROTOXUBXE Ì
205
Kako pojati? 5. Jedni govore da treba yesto pojati, drugi - retko, a treçi - nikako. Ti nemoj ni yesto pojati (radi izbegavaqa smuçenosti), niti sasvim napuwtaj pojaqe (radi izbegavaqa raslabxenosti i nemara), veç podraùavaj one koji ne poju yesto. Jer, umerenost je u svemu prekrasna, kao wto govore mudraci. Za one koji prohode delatni ùivot dobro je dugotrajno pojaqe stoga wto ne poznaju [mislena zanimaqa] i zbog truda. Me$utim, [ono nije dobro] za tihovatexe, kojima je dovoxno da prebivaju jedino u Bogu, moleçi se u srcu i uzdrùavajuçi se od pojmova. Jer, po Lestviyniku tihovaqe predstavxa odlagaqe pojmova o yulnim i mislenim stvarima. Wtaviwe, istrowivwi svu svoju silu na dugotrajno pojaqe, um viwe neçe biti u staqu da krepko i trpexivo prebiva u molitvi. Lestviynik tako$e govori da noçu treba za molitvu odvajati viwe vremena, a za pojaqe - maqe. I ti treba na reyeni nayin da postupaw. Ukoliko pri sedequ uvidiw da molitva dejstvuje i ne prestaje da se kreçe u srcu, nikada nemoj da je ostavxaw radi ustajaqa na pojaqe, sve dok te sama po promislu ne ostavi. U suprotnom bi ti, ostavxajuçi Boga u sebi, stao da mu mu se obraçaw spoxa, prelazeçi od viweg ka niùem. Wtaviwe, i u umu çew izazvati smuçeqe, izvukavwi ga iz mirnog zatiwja. Tihovaqe po svom imenu ima i svoja delaqa, koja upraùqava u miru i tiwini. Jer, naw Bog je mir, koji se nalazi iznad svakog meteùa i vike. Prema nayinu naweg ùivota, i pojaqe treba da bu$e an$elsko, a ne telesno. Glasno pojaqe jeste ukazaqe na umni vapaj unutra, i predano nam je za sluyaj razleqenosti i ogrubelosti, kako bismo dospevali u istinski [priliyno nastrojeqe]. Oni koji ne poznaju molitvu, koja je, prema svetom Jovanu Lestviyniku, izvor vrlina, koji napaja nawe duwevne sile kao mladice, treba mnogo i bez mere da poju, svagda se zanimajuçi raznim delaqem. Oni nikada ne treba da imaju pokoja od qih, sve dok od velikog napornog delaqa ne stupe u staqe umozreqa, pronawavwi umnu molitvu koja dejstvuje iznutra. Jedno je delo tihovaqa, a drugo opwteùiça. Svaki çe biti spasen prebivajuçi u onome u yemu je prizvan. Ja se bojim da piwem zbog nemoçnih, znajuçi da se kreçew me$u sliynima. Onaj ko se po yuvequ ili uyequ trudi na molitvi, u stvari se uzalud trudi, nemajuçi rukovoditexa. Onaj, pak, ko je okusio blagodat treba umereno da poje, po reyima otaca, viwe upraùqavajuçi molitvu. Ukoliko ga napadne leqost, neka poje ili yita delatna otayka poglavxa. La$i nisu neophodna vesla ukoliko vetar naduva jedra, s obzirom da joj vetar daje dovoxno plovxeqe za lako preplovxavaqe slanog mora strasti. A ukoliko [vetar opadne i la$a] se zaustavi, neop-
206 HILANDARSKI PREVODI hodno je da se pokrene veslima i barkom. Neki u vidu prigovora ukazuju na svete oce, ili neke ovdawqe [monahe], koji su vrwili svenoçna stajaqa, sve vreme provodeçi u psalmopojaqu. Mi çemo odgovoriti iz Pisma da nije sve kod svih savrweno, s obzirom da nekima nedostaje revnost i krepost. Ono wto je malo uopwte nije malo za velike, i ono wto je veliko za male uopwte nije savrweno. Savrweni, pak, sve izvrwavaju sa lakoçom. Ni sada ni u ranijim vremenima nisu svi bili delatni [podviùnici]. Niti su svi prohodili i drùali do kraja jedan put. Mnogi su od delatnog ùivota prelazili na umozritexni. Napuwtajuçi sve, oni su se uspokojili i stupili u subotu [pokoj] po duhovnom zakonu i obradovali se u jednome Bogu. Nasiçeni boùanstvenom sladowçu, koja po blagodati ne daje da se poje ili o neyem drugom pomiwxa, oni su svagda bili u udivxequ, dostigavwi, premda delimiyno i kao zalog, svrhu svojih ùexa. Drugi su do kraja, tj. do smrti provodili delatni ùivot i dobili spaseqe, poyinuvwi u oyekivaqu da u buduçnosti dobiju nagradu. Neki su pri smrti dobili osvedoyeqe [o spasequ], po smrti izdavajuçi miomiris kao qegov pokazatex. Oni su, kao i svi, imali blagodat krwteqa, premda za ùivota zbog porobxenosti ili neznaqa uma nisu tajanstveno opwtili sa qom. Drugi i jedno i drugo, tj. i pojaqe i molitveno iskusno vrwe i provode ùivot bogat u uvekpokretnoj blagodati, ni u yemu ne susreçuçi prepreku. Drugi su do kraja ponajviwe drùali tihovaqe, iako su behu prostoduwni, sjedinivwi se sa Jedinim Bogom i mnogo dobro postupajuçi. Qima je molitva bila potpuno dovoxna. Savrweni sve mogu u Hristu Isusu, koji im daje snagu. Qemu slava u vekove vekove. Amin. 6. Wta da se kaùe o utrobi, carici strasti? Ukoliko moùew da je umrtviw ili bar da je poloviyno umrtviw, nemoj joj popuwtati. Mene je, xubxeni, ona savladala i ja joj sluùim kao rob i podanik. Ona je saradnica demona i obitaliwte strasti. Preko qe se dewava pad naw i nawe ustajaqe, ukoliko se drùi poretka. Preko qe smo izgubili i prvo i drugo boùanstveno dostojanstvo. Jer, posle kvareqa koje se davno desilo, mi smo obnovxeni u Hristu. Potom smo opet otpali od Boga preko zanemarivaqa zapovesti (koje inaye yuvaju i uveçavaju blagodat u napredovaqu), premda se iz neznaqa nadimamo, misleçi da smo uz Boga. Po pitaqu telesne ishrane postoje velike razlike, kao wto govore oci. Jednome je neophodno malo, a drugome mnogo radi podrùavaqa prirodnih sila. Svako se podmiruje hranom prema svojim silama i navikama. Me$utim, tihovatex svagda treba da bude gladan, ne dajuçi sebi hranu do sitosti. Jer, ukoliko je stomak pretovaren, um se pomrayuje, te yovek ne moùe krepko i yisto da tvori molitvu. Pod dejstvom isparavaqa od mnogih jela nagoqen na san, on ùeli wto pre da legne i zaspe, pri yemu bez-
207 brojna mawtaqa u snu ispuqavaju um. Stoga je onome ko ùeli da dobije spaseqe i ko se prinu$ava da radi Gospoda ùivi u tihovaqu, dovoxna litra hleba i tri ili yetiri yawe vode ili vina. On moùe umereno da jede i ostalu hranu kako se zadesi, ne dopuwtajuçi sebi sitost. I mudrim upotrebxavaqem jela, tj. jedeqem svake hrane, on çe sa jedne starne izbeçi nadimaqe, a sa druge strane pokazati da se ne gnuwa tvorevine Boùije, koja je veoma dobra, za sve zahvaxujuçi Bogu. Eto rasu$ivaqa onih koji [ispravno] razmiwxaju. Nemoçnima u veri i u duwi uzdrùaqe od hrane je viwe korisno. Qima apostol nare$uje da jedu zexe (Rim. 14,2), buduçi da ne veruju da çe ih Bog sayuvati. A wta tebi reçi? Ti si traùio pravilo. Me$utim, ono je obiyno tewko, naroyito za tebe staroga. Ni mla$i ne mogu uvek drùati vagu i meru. A kako çew ti? Ti treba slobodno da postupaw u primaqu hrane. Ukoliko budew pobe$en, pokaj se, te upotrebi novo usixe. I nemoj prestajati da yiniw reyeno, padajuçi i ustajuçi i jedino sebe prekorevajuçi, a ne drugog. I imaçew pokoj, mudro padovima stiyuçi pobedu, prema Pismu. Ipak, nemoj prestupati granice koje smo ranije odredili. I biçe ti dovoxno. Jer, telo viwe ukrepxuju hleb i voda, negoli druga jela. Stoga je prorok, sve ostalo smatrajuçi u niwta, rekao: Sine yoveyiji, jedi sa vagom hleb svoj i vodu pod meru pij (Jez.4,9). Uzimaqe hrane ima tri granice: uzdrùaqe, dovoxnost i sitost. Uzdrùaqe znayi biti unekoliko gladan i posle jela. Dovoxstvo znayi ne biti gladan, niti biti sit. A sitost znayi biti unekoliko preoptereçen. A jesti i posle sitosti predstavxa vrata stomakouga$aqa, kroz koja ulazi blud. Znajuçi tayno sve reyeno, ti izaberi najboxe prema svojoj sili, ne prestupajuçi granice. Jer, savrwenima je, po apostolu, svojstveno da budu i siti i da gladuju, buduçi da sve mogu [u Hristu koji im moç daje] (Fil.4,12-13). O prelesti i o drugim predmetima 7. Pazi, hoçu da ti pruùim tayno poznaqe o prelesti kako bi se yuvao od qe i kako iz neznaqa ne bi sebi priyinio veliku wtetu, pogubivwi duwu svoju. Jer, yovekovo samovlawçe se lako preklaqa na opwteqe sa neprijatexima, naroyito kod neiskusnih, kojima i upravxaju. Neprijatexi qih, naime, neumorno prate. Blizu i okolo poyetnika i samovoxnika demoni obiyno rasprostiru zamke pomisli i pogubnih mawtaqa, pripremajuçi rov za pad. Jer, qihov grad se jow nalazi pod vlawçu varvara. I nije za yu$eqe ukoliko se neko od qih prevari, ili istupi iz uma, ili primi prelest, ili vidi newto wto je tu$e istini, ili govori newto nepriliyno iz neiskustva i neznaqa. Govoreçi o istini iz svog neznaqa, yesto poneko govori jedno umesto drugoga, ne umejuçi da pravilno iskaùe kako stvari stoje. On privodi DOBROTOXUBXE Ì
208 HILANDARSKI PREVODI u smuçeqe sluwaoce, na tihovatexe izvrgavajuçi uvredu i podsmeh svojim bezumnim dejstvom. I nije nikakvo yudo wto se poyetnici varaju i posle mnogih napora. Sliyno se dewavalo mnogima koji su traùili Boga i u sadawqa i u pre$awqa vremena. Seçaqe na Boga ili umna molitva je viwa od svih delaqa. Kao xubav Boùija, ona je glava vrlina. Me$utim, onoga ko bestidno i drsko ùeli da pri$e Bogu i da ga ispoveda yisto, prinu$avajuçi se da ga ima u sebi, demoni lagano umrtvxuju, ukoliko im bude dopuwteno. Jer, on drsko i bezobrazno traùi ono wto ne pripada qegovom staqu, u nadmenosti se napreùuçi da ga pre vremena postigne. Wtedar prema nama i videçi da smo brzi na visoke [stvari], Gospod ne dozvoxava da yesto upadnemo u iskuweqe kako bi se svako, poznavwi svoje visokoumxe, sam od sebe obratio ka doliynom dejstvovaqu i kako ne bi postao podrugivaqe i podsmeh demonima, te play za xude. [On naroyito pomaùe] onima koji reyeno divno delo traùe sa trpxeqem i smireqem i naroyito sa posluwnowçu i raspitivaqem kod iskusnih, kako umesto pwenice ne bi posejali kukox, umesto sladosti - goryinu, i kako umesto spaseqa ne bi nawli pogibao. Silnima i savrwenima priliyi stalna borba sa samim demonima, na koje stalno treba da usmeravaju duhovni may, tj. rey Boùiju (Ef.6,17). Nemoçni, pak, i poyetnici se koriste bekstvom kao tvr$avom, sa poboùnowçu i strahom izbegavajuçi borbu i ne usu$ujuçi se da pre vremena stupaju u qu, yime izbegavaju smrt. Ti, pak, ukoliko dobro tihujew, oyekujuçi da budew sa Bogom, nikada nemoj da primaw nikakav yulni ni misleni obraz, ni spoxa ni iznutra, makar se radilo o obrazu Hrista, ili an$ela, ili nekog svetog. [Nemoj prihvatati ] ni svetlost koja ti dolazi kroz mawtu ili se zapeyaçuje u umu. Um sam po sebi ima silu da mawta i lako moùe da sayini obraze onoga wto ùeli kod onih koji ne paze mnogo na sebe, sami sebi yineçi wtetu. I seçaqe na dobre i r$ave stvari obiyno odmah u oseçaju uma ostavxa peyat qihovog obraza, uvodeçi ga u mawtaqe. Stoga je onaj ko trpi reyeno pre jeste mawtar, negoli tihovatex. Ti, dakle, pazi da se ne sloùiw i da ne poverujew bilo yemu, makar se radilo i o neyem dobrom. Ponajpre treba da pitaw iskusne, u potpunosti ispitavwi stvar, kako ne bi pretrpeo wtetu. Svagda budi oprezan prema reyenome, yuvajuçi um bez boje, izgleda i obraza. Yesto se i ono wto je Bog slao radi ispitivaqa i venca okretalo na wtetu mnogima. Gospod naw hoçe da ispita nawe samovlawçe, tj. gde je usmereno. Onaj ko bez raspitivaqa kod iskusnih prima ono wto vidi razumom ili yulima, yak i da je od Boga, lako pada u prelest, buduçi brz na prihvataqe. Stoga poyetnik treba da pazi na srdayno dejstvo, koje je nezabludivo. Sve ostalo on ne treba da prima sve dok se ne umiri od strasti. Bog ne negoduje na
209 onoga ko sa taynowçu pazi na sebe, tj. ukoliko iz opreznosti pred prelewçu ono wto je od Qega ne prima bez raspitivaqa i neophodnog ispitivaqa. Wtaviwe, On ga pohvaxuje kao mudrog, premda je na neke i negodovao. Uostalom, ne treba sve pitati, nego samo onoga kome je povereno rukovo$eqe i drugih, ko blista ùivotom i ko, po P i s m u, iako siromawan, mnoge bogati ( 2.Kor.6,10 ). Mnogi neiskusni su uyinili wtetu mnogima nesmislenima, usled yega çe po smrti biti su$eni. Jer, ne priliyi svima da rukovode druge, veç samo onima kojima je, po apostolu, dato boùanstveno rasu$ivaqe ( 1.Kor.12,10 ), tj. razlikovaqe duhova, koje dobro od r$avog razdvaja mayem reyi. Svako ima svoje svoje prirodno, delatno ili nauyeno znaqe i rasu$ivaqe, ali nemaju svi duhovno rasu$ivaqe. Stoga mudri Sirah i govori: Oni koji grade mir sa tobom su mnogi, ali savetnik neka ti bude jedan od hixade (Sir.6,6). Nije mali trud naçi nezabludivog rukovoditexa i u delima, i u reyima, i u shvataqima. Nezabludiv je onaj ko ima svedoyeqe iz Pisma i za delaqe i za razboritost, drùeçi se umerenosti u onome o yemu treba razabrati. Veliki je, naime, trud neophodan da se oyigledno postigne istina i da se bude yist od onoga wto je suprotno blagodati. Jer, $avo ima obiyaj, naroyito kod poyetnika, da pod vidom istine podmeçe svoju prelest, svoju lukavost pretvarajuçi u duhovnost. Stoga je onaj ko se trudi da dostigne yistu molitvu u tihovaqu duùan da hodi sa velikim trepetom, sa playem se raspitujuçi kod iskusnih. On neprestano treba da proliva suze zbog grehova svojih, drùeçi se skruwenosti i bojaùxivosti da ne dopadne ada ili ne otpadne od Boga, buduçi odluyen od Qega i u sadawqosti i u buduçnosti. Videvwi nekoga da ùivi u playu, $avo se udaxuje, bojeçi se smireqa koje se ra$a od suza. Onoga, pak, ko sa nadmenowçu mawta da dostigne visoke [stvari], imajuçi satansku a ne istinsku ùexu, on lako hvata u svoje mreùe kao svoga slugu. Stoga najveçe oruùje predstavxa drùaqe sebe u molitvi i playu, kako molitvena radost ne bi dovela do pada u nadmenost. [Yovek] treba da pretpostavxa radostotvornu tugu kako bi ostao bez wtete. Tu$a prelesti, molitva je toplina, zajedno sa molitvom Isusu, koji u zemxu srca naweg polaùe ogaq. Ona je toplina koja spaxuje strasti kao trqe. Ona u duwu polaùe vesexe i tiwinu, ne prilazeçi joj sa desne ili sa leve strane, niti odozgo, veç ishodeçi iz srca kao izvor vode od %ivotvornog Duha. Jedino qu poùeli da steknew i na$ew u svom srcu. Svoj um yuvaj od mawtaqa i drùi ga obnaùenim od pojmova i pomisli, te se ne boj. Jer, Onaj ko je rekao: Ne bojte se, ja sam, ne plawite se (Mt.14,27), zaista je sa nama. Mi iwtemo da nas uvek pokriva i ne treba da se bojimo ili da uzdiwemo, prizivajuçi Boga. Ukoliko su neki skrenuli, povredivwi se umno, znaj da su se drùali samovoxe i DOBROTOXUBXE Ì
210 HILANDARSKI PREVODI visokoumxa. Jer, onaj ko u posluwnosti sa raspitivaqem i smirenoumxem iwte Boga, nikada neçe pretrpeti wtetu blagodaçu Hristovom, koji hoçe da se svi xudi spasu. Ukoliko se sa qima i desi iskuweqe, desiçe se radi ispitivaqa i uvenyavaqa, buduçi praçeno brzom pomoçu od Boga, koji ga popuwta iz samo Qemu poznatih razloga. Jer, oci govore da onaj ko ùivi ispravno i besprekorno se ponawa, udaxujuçi se od yovekouga$aqa i visokoumxa, neçe pretrpeti wtete yak i da yitava horda demona na qega podigne bezbrojna iskuweqa. Oni, pak, koji dejstvuju sa drskowçu i samovoxom lako trpe wtetu. Stoga tihovatex uvek treba da se drùi carskog puta. Jer, preterivaqe u svemu obiyno prati nadmenost, koju zatim sledi prelest. Dah uma treba da zadrùavaw, za vreme molitve unekoliko steùuçi usta, ali ne i dah u nosu, kao wto yine neuki, kako ne bi pretrpeo wtetu od naduvavaqa. Tri vrline treba sa svom taynowçu drùati u tihovaqu, svakog yasa ispitujuçi da li svagda prebivamo u qima. Mi treba da pazimo da nas ne potkrade zaboravnost, te da ne poynemo da hodimo van qih. Radi se o uzdrùaqu, çutaqu i samoukorevaqu, tj. smirequ. One su sveopwte i jedna drugu podrùavaju i yuvaju. Od qih se ra$a molitva i neprestano uzrasta. Poyetak [dejstva] blagodati u molitvi se kod nekih razliyito projavxuje, s obzirom da, po apostolu, i razdexivaqe Duha biva raznoobrazno, tj. kako sam hoçe (1.Kor.12,11). Ono se i kod nas projavxuje po uzoru proroka Ilije Tesviçanina. Kod nekih dolazi duh straha, ruweçi gore strasti i krweçi kamen, tj. ùestoka srca. Od reyenog straha telo kao da se probada klincima i kao da postaje mrtvo. Kod drugih se javxa potres ili nevewtastvena i suwtinska (buduçi da je nesuwtinska bezliyna i nepostojeça) radost u utrobi (koju su oci nazvali poskakivaqem). Kod drugih, najzad, naroyito kod onih koji su napredovali u molitvi, Bog izaziva tanan i miran povetarac svetlosti, powto se Hristos, po apostolu, useli u srce (Ef.3,17 ) i tajanstveno zasija u duhu. Stoga je Bog govorio Iliji na Gori Horivskoj (3.Car.19,12) da se Gospod ne nalazi u jednom ili drugom (tj. u delimiynim dejstvima poyetnika), veç u tananom povetarcu svetlosti (ukazujuçi na savrwenstvo molitve). 8. Pitaqe: Wta yiniti ukoliko se demon preobrazi u an$ela svetlosti i prevari yoveka? Odgovor: Yovek ima potrebu za velikim rasu$ivaqem kako bi dobro raspoznavao razliku dobra i zla. Dakle, nemoj iz lakomislenosti brzo da se povodiw za onim wto se predstavxa, nego budi teùak [spor] i sa velikim ispitivaqem dobro primaj, a zlo odbacuj. Ti svagda treba da ispitujew i razmatraw, pa tek potom da verujew. Znaj da su dejstva blagodati oyigledna. Premda se i preobraùava, demon ne moùe da ih predaje. Dejstva blagodati,
211 kao wto su krotost, snishodxivost, smireqe, mrùqa prema svetu, presecaqe uùivaqa i strasti, on ne moùe [da predaje]. Demonsko dejstvo jeste nadmenost, visokoumxe, strawxivost i svako zlo. Po reyenim dejstvima moùew prepoznati da li je svetlost koja ti je zasijala u duwi od Boga ili od satane. Salata po izgledu liyi na ren, i sirçe po boji liyi na vino. Po ukusu, pak, grlo raspoznaje i odre$uje razliku svake od navedenih stvari. I duwa koja ima rasu$ivaqe mislenim yulom moùe da raspoznaje darove Duha Svetoga i prizrayna mawtaqa satane. DOBROTOXUBXE Ì
212
HILANDARSKI PREVODI
213
DOBROTOXUBXE Ì
NIKIFOR USAMXENIK Kratko svedoyanstvo o qemu Prepodobni otac naw Nikifor je popriwte svojih asketskih podviga imao na Svetoj Gori Atonskoj. Skonyao je newto pre 1340. godine. Bio je nastavnik i rukovoditex u izuyavaqu uzviwenog podviùniykog mudroxubxa Grigoriju Solunskom (Palami), koji i sam svedoyi o reyenome. Pazeçi na sebe u bezbriùnom tihovaqu i neizrecivo se sjedinivwi sa nadsvetskim Bogom, on je u srcu stekao blaùeno prosveçeqe blagodaçu. Bogato iskusivwi boùanstveni dar, on i nas otayki rukovodi svojim spisom. Sabravwi mesta o trezvoumxu, paùqi i molitvi iz spisa i ùitija svetih otaca, on na kraju dodaje savet i iz svog opita, sve prizivajuçi da putem umnosrdayne molitve ushode ka najprisnijem opwtequ sa Gospodom.
214
HILANDARSKI PREVODI
NIKIFOR USAMXENIK MNOGOKORISNO SLOVO O TREZVOUMXU I YUVAQU SRCA Vi koji ùelite da dobijete blagoxepno boùanstveno prosveçeqe Spasitexa naweg Isusa Hrista, koji iwtete da srdayno u oseçaju dobijete nadnebeski ogaq, koji se trudite da na opitu i u oseçaju okusite primireqe sa Bogom, koji ste ostavili sve svetsko da biste nawli blago sakriveno u poxu srdaca vawih i stekli ga, koji ùelite da se duwevne sveçe vawe jow odavde svetlo zasvetle, odrekavwi se svega sadawqega, koji hoçete da svesno i opitno poznate i primite Carstvo nebesko koje se nalazi u vama - pri$ite i reçi çu vam nauku veynog nebeskog ùivota, ili boxe, nayin koji bez truda i znoja onoga koji dejstvuje po qemu uvodi u pristaniwte bestrawça, izbavxajuçi ga od straha od prelesti ili pada u demonske zamke. Pomenuti strah je umesan ukoliko se kreçemo izvan reyenog ùivota (kome nameravam da vas nauyim), tj. ukoliko smo negde daleko od qega u neposluwnosti, kada i sa nama biva newto sliyno wto bewe sa Adamom. Udruùivwi se, naime, sa zmijom, on je prezreo zapovest Boùiju. Poverovavwi joj, on je okusio od zabraqenog ploda, najevwi se qegove prelesti do presiçeqa. Stoga je sebe na najùalosniji nayin sruwio u dubinu smrti, tame i truleùnosti, zajedno sa svim svojim potomcima. Vratimo se, bratijo, sebi samima, sa odvratnowçu zamrzevwi savet zmije i svako nisko puùeqe. Jer, mi se sa Bogom moùemo pomiriti i oroditi jedino ukoliko se najpre vratimo sami sebi prema silama svojim, ukoliko u$emo u sebe same, odvojivwi se (wto je vredno divxeqa) od svetskog lutaqa i sujetne mnogobriùxivosti, naviknuvwi se da neodstupno pazimo na Carstvo nebesko koje je u nama. Prepodobni monawki ùivot je nazvan umetnowçu nad umetnostima i naukom nad naukama stoga wto nam obeçava divna i neizreciva blaga, koja oko ne vide, i uho ne yu, i u srce yoveku ne do$owe (1.Kor.2,9), a ne neka dobra koja su sliyna odvawqim truleùnim stvarima. On nas ne podstiye da od boxega na qih upravimo svoj um, sahranivwi ga u qih, [veç da se okrenemo nebeskome]. Stoga borba nawa nije protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga veka (Ef.6,12).
215 Ukoliko je sadawqi vek tama, beùimo od qega nastrojeqem uma i srcem. Neka nemamo niwta zajedniyko sa neprijatexem Boùijim: Jer, koji hoçe svetu prijatex da bude, neprijatex Boùiji postaje (Jak.4,4). Ko moùe pomoçi neprijatexu Boùijem? Stoga podraùavajmo oce nawe iwtuçi blago koje se nalazi u srcima nawim. I nawavwi ga, snaùno ga drùimo, negujuçi ga i yuvajuçi, radi yega smo i od samog poyetka stvoreni. Moùda çe se naçi neki drugi Nikodim, poyevwi da spori i da govori: —Kako moùe yovek, uwavwi u srce, da dela i boravi”. On je i Spasitexu govorio: Eda li [yovek] moùe po drugi put uçi u utrobu matere svoje i roditi se (Jn.3,4). Neka sliyan yuje da Duh diwe gde hoçe ( Jn.3,8 ). Ukoliko smo, pak, mi u dewavaqima delatnog ùivota sumqiyavi zbog maloverja, kako çemo uçi u tajne umozritexnog ùivota? Jer, ushod ka umozrequ jeste delatni ùivot. Neverujuçi se ne moùe ubediti bez pismenih dokaza. Stoga çemo u nawe slovo radi koristi mnogih smestiti crte iz ùitija svetih i qihova pismena rasu$ivaqa da bismo potvrdili reyenu istinu i kako bi se svako ubedio i odbacio svaku sumqu. Poyeçemo od naweg prvog oca Antonija Velikog, potom po redu prelazeçi na sledeçe, sabravwi, koliko je moguçe, qihova dela i reyi i predloùivwi ih na uvereqe nevernima. DOBROTOXUBXE Ì
Iz %itija prepodobnog oca naweg Antonija Jednom su ka avi Antoniju iwla dva brata. Kada im je nestala voda, jedan je umro, a drugi je bio blizu smrti. Nemajuçi sile da ide, on je leùao na zemxi i oyekivao smrt. U isto vreme Antonije je, sedeçi na gori, pozvao monahe koji su se zatekli kod qega i rekao im: —Uzmite bokal vode i poùurite po putu za Egipat. Od dvojice koji su iwli po qemu jedan je veç umro, a i drugi çe brzo, ukoliko ne poùurite. Eto wta mi je otkriveno dok sam se molio”. Dowavwi do reyenog mesta monasi su zaista jednog nawli mrtvog i sahranili ga, a drugog su oùiveli vodom i doveli kod starca. A rastojaqe bewe jedan dan puta. Moùda çe neko pitati zbog yega sveti Antonije nije [monahe] poslao pre smrti prvoga. Me$utim, pitaqe nije ispravno. Odluka o smrti brata nije Antonijevo delo, nego Boùije. Bog je o jednome izneo reyeni sud, a o drugome je otkrio. Svetome Antoniju pripada samo divno delo. Naime, on je sedeo na gori sa trezvoumnim srcem i udostojio se da mu Gospod otkrije ono wto se dewava daleko od qega. Vidiw li da je sveti Antonije postao bogozritex i prozorxiv radi trezvoumxa srca. Jer, Bog mu se javio u srcu u poyetku kao ogaq, po reyima Jovana Lestviynika, koji yisti svoga mixenika, a potom kao svetlost koja prosveçuje um i yini ga bogovidnim.
216
HILANDARSKI PREVODI
Iz %itija Teodosija Opwteùiçenayelnika Sveti Teodosije je bio raqen slatkom strelom xubavi i vezan qenim uzama. On je uzviwenu Boùiju zapovest: Xubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom duwom svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim (Lk.10,27) ispuqavao delima. Reyeno moùe da se ostvari jedino ukoliko se sve prirodne sile duwe ustreme jedino prema yeùqi za Spasitexem. On je imao umno delaqe, koje mu je omoguçavalo da bude strawan i kad je tewio, kao i xubazan i sladak i kad je prekorevao. Govoreçi sa drugima, on bewe nejkorisniji. Ujedno, on je bio sposoban da sabira svoja yula i usmerava ih vraçaqu unutra. On se usred meteùa nasla$ivao tiwinom u unutrawqosti kao da ùivi u pustiqi. On je bio jednak i usred guùve i u usamxenosti. Eto, i veliki Teodosije se ranio xubavxu prema Sazdatexu, sabirajuçi svoja yula i uvodeçi ih u unutrawqost. Iz %itija Arsenija Velikog Sveti Arsenije se drùao pravila da nikome ne piwe i da ni od koga ne prima pisma, i uopwte da skoro ne govori. A mogao je on lako da govori veoma krasnoreyivo, kao wto drugi lako govori jednostavno. Ipak, on je viwe çutao da bi izbegavao tawtinu i ùexu da se istakne. I na crkvenim sabraqima on se starao da stane negde gde ne vidi druge i gde ga drugi ne vide. On se nikada nije mewao u gomilu bratije, veç se nekuda skrivao. Eto kako se on starao da pazi na sebe i da u unutrawqosti drùi svoj um sabranim, kako bi se lakwe uznosio ka Bogu. Boùanstveni muù i zemaxski an$eo nam je u nasle$e ostavio [jasan] primer. Iz %itija Pavla Latrskog Boùanstveni Pavle je gotovo sve vreme provodio u gorama i pustiqama, imajuçi divxe zveri za susede i satrpeznike. On je u lavru silazio jedino radi posete bratije, koju je obiyno uyio da nisu maloduwni i da ne napuwtaju naporna i bolna dela vrlina, veç da se sa paùqom i rasu$ivaqem drùe jevan$elskog ùivota i sveduwno suprotstavxaju duhovima zlobe. On im je izlagao i nayin kako da postanu krepki, tj. da se odvikavaju od ranijih strasnih raspoloùeqa i da se udaxavaju od novih nasa$ivaqa strasti. Vidiw li kako boùanstveni otac svoje neiskusne wtiçenike uyi nayinu da se odvraçaju od naleta strasti. Reyeni nayin je yuvaqe uma, buduçi da je qegovo delo (odbijaqe pomisli).
DOBROTOXUBXE Ì
217
Iz %itija svetoga Save Primetivwi da je neko od onih koji su se odrekli od sveta izuyio monawka pravila, postao snaùan da yuva um svoj i da se bori sa neprijatexskim pomislima, te da je sasvim odbacio iz misli seçaqe na svetske stvari i dela, sveti Sava mu je davao keliju u lavri ukoliko je imao nemoçno i bolewxivo telo, dok je zdravima i krepkima razrewavao da sami naprave posebnu keliju. Vidiw li kako je sveti Sava iznad svega od svojih uyenika traùio yuvaqe uma. On nije dozvoxavao da ùive u zasebnoj keliji ukoliko nisu imali naviku u reyenom delaqu. Wta çemo da radimo mi koji uzalud sedimo u svojim kelijama i yak ne znamo wta je yuvaqe uma? Iz %itija ave Agatona Brat je pitao avu Agatona: —Avo, reci mi wta je veçe: telesni trud ili yuvaqe srca”. Ava mu je odgovorio: —Yovek je sliyan drvetu. Telesni trud je liwçe, a yuvaqe srca - plod. Po Pismu, svako drvo koje ne ra$a dobra roda, seye se i u ogaq baca (Mt. 3,10). Oyevidno je, dakle, da mi sve staraqe treba da posvetimo plodu, tj. yuvaqu uma. Uostalom, nama je neophodno i pokrivaqe liwçem i ukrawavaqe, tj. telesni trud”. Divno je sveti porekao sve one koji nemaju yuvaqe uma, veç se hvale jedino delaqem vrlina. On je rekao da se svako drvo koje ne donosi plod, tj. yuvaqe uma, veç ima samo liwçe, tj. spoxawqu ispravnu delatnost - seye i polaùe u ogaq. Strawna je tvoja, oye, odredba. Iz poslanice ave Marka Nikolaju —Ukoliko hoçew, yedo, da u sebi steknew vlastiti svetilnik mislene svetlosti duhovnog poznaqa kako bi bez spoticaqa mogao da hodiw po dubokoj noçi ovoga veka i kako bi ti Gospod upravxao koracima (Ps.36,23), s obzirom da si veoma ushteo jevan$elski put, tj. da sa najtoplijom verom i molitvom postanew ispunitex Hristovih zapovesti, pokazaçu ti divan nayin i duhovni put, koji ne zahteva telesni trud, ili podvig, veç samo duhovni trud, tj. paùqu uma i misli, uz sadejstvo straha Boùijeg i xubavi. Na reyeni nayin ti çew uvek lako moçi da obraçaw u bekstvo neprijatexske vojske”. —Dakle, ukoliko hoçew da izvojujew pobedu nad strastima, molitvom i sadejstvom Boùijim budi unutar sebe, siwavwi u dubinu srca i i prateçi tri silna ëina, tj. zaborav, leqost i neznaqe, koji su potpora mislenih neprijatexa, preko kojih sve ostale strasti dejstvuju, ùive i krepe se u duwama slastoxubivih. Ti çew, pak, mnogom paùqom i nastojaqem uma uz sadejstvo odozgo naçi mnoge nepoznate zle ëinove, te çew se potom veç lako, opet uz pomoç paùqe i molitve, izbavi-
218 HILANDARSKI PREVODI ti od qih. Jer, revnowçu za istinsko poznaqe, za seçaqe na Rey Boùiju i saglasnowçu sa qim dobrog proizvoxeqa i ùivota, uz stojaqe u srcu sa paùqom, koje se uz pomoç dejstvene blagodati marxivo yuva, nestaçe i istrebiçe se i sami trag zaborava, neznaqa i leqosti”. Iz svetoga Jovana Lestviynika —Tihovatex je onaj ko bestelesnu prirodu, tj. duwu svoju primorava da se zadrùi u predelima telesnog doma, wto predstavxa redak i divan podvig”. —Tihovatex je onaj ko je rekao: Ja spavam, a srce moje bdi (Pes.5,2 ). Zakxuyaj vrata kelije za telo, vrata jezika za reyi, i unutrawqe dveri srca za zle duhove”. —Kad sediw na visini, pazi (ukoliko uopwte znaw kako) i videçew kada i odakle, koliki i kakvi sve lopovi hoçe da u$u i pokradu tvoj vinograd. Zamorivwi se, straùar ustaje i moli se, pa opet seda i hrabro nastavxa da vrwi svoju duùnost”. —Drugo je yuvaqe pomisli, a drugo - straùareqe nad umom. Drugo je uzviwenije od prvog (premda i teùe) koliko je istok daleko od zapada”. —Lopovi se ne usu$uju lako da do$u na mesto gde vide da leùi carsko oruùje. Ni misleni razbojnici ne mogu lako da pokradu onoga ko je uz srce, kao straùu, postavio molitvu”. Vidiw li reyi koje otkrivaju divno delaqe velikog oca? Me$utim mi, hodeçi po tami, bez paùqe propuwtamo duwespasonosne savete Duha i ne sluwamo ih kao namerno gluvi. Iz ave Isaije —Odvojivwi se od levog [ puta, tj. od grehovnog ùivota], yovek tayno shvata sva svoja sagreweqa pred Bogom. Jer, yovek ne vidi svoje grehe dok se ne odvoji od qih gorkim rastankom. Oni koji su dospeli do pomenutog stupqa, ridaju, mole se i stide pred Bogom, seçajuçi se pre$awqeg zlog prijatexstva sa strastima”. —Poynimo, bratijo, da se podvizavamo po silama svojim, i Bog çe nam pomoçi zbog velike milosti svoje. Ukoliko nismo uspeli da sayuvamo srca svoja, kao oci nawi, upotrebimo svu usrdnost da makar, kako zahteva Gospod, tela sayuvamo bezgrewnim. I verujemo da çe On u vreme gladi, koja nas je zadesila, i na nama uyiniti milost, kao i sa svima svetima svojim”. Veliki otac tewi krajqe nemoçne, govoreçi: —Ukoliko nismo sayuvali srca nawa, kao oci nawi, sayuvajmo makar tela nawa bezgrewna, kao wto zahteva Bog. I On çe na nama uyiniti milost”. Velika je wtedrost i snisho$eqe qegovo. Iz Makarija Velikog
219 —Najglavnije delo podviùnika sastoji se u ulaùequ u srce i zapoyiqaqu borbe sa satanom, u mrùqi prema qemu, u suprotstavxaqu qegovim pomislima i u ratovaqu sa qim. Onaj ko samo spoxa sayuva svoje telo od razvrata i bluda, a iznutra yini prexubu pred Bogom, bludniyeçi u pomislima, neçe imati koristi od devstvenog tela. Devojka koju mladiç lukavo prevari i upropasti, postaje mrska svom ùeniku zbog prexube. Jer, napisano je: Svaki koji pogleda na ùenu sa ùexom za qom, veç je uyinio prexubu u srcu svome (Mt.5,28). Jer, postoji telesni blud, a postoji i blud duwe, koja stupa u opwteqe sa satanom”. Oyigledno veliki otac protivreyi ranije navedenim reyima ave Isaije. Ipak, u stvari je drugayije. Jer, i on nam savetuje da yuvamo tela nawa, kao wto Bog hoçe. Me$utim, Bog neçe samo telesnu yistotu, veç i duhovnu, kao wto se izlaùe u jevan$elskim zapovestima. DOBROTOXUBXE Ì
Iz Dijadoha —Onaj ko uvek prebiva u svom srcu dalek je od svih krasnih stvari ovog ùivota. Hodeçi duhom, on ne moùe da pozna telesnu pohotu. On svoj put prohodi ogra$en vrlinama. One sluùe kao yuvari pri vratima qegovog grada yistote. Stoga sve zamke $avola protiv qega ostaju bezuspewne”. Dobro je rekao sveti da zamke neprijatexa ostaju bezuspewne ukoliko prebivamo negde u dubini srdaca nawih, utoliko viwe ukoliko se duùe unutra zadrùavamo. Iz Isaaka Sirina —Postaraj se da u$ew u svoju unutrawqu skrivnicu i ugledaçew nebesku skrivnicu. Jer, one su jedno. I jednim ulaskom videçew obe. Lestvica u ono Carstvo je sakrivena u tebi, tj. u tvojoj duwi. Omij se od greha i naçi çew unutra stepenice za usho$eqe, po kojima çew se popeti u qega”. Iz Jovana Karpatskog —Neophodni su veliki podvig i molitveni trud da bi se dostiglo nepomuçeno staqe misli, tj. neko drugo srdayno nebo, u kome obitava Hristos, kao wto govori apostol: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u neyemu niste vaxani (2.Kor.13,5)”. Iz Simeona Novog Bogoslova —Nakon wto je yoveka preko neposluwnosti uyinio izgnanikom iz raja i odvojenim od Boga, $avo je sa demonima dobio dostup da misleno koleba slovesnu silu svakog yoveka i daqu i noçu, kod nekoga mnogo, kod nekoga malo, a kod nekoga previwe. Od
220 HILANDARSKI PREVODI reyenog yovek moùe jedino da se ogradi neprestanim seçaqem na Boga, tj. ukoliko u srce svoje zapeyati krst, utvrdivwi um u nepokolebivosti. Eto yemu vode svi napori mislenog podviga, kojim je svaki Hriwçanin duùan da se podvizava na popriwtu vere. Ukoliko je drugayije, on se uzalud podvizava. Zbog reyenog podviga preduzima i sva raznovrsna duhovna upraùqavaqa svako ko Boga iwte putem proizvoxnih liwavaqa, sa namerom da prikloni wtedrost sveblagoga Boga da mu opet daruje prvobitno dostojanstvo i da se Hristos izobrazi u qegovom umu, kao wto govori apostol: Deyice moja, koju opet s mukom ra$am, dokle se Hristos ne uobliyi u vama (Gal.4,19)”. Da li ste shvatili, bratijo, duhovni nayin koji one koji ga se drùe brzo uzvodi bestrawçu i bogozrequ? Da li ste se ubedili da yitav delatni ùivot Bog smatra liwçem na drvetu bez ploda, te da se svaka duwa koja nema yuvaqe uma uzaludno trudi. Postarajmo se da ne skonyamo besplodni, kako se yitavu veynost ne bismo beskorisno kajali. Iz samog Nikifora Pitaqe (Nikiforu): Iz navedenih svedoyanstava saznajemo za delaqe onih koji su ugodili Bogu, te da postoji delaqe koje duwu brzo osloba$a od strasti, vezujuçi je za xubav prema Bogu. Mi sada ne sumqamo, veç smo potpuno ube$eni da je ono neophodno svakome ko se bori u Hristu. No, molimo te da nas nauyiw wta je paùqa uma i kako da se udostojimo da je steknemo. Jer, newto sliyno nam je potpuno nepoznato. Odgovor (Nikifora): U ime Gospoda naweg Isusa Hrista koji je rekao: Bez mene ne moùete yiniti niwta (Jn.15,5), i Qega samog pozvavwi za Pomoçnika i Sadelatnika, ja çu se po mojim silama postarati da pokaùem wta je paùqa i kako se, po Boùijem blagoizvoxequ, u qoj uspeva. Paùqu su neki od svetih nazivali yuvaqem uma, drugi yuvaqem srca, treçi - trezvoumxem, yetvrti - mislenim tihovaqem, peti - jow drukyije. Ipak, sva imena znaye jedno isto. Sliyno i za hleb kaùu i kruh, i kriwka i parye. Wta je, pak, paùqa i yime se odlikuje, ubrzo çew saznati. Paùqa je priznak iskrenog pokajaqa. Paùqa je prizivaqe duwe samoj sebi, mrùqa prema svetu i ushod ka Bogu. Paùqa je odbacivaqe greha i sticaqe vrlina. Paùqa je nesumqivo ube$eqe u otpuwtaqe grehova. Paùqa je poyetak umozreqa, ili boxe, qegov uslov. Jer, Bog se preko qe javxa umu. Paùqa je tihovaqe uma, ili boxe, qegovo stojaqe (ili uyvrwçeqe od lutaqa), dato mu po milosti Boùijoj. Paùqa je presecaqe pomisli, palata seçaqa na Boga i skrivnica trpxeqa svega wto dolazi.
221 Paùqa stoga jeste vinovnik vere, nade i xubavi. Jer, onaj ko ne veruje ne moùe da podnosi skorbi koje mu dolaze spoxa. Onaj, pak, ko skorbi ne podnosi rado ne moùe da kaùe: Zastupnik moj jesi ti, i utoyiwte moje (Ps.90,2). A onaj ko Viwqega nema za svoje utoyiwte neçe ni biti duboko iskren u svojoj xubavi prema Qemu. Najveçe od svih velikih delaqa postaje nasle$e mnogih, ili yak i svih kroz uyeqe. Retki su oni koji ga dobijaju od Boga bez uyeqa, zbog qihovog samoprinudnog truda i vrele vere. Me$utim, ono wto retko biva nije zakon. Stoga treba traùiti nevarxivog nastavnika kako bi se, po qegovom izobraùequ, nauyilo raspoznavaqe desnih i levih nedostataka i preuveliyavaqa na delu paùqe, koji dolaze po dejstvu lukavog. Sam postradavwi i buduçi iskuwavan, on çe nam objasniti wta je neophodno i verno nam pokazati misleni put kojim çemo potom lagano hoditi. Ukoliko, pak, nema na vidiku sliynog nastavnika, treba ga iskati ne ùaleçi truda. Ukoliko se pri svom iskaqu ne na$e, ti sa skruwenim duhom i suzama, prizvavwi Boga i pomilivwi mu se prixeùno sa smireqem, yini wto çu ti reçi. Neka ti je na znaqe da ono wto udiwemo jeste opwti vazduh. Mi ga udiwemo zbog srca, koje predstavxa uzrok ùivota i telesne toplote. Srce, naime, dovodi vazduh udisaqa do sebe kao sredstvo kojim çe spoxa, preko izdisaqa, preneti deo svoje toplote, kako bi u sebi sayuvalo ispravnu zagrejanost. Uzrok, ili pre - sluga reyenog postupka jesu pluça, koja je stvorio Sazdatex kao redak sklop, koji kao neki meh unosi i iznosi vazduh bez tewkoça. I srce sa udisaqem diwe, odbacujuçi toplotu, besprekorno vrweçi reyeno dejstvo koje mu je odre$eno radi odrùavaqa ùivota. Dakle, sabravwi um svoj u sebe, povedi ga putem disaqa, tj. putem vazduha koji dolazi do srca, te zajedno sa udahnutim vazduhom prinudi da si$e u srce i ostane u qemu. Priuyi ga, brate, da ne izlazi brzo iz qega, buduçi da çe u poyetku oseçati teskobu zbog zatvorenosti unutra i skuyenosti. Me$utim, kad privikne, on neçe viwe voleti da luta napoxe, s obzirom da unutra neçe biti bez radosti i vesexa. Yovek koji se vrati kuçi nakon odvojenosti ne zna wta çe od radosti wto se opet video sa ùenom i decom, te ih grli i ne moùe da se narazgovara sa qima. Sliyno se i um, sjedinivwi se sa srcem, ispuqava neizrecivom radowçu i vesexem. I on uvi$a zaista da je Carstvo nebesko unutra u nama. Gledajuçi ga u sebi, on yistom molitvom iwte da prebiva i ukrepi se u qemu, sve spoxawqe smatrajuçi nedostojnim paùqe i potpuno neprivlaynim. Kada na opisani nayin u$ew u srdayno mesto, kao wto sam ti pokazao, uznesi blagodarnost Bogu. Proslavxajuçi Qegovu DOBROTOXUBXE Ì
222 HILANDARSKI PREVODI blagost, ti se drùi reyenog delaqa svagda, te çe te nauyiti onome wto drugim putem ne bi nikada spoznao. Treba da znaw da um tvoj, utvrdivwi se u srcu, ne treba da ostane çutxiv i prazan, veç da neprestano tvori molitvu: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me, i da nikada ne prestaje. Jer, ona yini da um ne mawta, te da postane neulovxiv i neprikosnoven za neprijatexske priloge, svakodnevno ga sve viwe uvodeçi u xubav i yeùqu Boùiju. Ukoliko, pak, brate, i pored mnogo truda ne moùew da na$ew oblast srca, kao wto sam ti rekao, uyini ono wto çu ti reçi, te çew uz pomoç Boùiju naçi traùeno. Poznato ti je da se slovesnost (govor) kod svakog yoveka nalazi u prsima. Jer, dok nawa usta çute, mi unutra u prsima govorimo i savetujemo se sa sobom, kao wto i molitve tvorimo i psalmopojaqe vrwimo. Dakle, pomenutoj slovesnosti, izagnavwi iz qe svaku pomisao (wto moùew ukoliko hoçew), daj sledeçu molitvicu: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me. I podstakni je da jedino qu svagda izgovara unutra, [izbegavajuçi] svaku drugu pomisao. Ukoliko reyeno delaqe budew neodstupno drùao sa svom paùqom, sa vremenom çe ti se nesumqivo otkriti srdayni ulaz, o kome sam ti pisao ranije, wto smo sami iz iskustva poznali. I tebi çe, uz mnogoùexenu i sladosnu paùqu, doçi i yitav lik vrlina: xubav, radost, mir i ostalo, radi kojih çe potom svaku tvoju prozbu ispuniti Hristos Isus, Gospod naw, sa kojim neka je Ocu i Svetome Duhu slava, sila, yast i pokloqeqe sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
223
DOBROTOXUBXE Ì
SVETI GRIGORIJE PALAMA, SOLUNSKI ARHIEPISKOP Kratko svedoyanstvo o qemu Sveti Grigorije se rodio u Carigradu od blagorodnih i znatnih roditexa. On se rano liwio oca, te ga je vaspitala majka, zajedno sa braçom i sestrom. Po zavrwetku obrazovaqa, on je izjavio ùexu da prihvati monawki ùivot. Qegova ùexa se poklopila sa ùexom majke i braçe i sestre, te je cela porodica stupila u monawtvo. Sveti Grigorije je majku i sestru ubrojao u jednu ùensku obitex, a sam se sa braçom uputio na Aton. Qih je smestio u nekom manastiru, a sam se predao na posluwnost divnom i svetom starcu Nikodimu. On ga je dobro nauyio svim monawkim podvizima i delima ne samo na reyima, nego i na delu i ne samo radi znaqa nego i radi ùivota. Stoga je on uskoro postao mladi starac, udostojivwi se javxaqa Majke Boùije, koja ga je prihvatila u svoje zastupniwtvo i zawtitu. Po prestavxequ qegovog starca, sveti Grigorije je stupio u Lavru. U qoj je proùiveo nekoliko godina u strahu Boùijem i posluwaqu prema svima i u xubavi prema svima. Ostavivwi Lavru, on se potom nastanio u pustiqu, gde je prohodio krajqe surov ùivot, goreçi xubavxu prema Bogu, kome se duwom i telom predao na sluùeqe. Stoga je on pobedio sve napade demona, udostojivwi se boùanstvenih otkriveqa. On je dobio i dar da iscexuje bolesne duwom i telom, te da yini znameqa i yuda. Proùivevwi dovoxno godina u pustiqi, on je, po naredbi Boùijoj, primio svewteniyki yin, te je vrwio tajne Boùije kao an$eo Gospodqi, sve prisutne privodeçi umilequ i playu. Qega su svi powtovali kao svetog muùa, kao bogonosca, proroka i progonitexa demona. Me$utim, nevoxe, napasti i iskuweqa od xudi, demona i naroyito od jeretika ni qega nisu zaobiwli. On je sve tokom dvadeset tri godine slatko trpeo, sve okreçuçi u slavu Boùiju. Svojim zloumiwxeqim mudrovaqem Varlaam Kalabrijski je u qegovo vreme naroyito smuçivao Crkvu Boùiju. Me$utim, on je susreo silnog protivnika u svetom Grigoriju, koji je pobedonosno odbijao qegove napade na istinu. On ga je porazio kao neprijatexa Boùijeg na saboru koji je car Andronik sazvao. Pozvan na sabor, sveti Grigorije je razotkrio jeretiyka mudrovaqa Varlaama i u lice mu izloùio qihovu laùxivost, zbog yega je bio osu$en i prognan. Zajedniyki udeo doùiveo je i drugi jeretik, Akindin. Poglavari su, dakle, bili poraùeni, ali su ostali qihovi brojni uyenici, koji su nastavili da smuçuju Crkvu i da sablaùqavaju pravoslavne. Bilo je neophodno da se protivdejstvuje. Nalazeçi da je sveti Grigorije najpodesniji za navedeno delo, sabor je odluyio da ga rukopoloùe za solunskog arhiepiskopa. On ga je zaduùio na reyeno delo, wto je on usrdno i uspewno ispuqavao za vreme tri cara i tri patrijarha, izobliyavajuçi i urazumxujuçi zabludele i besedama, i spisima i na mnogim pomesnim saborima. Reyeni trud on nije ostavxao do kraja svog ùivota tokom trideset godina svoj arhipastirstva. Me$utim, reyeno delo nije bilo jedino. Sam revnujuçi na napredovaqu u duhovnom ùivotu od mladosti, on se neumorno
224
HILANDARSKI PREVODI
starao i o rukovo$equ drugih u prvom hriwçanskom delu, pobu$ujuçi, utvr$ujuçi i reyju i spisima (kojih bewe mnogo) ukazujuçi na put i stranputice. Qegovi podviùniyki spisi su smewteni u Grykom dobrotoxubxu, odakle ih prenosimo u naw zbornik podviùniykih spisa.
DOBROTOXUBXE Ì
225
SVETI GRIGORIJE PALAMA, SOLUNSKI ARHIEPISKOP SVEYASNOJ ME&U MONAHIQAMA, KSENIJI O STRASTIMA I VRLINAMA I O PLODU UMNOG DELAQA 1. Zbog mnowtva onih koji su me napadali, ja imadoh nameru da se potpuno uzdrùim od svakog pisaqa. Me$utim, powto si me ti, powtovana mati, neprestano molila i pismima i napomiqaqem preko drugih, ja sam se opet latio za delo radi utehe i nazi$ivaqa onih koji iwtu spaseqe. Tebi samoj nisu neophodni nikakvi saveti s obzirom da si, blagodaçu Hristovom, sa staraykim uzrastom stekla i sedinu mudrosti. Ti si dugogodiwqim delaqem izuyila svewtene jevan$elske zapovesti, svoj ùivot deleçi na trudove posluwaqa i tihovaqa, kojima si ubelila svoju duwu i uyinila je sposobnom da primi boùanstvena slova i da ih zadrùi. Me$utim, duwa koja je zarobxena xubavxu prema duhovnom uyequ nikada ne moùe da se qime nasiti. Stoga mudrost i govori o sebi: Oni koji me jedu jow viwe çe ogladneti (Sir.24,21). Gospod i daje da se sliyna boùanstvena ùexa useli u duwu. On kaùe da se od Marije neçe oduzeti dobri deo koji je izabrala (Lk. 10,42). 2. Tebi su pomenuti spisi moùda neophodni i radi kçeri velikoga Cara, koje ùive pod tvojim vaspitavaqem, i radi nevesta koje hoçew da obruyiw Besmrtnom %eniku. On je radi nas istinski primio naw obraz, a ti, podraùavajuçi mu, na sebe primaw lik poyetnice, koja ima potrebu za uyeqem. Me$utim, ja nisam sposoban da druge uyim, ponaroyito ne sliynom uyequ. Ipak, radi posluwaqa i radi zapovesti da se da onome ko traùi, ja çu sa spremnowçu da ispunim dug xubavi u Hristu onim wto sada imam. 3. Znaw, powtovana mati, ili boxe neka znaju preko tebe devojke koje su izabrale da ùive po Bogu, da u duwi postoji smrt, premda i jeste besmrtna po prirodi. I xubxeni Bogoslov govori: Ima greh na smrt… a ima greh ne na smrt (1.Jn.5,16-17), podrazumevajuçi, naravno smrt duwe. I veliki Pavle govori: %alost ovoga sveta donosi smrt (2.Kor.7,10), naravno, smrt duwe. I opet: Ustani ti koji spavaw i vaskrsni iz mrtvih, i obasjaçe te Hristos (Ef.5,14). Iz kakvih mrtvih on priziva da se vaskrsne? Iz mrtvih
226 HILANDARSKI PREVODI od telesnih ùexa, koje vojuju na duwu (1.Pt.2,11). Stoga je i Gospod mrtvima nazvao one koji ùive po duhu ovog ispraznog sveta. On, naime, jednom od svojih uyenika, koji je iskao da ode i pogrebe svog oca, nije dao dozvolu, veç je naredio da ga sledi, ostavxajuçi mrtvima da sahraquju svoje mrtvace. Mrtvima je Gospod nazvao one koji jow ùive, ali su mrtvi duwom. 4. Udaxavaqe duwe od tela jeste smrt tela, a odvajaqe Boga od duwe jeste smrt duwe. Zapravo, prava smrt i jeste smrt duwe. Na qu je ukazivao Bog kada je u raju, dajuçi zapovest, rekao Adamu: U koji dan okusiw sa zabraqenog drveta, smrçu çew umreti (Post.2,17). I qegova duwa je reyenog yasa umrla, iako je qegovo telo nastavilo da ùivi sve do devet stotina trideset godina. Dowavwi preko pregreweqa, smrt nije samo duwu uyinila neprikladnom i yoveka dostojna kletve, veç je i telo nayinila podloùnim bolestima i strastima, na kraju ga predavwi smrti. Nakon umrtvxivaqa unutrawqeg yoveka kroz neposluwnost, i zemxani Adam je yuo: Zemxa da je prokleta u delima tvojim. Trqe i korov çe ti ra$ati i u znoju lica svoga jewçew hleb svoj, dokle se ne vratiw u zemxu iz koje si uzet; jer si prah i u prah çew se vratiti (Post.3,17-19). U buduçem preporodu, sa vaskrseqem pravednika vaskrsnuçe i tela bezakonika i grewnika jedino stoga da bi bili predani drugoj smrti, tj. veynoj muci, crvu koji ne umire, wkrgutu zuba, tami najkrajqoj, mraynoj ogqenoj i neugasivoj geeni, po reyi proroka koji kaùe: Biçe saùeùeni bezakonici i grewnici zajedno, i neçe biti nikoga da ugasi (Is.1,31). Radi se, naime, o drugoj smrti, kao wto nas je nauyio sveti Jovan u Otkrivequ. Yuj i velikoga Pavla koji govori: Jer, ako ùivite po telu, pomreçete; ako li Duhom dela telesna umrtvxujete, ùiveçete (Rim.8,13). On govori o ùivotu i smrti onih koji çe biti u buduçem veku, ùivotom nazivajuçi nasla$ivaqe veynim Carstvom, a smrçu - veynu muku. Prestup Boùije zapovesti postaje uzrok svake smrti i za duwu i za telo, i ovovekovne i one koju çe sayiqavati beskrajna muka. 5. Pravu smrt i predstavxa razdvajaqe duwe od boùanstvene blagodati i sjediqeqe sa grehom. Oni koji imaju um treba da izbegavaju i da se boje reyene smrti. Za one koji dobro razmiwxaju, ona je strawnija od same paklene muke. Qu i mi treba na sve nayine da izbegavamo. Napustimo sve i ostavimo sve, odrecimo se svega i u uzajamnim odnosima, i u delima, i u ùexama wto nas odvlayi od Boga i prouzrokuje reyenu smrt. Onaj ko se bude qe bojao i yuvao, neçe se bojati pribliùavaqa telesne smrti, imajuçi u sebi istinski ùivot, koji upravo smrçu postaje neoduzimxiv. I smrt duwe jeste prva smrt, i ùivot duwe jeste pravi ùivot. %ivot duwe jeste sjediqeqe sa Bogom, kao wto je i ùivot tela - sjediqeqe sa duwom. Odvojivwi se od Boga kroz
227 prestup zapovesti duwa umire, a sjediqeqem sa Bogom kroz posluwnost zapovesti duwa oùivxava. Stoga Gospod u Jevan$exu govori: Reyi koje vam ja govorim duh su i ùivot su (Jn.6,63). Ispitavwi na delu reyeno, sveti Petar mu je rekao: Ti imaw reyi ùivota veynoga (Jn.6,68). No, one su ùivotodavne samo za one koji ih sluwaju, dok onima koji ih ne sluwaju bivaju na smrt. I apostoli su, buduçi Hristov miomir, za jedne bili miris smrti za smrt, a za druge miris ùivota za ùivot (2.Kor.2,15-16). 6. Reyeni ùivot nije samo ùivot duwe, veç i tela, s obzirom da ga obesmrçuje kroz vaskrseqe. On ga izbavxa i od smrtnosti i od beskrajne smrti, tj. buduçe adske muke. On i qemu daje veyni ùivot u Hristu, ùivot bez truda, bolesti i briga, zaista besmrtni. Posle smrti duwe, tj. posle prestupa i greha, sledila je smrt tela, a sa qom povratak u zemxu i pretvaraqe u prah. Posle, pak, telesne smrti, sledi druga smrt duwe, tj. osuda na geenu. I po vaskrsequ duwe, tj. po qenom povratku Bogu kroz ispuqavaqe Boùanstvenih zapovesti, sledi vaskrseqe tela, koje çe se opet sjediniti sa duwom. Po telesnom vaskrsequ veç sledi istinska besmrtnost i saveynost sa Bogom dostojnih, tj. onih koji su od telesnih postali duhovni i koji su, sliyno an$elima, postali sposobni da ùive na nebu. Apostol govori: Biçemo… uzneseni na oblacima u sreteqe Gospodu u vazduhu, i tako çemo svagda s Gospodom biti (1.Sol.4,17). Sin Boùiji je iz yovekoxubxa postao Yovek i potom umro telom kroz odvajaqe duwe od qega. Me$utim, On se od qega nije odvojio i svojim Boùanstvom, usled yega ga je, vaskrsnuvwi ga, uzeo na nebo u slavi. I oni koji ovde poùive po Bogu neçe se odvojiti od Qega ni pri odvajaqu od tela, a po vaskrsequ çe uzeti i telo kod Qega, ulazeçi zajedno sa Qim u radost neizrecivu, gde kao preteya za nas u$e Isus (Jev. 6,20). I oni çe se zajedno sa Qim nasla$ivati slavom koja çe se otkriti u Hristu. Jer, oni neçe biti priyesnici samo Gospodqeg Vaskrseqa i Vazneseqa, nego i yitavog Qegovog Boùanstvenog ùivota. Qemu çe, pak, biti tu$i oni koji su svoj ùivot proveli telesno, pokazavwi se u vreme svog ishoda bez ikakvog opwteqa sa Bogom. Svi çe, dakle, vaskrsnuti ali svaki u svome redu, kao wto govori apostol (1.Kor.15,23). Onaj ko je ovde duhom umrtvio dela telesna onamo çe ùiveti sa Hristom boùanstvenim i zaista veynim ùivotom, a onaj ko je ovde telesnim pohotama i strastima umrtvio duh, onamo çe, avaj, biti osu$en zajedno sa tvorcem i uzroynikom zla, buduçi predan neizdrùxivom i neprestanom muyequ, wto i predstavxa drugu, veç neprolaznu smrt. 7. Gde je zapoyela istinska smrt, tj. izazivay i uzrok vremenske i veyne smrti i za duwu i za telo? Zar nije u oblasti ùivota? Zbog yega je yovek bio smesta izgnan iz raja Boùijeg yim je stekao smrtonosni ùivot, koji mu ne odgovara? Sliyno i istinDOBROTOXUBXE Ì
228 HILANDARSKI PREVODI ski ùivot, uzrok istinskog i veynog ùivota i za duwu i za telo treba da dobije svoj poyetak u oblasti smrti. Onaj, pak, ko ne revnuje da ga u duwi stekne ovde, neka se ne vara pustom nadom da çe ga dobiti onamo, ili da çe se nekako udostojiti yovekoxubxa Boùijeg u ono vreme. Jer, ono çe biti vreme samo pravednog nagra$ivaqa (a ne pomilovaqa i wtedrosti), vreme gneva i otkrivaqa pravednoga suda Boga (Rim.2,5), vreme pokazivaqa moçne ruke i visoke miwice (Ps.135,12), koja nepokorne baca na muku u ad. Tewko onome ko upadne u ruke Boga ùivoga (Jev.10,31). Tewko onome ko onamo iskusi gnev Gospodqi, i ko ovde strahom Boùijim nije poznao moç gneva Qegovog (Ps.89,11), ne uspevwi da delima privuye na sebe yovekoxubxe Boùije. Reyeno je, pak, delo sadawqeg vremena. Bog nam je i dao ovaj ùivot da bismo imali mesto za pokajaqe. Ukoliko qega ne bi bilo, yovek bi odmah po sagrewequ bio liwen ùivota. I kakva bi od qega bila korist i kakva potreba? Stoga oyajaqe ne treba da ima mesta me$u xudima. Lukavi, me$utim, na mnogo nayina pokuwava da xude vrgne u qega, wtaviwe ne samo one koji nemarno ùive, veç i one koji se dobro podvizavaju. Vreme ùivota, dakle, jeste vreme pokajaqa. Sama yiqenica da je grewnik ùiv veç sluùi kao svedoyanstvo da çe ga Bog milostivo primiti ukoliko poùeli da se obrati. Jer, u sadawqem ùivotu je samovlawçe [tj. sloboda] uvek u dejstvu. Pred samovlawçem kao predmet leùi ili put ukazanog ùivota ili smrti. Ono wto je dostiùno qegovoj voxi jeste da odbaci ili izabere i jedno i drugo. I gde se u reyenome moùe naçi mesto za oyajaqe? Naime, uvek i svi imaju moguçnost da steknu veyni ùivot ukoliko hoçe. 8. Vidiw li koliko je veliko yovekoxubxe Boùije? U poyetku On se ne koristi pravednim sudom protiv nawe nepokornosti, veç dugo yeka, dajuçi nam vreme za obraçeqe. Za reyeno vreme dugotrpxeqa On nam daje vlast da mu postanemo sinovi (Jn.1,12) ukoliko hoçemo. Wta ja govorim - da mu postanemo sinovi? Jow viwe - da se sjedinimo sa Qim i da budemo jedan duh s Qim (1.Kor.6,17). Ukoliko za vreme dugotrpxeqa mi i po$emo suprotnim putem i zavolimo smrt viwe od ùivota, On nam ne oduzima danu nam vlast ili slobodu da mu se vratimo, veç nas i sam priziva da se vratimo i obilazi nas, iwtuçi nayina da nas vrati delima ùivota, saglasno priyi o poslenicima vinograda, od samog jutra do veyeri ùivota (Mt.20,1-16). Ko, pak, zove i unajmxuje? Otac Gospoda naweg Isusa Hrista i Bog svake utehe. Ko je, opet, vinograd na yije obra$ivaqe On priziva? Sin Boùiji je rekao: Ja sam istinski yokot (Jn.15,1). Ka Hristu niko i ne moùe da do$e, kako je sam rekao u Jevan$exu, ako ga ne privuye Otac (Jn.6,44). A ko su loze? Mi. Yuj wta On potom govori: A vi ste loze… I Otac moj je vinogradar (Jn.15,5; 1). Otac nas kroz Sina miri
229 sa sobom ne urayunavwi nam grehe (2.Kor.5,19) i priziva nas kao nezaposlene i besposlene (iako je i besposlenost greh s obzirom da çemo i za praznu rey dati odgovor - Mt.12,36), a ne kao one koji yine neprikladna dela. 9. Bog nas, kao wto sam rekao, stalno iznova priziva, previ$ajuçi ranije uyiqene grehe. Na wta nas On zove? Na rad u vinogradu, wto znayi na trud nad lozom, tj. nad sobom. Potom On i nagradu obeçava i daje (koliko je samo veliko yovekoxubxe Boùije) stoga wto se trudimo nad samima sobom i za same sebe. On [kao da] govori: —Do$ite i primite ùivot veyni, koji vam izobilno dajem. I za trud ho$eqa ka ùivotu i za samu ùexu da ga dobijete od mene ja çu vam, kao duùnik, dati nagradu”. I ko neçe da ispovedi blagodat i da uznese blagodarnost Izbavitexu od smrti i Darodavcu ùivota? On jow obeçava da doda i nagradu, wtaviwe - neizrecivu nagradu. On kaùe: Ja do$oh da ùivot imaju i da ga imaju u izobixu (Jn.10,10). Wta znayi u izobixu? Ne samo prebivati i ùiveti Qegovom silom, nego biti i Qegova braça i sunaslednici. Reyeno u izobixu jeste nagrada koja se daje onima koji pritiyu ka ùivotvornom yokotu i predstavxaju lozu na qemu, tj. koji se trude nad samima sobom i sami sebe obra$uju. Wta zapravo rade? Odsecaju od sebe sve wto je nepotrebno i nekorisno, yak i ono wto spreyava da se donosi rod koji je dostojan ùitnice Boùije. Wta, zapravo? Bogatstvo, utehe, sujetnu slavu, sve tekuçe i prolazno, svaku duwevnu i telesnu, sramnu i wtetnu strast, svako sluwaqe i gledaqe i svaku rey koja moùe duwi da napravi wtetu. Jer, onaj ko sve reyeno ne odseye i ko svoje srce sa najveçim staraqem ne oyisti od sliynih izraslina, u stvari nikada neçe doneti plod za veyni ùivot. 10. I oni koji ùive u supruùanstvu mogu da dostignu reyenu yistotu, premda veoma tewko. Stoga oni koji su od mladosti dobili blagovoxeqe Boùije prepodobno beùe od braka, owtrim okom uma gledajuçi na onaj ùivot i postavwi xubitexi tamowqih dobara. Jer, Gospod je rekao: Jer, o vaskrsequ niti se ùene niti se udaju, nego su kao an$eli na nebu (Mt.22,30). Onaj ko, dakle, ùeli da bude an$eo Boùiji, po pravdi jow ovde, podobno sinovima onoga vaskrseqa, stoji iznad telesnog opwteqa. Povod ka grehu je u poyetku potekao od ùene. Stoga onome ko ùeli da nikada nikakav sluyaj za sablazan ne da neprijatexu, sebe udaxava od braka. Telo je samo po sebi tewko savladivo i tewko pokretxivo na vrlinu. Mi ga, pak, nosimo na sebi kao neprijatexa koji je srastao sa nama. Hoçemo li ga mi moçi pokoriti ukoliko smo vezani mnogim i raznim delima (ùena, deca, posluga), uveliyavwi tewkoçe na trudu oko vrlina. I kakvu çe slobodu (dobivwi zapovest da za qu revnuje) imati ona koja se prirodnim svezama vezala za muùa, decu i sve istokrvne? Kako çe bezbriùno sedeti uz GospoDOBROTOXUBXE Ì
230 HILANDARSKI PREVODI da ona koja je uzela na sebe brigu za mnoga lica? Kako çe izbeçi smuçeqa i uznemireqa ona koja je okruùena velikom skupinom? 11. Dakle, istinska devstvenica, koja ùeli da se upodobi Svetoj Djevi i Sinu od Djeve, tj. %eniku duwa koje prepodobno ùive u devstvenosti, ne samo da izbegava telesno supruùanstvo, veç i svako svetsko saùivxeqe, odrekavwi se svih srodnika. Ona sa smelowçu moùe da govori Hristu sa Petrom: Eto mi smo ostavili sve i za tobom powli (Mt.19,27). Zemaxska nevesta ostavxa oca i majku radi telesnog ùenika, sa kojim se vezuje po Pismu. Zar je yudno wto i devstvenica yini newto sliyno, ostavxajuçi ih radi nadsvetske brayne odaje i [nebeskog] %enika? I zar je umesno da oni yije je ùivxeqe na nebesima (Fil.3,20) imaju srodnike na zemxi? Ne buduçi dete ploti, veç duha, kako çe ona imati telesnog oca, ili majku ili krvne srodnike? Otu$ivwi se od sopstvenog tela i otu$ujuçi se, po moguçnosti, kao ona koja je veç ostavila plotski ùivot, kako çe imati odnos sa tu$im telima? Ukoliko, po poslovici, sliyno voli sebi sliyno i prixubxuje se uz sve ono wto mu liyi, i djeva çe postati sliyna sa onima sa kojima se druùi i ponovo pasti u ropstvo bolesne xubavi prema svetu. Prijatexstvo prema svetu jeste neprijatexstvo prema Bogu (Jak.4,4). I nevestovoditex duhovne brayne odaje, Pavle govori newto sliyno (Rim.8,6). Ona bi se podvrgla opasnosti ne samo da raskine brayni savez sa nebeskim %enikom, nego i da mu postane neprijatex. 12. No neka te ne yudi i neka ti ne smeta wto Pismo ne prebacuje onima koji se u braku brinu o svetskome, a ne o Gospodqem (1.Kor.7,32-34). Onima, pak, koji su Bogu obeçali devstvenost ono zabraquje da se yak i dotiyu bilo yega svetovnoga, uopwte im ne dopuwtajuçi da provode ùivot u udobnostima. Istina, apostol Pavle se obraça i onima koji su u braku: Ostalo je malo vremena: od sada i oni koji imaju ùene neka budu kao da ih nemaju… i oni koji ovaj svet upotrebxavaju kao da ga ne upotrebxavaju (1.Kor.7,29; 31). Reyeno je, pak, yini mi se, mnogo teùe od devstvenosti. Iskustvo tako$e pokazuje da je post lakwi od uzdrùavaqa u jelu i piçu. Pravedno bi bilo reçi da se nawe slovo ne obraça onima ko se ne hvataju dela spaseqa. Onaj, pak, ko se stara za svoje spaseqe zna da je devstveni ùivot mnogo ostvarxiviji i maqe naporan od braynog ùivota. 13. Ostavimo, me$utim, [priyu ]. Ti devstvenice, nevesto Hristova, lozo Yokota ùivota, drùi na umu ono wto je reyeno. Gospod govori: Ja sam istinski yokot, i Otac moj je vinogradar… Svaku lozu koja rod ra$a On yisti da viwe roda rodi (Jn.15,1; 2). Reyeno staraqe o tebi smatraj ukazaqem na plod tvoje devstvenosti i na xubav %enika prema tebi. I reyenome se raduj mnogo i postaraj se da mu uzvratiw potpunom predanowçu. Reçi çu i
231 newto drugo. Ukoliko se pomewa sa bakrom, zlato se naziva laùnim, a ukoliko se bakar obloùi zlatom ili se pozlati - postaje svetliji i bxewtaviji. Ukoliko oni koji nisu devstvenici ùele tvoj [nayin ùivota] svakako su dostojni pohvale. Me$utim, ukoliko ti ùeliw qihov, upadaw u bewyawçe stoga wto te tvoja ùexu vraça u svet bilo stupaqem u odnos sa onima koji ùive u svetu i ùivotom sa qima (iako si umrla za svet), bilo nastojaqem da se nasladiw onim yime se nasla$uju oni i qihovi srodnici, onim wto predstavxa svetsko zadovoxstvo, tj. bogatstvom, znatnowçu, slavom, utehom. I najzad bi ti mogla i da otpadnew od voxe %enika svoga. Jer, sve sliyno On prekoreva u Jevan$exu, govoreçi: —Tewko vama, bogatima. Tewko vama koji se smejete. Tewko vama, sitima. Tewko vama kada o vama svi xudi dobro govore”. Zbog yega ih prekoreva? Stoga wto su umrli duwom. A nevesta ùivota kakvo srodstvo moùe imati sa mrtvima? Kakav dodir moùe ona imati sa onima koji hode suprotnim putem? Put kojim oni idu jeste prostran i wirok. I ukoliko se ne uzdrùe, poprimivwi i newto od tvoga, sasvim çe upasti u pogibao. A ti uskim vratima i tesnim putem ulaziw u ùivot (Mt.7,13). Uskim vratima, pak, i tesnim putem ne moùe da hodi onaj ko se nadima slavom, prepuwtajuçi se zadovoxstvima i obremequjuçi se bogatstvom i imaqima. Me$utim, sluwajuçi da je reyeni put ùivota wirok nemoj misliti da je i bez ùalosti, s obzirom da je pun mnogih i tewkih skorbi. Wirokim i prostranim ga nazivaju stoga wto je mnogo onih koji idu qime i wto je svako od qih obloùen mnowtvom prolaznih stvari. Tvoj je devstvenice, pak, put veoma tesan. Ni dvoje ne mogu zajedno da idu. 14. Zbog yega su mnoge od onih koje najpre behu zauzete svetom i izgubivwi muùeve i ostavwi same, napustile svet iz revnosti za nadsvetski nayin ùivota i powle tvojim putem kako bi se udostojile istih venaca? Apostol Pavle zapoveda da sliyne powtujemo buduçi da su prixeùne na molitvi i moxeqima sa nadom na Boga (1.Tim.3,5). Yak i ono wto je neprijatno na reyenom putu pruùa svojevrsnu utehu s obzirom da pomaùe sticaqe Carstva nebeskog i postaje uzroynik spaseqa. Na suprotnom putu je i prijatno i neprijatno podjednako smrtonosno. Jer, kaùe se: %alost koja je po Bogu donosi pokajaqe za spaseqe, za koje se ne kaje; a ùalost ovoga sveta donosi smrt (2.Kor.7,10). Stoga Gospod ublaùava ono wto je suprotno svetskim dobrima, govoreçi: Blaùeni siromawni duhom, jer je qihovo Carstvo nebesko (Mt.5,3). Zbog yega je On rekavwi - blaùeni siromawni, dodao i - duhom? Da bi pokazao da je ublaùavaqa dostojno zapravo smireqe duwe. I telesno siromawtvo je blaùeno i vodi u Carstvo nebesko, premda treba da ga prati i duwevno smireqe, da je sa qim tesno sjediqeno i da predstavxa qegovo nayelo. Ublaùivwi, dakle, DOBROTOXUBXE Ì
232 HILANDARSKI PREVODI siromawne duhom, Gospod je divno pokazao gde je koren i uzrok vidxivog siromawtva svetih, tj. u qihovom duhu. Primivwi u svoje nedro blagodat jevan$elske propovedi, duh iz sebe ispuwta izvor siromawtva koji napaja svu zemxu (Post.2,6), tj. spoxawqeg yoveka, yineçi ga rajem vrlina. I reyeno siromawtvo je dostojno Boùijeg ublaùavaqa. Jer, neko moùe proizvoxno da bude oskudoxubiv i niwt radi slave xudske. On, me$utim, nije siromawan duhom, veç licemer. Licemerje se ra$a od samomneqa, koje je suprotno siromawtvu duhom. Onaj ko ima skruwen i smiren duh svakako mora da se raduje vidxivom siromawtvu i smirequ, s obzirom da se smatra nedostojnim slave, udobnosti, utehe i sliynog. Onoga ko sebe smatra nedostojnim svega reyenoga Bog ublaùava kao siromawnog. I on je zaista siromawan, ne zasluùujuçi svoje ime samo jednom polovinom. Svi sliyni sluwaju i slede Gospoda Isusa, Sina Boùijeg. Oni ga i podraùavaju, buduçi da je rekao: Nauyite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naçi çete pokoj duwama svojim (Mt.11,29). I qihovo je Carstvo nebesko, buduçi da su sunaslednici Hristovi. 15. Duwa je trodelna i sagledava se u tri sile: slovesnoj, sryanoj i ùelatexnoj. Svim silama ona je bolesna. I Hristos, qen Lekar, leyeqe poyiqe od posledqe, tj. od ùelatexne sile. Hrana gnevu (stvari sryane sile) jeste ùexa (stvar ùelatexne sile). Oboje, pak, pri r$avom usmerequ, hrane gordost uma (stvar slovesne sile). Stoga nikada neçew videti zdravu sryanu silu duwe pre leyeqa ùelatexne, ni zdravu mislenu silu pre leyeqa obe druge. 16. Ukoliko ispitaw, naçi çew da je prvi zli porod ùexe pohlepa. %exe koje xudima pomaùu da sayuvaju i odrùe ùivot nisu poroyne. One su od mladih noktiju srasle sa nama. Srebroxubxe, pak, newto kasnije prirasta uza sve wto postoji. Ono, dakle, svoje nayelo nema u prirodi, nego u proizvoxequ. Sveti Pavle ga je sa pravom nazvao korenom svih zala (1.Tim.6,10). Navewçemo neka od zala koja pora$a: tvrdiyluk, sitniyavost, otimaqe, kra$u i svaki vid lakomstva, koje je apostol nazvao drugim idolosluùeqem (Kol.3,5). Onom, pak, zlu koje samo ne pora$a, ono daje hranu i podrwku. Sve, naime, ono wto se ra$a od stvaroxubxa jesu strasti duwe koja nema revnosti za vrline. Strasti koje zavise od proizvoxeqa lakwe se leye, negoli strasti koje imaju nayelo u prirodi. Strasti koje pora$a srebroxubxe tewko savladivim yini neverovaqe u Boùiji promisao. Onaj ko ne veruje u promisao nadom se opire na svoje bogatstvo. On yuje reyi Gospodqe: Lakwe je kamili proçi kroz iglene uwi negoli bogatome uçi u Carstvo Boùije ( Mt.19,24 ), ali Carstvu ne daje veliki znayaj (premda je nebesko i veyno), veç ùeli zemaxsko i prolazno bogatstvo. Ono, pak, yini veliku wtetu i kad se ne poseduje onome
233 ko ga ùeli, veç stoga wto ga ùeli. Jer, Pavle govori: A koji hoçe da se bogate, upadaju u iskuweqe i zamku $avolsku (1.Tim.6,9). I kada je prisutno, kada se ima u rukama i kod kuçe, ono pokazuje svoju niwtavnost okolnowçu da ga nerazumni, koje iskustvo ne opameçuje, ipak jow uvek ùele. Jer, nesretna strast ne dolazi od siromawtva, nego pre siromawtvo (oseçaj bede) dolazi od qe. Ona dolazi od bezumxa. Stoga je veoma pravedno po qemu i opwti Vladika svih, Hristos imenovao onoga koji je razruwio ùitnice svoje i sagradio veçe (Lk.12,18). Jer, kako da nije bezuman onaj ko radi stvari koje ne mogu da prinesu nikakvu suwtinsku korist (buduçi da niko ne ùivi od suviwka svoga - Lk.12,15), ostavxa ono wto je najkorisnije. 17. Monah koji ima strast ne moùe da bude posluwan. Ukoliko joj uporno bude udovoxavao, on çe biti u velikoj opasnosti da telom neizleyivo postrada. Giezije i Juda (iz Starog i Novog Zaveta) jesu ubedxivi primeri. Kod jednog se pojavila guba kao ukazaqe na neizleyivost duwe, a drugome je, obesivwi se na krvnoj qivi, po sredini pukla i prosula se sva utroba (Dap.1,18). 18. Odricaqe od svega prethodi posluwnosti. Bez prvoga ni drugo ne moùe da sledi. Ono je osnovno nayelo monawkog ùivota. I kako bi onaj ko se najpre nije odrekao svakog sticaqa mogao da preduzme bilo kakav podvig reyenog ùivota? Neko çe reçi: —Wta ne vaxa ukoliko je nesposoban za posluwnost? On moùe da tihuje, ùiveçi sam i predajuçi se molitvi”. Neka on yuje wta je Gospod rekao: Jer, gde je blago vawe, onde çe biti i srce vawe (Mt. 6,21). Kako çe se misleno pruùiti pred Onim koji sedi sa desne strane Veliyanstva na visinama (Jev.1,3) onaj ko gomila skrivnice na zemxi? Kako çe naslediti Carstvo nebesko onaj kome strast pohlepe ne dozvoxava yak ni u umu da ga yisto drùi? Stoga je i reyeno: Blaùeni siromawni duhom, jer je qihovo Carstvo nebesko (Mt.5,3). Vidiw li koliko je strasti Gospod odsekao jednim blaùenstvom? Me$utim, pohlepa je samo prvi porod zle pohote. Ona ima i drugi porod, koji jow viwe treba izbegavati, pa i treçi, ne maqe zao. 19. Wta je drugo? Slavoxubxe. Jer, rastuçi uzrastom, jow pre telesne xubavi i jow dok smo mladiçi, nas susreçe strast slavoxubxa, kao neki qen zli zayetak. Ja imam u vidu oblik slavoxubxa koji se sastoji u ukrawavaqu tela i razmetaqu odeçom, wto oci nazivaju svetskom tawtinom. Druga vrsta tawtine susreçe se kod onih koji se odlikuju vrlinom i za sobom vuye samomneqe i licemerje, kojima neprijatex pokuwava da potkrade i raseje nawe duhovno bogatstvo. 20. Sve reyene strasti nalaze potpuno izleyeqe u oseçaqu i xubavi prema gorqoj poyasti (uz sve smatraqe sebe nedostojDOBROTOXUBXE Ì
234 HILANDARSKI PREVODI nim qe), u podnowequ poniùavaqa od xudi (uz smatraqe sebe dostojnim qega), i u pretpostavxaqu slave Boùije slavi xudskoj, po reyi proroka: Ne nama, Gospode, ne nama, nego imenu tvome daj slavu (Ps.113,9). Wtaviwe, yak i ako uyini newto pohvalno, [yovek] treba Bogu da ga pripisuje i Qemu da blagodarno uznosi slavu, a ne da je sebi prisvaja. On çe se radovati wto je na dar dobio vrlinu, uopwte se ne prevaznoseçi qome, s obzirom da niwta svoje nema. Wtaviwe, on çe se smiravati, imajuçi danonoçno svoje mislene oyi obraçene Bogu, psalamski govoreçi, kao oyi sluwkiqe u ruke gospo$e svoje (Ps.122,2), pazeçi da se, odvajajuçi se u dobru od Onoga ko ga daje i yuva, ne bi survao u propast zla, kako obiyno postradaju sluge samomneqa i tawtine. 21. Izleyequ reyenih pomaùe udaxavaqe od opwteqa sa drugima, usamxeniyki ùivot i sedeqe u keliji sa svewçu o nemoçi svog proizvoxeqa i smatraqem sebe nemoçnim za ùivot u zajednici sa drugima. Reyeno zapravo jeste siromawtvo duhom, koje Gospod ublaùava. 22. Ukoliko prizove u um sramotu koja obiyno prati strast tawtine, yovek çe se po svojim silama potruditi da je izbegne. Onaj, naime, ko od xudi traùi slavu, obiyno zbog dela radi qe susreçe bewyawçe. Onaj ko se stara o lepoti, ko visoko misli o sebi zbog znatnosti predaka, zbog sjaja odeçe i sliynih stvari, u sebi pokazuje detiqu nezrelost uma. Jer, sve reyeno je prah. A ima li wta niwtavnije od praha? Otuda ona kojoj ruho ne sluùi samo za pokrivaqe i grejaqe tela, nego i za pokazivaqe i gizdaqe ukrawavaqem i bojama, ne samo da pred prisutnima otkriva besplodnost duwe, nego i bludnu bestidnost. Sliyni neka yuju Onoga ko govori: Eto, koji meke haxine nose po carskim su dvorovima (Mt.11,8). Me$utim, nawe ùivxeqe je na nebesima (Fil.3,20), govori sveti Pavle. Nemojmo dozvoliti da zbog mekote haxina budemo zbayeni sa neba u watore kneza ovoga veka. 23. Sliyno stradaju i oni koji dobra dela yine radi slave xudske. Jer, iako su dobili udeo u nebeskom ùivotu, oni su, avaj, svoju slavu nastanili u prah (Ps.7,6), navukavwi na sebe Davidovu kletvu. Qihova molitva ne ushodi na nebo i sva xubav pada dole, ne buduçi obloùena krilima boùanstvene xubavi, koja nawa zemaxska dela uzvodi gore. Oni, dakle, preduzimaju napor, ali ne stiyu nagradu. Me$utim, zawto ja uopwte govorim o neplodnosti qihovih napora? Oni donose plod koji, me$utim, sayiqavaju - posramxeqe, nepostojanost pomisli, porobxenost i smetenost misli. Psalam govori: Jer, Bog razasu kosti yovekougodnika; postidewe se, jer ih Bog satre (Ps.52,6). 24. Reyena strast je najtananija od svih. Stoga podviùnik ne samo da treba da se yuva spajaqa [tj. razgovora] ili da beùi od slagaqa sa qom, nego i sam prilog [ tj. pristupaqe] da veç smatra
235 slagaqem i da se yuva od qega. Postupajuçi yak i na reyeni nayin, on çe jedva uspeti da predupredi brzinu pada. Ukoliko bude postupao na reyeni nayin, prilog mu yak moùe biti povod za skruwenost. U suprotnom, on çe pripremiti mesto za gordost. Onaj, pak, ko qu primi postaje tewko urazumxiv, tj. nepopravxiv. Jer, ona je $avolski pad. Me$utim, i jow ranije, strast yovekouga$aqa yini veliku wtetu onima koji je steknu s obzirom da i u odnosu na veru trpe brodolom, po reyi Gospoda koji kaùe: Kako vi moùete verovati kada primate slavu jedan od drugoga, a slavu koja je od jedinoga Boga ne traùite (Jn.5,44). Wta imaw u slavi xudskoj, o yoveye, ili boxe reçi, u praznoj reyi slave, koja u stvari nema ono wto imenuje, nego ga i uskraçuje. Pored drugih wteta, ona pora$a i zavist, koja je jednaka ubistvu, buduçi da bewe uzrok prvog ubistva, a potom i bogoubistva. 25. Da li je ona u bilo yemu korisna prirodi? Da li je podrùava i hrani ili je leyi kad se povredi? Niko, naravno, newto sliyno ne moùe reçi za qu. Naprotiv, onaj ko hoçe detaxno sve da ispita o qoj, svakako çe naçi da veçim delom predstavxa savetnicu za sramna dela. Propovednici neznaboùaykog uyeqa tvrde da bez qe niwta dobro u ùivotu nije nastalo. Me$utim, mi koji nosimo ime Onoga ko je yovekoxubivo sobom pomazao nawu prirodu, imamo drugo uyeqe. On sam gleda nawa dela. Gledajuçi na Qega, Qime i za Qega yineçi sve najboxe, mi sve u Qegovu slavu usmeravamo, uopwte nemajuçi u vidu uga$aqe xudima. Mi sledimo svetoga Pavla, vrhovnog tajnika naweg Zakonodavca, koji kaùe: Jer, kad bih jow xudima uga$ao, ne bih bio sluga Hristov (Gal.1,10). 26. Treçi porod duwe koja je bolesna pohotom jeste stomakouga$aqe, od koga dolazi svaka telesna neyistota. Zbog yega ga nazivamo treçim i posledqim, buduçi da je smewteno u nawu prirodu od samog ra$aqa, jednako kao i prirodni pokreti koji se odnose na ra$aqe dece. Zbog yega mi na posledqe mesto stavxamo telesnu pohotu? Stoga wto ona pripada nawoj prirodi. Ono wto je prirodno ujedno je i nevino, buduçi stvoreno blagim Bogom na koriwçeqe za dobro. Prirodni pokreti ne ukazuju na bolest duwe. Bolesna je duwa onih koji ih zloupotrebxavaju. Grewna strast, poyetak telesnih strasti, bolest duwe i slastoxubxe postoje kad mi staraqe za telo pretvaramo u pohotu (Rim.13,14). Oni dolaze spoxa, ali ih duwa usvaja i postaju deo qe. Stoga Gospod govori da iz srca izlaze zle, pomisli koje ga skrnave (Mt. 15,19-20). I pre Jevan$exa zakon govori: Pazi na sebe da skrivena rey u tvom srcu ne bi postala bezakoqe (Pon.15,9). Zle pomisli su iz duwe. Me$utim, one u duwu ulaze odozdo, kroz yula. One se zadrùavaju u predstavama o yulnim stvarima, koje se dovode u pokret opet yulima, naroyito oyima, koje izdaleka mogu da privuku DOBROTOXUBXE Ì
236 HILANDARSKI PREVODI ono wto sluùi oskrnavxequ. Oyigledno osvedoyeqe za reyeno jeste nawa pramajka Eva. Ona je najpre videla da je [plod] dobar za gledaqe i krasan za poznaqe (Post.3,6), a potom se sloùila sa pomiwxu srca, kosnula i okusila zabraqeno drvo. Stoga smo dobro rekli da pobedi sramnih strasti prethodi prelewçenost lepotom stvari i lica preko oyiju. Otuda i otayka zapovest da ne gledamo na lepotu tu$ih tela, niti da se svojom nasla$ujemo. 27. Telesne strasti se zayiqu i stupaju u pokret od strasnih pomisli. Stoga i leyeqe treba od qih da zapoyne. Onaj ko ùeli da ugasi poùar, ali plamen preseca pri vrhu, u stvari neçe uspeti u delu gaweqa. Ukoliko, pak, ukloni vewtastvo koje gori, poùar çe se odmah smaqiti i utihnuti. Sliyno je i sa bludnom strawçu. Ukoliko se izvor pomisli ne isuwi iznutra molitvom i smireqem, veç se [yovek] samo postom i umrtvxeqem tela naoruùa protiv qih, u stvari çe se neuspewno truditi. Naprotiv, ukoliko se izvor osveti smireqem i molitvom, kao wto smo rekli, osveçeqe çe se preneti i na spoxawqe telo. Sliyno nas savetuje, meni se yini, i apostolska rey, koja nam zapoveda: Opawite bedra svoja istinom (Ef.6,14). I jedan od otaca mudro ukazuje da çe se podbedrene i podstomayne strasti utiwati ukoliko umozritexna sila ukroti pohotnu. 28. Neophodno je i umrtvxivaqe tela, i srazmerno uzdrùavaqe u jelu i piçu. Inaye çe telo postati neobuzdano i poyeti da pritiska pomisli. Telesne strasti se najuspewnije leye umrtvxivaqem tela, koje prati molitva i smireqe srca, tj. siromawtvo duha, koje je ublaùio Gospod. Ukoliko, pak, neko hoçe da se obogati osveçeqem, bez koga niko neçe videti Gospoda (Jev. 12,14), neka prebiva u svojoj keliji, umrtvxujuçi telo i sa smireqem istrajavajuçi u molitvi. Jer, za onoga ko dobro prebiva u usamxenosti, kelija postaje pristaniwte zdravoumxa [tj. yistote]. Sve spoxawqe, naime, naroyito ono wto se dewava na trgovima i prazniynim wetqama, biva ispuqeno bludnim sastojcima, koji kroz sluh i vid proniyu u duwu monaha koji im se pribliùava, pogruùavajuçi ga u sramne pomisli i pokrete. Ovaj grewni svet se moùe nazvati i goruçim ogqem, koji one koji su u qemu yini svojim zapaxivim vewtastvom, svaku vrlinu u qima obraçajuçi u pepeo. Ogaq koji ne opaxuje jednom se obreo u pustiqi (u kupini). Ti, pak, umesto u pustiqi, sedi u keliji, po silama se skrivajuçi dok ne pro$e vrelina strasti. Kada ona pro$e boravak na otvorenom vazduhu neçe wtetiti. I veç çew i ti biti siromawna duhom, stekavwi gospodstvo nad strastima i buduçi sjajno ublaùena od Onoga koji je rekao: Blaùeni siromawni duhom, jer je qihovo Carstvo nebesko (Mt.5,3). 29. I neçe li pravedno biti ublaùeni oni koji se uopwte ne nadaju na bogatstvo, veç na Qega jedinoga, ùiveçi u smirequ
237 pred Qegovim licem? Osiromawimo i mi duhom, smiravajuçi se, umrtvxujuçi plot i zavolevwi oskudoxubxe, kako bi i nawe bilo Carstvo Boùije i kako bismo se udostojili dobre nade. 30. Smewtajuçi (izreke o blaùenstvima) na poyetak Jevan$exa, kao neki qegov saùetak, Gospod veç prvom izrekom (o siromawtvu duhom) obuhvata mnoge vrline, odsecajuçi mnoga r$ava raspoloùeqa i izbacujuçi ih iz blaùenstva. U qoj postoji jow newto. Wta, zapravo? Ukazaqe na razna iskuweqa koja smiravaju. Qih treba radosno da nosi onaj ko hoçe da donese plod Odgajivayu duwa nawih. Rastiqe zimi treba da promrzne kako bi donelo plod. I skorbi iskuweqa su neophodne radi nawe duhovne plodnosti. Onaj ko hrabro ne podnese tewko breme iskuweqa koja ga susreçu neçe doneti ploda koji je dostojan nebeskih ùitnica i skrivnica. Svaki revnitex savrwenstva prolazi kroz preuzimaqe proizvoxnih i nevoxnih trudova i liwavaqa da bi do qega dowao. Neka od qih dolaze spoxa, a neka nastaju u kuçi. Me$utim, proizvoxni su maqe blagotvorni nego oni koji dolaze spoxa, mimo nawe voxe. Xubav prema Bogu se najboxe ispituje skorbima neproizvoxnih iskuweqa. Proizvoxna liwavaqa pripremaju duwu za podnoweqe neproizvoxnih. Jer, onaj ko je pri prvima navikao da ni u wta rayuna ne ùivotne prijatnosti i slavu, veç çe lako podnositi i druga. Siromawni duhom po samom duhu siromawtva ne samo da se ne smuçuje skorbima koje nailaze, veç se smatra dostojnim i veçih, s obzirom da ima potrebu za najjayim lekarstvima pokajaqa. On ùivi danonoçno oyekujuçi svaku nevoxu, te svako iskuweqe prima kao newto wto mu pripada. On se raduje kada ona nailaze, smatrajuçi ih oyiwçeqem duwe. U qima se on predaje najskruwenijoj i najdejstvenijoj molitvi, usled yega su zapravo izvor i zawtita qegovog dobrog duwevnog nastrojeqa. Stoga on nema zlopamçeqe prema onima koji su ga uveli u iskuweqe, veç im ukazuje blagodarnost i moli se za qih kao za dobrotvore. Stoga i sam ne samo da dobija oprowtaj uyiqenih grehova, po obeçaqu Spasitexa, veç se udostojava i blagoslova Boùijeg i Carstva nebeskog, buduçi ublaùavan Gospodom radi qegove dugotrpexivosti u duhu smireqa. 31. Pored onih koji su stekli neotu$ivo bogatstvo siromawtva u duhu, Jedini Blaùeni kao priyesnike svog blaùenstva objavxuje i one koji playu, govoreçi: Blaùeni koji playu, jer çe se utewiti (Mt.5,4). Zbog yega je Hristos Gospod tesno povezao play sa siromawtvom? Stoga wto se on nikada ne razdvaja od qega. Me$utim, apostol govori da ùalost pri svetskom siromawtvu donosi smrt duwi, a ùalost pri siromawtvu po Bogu donosi pokajaqe za spaseqe, za koje se ne kaje (2.Kor.7,10). Wtaviwe, za neproizvoxnim siromawtvom sledi neproizvoxni play, a za voxnom DOBROTOXUBXE Ì
238 HILANDARSKI PREVODI voxni. Dakle, play koji se ublaùava vezuje se sa siromawtvom po Bogu. Podrazumeva se da on biva radi qega, od qega kao od uzroka u svemu zaviseçi. Jedino u vezi sa qim on je duhovan i voxan. Me$utim, pogledajmo kako blaùeno siromawtvo ra$a blaùeni play. 32. Mi smo newto ranije ukazali na yetiri vida duhovnog siromawtva - u razmiwxaqu, u drùaqu tela, u ùivotnom staqu i u iskuweqima u snu. Sluwajuçi, me$utim, qihovo odvojeno izlagaqe neka niko ne pomisli da su oni i u stvarnosti odvojeni. Jer, oni se obiyno svi zajedno projavxuju. Svi su oni deo jednog blaùenstva, koje ujedno pokazuje da im je koren i istoynik u nawem duhu. Primajuçi u svoju unutrawqost blagodat Jevan$exa, on iz sebe, kao wto je reyeno, puwta izvor siromawtva koji napaja yitavu nawu zemxu, tj. naweg spoxawqeg yoveka, yineçi ga rajem vrlina. 33. Od svakog od yetiri vida siromawtva ra$a se poseban play, sa odgovarajuçom utehom. Od siromawtva u drùaqu tela sa smireqem (koje sayiqava glad, ùe$, bdeqe i uopwte svako liwavaqe i umrtvxivaqe tela, te strogo yuvaqe yula) ra$a se se ne samo play (ùalost, tugovaqe), nego i suze. Od uhraqenosti i svestrane zadovoxenosti tela ra$a se neosetxivost, ogrubelost i ùestokost srca. Od uzdrùaqa i oskudne hrane, pak, ra$a se skruwenost srca i umileqe, kojima se uniwtava svaka goryina od telesnih liwavaqa i stiye tiha sladost u ùivotu sa qima. Bez skruwenosti srca je nemoguçe, kaùu, da se izbavimo od grehovnih oseçaqa. Srce, pak, do skruwenosti dovodi trojako uzdrùaqe: u snu, u hrani i u telesnom odmoru. Kroz srdaynu skruwenost se oslobodivwi sliynih oseçaqa i qihove goryine, duwa poprima duhovnu utehu. Zbog qe Gospod i naziva blaùenima one koji playu. Sveti Jovan, koji nam je izloùio duhovnu lestvicu, govori: —%e$ i bdeqe skruwavaju srce. Skruweno srce ispuwta suze. Onaj ko ispita reyeno zasmejaçe se, blaùenim smehom (Lk.6,21) se utewivwi, kao wto je obeçao Gospod” (Lestvica, Slovo 6). Od bogougodnog telesnog siromawtva se, dakle, ra$a play, koji blaùeno tewi one koji su ga stekli. Kako, pak, on nastaje od samouniùavajuçeg razmiwxaqa i boùanstvenog smireqa u dubini duwe? 34. Sa smireqem duwe svagda saprebiva samouniùeqe. Ono se u poyetku dovodi do silnog napregnuça strahom od veynih muka, stavxajuçi pred oyi strawno saprebivaqe u jednom muyiliwtu sa neprijatexima. Qemu se dodaje i strah od pomisli da su muke neizrecive i da nema reyi kojima bi se iskazale. Uùas dodaje i [misao o qihovoj] beskonaynosti. Vrelina, hladnoça, tama, ogaq, uze, strawiliwta, ujedaqe neuspavxivih crva - sve se sabira u jednu kaznu. Ipak, svime reyenim se jow uvek ne stiye predstava o yitavom tadawqem uùasu, sudeçi po reyenome o su-
239 protnom staqu: I wto u srce yoveku ne do$e (1.Kor.2,9). I kako çe samo biti beskoristan i neutewan play koji nema kraja! Ovde se kod onih koji grewe Bogu od poznaqa vlastitih sagreweqa pokreçe play koji je smekwan nadom na pomilovaqe. Onamo, pak, kod izobliyenih i osu$enih, pri oduzimaqu svake dobre nade i pri oyajaqu zbog nemoguçnosti spaseqa, nevoxno prekorevaqe i ugrizi savesti zapravo playem bezmerno uveliyavaju predstojeçu muku. I sada play, i uvek play. I svest o neprestanosti qegovoj ra$a novi play. I tama çe na tamu nailaziti, i plamen na plamen, bez ikakve prohlade. I sve obuhvata beskonayan bezdan oyajaqa. 35. Sada je play dragocen. Na qega obraça paùqu sam Bog, koji je siwao do nas svojom posetom i koji je onima koji playu obeçao utehu, s obzirom da sam jeste i naziva se Utewitex. Jesi li video play koji izlazi i smirene duwe i donosi utehu? Uostalom, samouniùeqe i samo po sebi, kao neko misleno tocilo za umni deo duwe, tewko pritiska i skruwava, istiskujuçi spasonosno vino koje veseli srce naweg unutrawqeg yoveka. Vino jeste skruweno umileqe koje playem uniwtava strasti i duwu ispuqava blaùenom radowçu, izbavxajuçi je od xutog tereta. Stoga su blaùeni koji playu, jer çe se utewiti [Mt.5,4]. 36. Oni su blaùeni zbog oskudoxubxa, ili zbog siromawtva u posedovaqu, ukoliko je praçeno sa siromawtvom duha. Jer, jedino je u reyenom sluyaju ono bogougodno. Yuj i razumno obrati paùqu kako od reyenog siromawtva dolazi play i uteha, koja u qemu postoji. Ostavivwi sve i odrekavwi se zlata i srebra i svakog imaqa, odbacivwi sve ili razdavwi po zapovesti i odvojivwi duwu od brige o reyenom, yovek joj daje moguçnost da se obrati brizi o samoj sebi, buduçi da je slobodna od ùivotnih dela, koja je spoxa rasejavaju. Odvojivwi se od svega yulnog i podignuvwi se iz utopxenosti u brigu o reyenome, um poyiqe da gleda svog unutrawqeg yoveka. I ugledavwi qegovo lice do odvratnosti uprxano od lutaqa po doqem, on ponajpre ùuri da ga umije playem. Potom, po skidaqu sa qega ruùnog pokrova (buduçi da se duwa viwe ne rasejava stvarima koje je nisu dostojne), on bez smuçeqa ulazi u duwine unutrawqe skrivnice, gde se tajno moli Ocu. I On mu pre svega daje mir pomisli kao gotovo smestiliwte za blagodatne darove, te ujedno i savrweno smireqe, tj. roditexku i yuvarku svake vrline. I ne radi se o smirequ koje se sastoji od lakih za sve smirenih reyi i drùaqa, veç o smirequ koje posvedoyuje blagi Boùanstveni Duh i koje izgra$uje Duh koji se obnavxa u utrobama nawim (Ps.50,12). U qima (miru i smirequ), kao u yvrsto ogra$enom mislenom raju, niyu svakovrsna drveta istinskih vrlina, usred kojih se podiùe carska svewtena odaja xubavi, dok u predverju cveta neoduzimxiva neizreciva DOBROTOXUBXE Ì
240 HILANDARSKI PREVODI radost, kao zayetak buduçeg veka. Jer, oskudoxubxe je majka bezbriùnosti, bezbriùnost - paùqe i molitve, paùqa i molitva playa i suza, dok play i suze, pak, izgla$uju sve preduzimano (tj. ranije grehe). Po qihovom izgla$equ se veç lako hodi putem vrlina, s obzirom da se odstraquju sve smetqe i da savest postaje besprekorna. Iz svega reyenog se toyi radost i blaùeni duwevni smeh. I gorke suze se pretvaraju u sladost. I slatke su grlu… reyi Boùije, veçma od meda [i saça] ustima [yovekovim] (Ps.118,103). U molitvi se prozba pretvara u blagodareqe, a pouyavaqe u svedoyanstvima Boùijim postaje radost srca sa nepostidnom nadom. I opituje se ono wto saopwtava Psalam: Okusite i vidite da je dobar Gospod (Ps.33,8), tj. vesexe pravednih, radost uvre$enih, uteha poniùenih i uspokojeqe onih koji playu Boga radi. 37. Me$utim, rasprostrimo daxe rey nawu, verujuçi onome wto su govorili oci nawi i druge u reyeno ube$ujuçi, po reyi apostola iz pisanoga: Verovah, zato govorih; i mi verujemo, zato i govorimo (Ps.115,1; 2.Kor.4,13). Iz nas treba da bude prognana svaka strast, koja se gnezdi unutra i da se um, kao wto je reyeno, vrati sebi i drugim duwevnim silama, vrweqem vrlina ukrasujuçi duwu. Prostiruçi se ka savrwenome i sve delatna dodajuçi usho$eqa, on se sve viwe omiva uz Boùiju pomoç i veç ne samo wto odbija r$avo, nego uopwte sve dolazeçe izgoni napoxe, yak i ukoliko pripada dobrom udelu. Uzdigavwi se iznad svega mislenog i svih nemawtareçih pomisli o qemu, on sve po xubavi i iz xubavi prema Bogu ostavxa, kao gluv… i kao nem (Ps.37,14) stojeçi pred Qim. I viwe niwta spoxawqe ne udara u vrata uma stoga wto blagodat drùi unutrawqost u najboxem ustrojstvu i obasjava je neizrecivom predivnom svetlowçu, usavrwavajuçi unutrawqeg yoveka. I kad na reyeni nayin Dan… osvane i Danica se… rodi u srcima nawim (2.Pt.1,19), po proroykoj reyi, istinski yovek izlazi… na istinsko delo svoje (Ps.103,23). Koristeçi se svetlowçu, on se laça puta kojim se peqe na veyne gore, postajuçi u qoj gledalac nadsvetskih stvari. 38. Stoga boùanstveni Nil kaùe: —Pravo staqe uma jeste mislena visina, sliyna nebeskoj boji, koju za vreme molitve poseçuje svetlost Svete Trojice”. I opet: —Ukoliko neko hoçe da vidi um u pravim staqu, neka se isprazni od svih pomisli. I ugledaçe ga sliynog safiru ili nebeskoj boji. Me$utim, newto sliyno se ne moùe bez bestrawça. Jer, neophodna je Boùija pomoç i izlivaqe Qegove Boùanstvene svetlosti”. I sveti Dijadoh govori: —Sveta blagodat kroz krwteqe nam daje dva dobra, od kojih jedno bezmerno prevazilazi drugo: najpre nas obnavxa u vodi da bi zasijalo ono wto je u nama po obrazu Boùijem, izgla$ujuçi svaku grehovnu neyistotu u nama, a zatim u nama poyiqe da dejstvuje zajedno sa nama. Dakle, powto um poyne punim yulom da
241 okuwa blagost Svetoga Duha, mi treba da znamo da blagodat poyiqe da u nama na onome wto po obrazu izobraùava ono wto je po podobiju. Yulo, dakle, pokazuje da se obrazujemo u podobije. Savrwenstvo, pak, podobija mi çemo poznati u prosveçequ”. I opet: —Duhovnu xubav niko ne moùe steçi ukoliko se uz puno osvedoyeqe nije prosvetio Duhom Svetim. Ukoliko kroz boùanstveno prosveçeqe savrweno ne primi ono wto je po podobiju, um neçe postati priyesnik savrwene xubavi, makar imao sve druge vrline”. Sliyno govori i sveti Isaak: —Oblagodaçeni um za vreme molitve vidi svoju yistotu, koja je sliyna nebeskoj boji. Qu su i starci Izraixa nazivali mestom Boùijim, ugledavwi ga na gori”. I opet: —Postoji yistota uma u kojoj, za vreme molitve, prosijava svetlost Svete Trojice. Udostojen reyene svetlosti, um i telu, koje je sjediqeno sa qim, saopwtava mnoge znakove Boùanske krasote. Stojeçi izme$u Boùanske blagodati i debxine tela, um mu saopwtava silu za ono za wto samo nema sile. Otuda i bogoobrazna i neizreciva vrlinska nastrojenost, nepokretna ili tewko pokretna na zlo”. 39. Eto do kakve visine uzvodi blaùeni play smirene srcem i siromawne duhom. Reçi çemo o qemu jow newto. On prati i sve oblike neproizvoxnog ili svetskog siromawtva. Jer, kako da se ne ùalosti onaj ko je oskudan u novcu, ko nevoxno gladuje, ko je obremeqen naporima i poniùavan? Me$utim, qegov play je neutewan sve dok traje beda, naroyito ukoliko u trpxequ nema istinsko poznaqe. Jer, on yulne slasti i goryine ne potyiqava razumu, veç im se sam potyiqava, te ih, zloupotrebxavajuçi prevrtxivost uma, uveliyava preko potrebe ne samo bez koristi, veç i na veliku wtetu za duwu. On sebe, pak, izlaùe javnom izobliyequ s obzirom da ne veruje snaùno Jevan$exu Boùijem, prorocima koji su mu prethodili i uyenicima koji su sledili za qim. Jer, oni su poslani da blagoveste neoskudno bogatstvo koje se stiye kroz siromawtvo, utehu bez tuge - kroz liwavaqa, izbavxeqe od veynog muyeqa i skorbi (pripremxenih za one koji su zavoleli ovdawqi raspuwten ùivot i koji nisu hteli da uskim vratima i tesnim putem pro$u u ùivot) - kroz trpxeqe nadolazeçih iskuweqa. Dobro je rekao apostol Pavle da ùalost ovoga sveta donosi smrt (2.Kor.7,10). Istinski ùivot duwe jeste Boùanstvena svetlost koja dolazi od playa po Bogu, kao wto su rekli oci. Smrt, pak, duwe jeste lukavi mrak koji na qu dolazi od ùalosti ovoga sveta. O qemu sveti Vasilije Veliki govori: —Greh, koji svoje biçe dobija oskudevaqem dobra, nepravdom obrazuje misleni mrak”. I boùanstveni Marko govori: —Kako çe onaj ko je obuzet zlim pomislima, videti greh koji je skriven ispod qih? Greh predstavxa mrak i maglu duwe, koja kroz zle pomisli, reyi i dela nailazi na qu. Ne ugledavwi opwti greh, kada çe se DOBROTOXUBXE Ì
242 HILANDARSKI PREVODI on pomoliti zbog qega i oyistiti? Onaj, pak, ko se ne oyisti, kako çe naçi mesto yiste prirode? Ne nawavwi ga, kako çe ugledati unutrawqe obitaliwte Hristovo”. 40. Postojanom molitvom, dakle, treba iskati reyeno obitaliwte. Qega ne treba samo steçi, veç i oyuvati. Jer, ima onih koji su ga stekli, a potom izgubili. Golo poznaqe o qemu ili sluyajno iskustvo imaju moùda i oni koji su spori na uyeqe i mladi. Postojano, pak, delaqe sa trpxeqem nemaju yak ni svi poboùni i mnogoiskusni starci. Sa reyenim se slaùe i nebeski Makarije (po poznaqu) i yitava skupina prepodobnih. 41. Navedeni mrak svoje postojaqe dobija od svih pregreweqa. Ukoliko ispitaw i ùalost ovoga sveta, naçi çew da se ra$a i podrùava od svih strasti. Ona nosi obraz i kao zayetak, predverje ili zalog buduçeg beskrajnog playa, koji çe doçi na one koji nisu hteli da izaberu play koji ublaùava Gospod, koji ne samo wto ovde donosi utehu (sluùeçi ujedno kao zalog veyne radosti), veç i vrlinu uyvrwçuje, yineçi da duwa postane neprekloqiva na r$avo. Jer, ukoliko onaj ko je osiromawio, smirio se i unizio po Bogu, napredujuçi ka boxem, ujedno ne stekne i play, ostaçe kolebiv, te çe se miwxu vraçati na ono wto je ostavio i ùeleti ono wto je odbacio, praveçi od sebe prestupnika. Ukoliko, pak, ostaje postojan u raspoloùequ prema blaùenom siromawtvu i, pazeçi na qega, u sebe smesti play, on çe biti nepokolebiv u odnosu na ono wto je ostavio, ne skreçuçi zlo ka onome od yega je ranije, yineçi dobro, beùao. Apostol govori: Jer, ùalost koja je po Bogu donosi pokajaqe za spaseqe, za koje se ne kaje (2.Kor.7,10). Stoga neko i od otaca govori: —Play yini i yuva [yoveka]”. Plod playa nije samo [okolnost] da yovek skoro postaje nepokolebiv u odnosu na zlo, tewko se vraçajuçi na ranije grehe, veç i [okolnost] da yini da gresi kao da nisu ni postojali. Jer, buduçi da yovek u poyetku playe zbog qih, Bog ih smatra nevoxnim. Ono, pak, wto je nevoxno, ne urayunava se u krivicu. Onaj ko playe zbog bede svedoyi da je neproizvoxno [trpi], usled yega zajedno sa onima koji koji hoçe da se bogate, ili koji su se obogatili, upada u… zamku $avoxu (1.Tim.6,9). I ukoliko ne poùuri da pobegne iz reyenih zamki, on çe sam sebe poslati u veyne muke. Onome, pak, ko je sagrewio pred Bogom, ali se pokajao i u playu zbog grehova provodi svoje dane, po pravdi çe gresi biti urayunati u neproizvoxne [nehotimiyne]. I on çe, zajedno sa onima koji nisu sagrewili sliyno qemu, bez sablazni (za qih) hoditi putem koji vodi u ùivot veyni. 42. Eto ploda napornog playa, sa kojim se sjediquje strah Boùiji. Pruùajuçi se napred, on se divno sjediquje sa xubavxu Boùijom i donosi najsla$i i svewteni plod utehe po blagosti Utewitexa. Reyeni plod okuwa onaj kome je play postao osobi-
243 na. On je za one koji ga nisu okusili newto neyuveno i neizrecivo. Sladost meda niko jasno ne moùe da izrazi reyima onima koji ga nisu okusili. Ni sladost radosti i blagodati koja je od Boga niko ne moùe da se objasni onima koji ih nisu iskusili. 43. Poyetak playa jeste izvesno iskaqe zaruka Boùijih, koje izgledaju nedostiùne. Jer, pri silnoj ùexi, oni koji ùele zaruke izriyu izvesne predzaruyne reyi, predajuçi se playu. Oni razdiru srce pred %enikom i prizivaju ga sa ridaqem. Kraj playa je savrweno brayno spajaqe u yistoti. Stoga je Pavle nazvao velikom tajnom sjediqeqe supruùnika u jedno telo, govoreçi: A ja govorim o Hristu i o Crkvi (Ef.5,32). Oni postaju jedno telo. Sliyno i [xudi] Boùiji postaju jedan duh sa Bogom, kao wto je negde isti apostol rekao: A ko se sjedini sa Gospodom, jedan je duh s Qime (1.Kor.6,17). Gde su oni koji govore da blagodat koja obitava u svetima jeste newto tvarno? Neka oni znaju da izriyu hulu na samog Duha, kome sveti postaju priyesnici. 44. Da bismo objasnili ono wto govorimo navewçemo i drugi, jow izrazitiji primer. Poyetak playa je sliyan povratku bludnog sina. On svog delatexa ispuqava stidom i nagoni da govori iste reyi: Oye, sagrewih nebu i tebi, i viwe nisam dostojan nazvati se sinom tvojim (Lk.15,21). Qegov, pak, kraj je sliyan susretu i zagrxaju nebeskog Oca. Udostojivwi ih se po bogatstvu neizrecive wtedrosti, sin se ispuqava radowçu i smelowçu, te prima i daje celiv, ulazi u dom zajedno sa Ocem i obeduje sa Qim, oseçajuçi nebesku radost. 45. Do$ite sa blaùenim siromawtvom duha i pripadnimo Qemu i playimo pred Gospodom Bogom nawim (Ps.94,6), kako bismo omili ranije grehe, uyinivwi sebe nepokretnima na zlo, udostojivwi se priyewça Duha Utewitexa i ostajuçi Qime utewavani. Qemu neka je slava sa Bespoyetnim Ocem i Jedinorodnim Sinom sada i uvek i u vekove vekova. Amin. DOBROTOXUBXE Ì
244
HILANDARSKI PREVODI
DESETOSLOV HRIW+ANSKOG ZAKONA 1. Gospod Bog tvoj je jedan (Pon.6,4) u Ocu i Sinu i Svetome Duhu poznat: u Ocu nero$enom, u Sinu ro$enom bezvremeno i bestrasno kao Slovu, koje se, pomazavwi sobom ono wto je od nas primio, imenovalo Hristom i u Duhu Svetom, tako$e iz Oca, premda ne ro$enom, nego ishodeçem. On je jedini Bog i istiniti Bog u Tri Ipostasi, jedan Gospod po prirodi, voxi, slavi, dejstvu i svim svojstvima Boùanstva nerazdexivi. 2. Qega jedinoga xubi i Qemu jedinome posluùi svom pomiwxu svojom, svim srcem svojim, svom snagom svojom i neka Qegove reyi i Qegove zapovesti budu u srcu tvome kako bi ih yinio, pouyavao se u qima, govorio o qima sedeçi u domu, iduçi putem i leùuçi i ustajuçi (Pon.10,12). Svagda se seçaj Gospoda Boga tvoga i Qega jedinog se boj. Nikada ga ne zaboravxaj, niti zapovesti Qegove. I On çe ti dati silu da tvoriw voxu Qegovu. Jer, On od tebe traùi jedino da ga se bojiw, da ga xubiw i da hodiw po svim putevima Qegovim (Pon.10,12). 3. On je hvala tvoja, On je i Bog tvoj. Nemoj se bez mere diviti bestrawçu i nevidxivosti nadsvetskih an$ela, niti krajqem lukavstvu sila koje su otpale odande, qihovoj podmuklosti i zlobnosti, [te nameri] da nas varaju. Nemoj se usuditi da pomisliw da oni imaju newto ravno Bogu. Nemoj se zagledati u veliyinu neba i mnogoobraznost qegovog kretaqa, ni na bxesak sunca, ni na svetlost meseca, ni na sijaqe drugih zvezda, na prigodnost vazduha za disaqe i na veliku korist mora i zemxe. Boj se da newto iz reyenog sebi uyiniw bogom. Jer, Qemu sve sluùi kao Qegova tvorevina, Qegovom reyju iz nebiça u biçe prizvana. Jer, On reye, i postadowe; On zapovedi, i sazdawe se (Ps.32,9). 4. Qega jedinoga slavi, Qemu se jedinome prilepxuj xubavxu, Qemu se kaj danonoçno zbog voxnih i nevoxnih grehova svojih. Jer, On je milosrdan… i milostiv, dugotrpexiv i mnogomilostiv (Ps.85,15), veyni Dobroyinitex, koji je obeçao da daruje beskrajno Carstvo nebesko, bezbriùan i besmrtan ùivot, svetlost neveyerqu na sladost onima koji ga powtuju i xube, koji mu se poklaqaju i yuvaju Qegove zapovesti. Me$utim, On je i Bog revnitex, Sudija pravedni i strawni Osvetnik, koji uzvraça onima koji ga ne powtuju, koji mu se ne pokoravaju i koji ostavxaju Qegove zapovesti. On je pripremio muku veynu, tamu najkrajqu, wkrgut zuba, neuspavxivog crva prvom lukavom odstup-
245 niku i onima koje je prelestio i koji ga slede, ostavivwi svog Tvorca delima, reyima i pomislima. 5. Nemoj graditi sebi nikakvog lika ni od onoga wto je gore na nebu, ni dole na zemxi, ni u vodi ispod zemxe kako bi mu sluùio i klaqao se kao Bogu (Izl.20,4). Jer, sve je tvorevina jedinoga Boga koji je, u posledqe vekove iz devstvene utrobe primio telo, javio se na zemxi i poùiveo sa xudima. Postradavwi radi spaseqa xudi, umrevwi i vaskrsavwi, On se uzneo na nebo sa telom i seo sa desne strane veliyanstva na visinama. Sa telom çe On opet doçi da sudi ùivima i mrtvima. Stoga iz xubavi nayini ikonu Onoga ko se radi nas oyoveyio, te se preko qe seçaj na Qega, preko qe mu se poklaqaj, preko qe uzvodi um svoj ka telu Spasitexa, dostojnom pokloqeqa, koje sedi u slavi sa desne strane Oca na nebesima. Na isti nayin sayini i ikone svetih i poklaqaj im se, premda ne kao bogovima, wto je zabraqeno, nego radi svedoyanstva tvog opwteqa sa qima, xubavi i powtovaqa prema qima. Svoj um uzvodi ka qima preko ikona, kao wto je i Mojsije nayinio ikone heruvima i postavio ih u Svetiqu nad Svetiqama. Najzad, i sama Svetiqa nad Svetiqama bewe obraz nadnebeskih stvari. I Svetiqa je nosila obraz celog sveta. Mojsije ju je nazvao Svetiqom ne da bi slavio tvar, nego Boga koji je stvorio svet. Ni ti nemoj smatrati bogovima ikone Gospoda Isusa Hrista i svetih, nego se preko qih poklaqaj Onome koji nas je po obrazu svome spoyetka stvorio. Potom je On, po svom neizrecivom yovekoxubxu, blagoizvoleo i sam da primi naw obraz, po kome je i postao opisiv. 6. Poklaqaj se ne samo ikoni Hrista Gospoda, nego i obrazu Qegovog Krsta, koji je znameqe Qegove pobede nad $avolom i nad yitavom vojskom protivniykih sila. Stoga oni i trepte i beùe kada ga vide izobraùenog. I pre pojave prvoobraza, on je bio visoko proslavxen kod proroka, projavxujuçi velika i divna yuda. I pri drugom dolasku Gospoda Isusa Hrista, koji çe doçi da sudi ùivima i mrtvima, Krst (na kome se raspeo) çe içi pred Qim kao strawno i veliko znameqe Qegove sile i slave. Ti ga slavi sada kako bi tada sa smelowçu mogao da pogledaw na qega i da bi se proslavio zajedno sa qim. Jednako se poklaqaj i ikonama svetih, s obzirom da su se saraspeli Hristu, na svom licu izobraùavajuçi krst i priseçajuçi se qihovog stvarnog uyewça u stradaqima Hristovim. Podjednako powtuj i grobnice svetih i ostatke qihovih mowtiju, buduçi da od qih nije odstupila blagodat Boùija kao wto od pokloqeqa dostojnog tela Hristovog nije odstupalo Boùanstvo u vreme Qegove ùivotvorne smrti. Yineçi reyeno i proslavxajuçi one koji su proslavili Boga i koji su se kroz dela pokazali savrweni u xubavi Boùijoj, i tebe DOBROTOXUBXE Ì
246 HILANDARSKI PREVODI çe zajedno sa qima Bog proslaviti, te çew pevati sa Davidom: A meni su veoma ceqeni prijatexi tvoji, Boùe (Ps.138,17). 7. Nemoj uzimati imena Gospoda Boga svoga uzalud (Izl.10,7), laùno se kuneçi i zakliquçi radi neyeg zemaxskog ili iz straha xudskog ili iz stida ili radi sopstvene koristi. Krivokletniwtvo jeste odricaqe od Boga. Stoga nemoj ùuriti da se zakliqew, veç na svaki nayin izbegavaj zakletve. Plawi se da preko qe ne upadnew u krivokletniwtvo, koje otu$uje od Boga i [yoveka] ubraja u bezakonike. Naprotiv, budi istinit u svim reyima svojim, yime çew im pruùiti tvrdoçu zakletve. Moùda çe se nekada desiti da se bez velike potrebe veùew zakletvom. Upusti se u reyeno samo ukoliko se radi o neyem wto je saobrazno sa boùanstvenim zakonom, s obzirom da çew postupiti po zakonu. Ipak, krivicu wto si nesmotreno postupio oyisti milostiqom, molitvom, playem i zlopaçeqem tela, umilostivxujuçi Hrista, koji je rekao: Ne kunite se nikako (Mt.5,34). Ukoliko se, pak, radi o neyem bezakonom, pazi da zbog (nerazumne) zakletve ne pre$ew i na bezakono delo, kako ne bi bio sudeonik prorokoubice Iroda. Ostavivwi, pak, bezakonu zakletvu bez ispuqeqa, ti potom na sebe naloùi zakon da se ne kunew i zakliqew bez razbora, ùureçi da umilostiviw Boga jow bolnije se koristeçi navedenim lekarstvima. 8. Jedan dan u sedmici (koji se naziva Gospodqim stoga wto je posveçen Gospodu, koji je u qemu vaskrsao iz mrtvih i pruùio preduvereqe i predukazaqe na opwte vaskrseqe svih) svetkuj (Izl.20,10-11) i nemoj obavxati nikakvo svakodnevno delo izuzev neophodnog. Svima koji su pod tobom i sa tobom pruùi odmor kako bi zajedno sa tobom slavili Onoga koji nas je stekao svojom smrçu i koji je nawu prirodu savaskrsao u svom Vaskrsequ. Seçaj se buduçeg veka i pouyavaj se u svim zapovestima i naredbama Gospodqim. Ispituj samoga sebe da li si prestupio ili zapostavio newto i ispravi se u svemu. Reyenog dana poseçuj hram Boùiji i budi na svim sluùbama crkvenim. Priyewçuj se Svetim Telom i Krvxu Hristovom i polaùi poyetak ispravnog ùivota. Obnavxaj se i pripremaj za primaqe buduçih dobara. Radi qih se zemaxskim dobrima nemoj koristiti na zlo, wto uostalom vaùi i za ostale dane. Da bi bio uz Boga u dan Gospodqi, ostavxaj sve osim onoga wto je neophodno, tj. bez yega se ne moùe ùiveti. Imajuçi, dakle, Boga kao mesto svog pribegavaqa, ti neçew prestupati zapovesti, nego çew izbeçi raspaxivaqe ogqa strasti i breme greha. I ti çew svetkovati dan subotni [tj. dan odmora], subotujuçi kroz izbegavaqe zla. Sa danom Gospodqim upodobxavaj i velike ustanovxene praznike, sliyno postupajuçi i od istog se uzdrùavajuçi.
247 9. Powtuj oca svoga i majku (Izl.20,12 ), s obzirom da te je preko qih Bog uveo u ùivot. Posle Boga, oni su vinovnici tvog postojaqa. Stoga ih i ti posle Boga powtuj i xubi, ukoliko je xubav prema qima u skladu sa xubavxu prema Bogu. Ukoliko, pak, nije, udaxi se od qih. Ukoliko ti budu prepreka, naroyito u stvarima istinske i spasonosne vere (kao nepravoslavni), ti ih ne samo napusti, veç ih se i odrekni, kao uostalom i svih drugih sliynih. Jer, Hristos Gospod je rekao: Ako neko do$e meni i ne mrzi oca svoga, i mater, i ùenu, i decu, i braçu, i sestre, pa i duwu svoju, ne moùe biti moj uyenik. I ko ne nosi krsta svoga i za mnom ne ide, ne moùe biti moj uyenik (Lk.14,26-27). Eto kako se treba odnositi prema telesnim oyevima, prijatexima i braçi koji ometaju spaseqe. One, pak, koji su jednoverni i ne ometaju spaseqe treba powtovati i voleti. 10. Ukoliko treba da powtujemo telesne oyeve, utoliko pre treba da powtujemo i volimo oyeve koji su nas rodili po duhu. Jer, oni su tvoje biçe pretvorili u blagobiçe, saopwtili ti svetlost poznaqa, nauyili te da oyigledno budew u istini, preporodili te baqom preporoda, poloùili u tebe nadu na vaskrseqe i besmrtnost, na beskrajno Carstvo i nasle$e i od nedostojnog te uyinili dostojnim veynih dobara, iz zemaxskog - nebeskim, iz vremenskog - veynim, sinom i uyenikom ne yoveka, nego Bogoyoveka Isusa Hrista, koji ti je dao duh usinovxeqa, kao wto je sam rekao: I ocem svojim ne zovite nikoga na zemxi; jer je u vas jedan Otac, koji je na nebesima. Niti se zovite nastavnici; jer je u vas jedan Nastavnik, Hristos (Mt.23,9-10). Ti treba svojim duhovnim ocima da ukazujew svaku yast i xubav, s obzirom da se yast koja im se ukazuje uznosi ka Hristu Gospodu i Duhu Svetome, kojim primiste Duha usinovxeqa (Rim.8,15) i ka Ocu nebeskome, od koga svako oyinstvo na nebesima i na zemxi ima svoje ime (Ef.3,15). Postaraj se da za yitav ùivot imaw duhovnog oca i da mu otkrivaw svaki greh i svaku pomisao, te da dobijaw otpuwteqe i lekarstvo. Jer, qima je dato da svezuju i razdrewuju duwe. Sve wto oni sveùu na zemxu biçe svezano na nebesima, i sve wto razdrewe na zemxi biçe razdreweno na nebesima (Mt.18,18 ). Reyenu blagodat i vlast oni su dobili od Hrista. Stoga im se povinuj i nemoj im protivreyiti kako ne bi izazvao pogibao duwe svoje. Onaj ko protivreyi telesnim roditexima u onome wto zakon Boùiji ne zabraquje po zakonu biva predan na smrt. Utoliko pre çe onaj ko protivreyi duhovnim ocima iz sebe izagnati Duha Boùijeg i pogubiti duwu svoju. Stoga se savetuj sa svojim duhovnim ocima i sluwaj ih do kraja kako bi se spasla duwa tvoja i kako bi nasledila veyna i netruleùna dobra. DOBROTOXUBXE Ì
248
HILANDARSKI PREVODI
11. Nemoj yiniti prexubu (Izl.20,14), kako umesto Hristovog uda ne bi bio ud bludnice (1.Kor.6,16) i kako ne bi bio odseyen od Boùanstvenog tela i bayen u geenu. 12. Kçi svewtenika se po zakonu spaxuje ukoliko se oskrnavi bludom (Lev.21,9), buduçi da je osramotila oca. Utoliko pre çe biti osu$en na veyne muke onaj ko je oskrnavio Telo Hristovo na sliyan nayin. 13. Ukoliko ne pretpostaviw devstvenost i nisi dao zavet Bogu, ti treba da u Gospodu uzmew jednu zakonitu ùenu, te da sa qom jednom ùiviw, kao svoj sopstveni sasud drùeçi je u svetiqi i od svih drugih se svim silama uzdrùavajuçi. Ti çew potpuno moçi da se od qih uzdrùiw ukoliko se budew yuvao od neumesnog opwteqa sa qima, ukoliko se ne nasla$ujew bludnim reyima i sluwaqem, ukoliko i sam pogled telesni i duwevni budew odvraçao od qih prema moguçnostima i ukoliko se naviknew da se sa znatiùexom ne zagledaw u lepotu lica. Jer, svaki koji pogleda na ùenu sa ùexom za qom, veç je uyinio prexubu u srcu svome (Mt.5,28). I on je neyist pred Hristom, koji gleda u srce. Od reyenoga kukavni upada i u sramna telesna dela, tj. ne samo u blud, prexubu i druge prirodne grehe, veç i u svakakve neprirodne nepriliynosti. Odsecajuçi, pak, od sebe gorke korene, ti neçew donositi smrtonosne plodove, veç çew prineti plod yistote i svetosti, koja je u qoj i bez koje niko neçe videti Gospoda (Jev.12,14). 14. Nemoj ubiti (Izl.20,13) kako se ne bi liwio usinovxeqa Onome ko oùivxuje mrtve i kako svojim delima ne bio postao sin iskonskog yovekoubice. Ubistvo proizilazi od udaraca, udarci od uvreda i sva$e, uvrede od gneva, a gnev od wtete ili povrede, ili udarca, ili uvrede, koje nam drugi yine. Stoga je Hristos i rekao: Onome koji hoçe da ti uzme haxinu, podaj i kowuxu (Lk.6,29). Onome ko te udari nemoj uzvratiti udarcem i onome ko te uvredi - uvredom. Na reyeni nayin çew i sebe i onoga ko te je povredio izbaviti od greha ubistva. I ti çew dobiti oprowtaj onoga wto si zgrewio pred Bogom, s obzirom da je reyeno: Oprawtajte, i oprostiçe vam se (Lk.6,37). Onaj, pak, ko te je uvredio i ko ti je uyinio zlo dobiçe kaznu, tj. veynu muku. Jer, onaj ko kaùe bratu svome: —Budalo”, biçe kriv paklu ogqenome (Mt.5,22), rekao je Hristos. Ukoliko sa korenom moùew da istrgnew zlo i u duwu useliw blaùenu krotost, uznesi slavu Hristu, Nastavniku i Sayinitexu vrlina, bez koga, kao wto smo nauyeni, ne moùemo da uyinimo niwta dobro. Ukoliko, pak, ne moùew da ostanew negnevxiv, prekori sebe kada se razgneviw i pokaj se pred Bogom i pred onim ko je od tebe yuo ili pretrpeo newto zlo. Jer, onaj ko se pokaje u poyetku greha neçe doçi do qegovog kraja. I onaj ko
249 ne tuguje zbog malih grehova, svakako çe preko qih upasti i u velike (Sir.19,1). 15. Nemoj krasti (Izl.20,15 ) kako te Onaj ko zna sakriveno (Dan.13,42) ne bi predao na viwestruke kazne, s obzirom da ga prezirew. Boxe je, naprotiv, da i ono wto imaw tajno dajew potrebitima kako bi od Boga, koji vidi tajno, dobio stostruko viwe i ùivot veyni u buduçem veku. 16. Nemoj svedoyiti laùno protiv bliùqega svoga (Izl. 20,16) kako se ne bi upodobio onome ko je u poyetku oklevetao Boga pred Evom i kako ne bio bio proklet kao on. Boxe je da sakrijew pad bliùqega svoga, ukoliko drugima ne bi uyinio wtetu, kako se ne bi upodobio Hamu, veç Simu i Jafetu i udostojio se blagoslova. 17. Nemoj poùeleti niwta od onoga wto pripada bliùqemu tvome, ni imaqa, ni novca, ni slave, niti iwta drugo (Izl. 20,17). Jer, ùexa zatrudnevwi ra$a greh, a greh uyiqen ra$a smrt (Jak.1,15). Ne ùeleçi tu$e, dakle, uzdrùi se i od otimaqa iz lakomstva. Boxe i od svoga poklaqaj siromasima i prema moguçnostima ukazuj milost potrebitima, ne odbijajuçi onoga ko hoçe da pozajmi od tebe. Ukoliko na$ew newto wto je izgubxeno, sayuvaj ga za vlasnika, makar bio i neprijatexski prema tebi raspoloùen. Jer, reyenim çew ga primiriti sa sobom, dobrom pobedivwi zlo, kao wto nare$uje Hristos. 18. Yuvajuçi sve reyeno svim svojim snagama i ùiveçi po reyenim pravilima, ti çew u svoju duwu smestiti skrivnicu poboùnosti i ugoditi Bogu. I Bog çe te ublaùiti, kao i oni koji su po Bogu, te çew postati naslednik veynih dobara. Neka bismo ih se svi udostojili blagodaçu i yovekoxubxem Gospoda i Boga i Spasitexa naweg Isusa Hrista, kome priliyi svaka slava, yast i pokloqeqe sa Bespoyetnim Qegovim Ocem i Svesvetim, Blagim i %ivotvornim Qegovim Duhom sada i uvek i u vekove vekova. Amin. DOBROTOXUBXE Ì
250
HILANDARSKI PREVODI
O SVEWTENIM TIHOVATEXIMA Pitaqe qemu: Dobro si uyinio*) , oye, wto si na moju stvar pomenuo reyi svetih. Videçi kako si razrewio moje sumqe, ja sam se zaprepastio zbog oyevidnosti istine, premda sam se i pribojavao da se, kao wto sam govoriw kako se svaka rey bori sa reyju, i tvojim reyima ne na$e opovrgavaqe. Me$utim, ja sam prestao da se bojim kad sam yuo da je samo svedoyanstvo dobrih dela nepokolebivo i kad sam shvatio da sveti govore isto wto i ti. I kako onaj ko im ne veruje moùe da oyekuje da mu se veruje? Zar on ne odbacuje i Boga svetih, koji je rekao apostolima: Ko se vas odriye… odriye (Lk.10,16) samu Istinu? Zar se mogu iskatexi istine saglasiti sa qenim protivnikom? Molim te, oye moj, posluwaj nabrajaqe drugih stvari koje sam yuo od onih koji se yitav ùivot bave jelinskim obrazovaqem i kaùi wta sam misliw o svemu, ponovo dodavwi su$eqa svetih. Oni, dakle, govore da r$avo yinimo wto se staramo da um svoj zakxuyamo unutar tela. Oni govore da je neuporedivo potrebnije i korisnije da se svakovrsno prostire izvan tela. Oni istovremeno silno osu$uju neke od nawih, piwuçi protiv qih stoga wto poyetnicima savetuju da gledaju u sebe i da kroz disaqe unutra uvode svoj um. Oni, pak, govore da um nije odvojen od duwe. Ukoliko, pak, nije odvojen, veç sjediqen sa qom, kako ga opet uvoditi unutra? Oni ih jow okrivxuju stoga wto navodno uye da Boùanstvenu blagodat treba usexavati kroz nozdrve. Ja, me$utim, znam da je reyeno samo kleveta (s obzirom da nisam yuo da bilo ko od nawih govori newto sliyno) i zakxuyujem da su i drugi napadi tako$e zlobna kleveta. Jer, oni obiyno protiv xudi izmiwxaju ono wto ne postoji, dok ono wto postoji zlobno izvrçu. Ipak, ja te molim, oye moj, da me nauyiw kako i zbog yega sa naroyitim staraqem mi um uvodimo unutra, ne smatrajuçi da je r$avo da ga zakxuyamo u telu.
*) Sveti Grigorije Palama je napisao tri trijade slova pod nazivom —O svewtenim tihovatexima”. U ovoj kqizi se navodi drugo slovo prve trijade,- Prim. prev.
DOBROTOXUBXE Ì
251
Qegov odgovor: Oni koji u tihovaqu paze na sebe imaju korist od drùaqa uma unutar tela. 1. Brate. Zar ne yujew kako apostol govori da su tela nawa hram Svetoga Duha koji je u nama (1.Kor.6,19), i opet da smo hram Boùiji (1.Kor.3,16), kao wto i Bog govori: Useliçu se u qih, i ùiveçu u qima, i biçu im Bog (2.Kor.6,16). Zar çe neko od onih koji imaju uma smatrati nepriliynim usexavaqe uma u ono wto se udostojilo da postane staniwte Boga? Kako je i Bog na poyetku uselio um u telo? Zar je i On lowe uyinio? Sliyne reyi, brate, priliye jereticima koji govore da je telo zlo i da je tvorevina zlog nayela. Mi zlom smatramo prebivaqe uma u telesnom mudrovaqu, a ne qegovo prebivaqe u telu. Jer, telo nije zlo. Stoga svako ko se prilepxuje ùivotom uz Boga zajedno sa Davidom vapije: Oùedne tebe duwa moja, koliko puta tebi (yezne) telo moje (Ps.62,2), i: Srce moje i telo moje obradovawe se Bogu %ivome (Ps.83,3), i sa Isaijom: Utroba moja kao gusle jeyi i unutrawqost moju si obnovio kao stenu (Is.16,11), i: Radi tvoga straha primismo u utrobu… Duha spaseqa tvoga… i neçemo pasti (Is.26,18). Premda telo naziva smrçu, govoreçi: Ko çe me izbaviti od tela smrti ove (Rim.7,24), apostol u stvari misli na yulno i telesno mudrovaqe. Primequjuçi reyeno na duhovnu [oblast], on ga je ispravno nazvao telom, premda ne jednostavno telom, nego telom smrti. Stoga on newto ranije, pokazujuçi da ne okrivxuje telo, veç grehovno stremxeqe koje je dowlo kao posledica pada, govori: Ja sam… prodan u ropstvo grehu (Rim.7,14). Onaj, pak, ko je prodan, nije rob po prirodi. I opet on govori: Jer, znam da dobro ne ùivi u meni, to jest, u telu mome (Rim.7,18). Vidiw li da on zlom ne naziva telo, nego ono wto ùivi u qemu. Stoga zlo nije um, nego zakon u udima nawim koji se bori protiv zakona uma nawega, i porobxava nas zakonom greha koji je u udima nawim (Rim.7,23). Stoga se mi protivimo zakonu greha i izgonimo ga iz tela, usexavajuçi u qega um kao episkopa (koji sve nadzire i svime upravxa). I on polaùe zakon svakoj sili duwe i svakom delu tela ustanovxuje ono wto mu priliyi. On yulima prepisuje wta i u kojoj meri treba da primaju (wto se u duhovnom zakonu naziva uzdrùaqem), stradalni deo duwe nastrojava na najboxe raspoloùeqe (yije ime je xubav), a slovesni deo poboxwava, odgoneçi sve wto ometa da se razum uznosi ka Bogu (wto po duhovnom zakonu nazivamo trezvoumxem). 2. Onaj ko uzdrùaqem oyisti svoje telo, ko xubavxu gnev i pohotu uyini povodom za vrlinu, a um nauyi da sa yistom molitvom stoji pred Bogom, u stvari stiye i u sebi vidi blagodat koja je obeçana onima sa yistim srcem. On moùe sa Pavlom da govori: Jer, Bog koji reye da iz tame zasija svetlost, On zasija u srcima nawim radi prosvetxeqa znaqa slave Boùije u licu Isusa Hrista.
252 HILANDARSKI PREVODI A ovo blago imamo u zemxanim sudovima (2.Kor.4,6-7), tj. u telima. Dakle, da li çemo mi uyiniti newto nedostojno veliyini uma, ukoliko ga budemo drùali unutar tela? Newto sliyno çe reçi samo onaj ko je potpuno neduhovan, imajuçi samo xudski um, potpuno obnaùen od Boùanske blagodati. 3. Nawa duwa je obdarena mnogim silama, dok se telom, koje oùivxava, sluùi kao oru$em. Kojim se, pak, delom tela kao oru$em u svojoj delatnosti sluùi qena sila koju nazivamo um? Niko nikada nije pomiwxao da um prebiva u noktima ili trepavicama, u nozdrvama ili obrazima. Jer, svi su saglasni da je on u nama. Xudi se samo ne slaùu u odnosu na unutrawqi deo kojim se on koristi kao oru$em. Jedni ga postavxaju u mozak kao u neki uzviweni presto, a neki mu odre$uju presto u srediwtu srca. Sa reyenim smo i mi saglasni, pojawqavajuçi da se slovesna sila u srcu ne nalazi zakxuyana kao u nekom sasudu, s obzirom da nije telesna, kao wto nije ni izvan qega, s obzirom da je sjediqena sa qim, veç se u qemu nalazi kao u svom oru$u, wto nismo nauyili od xudi, veç od samog Sazdatexa yoveka, koji u Jevan$exu govori: Ne pogani yoveka ono wto ulazi u usta; nego wto izlazi iz usta ono pogani yoveka. Jer, iz srca izlaze zle pomisli (Mt.15,11; 19). Sliyno govori i Makarije Veliki: —Srce upravxa svim [telesnim] delovima. I ukoliko blagodat obuzme sva odexeqa, srce gospodari nad svim pomislima i udovima. Jer, u qemu su um i sve duwevne pomisli”. Dakle, srce je skriveno staniwte uma i prvi telesni deo slovesne sile. 4. Mi u nawem staraqu, dakle, da sa trezvoumxem nadziremo nawu slovesnu silu i da qome pravo upravxamo i da je ispravxamo moùemo uspeti jedino ukoliko unutra u srce (koje je smestiliwte pomisli) saberemo um, koji je spoxawqim yulima rasejan. Stoga i blaùeni Makarije nakon navedenih reyi govori: —U qemu treba gledati da li je blagodat napisala zakone duha”. Gde - u qemu? U glavnom [telesnom] delu, na prestolu blagodati, gde je um i sve duwevne pomisli, tj. u srcu. 5. Vidiw li kako je neophodno da oni koji su namerni da paze na sebe u tihovaqu svoj um vraçaju i zakxuyavaju u telo, ponajviwe u onome wto je najunutarqije telo u telu, wto nazivamo srcem. Po psalmopojcu, sva je slava kçeri Careve unutra (Ps.44,14). Zawto bismo je mi onda traùili negde napoxu? Apostol [kaùe]: Posla Bog Duha Sina svoga u srca vawa, koji viye: Ava, Oye (Gal.4,6). Kako onda da se mi u srcu ne molimo sa Duhom? Po reyi Gospoda, proroka i apostola: Carstvo Boùije unutra je u nama (Lk.17,21). Zar neçe i onaj ko se usrdno stara da um izagna iz sebe ujedno biti i izvan Carstva nebeskog? 6. Onaj, dakle, ko hoçe da se suprotstavi grehu, da stekne vrlinu i da se udostoji venca za vrlinski podvig ili da obrete
253 zalog reyenog venca, tj. duhovno yulo, svakako mora um da vrati u telo ili unutar sebe. Postavxati um izvan samog tela, a ne izvan telesnog mudrovaqa kako bi sticao umozreqa jeste vrhunac jelinske [neznaboùayke] zablude, koren i izvor qihovog zlomislija, pronalazak demona, majka neznaqa i kçi nerazumnosti. Stoga oni koji, po nagovoru demona, govore newto sliyno, u stvari istupaju iz sebe ne shvatajuçi wta govore. Mi, pak, um uvodimo ne samo unutar tela i srca, nego i unutar samih sebe. 7. Nisu li stoga dostojni osude oni koji govore da um nije odvojen od duwe, veç sjediqen sa qom, usled yega ne moùe opet da se uvodi unutra? Izgleda da oni ne znaju da je jedno priroda uma, a drugo - qegova delatnost. Ili, moùda i znaju, ali su proizvoxno stali na stranu varalica, tj. na skladu reyi gradeçi varxive sofizme. Ne primajuçi jednostavnost duhovnog uyeqa oni, po svetom Vasiliju Velikom, uveùbani u dijalektiykim protivreynostima, preko suprotnosti laùnonazvanoga znaqa i sofistiyke ubedxivosti izvrçu silu istine. Sliyni i moraju da budu oni koji nisu duhovni, ali sebi daju slobodu da rasu$uju i uye o duhovnome. Qima, me$utim, nije nepoznato da sa umom nije kao sa okom, koje vidi ostale vidxive stvari, ali ne i samo sebe. On se, naime, ustremxuje na posmatraqe drugih stvari (wto veliki Dionisije naziva upravnim kretaqem uma), a potom se vraça u sebe, dejstvujuçi obratnim kretaqem prema sebi, samog sebe gledajuçi (wto isti otac naziva kruùnim kretaqem). 8. Wtaviwe, dejstvo uma u kome ponekad biva iznad sebe, sjediqujuçi se sa Bogom, u stvari je za qega najboxe i qemu najsvojstvenije. Vidiw li, govori sveti Vasilije Veliki, (do yega uzlazi) um koji se ne rasejava u spoxawqim stvarima. (Onaj, pak, ko uzlazi ima potrebu da se vrati. Stoga on govori) da se vraça u sebe, od sebe se uznoseçi Bogu nezabludivim putem. Sveti Dionisije, nezabludivi zritex duhovnih stvari, kaùe da um u reyenom svom kretaqu ne moùe da upadne u neku zabludu. Otac prelesti, obmane i zablude, koji svagda ùeli yoveka da odvoji od reyenog puta i da ga navede na onaj koji sadrùi i qegove prelesti, nikada do sada, koliko nam je poznato, nije nalazio sebi pomoçnika koji bi se postarao da [naoyigled] dobrim reyima privuye qemu. Sada je, pak, izgleda, nawao sebi saradnike koji, kao wto si sam rekao, slaùu reçi koje privode qemu, pokuwavajuçi sve da ubede da je za vreme molitve mnogo boxe drùati um izvan tela, yak i onima koji su izabrali tihovatexski ùivot, ne stideçi se ni Jovana, koji nam je ostavio —Lestvicu”, koja uzvodi na nebo i koji je odre$eno i odluyno rekao da je —tihovatex onaj ko bestelesnu prirodu (duwu) nastoji da zadrùi u predelima telesnog doma” (Slovo 27,6). U skladu sa qim uyili su nas i svi nawi DOBROTOXUBXE Ì
254 HILANDARSKI PREVODI duhovni oci. I kako çemo um usredsrediti u samom sebi ukoliko ga ne zakxuyamo unutar tela? 9. Vidiw, brate, da ne samo duhovno, nego i uopwte xudski rasu$ujuçi, po neophodnosti mora da se prizna da su oni koji su ùeleli da pripadaju samima sebi i da zaista po unutrawqem yoveku budu monasi, uvodili um unutar tela i drùali ga u qemu. Ni poyetnike nije neumesno uyiti da paze na sebe i da navikavaju da kroz disaqe svoj um uvode unutra. Jer, onoga ko jow nije umozritex, niko od dobromisleçih neçe odvajati od izvesnih nayina za uvo$eqe uma u sebe samog. Kod onih koji su nedavno stupili na reyeni podvig um, premda ga sabiraju unutra, ipak yesto odskakuje napoxe. Stoga oni moraju yesto da ga opet vraçaju unutra. Ne navikavwi se, pak, on opet isklizava kao vrlo pokretan i tewko zadrùiv paùqom na umozrequ jedinoga. Stoga neki savetuju da se uzdrùavaju od brzog disaqa, unekoliko ga zadrùavajuçi, kako bi zajedno sa disaqem i um zadrùali u sebi sve dok se, uz pomoç Boùiju, ne naviknu i priuye ga da ne skreçe na ono wto ga okruùuje i da se ne mewa sa qim, postavwi silan da se usredsredi na jedno. (Zadrùavaqe disaqa), uostalom, kao wto svako moùe da vidi, sledi samo po sebi po paùqi uma (ili ga prati), buduçi da se pri usixenom razmiwxaqu o neyemu duh (disaqe) ne uzima i izbacuje brzo, naroyito kod tihovatexa duwom i telom. Subotujuçi [tihujuçi] duhovno i poyivajuçi od svih dela svojih, koliko je umesno, oni usporavaju raznovrsna kretaqa duwevnih sila, naroyito u oblasti poznaqa, yulnog opaùaqa i uopwte svakog kretaqa tela koje stoji u nawoj vlasti. 10. Reyeno je svojstveno onima koji su napredovali u tihovaqu. Jer, ukoliko duwa savrweno u$e u samu sebe, reyeno dolazi samo po sebi po nuùnosti, bez truda i naroyitog staraqa. Poyetnicima se, pak, niwta od reyenoga ne daje bez napornog truda. Trpxeqe samo po sebi ide iza xubavi. Jer, xubav… sve trpi (1.Kor.13,7). Ipak, mi se sa samoprinu$avaqem uyimo da dobro vrwimo delo trpxeqa, kako bismo dostigli xubav. Oni koji su ispitali reyeno delo smeju se onima koji, premda nisu ispitali, piwu suprotne ustave. Jer, reyenim stvarima ne uyi rey, nego delatni trud, i opit od truda, koji donosi korisne plodove, udaxujuçi se od besplodnih reyi xudi koji vole prepirke i koji vole da se istiyu. 11. Neko od velikih uyitexa govori da se po prestupu (padu) unutrawqi yovek obiyno saglawava sa spoxawqim (sa spoxawqim poloùajima i pokretima). Stoga treba prihvatiti [i miwxeqe] da onome ko se stara da svoj um okrene u sebe samog veoma pomaùe okretaqe unutra i ustanovxeqe u grudima vlastitih oyiju, uz izbegavaqe qihovog lutaqa tamo-amo. Ukoliko se oyi obrate spoxawqosti, um se rasejava po stvarima koje se vide.
255 Ukoliko se, pak, vrate nazad, one çe prirodno unutra povuçi i um onoga koji se napreùe da mu da obratno kretaqe, sabravwi ga iz spoxawqosti u unutrawqost. 12. Mojsije govori: Pazi na sebe da ne bude tajna rey bezakoqa u srcu tvome (Pon.15,9). Pazi na sebe, tj. na celog sebe, a ne da paziw na newto od svoga, a da na drugo svoje ne paziw. Pazi na sve. Yime, pak, treba da paziw? Naravno, umom. Jer, niyim drugim se ne moùe paziti na celog sebe. Stoga qega postavi za yuvara duwe i tela. Qime çew se lako izbaviti od zlih strasti telesnih i duwevnih. Dakle, stoj sam pred sobom, samog sebe podstiyi, samog sebe nadziri, ili boxe - yuvaj, posmatraj i razmatraj. I neobuzdano telo çew potyiniti duhu, te u srcu tvom nikada neçe biti tajne reyi bezakoqa. 13. Ukoliko duh vladaoca, tj. zlih duhova i strasti, nai$e na tebe, govori propovednik, nemoj ostaviti mesto svoje (Prop.10,4), tj. ni jedan deo svoje duwe i ni jedan ud svoga tela bez nadzora. I ti çew pobediti i duhove koji nisko iskuwavaju, sa smelowçu i bez ispitivaqa se suprotstavxajuçi i onima koji ispituju srca i utrobe, prethodno se sam ispitavwi. Sveti apostol Pavle govori: Jer, da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osu$eni (1.Kor.11,31). Okusivwi blaùeno oseçaqe svetog Davida (o svudaprisutnosti Boùijoj: Kuda çu poçi…) i sam çew reçi Bogu: Jer, tama se neçe pomrayiti od tebe, i noç çe se kao dan prosvetliti… Jer, ti si stvorio bubrege moje (Ps.138,12; 13). On kao da kaùe da çe svu ùelatexnu silu svoje duwe uyiniti Qegovom. I ukoliko se u telu na$e neka iskra ùexe, i ona çe uzleteti ka Qemu, priviçe se uz Qega i prilepiçe se za Qega. Kod onih koji su predani yulnim i propadxivim uùivaqima ùexa duwe se u potpunosti predaje telu, usled yega u celini bivaju telo. I Duh Boùiji neçe prebivati u qima (Post.6,3). Sliyno i kod onih koji su um svoj ustremili Bogu i duwu privikli na ùexu za Boùanstvenim i telo postaje nastrojeno da se uzvisuje i okuwa boùanstveno opwteqe. I telo, dakle, postaje posed i dom Boùiji, prestavwi da u sebi ima ùivo neprijatexstvo prema Bogu i da ùeli protiv Duha (Rim.8,7; Gal.5,17). 14. Koje mesto je pogodnije za duha koji nas nisko napada telo ili um? Nije li telo u kome, po reyima apostola, niwta dobro ne ùivi (Rim.7,18) sve dok yovek ne primi zakon Duha ùivota (Rim.8,2). Qega ne treba ostavxati bez paùqe. Inaye, kako çe biti nawe? Kako çemo ga zadrùati? Kako çemo odbiti napade na qega lukavog ukoliko i spoxawqim nayinima ne nauyimo da pazimo na sebe (naroyito ukoliko saznamo kako da se suprotstavxamo duhovima zlobe)? Ja ne govorim samo o poyetnicima, s obzirom da je i me$u savrwenima bilo onih koji su se koristili sliynim nayinima za vreme molitve, te bili usliweni Bogom, DOBROTOXUBXE Ì
256 HILANDARSKI PREVODI yak i pre Hrista, tj. pre Qegovog dolaska kod nas. I sam Ilija, savrwen u bogovi$equ, savi se na zemxu i poloùi lice svoje me$u kolena svoja (3.Car.17,42), te sabra um svoj u sebe i pristupi Bogu, prekrativwi viwegodiwqu suwu. 15. Oni od kojih si yuo suprotne stvari, brate, izgleda da boluju od farisejske bolesti, s obzirom da neçe da nadziru i yiste yawu iznutra (Mt.23,26), tj. srce svoje. Oni se ne slaùu sa otaykim predaqem, veç pokuwavaju sami po sebi da predsedavaju pred svima kao novi uyitexi. Oni ne dopuwtaju smireni spoxawqi poloùaj za vreme molitve, koji je imao opravdani carinik, i druge ube$ujuçi da ga izbegavaju na molitvi. Gospod u Jevan$exu govori: A carinik izdaleka stajawe, i ne htede ni oyiju uzdignuti nebu (Lk.18,13). Qega u spoxawqem poloùaju podraùavaju oni koji paze na sebe u vreme molitve. Qih nazivaju omfalopsihima (tj. onima kojima je duwa u pupku), podsmevajuçi im se i laùno ih optuùujuçi. Jer, ko od qih kaùe da je duwa u pupku? I oni pokazuju da su oyigledni zlobni klevetnici, ismevayi xudi dostojnih pohvale, a ne ispravxayi zabludelih. Oni ne piwu radi istine, nego iz sujete. Oni ne privlaye trezvoumxu, veç udaxuju od qega. Jer, oni se na svaki nayin trude da zbog spoxawqeg nayina (koji se upotrebxava), unize samo delo i one koji su mu privrùeni. Oni su i onoga ko je rekao: Zakon je tvoj u utrobi mojoj (Ps.39,9), i onoga ko je rekao Bogu: Utroba moja jeyi kao gusle i unutrawqost moju si kao stenu obnovio (Is.16,11) spremni da nazovu kiliopsihima (tj. onima kojima je duwa u utrobi). Uopwte, oni uniùavaju sve koji telesnim poloùajem i pokretima izobraùavaju ono misleno, boùanstveno i duhovno. Me$utim, qima oni niukoliko ne yine wtetu, veç naprotiv, postaju vinovnici qihovog blaùenstva i umnoùavaqa venaca na nebesima. Sami çe, pak, ostati izvan svewtenih zavesa, ne udostojivwi se da ugledaju yak ni senku istine. Yak se treba bojati da çe se podvrgnuti i veynoj kazni stoga wto su ne samo napustili svete, veç ih i reyima napadali. 16. %ivot Simeona Novog Bogoslova ti svakako poznajew. On je bio divan za sve i proslavio se natprirodnim yudima. Onaj ko qegove spise nazove spisima ùivota neçe biti daleko od istine. Ti poznajew i prepodobnog Nikifora, koji je mnogo godina proveo u tiwini i tihovaqu, da bi se potom naselio u najpustija mesta Svete Gore. On je na sebe uzeo trud da iz reyi svetih otaca izvuye i nama preda pravilo svewtenog trezvoumxa. U qemu se za one koji ùele jasno izlaùe delo trezvoumxa, protiv koga, kao wto kaùew, neki ustaju. 17. I zawto bih privodio drevne oce? Muùevi, koji su newto pre nas ùiveli i potvr$eni i zasvedoyeni Duhom Svetim, sve reyeno su nam usmeno predali: istinski bogoslov, verni
257 zritex istine Boùijih tajni, Teolipt - dostojni predstojatex Filadelfijske Crkve, iz koje, kao iz svetilnika, prosveçuje yitav svet, Atanasije, koji je mnogo godina ukrawavao patrijarwijski presto i yiju je grobnicu sa mowtima uspowtovao Bog, Nil iz Italije, revnitex Nila Velikog, Seliot i Ilija, koji niukoliko ne zaostaju za qim, Gavrilo i Atanasije, koji su se udostojili proroykog dara. Svi oni i mnogi drugi pre qih i posle qih pohvaxuju reyeno predaqe i one koji ùele ube$uju da ga prihvate, premda novi uyitexi tihovaqa, koji nisu ni trag qegov videli, uyeçi (ili boxe reçi brbxajuçi) na osnovu svojih smiwxaqa, a ne na osnovu opita, pokuwavaju da ga unize i odbace, ne priyiqavajuçi onima koji ih sluwaju nikakvu korist. Mi smo, pak, liyno razgovarali sa nekima od navedenih svetih, imajuçi ih kao uyitexe. I kako bismo smeli one koji su opitom i blagodaçu nauyeni da ne rayunamo ni u wta, pretpostavxajuçi im one koji se iz nadmenosti usu$uju da uye, sastavxajuçi lukave reyi? 18. I ti se odvoji od qih, razumno sa Davidom govoreçi sebi: Blagoslovi, duwo moja, Gospoda, i sve wto je u meni ime sveto Qegovo (Ps.102,1). I predajuçi se na posluwnost kao uyenik ocima, sluwaj kako uporno savetuju da svagda um uvodimo unutra i unutra ga zadrùavamo. DOBROTOXUBXE Ì
258
HILANDARSKI PREVODI
O MOLITVI I YISTOTI SRCA 1. Bog je sama blagost, milosr$e i bezdan blagovoxeqa. Onaj ko stupi u jedinstvo sa Qim svakako çe se udostojiti Qegovog milosr$a. Sa Qim se yovek sjediquje kroz sticaqe bogopodobnih vrlina prema moguçnostima i bogoopwteçom molitvom i moxeqem. Opwteqe preko bogopodobnih vrlina marxivog revnitexa yini sposobnim za primaqe boùanstvenog sjediqeqa, premda ga ne izaziva. Tek silna molitva koja svewtenodejstvuje yini da se yovek pruùa prema Bogu i sjediquje sa Qim, buduçi po prirodi sveza slovesne tvari sa qenim Sazdatexem, naravno ukoliko qeno dejstvo kroz toplo umileqe i skruwenost prevazi$e strasti i strasne pomisli. Jer, sve dok je strastan, um ne moùe da se sjedini sa Bogom. I sve dok je strastan, on se ne udostojava milosti Boùije, iako se moli. Ukoliko, pak, odbacuje strasne pomisli, utoliko poprima play i skruwenost. Saobrazno sa skruwenowçu i umileqem, on se udostojava i milostive utehe. Dugo prebivajuçi u reyenim oseçaqima sa smireqem, on najzad preustrojava stradalnu silu duwe. 2. Ukoliko biva trojiyan, jediniyni um, prebivajuçi jediniyan, postaje sjediqen sa Bogonayelnom Trojiynom Jedinicom, zatvarajuçi svaki ulazak za prelesti, pogrewke i zablude i uzdiùuçi se iznad tela, sveta i svetodrwca. Izbegavwi qihove zamke, on svecelo prebiva u sebi i u Bogu, oseçajuçi duhovnu radost koja izvire iznutra. Jediniyni um je trojiyan, prebivajuçi jedan u vraçaqu sebi samome i u usho$equ kroz sebe Bogu. Vraçaqe uma sebi jeste yuvaqe sebe, a usho$eqe Bogu se vrwi molitvom. I onaj ko prebiva u sabranosti uma i u pruùaqu ka Bogu, kroz silno samoprinu$avaqe pritewqujuçi brzoprotoynost svoji misli, misleno se pribliùava Bogu, susreçe neizrecivo, okuwa od buduçeg veka i duhovnim oseçaqem poznaje da je blag Gospod, po reyima psalmopojca: Okusite i vidite da je dobar Gospod (Ps. 33,8). Postaviti um u straqe trojiynosti kako bi, ostajuçi jedan isti, i yuvao i bio yuvan i vrwio molitvu, nije tewko. Me$utim, krajqe je tewko dugo vreme prebivati u reyenom staqu, koje pora$a newto neizrecivo. Trud nad svakom drugom vrlinom je mali i veoma podnowxiv u odnosu na reyeno. Stoga mnogi, napuwtajuçi tesnotu molitvene vrline, ne dobijaju wiroke darove. Oni, pak, koji trpe reyeno udostojavaju se boùanstvenog zastupniwtva, koje im daje silu da lako sve preduzimaju i podnose, sa zado-
259 voxstvom se pruùajuçi na predstojeçe. Za qih tewko postaje lako. Qihovoj prirodi se saopwtava an$elska sila kojom vrwe ono wto je iznad prirode, po reyi proroka: Oni koji trpe Gospoda doùivxavaju promenu kreposti, okrixavaju se kao orlovi, trye i ne zamaraju se, hode i ne trpe glad (Is.40,31). 3. Umom se naziva i dejstvo uma, koje se sastoji iz misli i razumevaqa. Um je i sila koja ih proizvodi, koja se u Pismu jow naziva srce. Po reyenoj sili uma, koja je najvaùnija nawa sila, duwa u nama jeste slovesna [smislena]. Kod onih koji upraùqavaju molitvu, prvenstveno jednoslovnu, dejstvo uma se sastoji u pomislima i lako se yisti. A duwa koja ih pora$a ne moùe da se oyisti ukoliko se i sve druge qene sile ne yiste. Jer, duwa je newto jedinstveno, premda ima mnogo sila. I ona se yitava prxa ukoliko se u bilo koju qenu silu prokrade zlo. One, naime, zbog jedinstva duwe, sve stoje u opwtequ sa qom. Svaka od sila projavxuje razliyito dejstvo. Stoga je moguçe da posebnom paùqom i marxivowçu neko od dejstava privremeno bude yisto. Me$utim, iz reyenoga ne treba zakxuyiti da je i sva sila yista. Jer, stojeçi u opwtequ sa drugima, ona moùe da je viwe neyista, negoli yista. Stoga onaj ko je vlastitom paùqom i marxivowçu za vreme molitve projavio yisto dejstvo uma i umereno se prosvetio svetlowçu poznaqa ili umnim ozareqem (umozreqem) u stvari prelewçuje sebe ukoliko se smatra yistim, buduçi da upada u laù i samomneqem wiroko otvara vrata onome ko svagda pokuwava da nas obmane. Ukoliko se, pak, znajuçi neyistotu svog srca, ne uznese umerenom ili sluyajnom yistotom, on çe, uz pomoç qe, jasnije videti duwevnu neyistotu i drugih sila, te napredovati u smirequ, dodavati play i skruwenost i traùiti svrsishodni lek za svaku duwevnu silu. On çe delaqem yistiti svoj delatni deo, poznaqem - poznajni i molitvom - umozritexni, dostiùuçi istinsku, savrwenu i yvrsto ukoreqenu yistotu srca i uma, koja se nikada ne moùe steçi bez savrwenstva u delaqu, postojanosti u skruwenosti, bez umozreqa i molitve u umozrequ. DOBROTOXUBXE Ì
260
HILANDARSKI PREVODI
SVETOGORSKA SVESKA U ODBRANU SVEWTENIH TIHOVATEXA (Onima koji po svom neiskustvu i nepokornosti svetim [ ocima] odbacuju tajinstvena dejstva Duha, koja na nadslovesan nayin dejstvuju u onima koji ùive duhovno, i projavxuju se delima, ne dokazujuçi se reyima)
Dogme koje su sada veç saopwtene i poznate svima i propovedaju se javno, behu tajne Mojsijevog zakona, koje su jedino proroci predvi$ali, buduçi nadahqivani Duhom. Obeçana dobra svetima u buduçem veku jesu tajne jevan$elskog ùivota, koje sada delimiyno bivaju vidxive i daju se kao obruyeqe samo onima koji su Duhom udostojeni da ih vide. Me$utim, ukoliko u ono vreme nije rado sluwao proroke kako govore o saveynom i preveynom Slovu i Duhu Boùijem, neki Judejac je mogao zatvoriti uwi svoje, verujuçi da sluwa reyi koje su zabraqene za blagoyastivu veru i koje su opreyne propovedi koja je uyila blagoyastive: —Gospod Bog tvoj je jedan Gospod”. Sliyno se moùe i sada nekome desiti, ukoliko ne bude blagoyastivo sluwao tajne Duha, koje su poznate samo onima koji su se vrlinom oyistili. Kasnije ostvareqe ondawqih prorowtava pokazalo je da su tadawqe tajne saglasne sa onima koje su se otkrile i u koje sada verujemo: Otac i Sin i Sveti Duh, Triipostasno Boùanstvo, jedna prosta, nesloùena, nestvorena, nevidxiva, umom neobuhvatxiva priroda. Sliyno i kada se u odre$enom vremenu bude otkrio buduçi vek po neizrecivom projavxivaqu jednoga Boga, koji ima Tri savrwene Liynosti [Ipostasi], projaviçe se tajne koje su po svemu saglasne sa objavxenim. Treba obratiti paùqu da je dogma o Tri Ipostasi Boùanstva kasnije bila objavxena do krajeva zemxe, nikako ne poriyuçi shvataqe jednoga Boga. Pa ipak, ona je kod onih proroka bila tayno poznata i pre zbivaqa stvari. Qu su lako prihvatili oni koji su bili ube$eni reyima proroka. Na sliyan nayin ni mi ne prenebregavamo dogme svog hriwçanskog ispovedaqa, ni one koje se javno propovedaju, ni one koje se tajinstveno dostojnima otkrivaju Duhom. Jedni ih ne prenebregavaju jer su posveçeni u qih svojim iskustvom, odrekavwi se novca i xudske slave i zlih telesnih uùivaqa radi jevan$elskog ùivota. Oni su, wtaviwe, svoje odricaqe potvrdili pokoravaqem onima koji su uznapredovali u uzrastu u Hristu. Powto su se uspokojili u sebi i u Bogu i tihovaqem i iskrenom molitvom izbavili od
261 svakog staraqa, oni su prevaziwli sebe i sjedinili se sa Bogom. Tajinstvenim nadumnim sjediqeqem sa Qim, oni su se posvetili u nadumne tajne. Drugi su ih, opet, nauyili kroz powtovaqe, veru i xubav prema qima. I mi, yuvwi velikog Dionisija, u qegovoj Drugoj poslanici Gaju, kako bogotvoreçu blagodat Boùiju naziva Boùanstvom, Bogonayelstvom i Dobronayelstvom, zakxuyujemo da je Bog (koji je daruje dostojnima) iznad —Boùanstva” (bogotvoreçe blagodati). Ipak, Bog ne potpada pod umnoùavaqe, niti bilo ko govori o dva Boùanstva. Naprotiv, bogotvoreça blagodat Boùija, kako izraùava boùanstveni Maksim, piwuçi o Melhisedeku, jeste nestvorena i uvekpostojeça, proizilazeçi iz veynog Boga. On je na mnogim drugim mestima naziva nero$enom i uipostasqenom svetlowçu, koja se pojavxuje dostojnima, tj. powto je postanu dostojni. Ona, naravno, ne postaje tek tada. Qu isti svetitex naziva svetlowçu nadneizrecive slave i yistotom an$ela, dok je Veliki Makarije naziva hranom bestelesnih, slavom Boùanske prirode, krasotom buduçeg veka, Boùanskom i nebeskom svetlowçu, neizrecivom i umnom svetlowçu, obruyeqem Svetoga Duha, svetim uxem radosti. Onaj ko, dakle, pribraja Mesalijancima i naziva dvobowcima one koji bogotvoreçu blagodat Boùiju nazivaju nestvorenom i nero$enom i uipostasqenom (ukoliko sliyan postoji), neka zna da se protivi svetima Boùijim, te da se izbacuje iz udela spasenih i otpada od jednog i jedinog po prirodi Boga svetih, ukoliko se ne preumi (pokaje). Onaj, pak, ko veruje i pokorava se i saglawava se sa svetima i ne opravdava se, nalazeçi izgovore za grehe, ali ne poznaje nayin tajne, premda i ne odbacuje ono wto se javno govori, neka ne smatra nedostojnim da traùi i uyi od onih koji znaju. Jer, on çe nauyiti da nema niyeg nedoslednog u boùanstvenim reyima i stvarima, naroyito u najtemexnijem, bez kojih ni na koji nayin niwta ne moùe da postoji, niti uopwte nikakva bogodoliyna tajna. Onaj ko smatra da se savrweno jedinstvo sa Bogom zbiva samo podraùavaqem i opwteqem sa Qim, bez bogotvoreçe blagodati Duha, kao wto se inaye zbiva izme$u xudi koji imaju iste navike i uzajamno se vole, te onaj ko bogotvoreçu blagodat Boùiju smatra svojstvom slovesne prirode, koja se stiye samo podraùavaqem, a ne natprirodnim ozareqem i neizrecivim Boùanskim dejstvom, koje dostojni vide nevidxivo i nesmestivo umuju, neka zna da je, i ne znajuçi, upao u mesalijansku zabludu. Jer, ukoliko oboùeqe biva po prirodnoj sili i ukoliko se smewta u prirodne okvire bilo bi nuùno da onaj ko se oboùuje postaje bog po prirodi. Neka, dakle, on ne pokuwava da svoju zabludu pripoji onima koji stameno stoje, izazivajuçi prxavwtinu na neukaxanima u veri. Naprotiv, neka odloùi svoje razmiwxaqe i neka DOBROTOXUBXE Ì
262 HILANDARSKI PREVODI nauyi od prekaxenih, ili od qihovih uyenika, da je blagodat Boùanstva sasvim nesmestiva i da ne postoji nikakva sila u prirodi koja bi mogla da je primi, buduçi da viwe ne bi bila blagodat, veç projavxivaqe dejstva jedne prirodne sile. Oboùeqe, naime, ne bi bilo niwta preslavno ukoliko bi se zbivalo silom koja je prijemyiva za oboùeqe, s obzirom da bi opravdano bilo delo prirode, a ne dar Boùiji. I onaj ko se oboùuje mogao bi da bude bog po prirodi i da doslovno nosi reyeno ime. Jer, prirodna sila biça nije niwta drugo do neprikosnoveni pokret prirode ka dejstvu. Kako, me$utim, oboùeqe izvodi oboùavanog iz qega samog, ukoliko se samo sadrùi unutar granica prirode, ja ne mogu da shvatim. Dakle, blagodat oboùeqa je iznad prirode, i vrlina i poznaqa. Sve reyeno je, po svetom Maksimu, beskrajno niùe od qe. Jer, sva vrlina i podraùavaqe Bogu koje moùemo da postignemo, yini vrlinskog yoveka podobnim za boùansko sjediqeqe. Blagodat, me$utim, savrwava samo neizrecivo sjediqeqe. Qome yitav Bog proùima yitave dostojne xude, i yitavi sveti celovito proùimaju yitavog Boga, uzimajuçi yitavog Boga na svoje mesto i zadobijajuçi samog Boga kao nagradu za uspiqaqe ka Qemu. On se sjediquje sa qima kao sa svojim udovima, na nayin na koji je duwa isprepletena sa telom, buduçi da ih je sam udostojio da budu u Qemu. Onaj ko tvrdi da su Mesalijanci oni koji govore da um stoluje u srcu ili mozgu, neka zna da se zlo suprotstavxa svetima. Jer, Atanasije Veliki veli da je slovesni deo duwe u mozgu, dok Makarije Veliki veli da se dejstvo uma odvija u srcu. Saglasni sa qima su gotovo svi sveti. Reyi boùanstvenog Grigorija Niskog da um kao bestelesan nije ni unutar, ni izvan tela, nisu opreyne miwxequ navedenih svetitexa. Oni vele da je um unutar tela, s obzirom da je sjediqen sa qime. Obrazlaùuçi [sadrùaj] drugayije, oni se neznatno razlikuju od qega. Jer, ni onaj ko govori da se Boùanstvo, kao bestelesno, ne nalazi ni na kakvom mestu, uopwte se ne suprotstavxa onome ko govori da se nekada Slovo Boùije nastanilo u deviyansku i sveneporoynu matericu, po neizrecivom yovekoxubxu nadmisleno sjediqen sa xudskom prirodom. Onaj ko naziva privi$eqem i simvolom svetlost koja je zablistala oko uyenika na gori Tavoru, tj. da nastaje i nestaje, te da ne postoji po sebi i da nije iznad svakog shvataqa, veç da je dejstvo niùe od shvataqa, u stvari jasno protivreyi stavu svetih. Jer, sveti je i u svewtenim pesmama, i u svojim spisima nazivaju neizrecivom, nestvorenom, veynom, nevremenom, nepristupnom, izobilnom, beskrajnom, bezgraniynom, nesagledivom i an$elima i xudima, prvoobrazom i neizmeqivom krasotom, slavom Boùijom, slavom Hristovom, slavom Duha, zrakom Boùanstva
263 i sliyno. Telo Hristovo se proslavilo od trenutka kada ga je uzeo na sebe i slava Boùanstva postala je slava tela. Me$utim, slava je bila nevidxiva u vidxivom telu za one koji ne mogu da smeste ono wto je i an$elima nesagledivo. On se, dakle, preobraùava, uopwte ne uzimajuçi newto wto nije bilo, niti pretvarajuçi se u newto wto nije bilo, veç objavxujuçi uyenicima ono wto je istinski bilo, otvarajuçi im oyi i od slepih uyinivwi ih kadrima da vide. Iako je ostao isti, On je uyenicima izgledao drugayiji nego wto je ranije izgledao. Jer, On je istinska svetlost, krasota Boùanske slave, koja je u [reyenom] trenutku zablistala kao sunce. Nejasna je [opisana] slika, ali je nemoguçe bez nedostatka opisati nestvoreno u tvorevini. Onaj ko govori da je samo suwtina Boùija nestvorena, a ne i Qegova veyna dejstva (jer je [navodno] od qih uzviweniji, buduçi da dejstvuje sve wto se dejstvuje), neka yuje wta kaùe sveti Maksim: —Sve wto je besmrtno, pa i sama svetlost, i sve wto je vrlinsko, pa i sama vrlina, i sve wto je dobro, pa i sama dobrota, i sva biça, pa i samo biçe, oyigledno su dela Boùija. Me$utim, prve [stvari] imaju vremenski poyetak postojaqa, s obzirom da nekada nisu postojale, dok druge nemaju vremenski poyetak, buduçi da ne postoji vreme kada nije bilo vrline, dobrote, svetlosti, besmrtnosti”. I opet: —Dobrota i sve wto se obuhvata pojmom dobrote, i uopwte svaki ùivot i besmrtnost i jednostavnost i stamenost i neograniyenost i sve wto se smatra povezanim sa suwtinom Boùijom, u stvari su dela Boùija i nemaju vremenski poyetak. Nikada, recimo, vrlini nije prethodilo nepostojaqe, niti bilo yemu od svega wto smo naveli, premda ono wto uyestvuje u qima ima vremenski poyetak. Jer, svaka je vrlina bespoyetna i nema vremena starijeg od qe. Jer, jedini qen veyni poroditex jeste Bog. I Bog je bezbroj puta beskrajno iznad svih biça, i onih u kojima se uzima uyewçe i onih koja uyestvuju”. Neka on, dakle, uyi iz reyenoga da se ne potyiqavaju vremenu stvari koje su primile postojaqe od Boga. Neke od qih su bespoyetne, nikako ne naruwavajuçi pojam jedine po prirodi bespoyetne i Trojiyne Jedinice i Qene natprirodne jednostavnosti. Potpuna nedexivost Boga ima kao svoju nejasnu sliku um, koji nikako nije sloùen, izuzev qegovih uro$enih poimaqa. Onaj ko ne prihvata duhovna staqa koja se zapeyaçuju od duhovnih darova duwe na telu onih koji napreduju po Bogu, i naziva bestrawçem svojstvo umrtvxeqa stradalnog dela duwe, ali ne i svojstvo dejstva ka uzviwenijem, sa svecelim odvraçaqem od zlih stvari i obraçaqem da dobrim, sa odbacivaqem zlih svojstava i sticaqem dobara, u stvari se svojim stavom odriye i ùivota biça sa telom u nepropadxivom buduçem veku. Ukoliko, dakle, i telo zajedno sa duwom uzme uyewça u neizrecivim dobrima, DOBROTOXUBXE Ì
264 HILANDARSKI PREVODI zasigurno çe uyestvovati i sada, po moguçnosti, u blagodati koju Bog daruje tajanstveno i neizrecivo umu koji je oyiwçen. I ono çe, dakle, primiti boùanstvene stvari, na nayin, naravno, koji mu je prikladan, dok çe se stradalni deo duwe preobraziti i osvetiti, ne umrtvxujuçi se, me$utim, po svojstvima. Tako$e çe se osveçivati raspoloùeqa i delovaqa tela, buduçi da çe se veç ostvariti zajednica duwe i tela. Jer, po svetom Dijadohu, um onih koji su se oslobodili ùivotnih dobara radi nade buduçih dobara, buduçi da se kreçe yilo zbog bezbriùnosti, oseça neizrecivu boùanstvenu dobrotu i predaje, shodno svom napredovaqu, i telu svoje dobro staqe. I radost koja se javxa u duwi i u telu jeste nepogrewivi znak besmrtnog ùivota. Drugu svetlost opaùa um, a drugu yulo. Yulo opaùa yulnu svetlost, koja yulne stvari pokazuje kao yulne. Umna svetlost je znaqe koje postoji u pojmovima. Ne shvataju istu svetlost vid i um, sve dok svako od qih deluje po sopstvenoj prirodi i u prirodnim uslovima. Me$utim, ukoliko dostojni budu posreçeni da prime duhovnu i natprirodnu blagodat i silu, i yulom i umom çe videti ono wto je iznad svakog yula i svakog uma —na nayin koji zna jedino Bog i oni koji primaju boùanstvena dejstva” (da upotrebimo izraz velikog Grigorija Bogoslova). Reyenome smo se nauyili iz Svetog Pisma. Reyeno smo primili od otaca nawih. Reyeno smo spoznali svojim malim iskustvom. Reyeno zapisa najyasniji izme$u jeromonaha, brat naw gospodin Grigorije, pod naslovom O svewtenim tihovatexima. I mi reyeno potpisasmo kao tayno i saglasno predaqu svetih, da bi se uverili oni koji yitaju.
ku.
lohije.
Protos yasnih svetogorskih manastira, jeromonah Isaak. Iguman yasne, carske i svewtene Lavre, Teodosije jeromonah. Postojao je i potpis igumana Manastira Ivirona, na qihovom jeziIguman carskog Manastira Vatopeda, jeromonah Joanikije. Postojao je i potpis igumana Srpskog manastira na qihovom jeziku. Najmaqi jeromonah Filotej, smatrajuçi isto, potpisah. Najmaqi jeromonah i duhovnik yasnog Manastira Esfigmena, AmfiNajmaqi jeromonah i duhovnik Vatopeda, Teodosije. Iguman Svetog Manastira Kutlumuwa, Teostirikt jeromonah. Grewni Gerondije Marulis, ylan sabora staraca yasne Lavre, misleçi isto, potpisah. Najmaqi monah Kalistos Muzalonski. Neugledni jeromonah Gerasim, powto videh i proyitah wto je istinoxubivo i prihvatih, potpisah. Neugledni starac i najmaqi monah Mojsije, misleçi isto, potpisah. Najmaqi i neugledni monah Grigorije Stravolangadski, navodni tihovatex, razmiwxajuçi i smatrajuçi isto, potpisah. Starac i najmaqi jeromonah Isaija iz Skita Magula, misleçi isto, potpisah.
DOBROTOXUBXE Ì
ku.
265
Najmaqi monah Marko Sinaita. Najmaqi monah Kalistos iz Skita Magula. Postojao je i potpis starca tihovatexa iz Sirije na qegovom jeziNajmaqi monah Sofronije. Najmaqi monah Joasaf. Smireni episkop Jerisosa i Svete Gore, Jakov, othraqen svetogorskim i svetootaykim predaqima, i svedoyeçi da je, sa izabranim Svetogorcima koji potpisawe, saglasna i da potpisuje cela Sveta Gora, potpisah i sam, saglawavajuçi se i zapeyaçujuçi. I zajedno sa svima dopuqavam i sledeçe: onoga ko se ne slaùe sa svetima, kao wto se mi slaùemo i sveti oci nawi newto pre nas, neçemo primiti u opwteqe.
266
HILANDARSKI PREVODI
267
DOBROTOXUBXE Ì
PATRIJARH KALISTOS KSANTOPULOS I QEGOV SAPODVI%NIK, IGQATIJE KSANTOPULOS Kratko svedoyanstvo o qima Najsvetiji patrijarh carigradski Kalistos Ksantopulos je ùiveo u vreme Andronika Drugog Paleologa (1360 godine ). Nauyivwi se podviùniwtvu kod svetog Grigorija Sinaita, yije opwirno ùitije je kasnije napisao, on je provodio podviùniyki ùivot na Svetoj Gori Atonskoj u Skitu Magula, koji se nalazi u blizini Manastira Filoteja. %iveo je sa svojim tajnikom Markom yitavih dvadeset osam godina. I sa Igqatijem, tako$e Ksantopulom, bewe veoma blizak, te se yinilo da imaju jednu duwu. Postavwi potom patrijarh i polazeçi za Srbiju zajedno sa klirom radi izmireqa sa tamowqom Crkvom, on je prolazio kroz Svetu Goru, gde mu je Maksim Kapsokalivit predskazao skori kraj, govoreçi: —Ovaj starac viwe neçe videti pastvu, buduçi da se iza qega veç yuje nadgrobna pesma: Blaùeni neporoyni na putu [svom ] (Ps.118.1)”. Dowavwi u Srbiju on je stvarno truleùni ùivot zamenio za netruleùni. Rasu$ujuçi o Isusovoj molitvi Simeon Solunski o reyenoj dvojici velikih podviùnika govori sledeçe: —U nawe dane su o ovoj molitvi uzviweno pisali Duhom pokretani bogonosni oci Kalistos, patrijarh Novog Rima, i jednoduwni mu sapodviùnik, prepodobni Igqatije u kqizi koju su bogomudro sastavili, izlaùuçi potpuno savrweno poznaqe o qoj. Iako su bili izdanci Carskog Grada, oni su ostavili sve i najpre devstveno i monawki poùiveli u posluwaqu (u obitexi), a zatim udvoje nerazdvojno provodili zaista nebeski podviùniyki ùivot, jedino u Hristu prebivajuçi, kako je sam Hristos [ùeleo], moleçi se za nas Ocu (Jn.17,11 ). Sayuvavwi u potpunosti mir, koji je sveti Pavle ùeleo svojim uyenicima (Fil.4,7), oni su mirno prewli u drugi ùivot, gde poseduju uzviweni mir yisto sagledavajuçi Isusa, koga su savrweno zavoleli i traùili, jedino sa Qim prebivajuçi i svetlowçu Qegovom nenasitno se nasla$ujuçi. Zalog reyenoga oni su jow ovde stekli, oyistivwi se kroz umozreqe i delaqe i udostojivwi se nebeskog prosveçeqa, yiji odblesak je bio vi$en na qihovim licima kao na licu Stefana”.
Uvodne napomene Tihovaqe predstavxa vid duhovnog ùivota koji je dostojan powtovaqa i koji je moùda najuzviweniji put tajinstvenog savrwenstva u Hristu i boùanstvenog sjediqeqa. Crkva je ukrawena mnowtvom svetih, tihovatexa koji su dospeli do najviwih nivoa savrwenstva. Qihovo uyeqe saùima boùanstvenu xubav i nestvorena blistaqa, koja je u qihovim bogonosnim duwama dejstvovao —nestvorenosaporestonisatvorac” Sveti Duh. Me$u svetim tihovatexima, koji su poznali i —trpeli” boùanstvene [stvari ] nalaze se i
268
HILANDARSKI PREVODI
ùivotom sliyni, jednoduwni i blagodaçu bogopodobni Kalistos i Igqatije Ksantopuli, iz sredine yetrnaestog veka, poreklom iz istoimenog vizantijskog manastira. Oni su do silnog savrwenstva dostigli na poxu tihovaqa. Prvi je potom bio pozvan na carigradski tron, kao Kalistos Drugi, dok je prepodobni Igqatije do konyine svoga ùivota ostao prost jeromonah. Obojica su, pak, puni Duha Svetoga, sastavili bogomudro delo koje sledi, o tihovaqu i raznim stadijumima u napredovaqu po redu. Radi se o delu osobitog svetoduhovskog opita, koje saùima vascelo uyeqe posveçenika tihovaqa, koje su sveti Grigorije Sinajski i Palama uobliyili i obogatili duwevnovewtinskim postupcima, koji su upotrebxavani u prvim stadijumima umne i srdayne molitve. Sveti tihovatexi, pisci dela o kome je rey, zaista predaju opitni i umozritexni postupak i tayno pravilo tihovatexskog ùivota, poyiquçi od osnovnih yovekoslovnih [antropolowkih ] pretpostavki, prolazeçi kroz razliyne duhovne stadijume, da bi dostigli do savrwenog sjediqeqa sa Bogom u Svetom Duhu. Opipxiva je yiqenica da sve wto izlaùu i zastupaju nisu gnoseolowki izumi, mawtaqa, oseçajna talasaqa, neki vid satanskih ili prirodnih veùbaqa istoyqaykog porekla, veç liynosne istine, koje su okusili i doùiveli u savrwenoj istinitosti, koje su uskla$ene sa svetoduhovskim opitom prethodnih svetih otaca, na koji se yesto pozivaju. Sto poglavxa predstavxaju ozakoqeqe vascelog tihovatexskog predaqa, koje sadrùi sve stadijume i stepene boùanstvenih iskustava qihovih svetih pisaca, potvr$ivanih odnosnim upuçivaqima na tihovatexske spise. Qihov znayaj se sastoji u postupnosti i redosledu boùanstvenih iskustava. Svakako je oyigledno da srediwte svih projava boùanstvenog opita svetih Ksantopula predstavxa uglavnom umnosrdayna molitva sa boùanstvenom xubavxu kao vrhunskim zavrwetkom, kojom su bile obuzete qihove svete duwe, wto se odraùava u qihovim najsla$im zapisima i upuçivaqima na duhovnoxubavne izraze Boùanstvenog Pisma. Sastavxayi Dobrotoxubxa nam daju ùivotopisne podatke o blaùenim Ksantopulima. Oni su se voleli i bili kao jedna duwa —u dva tela”. Sveti Simeon Solunski ih naziva —bogoreyitim, bogonosnim, hristonosnim i oboùenim”. Me$utim, mi ne znamo dovoxno o qihovom natprirodnom ùivotu. Ipak, visina qihove svetosti postaje osetna preko qihovih boùanstvenih reyi, koje su xubavno bremenite dejstvima Svetoga Duha. Mi ne znamo ko je koga prevazilazio, powto se sto poglavxa predaju kao zajedniyki plod, u kome postaje duhovno osetna —poskakujuça voda” u qihovim osveçenim srcima. Kao wto je reyeno, sto poglavxa su miomirisni cvet liynog opita svetih. Da bi doneli koristi svojoj braçi u Hristu, kao bratoxubivi, oni su potkrepili svoja poglavxa odnosnim upuçivaqima na razne bogoslove i svete oce tihovatexe. %iveçi sredinom yetrnaestog veka, u kome se, zahvaxujuçi tihovatexskim sporovima, razvilo opwirno duhovno, tihovatexsko i bogoslovsko spisatexstvo, bilo je razumxivo da i sami upotrebe svetoduhovske riznice, koje su potvrdili Sabori iz 1341, 1347. i 1351. godine. Stoga stalno primeçujemo tihovatexsko uyeqe, koje je razvio sveti Grigorije Palama, premda se qegovo ime ne navodi, buduçi da u reyeno vreme jow nisu bili utihnuli odjeci Palaminih protivnika. Sto poglavxa svakako predstavxaju saùetak uyeqa Crkve o tihovaqu u svim qegovim projavama, u yitavom qegovom rasponu, u qegovim odreynim i potvrdnim stranama, od niùih nivoa tihovatexskog obrazovaqa, do krajqih qegovih ishoda, tj. do boùanstvenog sjediqeqa. Premda u qima preovladava struja umnosrdayne molitve, ipak se pruùaju i umozritexni i odricajni [apofatiyki ] sadrùaji, usled yega se viwe puta ponavxaju imena Dionisija Areopagita i Maksima Ispovednika. Ukoliko poseduje Sto poglavxa svetih Ksantopula, tihovatex moùe nezabludivo da do$e do posledqeg svog cixa, wto ne znayi da ne postoje i drugi putevi i drugi prostor razvoja duwevnih sila u saradqi sa Duhom Svetim, koji je psalmopojca nadahnuo is-
DOBROTOXUBXE Ì
269
tinom: Pokazao si mi puteve ùivota (Ps.15,11), koja iskxuyuje iskxuyivost ma kog puta.
270
HILANDARSKI PREVODI
MONAHA KALISTA I IGQATIJA KSANTOPULA POUKA TIHOVATEXIMA U STO POGLAVXA 1. O neophodnosti da jedni druge pouyavamo u dobru Kao yeda svetlosti i naslednike Boùije i sunaslednike Hristove, po obeçaqu Boùanskom nas bi trebalo da nas uyi sam Bog (Jn.6,45), da neizrecivo nosimo u srcu jasnije od plamena ispisani Novi Zavet i da se upravxamo blagim i pravim Duhom, trebalo bi da ùivimo an$elopodobno i da nemamo nikakve potrebe da nas bilo ko uyi: Poznaj Gospoda (Jer.31,34). Me$utim, powto nas sa jedne strane nawe odvajaqe od dobrog i priklaqaqe zlu od mladosti, i sa druge strane - prevara i nepomirxivo neprijatexstvo prema nama xutog velijara [tj. $avola], uye da se, udaxivwi se od spasonosnih i bogotvornih zapovesti, nosimo po duwegubnim provalijama i, wto je ùalosnije od svega, da protiv sebe samih i rasu$ujemo i dejstvujemo, usled yega, po reyi Boùijoj, nema onoga koji razumeva ili traùi Boga, te smo svi, skrenuvwi sa pravog puta, postali nepotrebni (Ps.13,2-3), telesni i bezblagodatni, mi imamo veliku potrebu za uzajamnim podsticaqem na dobro i saradqu u reyenome. 2. Pouke se piwu po molbi nekog brata i kao ispuqeqe otayke zapovesti. Prosi se pomoç Boùija za pisaqe, a yitaocima za razumevaqe i ispuqavaqe proyitanog Powto si ti, yedo nawe duhovno i voxeno, po reyi Gospodqoj, sa ùexom da ispitaw Boùanstvena ùivotvorna Pisma i da postanew nepogrewivo posveçen u qihove tajne, yesto molio od nas nepotrebnih pouku i pisano pravilo na korist sebi, a, moùe biti, i drugima, kako sam govoriw, mi smo konayno smatrali da treba da ispunimo, uz Boùiju pomoç, tvoje pohvalno iskaqe, iz xubavi prema tebi i radi koristi tvoje zaboravivwi na nawu vaspitayicu - leqost i podraùavajuçi tebi u tvom stremxequ ka dobru i tvom neumornom trudoxubxu, a iznad svega ubojavwi se Boùije osude, koja oyekuje svakoga ko skriva svoj talanat, a ujedno i ùeleçi da ispunimo otayku zapovest koju su nam ostavili nawi oci i uyitexi duhovni - naime, da i drugim bogorayitexima [tj. bogoxupcima] poverimo ono yemu smo se od qih nauyili. Bog, pak, Otac xubavi i uopwte svih dobara svewtedri Daro-
271 davac, koji je udexivao reyi i beslovesnim ùivotiqama, neka bi nama, nespretnim i nemim, darovao potrebnu rey kojom bi se otvorila usta nawa na korist onih koji sluwaju, a tebi i onima sa tobom, po reyi tvojoj, neka bi pridodao uho mudro i razumno da sluwa, te da (kao wto mu je drago) nepogrewivo ùivite po reyenome: jer, bez Qega, kao wto je napisano, mi ne moùemo uyiniti niwta duwekorisno i spasonosno (Jn.15,5). I jow: Ako Gospod ne sazida dom, uzalud se muyi graditex (Ps.126,1). 3. Skica nameravane pouke Cix upravxa svakim delom. Naw cix je da po sili svojoj iskaùemo sve wto moùe pomoçi tvome napredovaqu. Tvoj, pak, cix je da sa svom taynowçu usmeriw svoj ùivot saglasno sa onim wto çe biti reyeno. Stoga pre svega drugog treba objasniti na yemu moùemo, gledajuçi na punotu domostroja Hristovog, poloùiti provereni temex zdaqa ùivota, potom zdaqe okonyati i najzad, u svoje vreme ili kako Bog pomogne, postaviti odgovarajuçi krov - sve graditexstvom Duha. 4. Osnovno nayelo pouyavaqa Osnovno nayelo naweg pouyavaqa uz pomoç Boùiju se sastoji ukratko u sledeçoj nameri: neophodno je na svaki nayin i uz sav napor starati se da se ùivi po ukazaqima svih bogotvornih zapovesti Spasitexa, da bi se qihovim ispuqavaqem dowlo opet do savrwenog duhovno-blagodatnog obrazovaqa i obnovxeqa kakvo nam je na poyetku nizawta bilo darovano u svetoj kupexi. Ako ti je draùe, pomenuti dar moùemo odrediti i kao odbacivaqe starog Adama sa qegovim delima i pohotama, kako bismo se obukli u novog i duhovnog, koji je Gospod Isus Hristos, kako govori boùanstveni Pavle: Deyice moja koju opet s mukom ra$am dok se Hristos ne uobliyi u vama (Gal.4,19), i opet: Koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste (Gal.3,27). 5. Slava blagodati svetog krwteqa. Wta je pomrayuje, a wta vaspostavxa O kakvoj se blagodati radi i kako se je udostojavamo, wta je pomrayuje, a wta yisti, objasniçe sveti Zlatoust, koji sija duwom i reyju viwe nego zlato i koji govori: —Odraùavajuçi slavu Gospodqu, mi se preobraùavamo u taj isti lik (2.Kor.3.18). Reyeno je bilo jasnije za verujuçe iz apostolskog vremena, kada su dejstvovali darovi yudotvorstva. Wtaviwe, kad se krwtavamo, nawa duwa, buduçi oyiwçena Duhom, postaje svetlija od sunca, te ne samo da postajemo sposobni da gledamo na slavu Gospodqu, nego i sami primamo od qe izvesno sijaqe. Yisto srebro, leùeçi naspram sunyevih zrakova, i samo ispuwta zrake ne samo od sopstvene prirode nego i od sunyevog bleska. Sliyno i duwa, oyiwçena Duhom Boùijim i postavwi sjajnija od srebra, u sebe prima DOBROTOXUBXE Ì
272 HILANDARSKI PREVODI zrak slave Boùije i sobom odraùava qenu svetlost. Stoga i govori apostol: Odraùavajuçi slavu Gospodqu, preobraùavamo se u taj isti lik iz slave u slavu, tj. iz slave Duha, koja se u nas usexava, u slavu nawu, kojoj priliyi da je od Duha Gospoda”. Newto kasnije on produùuje: —Hoçew li da ti reyeno jasnije i oyiglednije pokaùem na apostolima? Seti se Pavla, yija je odeça imala yudotvorno dejstvo, opomeni se Petra yija je senka pokazivala yudotvornu silu. Da u sebi nisu nosili obraz Cara nebeskog i da qihovo blistaqe nije bilo nedostupno, qihova odeça i senka ne bi pokazivale pomenutu silu. Jer, odeça Cara je strawna i za razbojnike. Hoçew li da vidiw kako i kroz tela proniye qihova unutrawqa svetlost? I pogledavwi na qega [tj. Stefana], kaùe kqiga Dela apostolskih, videwe lice qegovo kao lice an$ela (Dap.6,15). Me$utim, reyeno jow nije niwta u pore$equ sa slavom koja je sijala unutar qega. Jer, ono wto je Mojsije nekada imao na licu svome, oni su nosili u duwi svojoj. I jow mnogo viwe, buduçi da je ono kod Mojsija bilo viwe yulno, a qih [viwe] duhovno. Tela koja imaju sposobnost da primaju i odraùavaju svetlost, buduçi obasjana telima iz kojih izvire svetlost, i sama razlivaju na bliska im tela svetlost koja se odraùava na qima. Sliyno biva i sa vernima. Oni koji reyeno okuse odvajaju se od zemaxskog i misle samo na nebesko. Me$utim, mi pri svemu reyenome moramo gorko da zasteqemo. Jer, udostojivwi se velikog blagorodstva, mi yak i ne shvatamo wta se o qemu govori stoga wto ga ubrzo gubimo, priklaqajuçi se yulnome. Neizreciva i strawna slava ostaje kod nas dan ili dva, a zatim je gasimo, gomilajuçi [na sebe] buru ùivotnih dela i gustim oblacima odbijajuçi qen sjaj” (7. bes. na 2. Pos. Kor.). Na drugom mestu on govori: —Tela ugodnika Boùijih oblaye se u slavu, koja se ne moùe videti [ tj. telesnim] oyima. Neka znameqa i nejasne nagovewtaje reyenoga Bog je blagoizvoleo da pruùi u Starom i Novom Zavetu. Mojsijevo lice je zasjalo velikom slavom, usled yega ga oyi Izraixaca nisu mogle gledati, a u Novom je jow mnogo viwe zasjalo lice Hristovo”. Da li si sada yuo reyi Duha? Da li si poznao silu tajne? Da li si spoznao kakve su muke naweg potpunog duhovnog preporoda u svetoj kupexi [tj. krwtequ]? Kakvi su plodovi, punota i poyasti pobede i koliko stoji u nawoj vlasti da umnoùimo ili umalimo natprirodnu blagodat, tj. da je projavimo ili zatrpamo? Qu zatrpava bura ùivotnih briga i mrak strasti, koji se od qih ra$a i koji joj (sliyno vihoru ili divxem potoku, napadajuçi na nas i potapajuçi duwu) ne daje da odahne ni da pogleda na ono wto je uistinu dobro i blaùeno, za wto je i sazdana. Prebijenu i izmuyenu valovima i dimom yulnih strasti, on duwu pomrayuje
273 i pogruùava u nepriliynosti. Qu [tj. blagodat], pak, projavxuje ono wto je suprotno - wto se ra$a iz bogotvornih zapovesti kod onih koji ne hode po telu, nego po duhu. Jer, reyeno je: Po Duhu hodite i pohotu telesnu neçete yiniti (Gal.5,16). Ona ih, kao duwekorisna i spasonosna, kao po lestvici uzvodi na sam vrh savrwenstva, na najviwi qen stepen, do xubavi koja je - Bog. 6. U svetom krwtequ mi ni za wta dobijamo Boùanstvenu blagodat. Ukoliko je pokrijemo strastima, mi je opet moùemo oyistiti ispuqavaqem zapovesti U boùanstvenom krilu, tj. u svewtenoj kupexi u potpunosti kao dar primamo savrwenu boùanstvenu blagodat. Ukoliko je, me$utim, potom bilo kako (zbog zloupotrebe zemaxskim stvarima ili zbog mnogobriùnosti oko ùivotnih dela) ponovo prekrijemo maglom strasti, mi je kroz pokajaqe i ispuqavaqe bogotvornih zapovesti moùemo nanovo zadobiti i iznova steçi natprirodnu qenu svetlost, te ugledati qeno jasno projavxivaqe. Qeno projavxivaqe se otkriva po meri yovekove revnosti da bude veran veri, ali iznad svega pomoçu i blagovoxeqem Gospoda Isusa Hrista, kako govori sveti Marko: —Hristos, kao savrweni Bog, savrweno daje onima koji se krste blagodat Svetog Duha, koja sa nawe strane ne prima nikakav dodatak, nego se samo raskriva i projavxuje u nama saobrazno ispuqavaqu zapovesti. Ona, naprotiv, u nama razvija veru, sve dok ne dostignemo svi u jedinstvo vere: u meru rasta punote Hristove (Ef.4,13). Stoga, Ukoliko mi newto posle preporoda u nama i dodajemo, ipak je sve Qime i od Qega veç bilo poloùeno u nas”. 7. Onaj ko ùivi po Bogu treba sve zapovesti da vrwi, iako veçi deo delatnosti treba da posveçuje prvima od qih, kao roditexkama ostalih Rekli smo da se poyelo i koren sveg dejstvovaqa koje nam je svojstveno sastoji u ùivotu po spasonosnim zapovestima, dok se granica i plod (koji se od nas oyekuje) sastoji u dolaùequ do savrwene blagodati Duha Svetog, koja nam je u poyetku darovana kroz krwteqe, i koja je, premda je jow u nama (buduçi da se Bog ne kaje za svoje darove, kao wto govori apostol - Rim.11,29), prigqeyena strastima, projavxujuçi se samo kroz ispuqavaqe bogotvornih zapovesti. Stoga nama svakako predstoji da se usrdno postaramo da putem napornog ispuqavaqa svih zapovesti oyistimo skrivenu u nama blagodat Duha i da je projavimo u sebi, kako bi se jasno uvidela. Blaùeni David govori: Svetilnik je nogama mojim rey tvoja i svetlost stazama mojim (Ps.118,105), i: Zapovest Gospodqa je svetla, prosveçuje oyi (Ps.18,9), i: Po svima zapovestima tvojim upravxah se (Ps.118,128). Onaj, pak, ko je legao na grudi Gospodqe govori: Onaj koji drùi zapovesti Qegove u Qemu prebiva DOBROTOXUBXE Ì
274 HILANDARSKI PREVODI i On u qemu (1.Jn.3,24), i: Zapovesti Qegove nisu tewke (1.Jn.5,3). I sam Gospod uyi: Ko ima zapovesti moje i drùi ih, to je onaj koji me xubi; a koji mene xubi, toga çe xubiti Otac moj; i ja çu ga xubiti i javiçu mu se sam (Jn.14,21), i: Ako me neko xubi, rey moju drùaçe, i Otac moj xubiçe qega; i qemu çemo doçi i u qemu çemo se nastaniti (st. 23), i: Ko mene xubi, reyi moje drùi (st. 24). Iznad svega je neophodno postarati se oko prvih i izvornih me$u zapovestima, koje su kao majka ostalih. Qima treba posveçivati najveçi deo truda. I uz Boùiju pomoç, mi çemo bez spoticaqa dostiçi cix koji smo postavili na poyetku dobrog poduhvata i svrhu naweg stremxeqa, tj. projavxivaqe u nama blagodati Svetog Duha. 8. Poyetak svakog bogougodnog poduhvata jeste prizivaqe sa verom imena Gospoda naweg Isusa Hrista, a sa qim i mira i xubavi, koji isijavaju iz qega Poyetak svakog bogougodnog poduhvata jeste prizivaqe sa verom spasonosnog imena Gospoda naweg Isusa Hrista, kao wto je i sam rekao: Bez mene ne moùete yiniti niwta (Jn.15,5), a sa Qim prizivaqe i mira i xubavi. Mir - buduçi da apostol govori da se treba moliti bez gneva i dvoumxeqa (1.Tim.2,8), a xubav buduçi da je Bog xubav… Koji prebiva u xubavi, u Bogu prebiva i Bog u qemu (1.Kor.4,16). Oni (tj. mir i xubav) ne samo da molitvu yine blagoprijatnom, nego se i sami opet iz molitve ra$aju i isijavaju kao neraskidive boùanstvene luye, uzrastajuçi i dolazeçi do savrwenstva. 9. Sa svakom od ove tri zapovesti i sa sve tri zajedno mi dobijamo obixe svih blaga Sa svakom od tri [zapovesti] i sa sve tri zajedno nama se daje i u nama se umnoùava obixe svih dobara. Jer, ukoliko sa verom prizivamo ime Gospoda naweg Isusa Hrista, mi se tvrdo nadamo da çemo dobiti milost i istinski ùivot, koji su u Qemu sakriveni. Pri yestom prizivaqu imena Gospoda naweg Isusa Hrista unutar srca, oni se toye kao iz nekog nepresuwnog boùanstvenog izvora. Mirom koji prevazilazi svaki razum i koji nema granice, mi se udostojavamo pomireqa sa Bogom i sa bliùqima. Xubavxu, pak, yija je slava neuporediva (powto je kraj i glava zakona i proroka i powto se i sam Bog qome naziva) mi se u potpunosti sjediqujemo sa Bogom kroz izgla$ivaqe naweg greha pravdom Boùijom i uz pomoç blagodatnog usinovxeqa, koje divno dejstvuje u nama kroz xubav. Jer, xubav pokriva mnowtvo grehova (1.Pt.4,8). Xubav sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi. Xubav nikad ne prestaje (1.Kor.13,7).
DOBROTOXUBXE Ì
275
10. Gospod naw Isus Hristos ih je u dane spasonosnog stradaqa ostavio uyenicima svojim kao zakxuyne zapovesti i boùanstveno nasle$e, kao uostalom i po Vaskrsequ Kada se pribliùio [dobro]voxnom stradaqu za nas i kad se javio apostolima po Vaskrsequ, kad je imao da se uznese ka Ocu svome po prirodi i nawem po blagodati, kao istiniti i yedoxubivi Otac, sveblagi i najsla$i Gospod naw Isus Hristos je iste [zapovesti ] ostavio svima svojima kao neke posledqe naloge i slatke utehe, kao dragocene i pouzdane, takoreçi, zaloge, ili jow boxe - kao Bogom darovano nasle$e. Kada je nastalo Qegovo spasonosno stradaqe, On je svojim uyenicima saopwtio: I ako wta zaiwtete u ime moje, ja çu uyiniti (Jn.14,14), i: Zaista, zaista vam kaùem da wto god zaiwtete od Oca u ime moje, daçe vam. Do sada ne iskaste niwta u ime moje; iwtite i dobiçete, da radost vawa bude ispuqena (Jn.16,23-24). I opet, On im je posle Vaskrseqa govorio: A znaci onima koji veruju biçe ovi: imenom mojim izgoniçe demone, govoriçe novim jezicima, i ostalo (Mk.16,17). Saglasno sa reyenim saopwtava i devstvenik, Jovan jevan$elist: A i mnoga druga znameqa uyini Isus pred uyenicima svojim koja nisu zapisana u kqizi ovoj. A ova su zapisana da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Boùiji, i da verujuçi imate ùivot u ime Qegovo (Jn. 26,30-31). I sveti apostol Pavle [govori]: Da se u ime Isusovo pokloni svako koleno, i ostalo (Fil.2,10). I u Delima apostolskim je napisano: Tada Petar, ispunivwi se Duha Svetoga, reye qima: Neka je na znaqe svima vama i svemu narodu Izraixevu, da u ime Isusa Hrista Nazareçanina, koga vi raspeste, koga Bog podiùe iz mrtvih, stoji ovaj pred vama zdrav. I newto malo niùe: Jer, nema ni u jednom drugom spaseqa. Jer, nema drugog imena pod nebom danog xudima kojim bismo se mogli spasti (Dap.4,8-12). I opet Spasitex [govori]: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemxi (Mt.28,18). Reyeno je jasno i iz onoga wto je Bogoyovek Gospod rekao apostolima pre Krsta: Ovo sam vam kazao da u meni mir imate (Jn.16,33), i: Ovo je zapovest moja: da xubite jedni druge (Jn.15,12), i: Po tome çe svi poznati da ste moji uyenici ako budete imali xubav me$u sobom (Jn.13,25), i: Kao wto Otac mene xubi, i ja xubim vas; ostanite u xubavi mojoj. Ako zapovesti moje drùite ostaçete u xubavi mojoj, kao wto sam ja odrùao zapovesti Oca moga i ostajem u xubavi Qegovoj (Jn.15,9-10). I po Vaskrsequ se On yesto vidi kako daje mir, javxajuçi se svojim uyenicima i govoreçi: Mir vam (Jn.20,21). Apostolu Petru, kome je poverio prvenstvo nad uyenicima, tri puta je rekao: Ako me xubiw, Petre, viwe od drugih, napasaj ovce moje (up. Jn.21,17), pokazujuçi da je poveravaqe brige o pastvi neko uzdarje za najvatreniju xubav prema Qemu samom (Gospodu Isusu Hristu). Neçe biti daleko od naweg cixa ili naweg predmeta ukoliko neko kaùe da se iz tri navedene vrline ra$aju tri
276 HILANDARSKI PREVODI druga divna ploda, naime: oyiwçeqe duwe, prosveçeqe i duhovna zrelost. 11. U navedene tri, smewtene su sve vrline Onaj ko ushte sa svom paùqom tayno da ispita, naçi çe da na pomenutoj trostrukoj i neraskidivoj vrpci visi Bogom satkana porfira svih vrlina. Jer, ùivot po Bogu jeste neka dragocena zlatotkana nit, u kojoj se jedna vrlina tesno spaja sa drugom i sve se saglawavaju me$usobno, buduçi da sve nazi$uju jedno delo, naime, oboùuju yoveka koji iskreno ùivi sa qima, obogaçujuçi ga kao prstenovima koji se spajaju: spasonosnim prizivaqem najsla$eg imena Gospoda naweg Isusa Hrista sa verom, i, ako hoçew, sa nadom i smireqem, a tako$e i mirom i xubavxu. Oni su uistinu bogonasa$eno trostruko i ùivotodavno drvo, od koga oni koji ga se blagovremeno dotiyu i priyewçuju kao wto treba, sabiraju beskrajni i veyni ùivot, a ne smrt, kao prvosazdani. 12. Dar i poseta Svetog Duha udexuje se vernima od Boga Oca u Hristu Isusu, i u Qegovo sveto ime Dar i poseta Svetog Duha daje se vernima od Boga Oca, Hristom Isusom, u Qegovo sveto ime, kao wto je sam nadboùanski i duwexubivi Gospod Isus Hristos rekao apostolima: Boxe je za vas da ja odem, jer ako ja ne odem, Utewitex neçe doçi k vama; ako li odem, poslaçu ga k vama (Jn.16,7), i: Kada do$e Utewitex, koga çu vam ja poslati od Oca, Duh Istine, koji od Oca ishodi i ostalo (Jn.15,26), i opet: Utewitex Duh Sveti, koga çe Otac poslati u ime moje (Jn.14,26). 13. Sveti oci i Duh Sveti, koji ùivi u qima, prepodobno su nam opredelili da se molimo Gospodu nawem Isusu Hristu i da od Qega iwtemo milost Stoga veoma mudro slavni rukovoditexi nawi i nastavnici, zajedno sa Duhom Svetim koji ùivi u qima, sve nas, a osobito one koji su poùeleli da stupe na popriwte bogotvornog tihovaqa, da se posvete Bogu i odvoje od sveta i sa razumom tihuju, savetuju da se iznad svakog drugog dela i brige najpre Gospodu mole i od Qega iwtu milost sa nesumqivom nadom, imajuçi kao [svoje] neprekidno delo i zanimaqe - prizivaqe svesvetog i najsla$eg imena Qegovog, svagda ga noseçi u umu, u srcu i u ustima, i stalno se prinu$avajuçi da u Qemu i sa Qim i diwu, i ùive, i spavaju, i bde, i hode, i jedu, i piju - i uopwte, u svemu delaju. Jer, u Qegovom odsustvu nam se pribliùava sve wtetno, ne ostavxajuçi mesta niyemu duwekorisnom, a u Qegovom prisustvu se sve protivno progoni i ni jedno dobro ne nedostaje, nego se sve lako ispuqava, kao wto i sam Gospod saopwtava: Ko ostaje u meni i ja u qemu, taj donosi mnogi plod, jer bez mene ne moùete yiniti niwta (Jn.15,5). Sa verom prizvavwi powtovano i za sva-
277 ku tvorevinu strawno ime, koje je iznad svakog imena, i mi nedostojni çemo, uz pomoç Boùiju, podiçi jedra nawe reyi i sa stremxeqem krenuti napred. 14. Onaj ko je poùeleo da bez padaqa u Gospodu hodi putem tihovaqa, pre svega treba sa potpunim odricaqem od svega da izabere i savrweno povinovaqe U ime velikog Boga i Spasa naweg Isusa Hrista, koji je rekao: Ja sam svetlost i ùivot i istina, put i vrata ka Ocu (up. Jn.8,12; 14,6), i: Ako ko u$e kroza me spawçe se, i uçi çe i iziçi çe, i pawu çe naçi (Jn.10,9-10), pazi na ono wto ti govorimo i iskreno savetujemo. Pre svega, izaberi za sebe, po reyi boùanstvenoj, savrweno i nepritvorno povinovaqe i odricaqe. Stoga se sa svom usrdnowçu postaraj da potraùiw i na$ew sebi rukovoditexa i nelaùnog nastavnika (qegova istinitost neka se pokazuje u potvr$ivaqu qegovih reyi kroz svedoyanstva iz Boùanstvenog Pisma), duhonosnog, koji vodi ùivot saglasan sa svojim reyima, visokog u umozrequ [tj. sagledavaqu], smirenog u miwxequ o sebi, u svemu blagonaravnog, i uopwte, po bogopredanim reyima, onakvog kakav treba da bude uyitex u Hristu. Nawavwi ga, i vezavwi se za qega telom i duhom kao oyexubiv sin za ro$enog oca, prebivaj ubuduçe potpuno u qegovim zapovestima, sa qime se u svemu saglawavaj, gledajuçi na qega kao na Hrista, a ne kao na yoveka, odgoneçi od sebe svako neverje i sumqu, kao i svako svoje miwxeqe i samovoxno hteqe. I korak po korak idi za svojim uyitexem, imajuçi potpuno posluwaqe prema qemu bez rasu$ivaqa i imajuçi ga kao neko ogledalo i kao savest svoju. Ukoliko newto protivno nekad u tvoj um i poseje $avo, koji je protivan svemu dobrome, ti od qega odskoyi kao od bluda ili od ogqa, govoreçi mudro protiv obmaqivaya, koji ti potura sliyne misli: —Ne rukovodi rukovo$eni rukovoditexa, nego rukovoditex rukovo$enoga”, i: —Nisam ja nad svojim ocem, veç je on nada mnom dobio pravo su$eqa; nisam ja qemu, veç je on meni postavxen za sudiju”, kao wto [govori] Lestviynik ( up. Lestvica, slovo 4). Stoga, za onog ko je rewio da rastrgne obveznicu svojih grehova i da se udostoji da bude upisan u boùanstvenu kqigu spasavanih, nema proverenijeg nayina [ ka ostvarequ reyenoga] od navedenog obraza ùivota, tj. posluwaqa. Jer, po boùanstvenom Pavlu, Sin Boùiji i Bog naw, Gospod Isus, radi nas postavwi sliyan nama i mudro ostvarujuçi Oyevo blagovoxeqe o nama, i$awe reyenim putem (posluwaqa), i kroz qega se udostoji Oyevog proslavxeqa, tj. zbog uga$aqa Qemu po yovewtvu [svome], buduçi da je unizio sebe i bio posluwan do smrti, yak do smrti na krstu, usled yega i Qega Bog visoko uzdiùe, i darova mu ime iznad DOBROTOXUBXE Ì
278 HILANDARSKI PREVODI svakog imena (Fil.2,8-9). I zar çe se bilo ko drsko usuditi da nerasudxivo kaùe i da se ponada da çe se udostojiti slave Gospoda Boga i Spasa naweg Isusa Hrista i otaykih nagrada ukoliko ne izabere da hodi stazom kojom je iwao Rukovoditex i Uyitex naw Isus Hristos? Jer, ukoliko hoçe da bude kao i uyitex [qegov], uyenik je duùan da nepokolebivo i sa svom usrdnowçu gleda na ùivot i dela rukovoditexa kao na primer i najboxi uzor, i da se prinu$ava da mu u svemu podraùava. I o samom Gospodu nawem Isusu Hristu napisano je da je bio posluwan ocu i majci svojoj (Lk.2,51). I sam je o sebi Spasitex rekao: Nisam dowao da mi sluùe, nego da sluùim (up. Mt.20,28). Da li se, dakle, za onoga ko ùivi drugayije, tj. bez rukovodstva, svojeglavo i samovoxno, moùe misliti da ùivi boùanstvenim ùivotom i saglasno sa Reyju Boùijom? Ni na koji nayin! I Lestviynik govori: —Onaj ko ide bez vodiya lako skreçe sa puta i luta. I onaj ko samovoxno provodi monawki ùivot lako gine, pa makar i poznavao svu svetsku mudrost”. Stoga mnogi (da ne kaùemo - svi) od onih koji ne hode putem posluwaqa i koji ostaju bez saveta uistinu ùaqu veoma malo (premda zbog truda svoga i znoja i mawtaju, kao u snu, da mnogo seju), a neki, avaj, umesto pwenice ùaqu plevu, buduçi da svoj ùivot vode svojeglavo i po samovoxnom mudrovaqu (od yega nema niwta gore). O reyenome svedoyi i Lestviynik, piwuçi: —Vi koji se spremate za popriwte duhovnog ispovedniwtva; vi koji hoçete da na svoj vrat stavite jaram Hristov; vi koji od sada nastojite sa sopstveno breme prebacite na tu$a pleça; vi koji se ùurite da dragovoxno sami sebe prodate u ropstvo, da biste u zamenu dobili pravu slobodu; vi koji plivate podrùavani rukama drugih, kako biste prewli preko ove beskrajne puyine - znajte da ste kroyili na put kratak i kamenit, na kome vreba samo jedna zabluda, koja se zove samovoxa. Onaj ko se samovoxe potpuno odrekao, yak i u stvarima koje mu izgledaju dobre, duhovne, bogougodne, stigao je na cix pre nego wto je i koraknuo. Jer, posluwnost je neverovaqe sebi u svakome dobru do kraja ùivota” (Sl. 5). Stoga i ti, shvativwi razumno, i poùelevwi da se podviùniyki nauyiw dobrom i neoduzimxivom delu (up. Lk.10,4) nebu-usmerenog tihovaqa, sledi dobro ustanovxene zakone, kao wto ti je pokazano, i najpre sveobuhvatno obgrli posluwnost, a zatim i tihovaqe. Nemoj pokuwavati da prekorayiw granice koje su poloùili oci, kao wto je napisano (Priy.22,28), i seçaj se reyenoga: Tewko usamxenome (Prop.4,10). Poloùivwi dobar poyetak temexu, tokom vremena çew postaviti i slavni krov na tvoje duhonosno zdaqe. Kod onog yiji poyetak nije iskusan, kako je neko rekao, i sve ostalo biva klimavo. Naprotiv, kod onog yiji je poyetak opitan, i sve ostalo je blagoxepno i doliyno, premda se ponekad dewava i suprotno, wto uostalom biva po nawoj voxi.
DOBROTOXUBXE Ì
279
15. Obeleùja istinske posluwnosti uz pomoç kojih, ukoliko ih ima, istinski posluwnik prohodi posluwaqe bez padova O reyenom nayinu ùivota reyeno je mnogo tewko razumxivog. Stoga ga i oni koji su ga prihvatili razliyito upraùqavaju. Mi çemo tebi ukazati na neke qegove crte. Ukoliko se reyenih obeleùja budew drùao kao pravila i oslonca, moçi çew da ùiviw sa nepogrewivom ispravnowçu. Moùemo ti reçi, kao wto se nama yini, da istinski posluwnik mora da se drùi pet vrlina. On najpre treba da ima yistu i nelaùnu veru prema (rukovoditexu) svome, te da na qega gleda kao na samog Hrista i da mu se povinuje kao [wto bi se povinovao samome] Hristu, kao wto i govori Gospod Isus: Ko vas sluwa, mene sluwa, i ko se vas odriye, mene se odriye; a ko se mene odriye, odriye se Onoga koji je mene poslao (Lk.10,16), i kao wto uyi apostol: Sve wto nije od vere, greh je (Rim.14,23). Zatim, treba da se drùi istine, tj. da istinstvuje na delu i u reyi i u taynom ispovedaqu pomisli, buduçi da je napisano: Nayelo tvojih reyi je istina (Ps.118,160), i: Istinu traùi Gospod (Ps.31,24). I Hristos govori: Ja sam istina (Jn.14,6), zbog yega je i nazvan samo-istinom. Na treçem mestu, [on ne treba] da tvori svoju voxu. Jer, kako se kaùe, za posluwnika je veliki gubitak i velika wteta kad yini svoju voxu. On svagda mora da odseca svoju voxu dobrovoxno, tj. ne po prinudi svoga oca. Kao yetvrto, on nikako ne treba da protivreyi ili da se prepire stoga wto roptaqe i sva$a nisu svojstveni poboùnima. I svewteni Pavle piwe: Ako li neko misli da se sva$a, mi takvoga obiyaja nemamo, niti Crkve Boùije (1.Kor.11,16). Ukoliko se reyeno zabraquje uopwte svim Hriwçanima, utoliko pre se zabraquje monasima koji daju zavet potpunog povinovaqa u svemu. Prepiraqe i svadxivost proizilaze iz samouverenosti, koju prati neverje i visokoumxe, dok, naprotiv, izbegavaqe prepiraqa i svadxivosti proizilazi iz vernog i smirenoumnog nastrojeqa. I kao peto, on treba da ispuqava vrlinu taynog i iskrenog ispovedaqa svome nastojatexu (rukovoditexu). Mi i na postrigu (dok kao da predstojimo strawnom prestolu Hristovom, pred Bogom i Qegovim svetim an$elima) dajemo, pored drugih obeçaqa, i zavet da çemo za poyetak i kraj (nawih ùexa i dela) imati ispovedaqe tajni srca (pomisli i ùexa). I boùanstveni David je rekao: Ispovedih bezakoqe moje Gospodu i ti si ostavio neyastivost srca moga (Ps.31,5). A Lestviynik [kaùe]: —Rane koje se otkrivaju ne samo wto se ne pogorwavaju, nego se lakwe i leye” (Sl. 4). Onaj ko pet putokaznih vrlina poyne mudro i razumno da ispuqava, bez [svake] sumqe neka zna da veç sada, kao neki zalog, prima sauyesniwtvo u blaùenstvu pravednih. Eto osobina slav-
280 HILANDARSKI PREVODI ne posluwnosti, qenog korena i osnove. A sada poyuj kakve su qene grane, kakav plod i vrh. —Od posluwnosti - smireqe,- govori opet Lestviynik,- od smireqa - rasu$ivaqe, od rasu$ivaqa - prozorxivost” (Sl. 4), wto je veç delo jedinog Boga i izuzetan i natprirodan dar, koji daruje blaùeno oboùenim. Pored reyenog neka ti je poznato da çe po meri vernosti i iskrenosti tvog posluwaqa u tebi izvirati i smireqe, i opet, po meri smireqa - rasu$ivaqe. Isto se moùe reçi i o vrlinama koje daxe slede. Stoga se podvizavaj, koliko imaw sile, da bez spoticaqa idew putem posluwaqa, yime çew se bez skretaqa ustremiti i ka ostalim [vrlinama]. A ukoliko na stazi posluwaqa budew hromao, znaj da ni ostalu duùinu puta koji ti predstoji, tj. ùivota po Hristu, neçew ostvariti dobro i temexito, te neçew biti uvenyan vencem koji se daje pobednicima. Stoga neka ti posluwaqe i qegova gore navedena obeleùja budu kao neki putevo$a, kao neki kompas kojim se koriste moreplovci da bi nawli pravi put, kako bi, gledajuçi na qega bez skretaqa, mogao bezbedno da preploviw veliko more vrlina i da dostignew tiho pristaniwte bestrawça. A ukoliko neka bura i oluja i nai$u na tebe, sve çe se desiti po meri tvog posluwaqa. Istinskom posluwniku ni sam $avo ne moùe uyiniti wtete, kako govore sveti oci. Da bismo ti ukratko pokazali yasnu uzviwenost preslavnog posluwaqa, setiçemo se jow jedne izreke svetog oca. Najsvetliji svetilnik ùivota po Hristu, novi Veseleil nebeske lestvice, opet govori: —Oci odre$uju pojaqe Psalama kao oruùje, molitvu kao bedem, a neporoyne suze kao umivaonik. Blaùenu posluwnost oni shvataju kao ispovedaqe, bez kojeg niko od strasnika neçe videti Gospoda” (Sl. 4). Reyeno je dovoxno, kako nam se yini, da zaista istakne i pohvali preblaùeno posluwaqe putem nepodraùivog obrasca. Doduwe, mi i iz opita moùemo da uvidimo koliko je posluwaqe veliko delo ukoliko obratimo pogled na ono wto se ranije dogodilo, i razmotrimo wta je bio uzrok nawe povrede i smrtnosti. Jer, mi nismo od poyetka bili sazdani u staqu u kome smo sada. I opet, koji je uzrok naweg obnovxeqa i besmrtnosti. Naçi çemo da je uzrok prvog, tj. nawe ozlede bila Adamova samouverenost, samovoxa i neposluwnost, iz kojih se i sastoji zanemarivaqe i prestupaqe boùanstvene zapovesti. Nayelo, pak, drugog, tj. naweg obnavxaqa i netruleùnosti jeste jednovoxnost drugog Adama, Gospoda Boga i Spasa naweg Isusa Hrista sa Bogom Ocem i posluwnost Qemu, od yega i sledi yuvaqe Qegovih zapovesti. Ja ne govorih sam od sebe, govori Spasitex, nego Otac moj koji me posla On mi dade zapovest wta da kaùem i wta da govorim. I znam da je zapovest Qegova ùivot veyni. Wto god, dakle, ja govorim, onako govorim kako
281 mi je rekao Otac (Jn.12,49-50). Kod praoca i svih koji su po qegovom liku, koren i mati svih zala jeste nadmenost. U Novom Bogoyoveku, Isusu Hristu i kod onih koji rewavaju da ùive po Qegovom obliyju, poyetak, izvor i osnova svih blaga, pak, jeste smireqe. Sliyan poredak i yin, kao wto vidimo, neguje i prenebesni, viwi i svewteni svet svih bogolikih an$ela, kao i nawa zemaxska Crkva. I mi se uyimo da verujemo da se oni koji se udaxuju od reyenog osnovnog zakona i biraju da ùive po drskoj samovoxi, odvajaju od Boga i presvetog nebeskog nasle$a i od vasexenske Crkve, usled yega bivaju izgnani i waxu u najkrajqu tamu i adski ogaq. Sliyno çe postradati, smatramo, i lukavi zloyinci, koji su na strani palog danice i zlomisleçi jeretici, tj. brbxivci koji se povremeno javxaju, kao wto opisuju bogopisane reyi, buduçi da se zbog samovoxe i gordosti najùalosnije odstraquju od boùanstvene slave i svewtenog sabora onih koji su blagougodili Bogu. Neko od mudrih je rekao da se suprotno leyi suprotnim. Powto je uzrok svega ùalosnog za nas u nepokornosti i gordosti, a svega radosnog u poviqavaqu i skruwenosti, onaj ko ùeli da ùivi bez sagreweqa treba da prebiva u posluwaqu kod iskusnog i nelaùnog oca, koji je dugotrajnim podvizima stekao poznaqe boùanstvenih stvari i yiji je ùivot ukrawen vrlinama, i da svaku qegovu zapovest i svaki savet smatra glasom i savetom samoga Boga. Jer, spaseqe je, govori mudri, u mnogim savetima (Prop. 11,14), i: Yovek bez saveta je sam sebi neprijatex. Ukoliko je neki od mnogopowtovanih otaca i uspeo da bez reyenog podviga posluwnosti stekne bogotvorno tihovaqe i savrwenstvo u Bogu, radilo se o osobitom otkrivequ Boùijem, wto biva veoma retko. Ono, pak, wto je retko, kao wto je negde napisano, nije zakon Crkve, kao wto ni jedna lasta ne yini proleçe. I ti, verujuçi da je istinsko posluwaqe neka priprema za uzviweno tihovaqe, ostavi ono wto je po osobenom promislu bivalo retko i upravxaj se prema onome wto je opwte za sve propisano sveyasnim ocima, te çew se i ti udostojiti nagrade odre$ene za one koji pravilno ùive. Wta, dakle? Na sluyajan put, neispitan na delu, retko ko rewava da stupi bez pouzdanog predvodnika, kao wto se na more niko ne puwta bez iskusnog krmanowa i kao wto se niko neçe latiti neke nauke ili zanata bez uyitexa koji poznaje stvar. Ko çe se onda usuditi da pristupi izuyavaqu nauke nad naukama i vewtine nad vewtinama, da stupi na tajanstvenu stazu koja vodi Bogu i da se spusti u beskrajno misleno more, tj. u monawki ùivot, koji je sliyan ùivotu an$ela, te da sa samouverenowçu do$e do kraja bez rukovoditexa, bez iskusnog i istinitog krmanowa i uyitexa? Ma ko bio, on zaista vara sebe i pre stupaqa na put DOBROTOXUBXE Ì
282 HILANDARSKI PREVODI veç je zalutao kao onaj ko se nepravilno podvizava. Naprotiv, onaj ko se potyiqava otaykim uputstvima, veç je dowao do kraja, premda ni koraka nije napravio. Jer, odakle bismo inaye mogli znati kako da se borimo protiv tela ili kako da se naoruùamo protiv strasti i demona? Kako çemo se bez qih nauyiti da razlikujemo dobro od r$avog, kada se uz vrline lepe r$ave strasti, koje nekako uvek stoje pored qihovih vrata? Kako çemo bez qih nauyiti da obuzdavamo telesna yula i da, kao strune na guslama, dovodimo u saglasnost duwevne sile? Wtaviwe, kako çemo bez qih moçi da razlikujemo glasove, otkriveqa, nagovewtaje, boùanstvena vi$eqa, te zamke, prelesti i $avolske privide? Jednom reyju, kako çemo se udostojiti da dostignemo do sjediqeqa sa Bogom, da se nauyimo bogotvornim svewtenodejstvima i tajnama bez posveçeqa kroz istinske i prosveçene tajnovoditexe? Zaista, reyeno nikako nije moguçe, nikako, buduçi da vidimo da i izabrani sasud, najblaùeniji Pavle, tj. usta Hristova, svetlost sveta, sunce vasexene, sveopwti uyitex, ùuri ka apostolima da bi zajedno sa qima razmotrio svoju blagovest. A zbog yega? Da kako, govori, ne tryim ili ne tryah uzalud (Gal.2,2 ). [Tako$e], vidimo da i sama Mudrost, Gospod naw Isus Hristos, govori o sebi: Ja sam siwao s neba ne da tvorim voxu svoju, nego voxu Oca koji me je poslao (Jn.6,38). I za Svetog i %ivotvornog Duha On saopwtava da neçe govoriti od sebe, nego da çe govoriti ono wto yuje (Jn.16,13). Gledajuçi na bogotvorno pravilo, koga se drùi sve nebesko i zemno sa trepetom, [setimo se], obuzeti oduwevxeqem i uùasom, nawe nemoçi i leqosti i opasnog poloùaja onih koji se, zbog lakomislenosti i samouverenosti, rewavaju da ùive svojeglavo, tj. bez ikakve glave, na rastrojeqe i pogibao svoju. Zaista je naw podvig strawan. Uz qega su bezbrojni grabxivci, neprestane zasede pirata, bezbrojni brodolomi. Stoga se od mnogih samo nekolicina spasavaju. Me$utim, oni neka putuju kako hoçe, buduçi da çe se svayije delo, kao wto je pisano, ogqem ispitati kakvo je (1.Kor.3,13 ), i: Jer, ti çew svakome dati po delima qegovim (Ps. 61,13). Zapravo, neka ne putuju jednostavno kako hoçe, nego neka hode i ùive kako priliyi. Neka ti Gospod da razboritost u svemu (2.Tim.2,7). A ti i svako ko ùeli da ùivi po Bogu iz izreka Pisma, kao od neke srme, shvativwi svo zlatno i duhovno tkaqe blaùene posluwnosti, potrudi se da, kao wto je ranije ukazano, na$ew sebi nelaùnog i savrwenog uyitexa. A jaka hrana je, po hristonosnom Pavlu, za savrwene, yija su yula navikom izveùbana za razlikovaqe i dobra i zla (Jev.5,14). Traùeçi na reyeni nayin, tj. sa trudom i verom, ti çew bez zablude dostignuti ùexeni cix. Jer, svaki koji iwte, prima; i koji traùi, nalazi; i koji kuca, otvoriçe mu se, govori Boùanstveno Pismo (Mt.7,8). I on (na-
283 $eni uyitex) çe te po redu i poretku svemu priliynom i bogougodnom nauyiti. On çe te dovesti i do jow bogougodnijeg i duhovnijeg, tj. do onoga wto ne moùe svako i wto nije svima dostupno, ukoliko uvidi da se usrdno drùiw umerenosti u svemu, prostote i uzdrùaqa u jelu i piçu, u pokrivalima i odeçi i da se zadovoxavaw onim wto zahteva vreme, wto je priliyno i potrebno, ne traùeçi niwta izliwno, wto razneùuje i nasla$uje yula, kao wto [inaye] postupaju oni koji nerazumno ùive, i koji sami na sebe i na svoje spaseqe podiùu may. Jer, veliki apostol govori: A kad imamo hranu i odeçu, budimo zadovoxni (1.Tim.6,8). Me$utim, ti i od nas ùeliw da se pouyiw i da od nas imaw pismeno izloùeqe svega wto se tiye poyetka, sredine i kraja ùivota u Hristu. Uostalom, Hristos çe pruùiti desnicu svoju da nam pomogne u razrewavaqu tvog pitaqa i mi çemo se potruditi, zidajuçi na preyasnom i savrwenom posluwaqu kao na tvrdoj i nepokolebivoj osnovi mnogoopevani dom yitavog duhovnog zdaqa, tj. bogotvorno tihovaqe. Dakle, oslaqajuçi se na otayke izreke koje su proiznesene od Duhom pokretanih, mi govorimo: 16. Onaj ko iskreno i po Bogu ùeli da tihuje treba pored Pravoslavne vere da se postara da ima i dobra dela, i ostalo a) Spasitex govori: Neçe svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, uçi u Carstvo nebesko, no koji tvori voxu Oca mojega koji je na nebesima (Mt.7,21). Stoga se i ti, voxeni, ukoliko ùeliw bogotvorno tihovaqe (koje onima koji mu iskreno pristupaju daje da i ovde primaju jasne projave Boùijeg Carstva nebeskog, a u buduçem veku jow potpunije i savrwenije) ne samo na golim reyima, nego uistinu i na delu, potrudi da pored Pravoslavne vere posedujew i dobra dela. Daxe, imaj mir sa svim xudima koliko do tebe stoji (Rim.12,18), niyim se ne rasejavaj, nemoj biti mnogobriùxiv, tj. nemoj dozvoliti da tobom ovladaju sujetne brige, budi çutxiv i tih, za sve blagodaran i svestan svoje nemoçi. Iznad svega neka ti oko bude neuspavxivo, bodro i paùxivo prema svemu wto se svakodnevno dewava sa tobom, prema raznim i mnogoobraznim iskuweqima. Bori se sa trpxeqem i velikoduwnowçu sa svakom uznemirenowçu i svakom ùalowçu koja nailazi na tebe. Wto se tiye prvog i drugog, tj. da je pored Pravoslavne vere neophodno da se ukrawavaw i dobrim delima, neka ti nedvosmislen uyitex bude preslavni brat Boùiji, koji govori: Vera bez dela je mrtva, kao i dela bez vere, i: Pokaùi mi veru tvoju bez dela tvojih (Jak.2,26; 18). I pre qega, Nastavnik svih i Uyitex, Gospod naw Isus Hristos je rekao uyenicima svojim: Idite i nauyite sve narode krsteçi ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, uyeçi ih da drùe sve wto sam vam zapovedio (Mt.28,19-20). I (Grigorije) DOBROTOXUBXE Ì
284 HILANDARSKI PREVODI Bogoslov govori da —Bog od svakog krwtenog yoveka oyekuje tri vrline: pravu veru od duwe, zdravoumxe [naravstvenu yistotu] od tela i istinu od jezika”. b) Dvojaka vera
Obrati paùqu [na okolnost] da je vera, po bogopredanim reyima, dvojaka: jedna opwta za sve pravoslavne Hriwçane, u kojoj smo spoyetka primili krwteqe i s kojom çemo najzad i otiçi odavde, a druga - nasle$e retkih xudi, tj. onih koji su kroz ispuqavaqe svih bogotvornih zapovesti svu svoju nadu utvrdili u Gospodu do mere da se, po reyi Gospoda (Mt.11,23), u vreme molitve uopwte ne dvoume u srcu oko onog wto traùe od Boga, nego sa verom iwtu i odmah dobijaju potrebno, dowavwi do staqa da budu po obrazu i podobiju Boùijem i obogativwi se boùanstvenom svetlowçu blagodati. Reyenu jaku veru su blaùeni stekli od yistih dela, odluyno odbacivwi od sebe svako znaqe, premiwxaqe i kolebaqe i svaku brigu i sve, potpuno se pogruzivwi u boùanstvenu opijenost vere, nade i xubavi prema Bogu, izmenivwi se, po boùanstvenom Davidu, dobrom i blaùenom izmenom desnice Viwqega (up. Ps.76,11). O prvoj veri sada nemamo vremena da opwirno govorimo. Me$utim, pogodno je vreme [da pogovorimo] o drugoj, koja se kao neki boùanstveni plod ra$a i cveta od prve. Ona je kao neki koren i glava uzviwenog bogotvornog tihovaqa. —Majka tihovatexa je vera: ako nemaw vere,- govori Lestviynik,- kako çew uopwte biti tihovatex” (Sl. 27)? I boùanstveni David govori: Verovah, zato i progovorih (Ps.115,1), a veliki apostol Pavle saopwtava: Vera je osnov svega yemu se nadamo, potvrda stvari nevidxivih (Jev. 11,1), i: Pravednik çe od vere ùiveti (Jev.10,38). I Spasitex je, kad su ga uyenici molili da im doda vere, rekao: Kad biste imali vere koliko zrno goruwiyno, rekli biste ovome dudu: iwyupaj se i usadi se u more, i posluwao bi vas (Lk.17,6); a drugi put: Ako imate vere i ne posumqate, uyiniçete ne samo ono wto se zbi sa smokvom, nego i gori ovoj ako reyete: digni se i baci u more, dogodiçe se! I sve wto uziwtete u molitvi verujuçi, dobiçete (Mt.21,21-22). Tako$e i prepodobni Isaak piwe: —Vera je istanyanija od znaqa, buduçi da se znaqe odnosi na yulne stvari. Udostojivwi se ùivota koji potresa poboùnost pred Bogom, svi sveti uz pomoç vere prebivaju u nasla$ivaqu natprirodnim ùivotom. Pod reyenom verom ne podrazumevam veru kojom se veruje u razliynost proslavxanih Boùanskih Ipostasi ili u jednu prirodu Boùanstva, koja sve nadvisuje, i u predivni domostroj Ovaploçeqa i primaqe nawe prirode (premda je i sama krajqe uzviwena), nego veru koja sija u duwi od svetlosti blagodati svedoyanstvom uma, koja ukrepxuje srce da bude nepokolebivo u vernosti nadi dalekoj od svake sumqe, koja se ne projavxuje u priklaqaqu sluha uwiju, nego u umo-
285 zrequ duhovnim oyima skrivenih tajni u duwi, tj. blagodatnog bogatstva koje je sakriveno od oyiju sinova ploti, a otkriveno Duhom onima koji se hrane na Hristovoj trapezi, veseleçi se zakonima Qegovim, kao wto je rekao: Ako zapovesti moje drùite poslaçu vam Utewitexa, Duha Istine, koga svet ne moùe primiti… i On çe vas nauyiti svemu (Jn.14,17; 16). On ukazuje yoveku na svetu silu koja obitava u qemu u svako vreme, koja ga uvek pokriva i odbija od qega sve wtetno. Qu duhovni um oseça oyima vere. Ona je sam Utewitex, koji silom vere kao ogqem zapaxuje duwevne sile, te se duwa ustremxuje gore, prenebregava svaku opasnost u nadi na Boga, na krilima vere se podiùe iznad svake vidxive tvorevine, i uvek prebiva kao opijena, u zanesenosti boùanstvenim staraqem o nama i u yistom umozrequ boùanstvene prirode. Jer, dok ne do$e savrwenstvo tajni i dok se ne udostojimo oyiglednih qihovih projavxivaqa, vera izme$u Boga i svetih svewtenodejstvuje neizreciva tajinstva (tj. prima ih, sadrùi i sagledava), kojih neka bismo se, blagodaçu Hristovom, udostojili i mi, ovde - kao sa zalogom, a u Carstvu nebeskom - u samoj stvarnoj istini, zajedno sa onima koji ga xube” (Sl. 28). DOBROTOXUBXE Ì
v) Treba da budew u miru [sa svima]
O treçem, tj. o [neophodnosti] da treba da budew sa svima u miru, silno te podstiyu saveti i izreke blaùenog Davida i reyi hristonosnog Pavla, koje su gromoglasnije od trube. Jedan savetuje: Mir veliki imaju oni koji xube zakon tvoj i nemaju sablazni (Ps. 118,165), i: Sa onima koji mrze mir, bejah u miru (Ps.119,6), i: Potraùi mir i idi za qim (Ps.33,15), a drugi pouyava: Starajte se da imate mir sa svima i svetost, bez koje niko neçe videti Gospoda (Jev.12,14), i: Ako je moguçe, koliko do vas stoji, imajte mir sa svim xudima (Rim.12,18). g) Ne treba da budew rasejan
O yetvrtom, tj. da ne treba da si rasejan, urazumxuje te prepodobni Isaak, govoreçi: —Ukoliko je pohota porod oseçaqa, neka umuknu najzad oni koji uveravaju da imaju mir uma i pri mnogoj i sujetnoj rasejanosti. Sa navedenim meteùqacima nemoj imati opwteqa”. d) Ne treba da budew mnogobriùxiv i nespokojan
O petom, tj. da ne treba da budew mnogobriùxiv i nespokojan ni zbog opravdanih, ni zbog neopravdanih stvari, neka ti kao pouka posluùi ono wto govori Gospod u Jevan$exu: Ne brinite se duwom svojom wta çete jesti, ili wta çete piti; ni telom svojim u wta çete se obuçi. Nije li duwa preteùnija od hrane i telo od odela? Pogledajte na ptice nebeske kako ne siju, niti ùaqu, ni sabiraju u ùitnice… niste li vi mnogo preteùniji od qih? A ko od vas brinuçi se moùe pridodati rastu svome lakat jedan? I za odelo wto se brinete?… Ne brinite se, dakle, govoreçi: wta çemo jesti, ili wta çemo piti, ili yime çemo se odenuti? Jer, sve
286 HILANDARSKI PREVODI ovo neznabowci iwtu; a zna Otac vaw na nebesima da vama treba sve ovo. Nego iwtite najpre Carstvo Boùije i pravdu qegovu, i ovo çe vam se sve dodati. Ne brinite se, dakle, za sutra: jer, sutra brinuçe se za se. Dosta je svakom danu zla svoga (Mt.6,25-28; 31-34). I sveti Isaak govori: —Ukoliko se ne oslobodiw od briga, nemoj traùiti svetlosti u duwi svojoj, niti tiwine i tihovaqa pri raspuwtenosti yula svojih” (Sl. 1). I Lestviynik [govori]: —Mala dlayica uznemirava oko, i mala briga upropawçuje tihovaqe. Tihovaqe je odbacivaqe svih pomiwxaja (na zemaxsko), i odricaqe yak i od briga koje su same po sebi prirodne. Onaj ko je odista postigao tihovaqe, ne misli viwe ni na sopstveno telo. Jer, Onaj ko je obeçao da çe se pobrinuti o qemu, ne laùe” (Sl. 27). $) Treba da budew çutxiv
Poredak slova nas prinu$ava da ti kaùemo i o westom, tj. da treba da budew çutxiv. Govori ti, naime, o [çutxivosti] i sveti Isaak: —Iznad svega zavoli çutaqe stoga wto te pribliùava plodu. Qega jezik ne moùe da izrazi. Najpre se prinu$avamo çutaqu, a zatim se od çutaqa u nama ra$a newto wto privodi samom çutaqu. Neka bi ti Bog dao da osetiw ono wto se ra$a iz çutaqa. I ukoliko poynew da ùiviw reyenim ùivotom, u tebi çe zasijati svetlosti koju ne umem izreçi. Ukoliko na jednu stranu poloùiw sva dela svog (inoykog, tihovatexskog) ùivota, a na drugu çutaqe, naçi çew da çutaqe preteùe na vagi” ( Sl. 41). —Çutaqe je tajna buduçeg veka, a reyi su oru$a ovoga sveta” (Sl. 42). —Onaj ko brani ustima svojim da rasu$uju (da mnogo govore), yuva srce svoje od strasti. A onaj ko yuva srce svoje od strasti, stalno gleda Gospoda” (Sl. 8). I svetom Arseniju je boùanstveni glas dva puta uzakonio: —Arsenije, beùi, çuti, prebivaj u tihovaqu, buduçi da je u qima koren bezgrewnosti” (Izreke otaca). nost)
e) Treba da budew tihovatexski raspoloùen (da voliw usamxe-
I o sedmom, tj. da treba da provodiw tihovatexni ùivot, ubedxivije çe ti ukazati Vasilije Veliki i sveti Isaak. Prvi govori: —Tihovaqe je poyetak oyiwçeqa duwe”, a drugi: —Granica tihovaqa je çutaqe o svemu” [tj. svestrano]. Navedenim reyima je prvi ukratko oznayio poyetak (tihovaqa), a drugi - [qegov] kraj. I u Starom Zavetu je reyeno: Poyinite i poznajte da sam ja Bog (Ps.45,11). I sveti Lestviynik govori: —Prvenstveno delaqe tihovaqa sastoji se u [nameri] da se ne vodi briga ni o yemu zemaxskom, ni dozvoxenom ni nedozvoxenom. Jer, onaj ko otvara vrata dozvoxenim zemaxskim delima, neminovno çe pasti i u nedozvoxena. Drugo delaqe je revnosna molitva, a treçe - neukradxiva delatnost srca. Prirodno je da yovek koji nije nauyio slova ne moùe ni kqige da yita; jow maqe je moguçe da oni koji nisu savladali prvi zadatak, izvrwavaju s razumom ostala dva” (Sl. 27).
287 I opet, sveti Isaak piwe: —Najdraùe delo tihovaqa treba da bude neprestano oyekivaqe smrti. Onaj ko bez reyene pomisli stupa na tihovaqe, ne moùe poneti ono wto smo mi na svaki nayin duùni da trpimo i nosimo” (Sl. 41). DOBROTOXUBXE Ì
ù) Za sve treba da blagodariw Bogu
Dovoxan uyitex za osmo, tj. da za sve treba da blagodariw Bogu, neka ti posluùi boùanstveni apostol Pavle, koji zapoveda: Na svemu zahvaxujte (1.Sol.5,18 ). Qemu dodaj i prepodobnog Isaaka, koji piwe: —Blagodarnost onog ko prima pobu$uje darodavca da pokloni darove veçe od prvih. A onaj ko je neblagodaran za malo, i u velikom je laùxiv i nepravedan” (Sl. 2). I jow: —Posrednik izme$u darova Boùijih i yoveka jeste srce, koje je neprestano pokretano blagodarnowçu, a posrednik izme$u iskuweqa i duwe jeste pomisao roptaqa, koja svagda kruùi u srcu”. Tako$e: —Usta koja svagda blagodare primaju blagoslov od Boga, i u srce koje istrajava u zahvaxivaqu iznenadno silazi blagodat”. z) Treba da si svestan svoje nemoçi
Koliko se veliko blago sabira u onom ko je dostigao do poznaqa svoje nemoçi (wto je deveto po redu), razumeçew ukoliko proniknew u westi Psalam boùanstvenog Davida, u kome se govori: Pomiluj me Boùe jer sam nemoçan (st. 3). I na drugom mestu [on kaùe]: Ja sam crv, a ne yovek, podsmeh xudima i rug narodu (Ps. 21,7). I sveti Isaak govori: —Blaùen je yovek koji poznaje svoju nemoç stoga wto reyeno poznaqe za qega postaje osnova, koren i poyelo svake dobrote. Jer, yim pozna i zaista oseti svoju nemoç, yovek odmah pritewqava duwu u qenoj sujetnoj gordexivosti, koja [inaye] pomrayuje razum, te rizniyi sebi zawtitu” (Sl. 61). I jow: —Yovek koji je dowao do poznaqa svoje mere, dostigao je savrwenstvo smireqa”. i) Neophodno je da odvaùno podnosiw iskuweqa
Posledqi odexak reyi, koja ispuqava nama nameravani broj deset, naznayuje da je neophodno da hrabro podnosiw razna i mnogoobrazna iskuweqa, koja çe te zadesiti i da im se suprotstaviw trpxeqem i muwkowçu. Poyuj, dakle, wta je napisano u Svetom Pismu. Hristonosni Pavle govori: Jer, ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef.6,12), i jow: Ako li ste bez karaqa, koje su svi iskusili, onda ste kopilad a ne sinovi (Jev.12,8), a tako$e: Jer, koga xubi Gospod, onoga i kara, i bije svakoga sina koga prima (st. 6). I misao brata Boùijeg, Jakova, u prvoj glavi qegove Poslanice, [istiye]: —Yovek bez iskuweqa jeste neiskusan”. Sveti Ilija Ekdik govori: —Nijedan Hriwçanin koji ispravno veruje u Boga ne treba da se predaje nemarnosti, nego da uvek oyekuje iskuweqa i da je gotov da ih prima, kako se ne bi, kada nai$u, smuçivao i smatrao ih neobiynim, nego kako
288 HILANDARSKI PREVODI bi sa blagodarnowçu pretrpeo teùinu skorbi, seçajuçi se wta peva sa prorokom: Iskusi me Gospode i ispitaj (Ps.25,5), i jow: Kazna tvoja çe me najzad ispraviti (Ps.17,36). Obrati paùqu - nije rekao: Kazna tvoja çe me oboriti, nego: Najzad çe me ispraviti” (Cvetnik). Nemoj traùiti uzroke iskuweqa i odakle dolaze, nego se samo moli da ih blagodarno podnesew, kao wto govori sveti Marko: —Kada nai$e iskuweqe, nemoj traùiti zbog yega ili radi yega je naiwlo, nego (se pobrini) da ga blagodarno i nezlopamtxivo podnesew” (O opravdaqu delima). I jow: —Nema yoveka koji bi mogao da ugodi Bogu bez iskuweqa. Stoga treba blagodariti Bogu za svaki skorbni sluyaj”. Tako$e: —Svaka ùalost izobliyava nastrojeqe nawe voxe, tj. da li se nagiqe na desno ili na levo. %alost koja se desi naziva se iskuweqem stoga wto podvrgava ispitivaqu skrivena raspoloùeqa onoga ko je trpi”. Sveti Isaak pored mnogog drugog govori: —Iskuweqe je korisno za svakog yoveka. Jer, ukoliko je bilo korisno za Pavla, neka se svaka usta zatvore i sav svet neka bude kriv Bogu (Rim.3,19). Podviùnici se iskuwavaju da bi newto dodali svome bogatstvu, slabi - da bi se sayuvali od wtetnog, spavalice - da bi se probudili, daleki - da bi se pribliùili Bogu, svoji Bogu (domaçi Boùiji, tj. oni koji su u domu) - da bi sa smelowçu prebivali u Qemu. Sin koji se nije izveùbao (u podnowequ tewkoça) ne prima na korist svoje bogatstvo iz doma oca svoga. Zbog yega Bog najpre iskuwava i muyi, a zatim otkriva dar blagodati? Slava Gospodu koji nas gorkim lekarstvima vodi u sladost zdravxa! Nema yoveka koji ne trpi u vreme uyeqa i nema onoga kome ne izgleda gorkim vreme u kome pije od otrova iskuweqa. Bez qih je nemoguçe steçi snaùni (duwevni) sastav. Ali, mi nemamo sile [yak] ni da ih pretrpimo. Jer, kako bi glina, koja je blato, mogla imati snage da podnese nailazak vode, kad je boùanstveni ogaq ne bi uyinio krepkom? Ukoliko se sakrijemo pod igo voxe Boùije, i ukoliko se sa smireqem i neprestanom ùexom budemo molili, mi çemo kroz trpxeqe i sve ostalo steçi u Hristu Isusu, Gospodu nawem” (Sl. 37). I u Kqizi Mudrosti Siraha je reyeno: Yedo, ako pristupaw da sluùiw Gospodu, pripremi duwu svoju na iskuweqe… i pretrpi i nemoj biti brz u vreme probe (Sir.2,1-2). Treba se nadati na Boga i od Qega oyekivati korist
Kotvu nade (Jev.6,19) utvrdi u Bogu, koji nas moùe spasti i od Qega oyekuj prekid iskuweqa u odgovarajuçe vreme. Jer, kao wto govori apostol: Veran je Bog koji vas neçe pustiti da se iskuwate veçma nego wto moùete, nego çe uyiniti sa iskuweqem i kraj (1.Kor.10,13). Posluwaj wta jow govori Pismo: Nevoxa gradi trpxeqe, a trpxeqe iskustvo, a iskustvo nadu, a nada ne posti$uje (Rim.5,3-5). Ko pretrpi do kraja, taj çe se spasti (Mt.24,13). Trpxe-
289 qem svojom spasavajte duwe svoje (Lk.21,19). Svaku radost imajte, braço moja, kada padnete u razliyna iskuweqa, znajuçi da kuwaqe vawe vere gradi trpxeqe, a trpxeqe neka usavrwuje delo, da budete savrweni i potpuni bez ikakvog nedostatka… Blaùen je yovek koji pretrpi iskuweqe jer kad bude oproban primiçe venac ùivota koji Gospod obeça onima koji ga xube (Jak.1,2-4; 12). Stradaqa sadawqega vremena nisu niwta prema slavi koja çe nam se otkriti (Rim.8,18). Trpeçi potrpeh Gospoda, i obrati na me paùqu, i usliwa moxeqe moje; i izvede me iz rova muyeqa i iz muxa blata, i postavi na kamen noge moje, i upravi stope moje; i stavi u usta moja pesmu novu, odu Bogu nawem (Ps.39,1-4). I blaùeni Simeon Metafrast piwe: —Duwa koja je vezana uzama xubavi prema Bogu ni u wta ne smatra stradaqa, nego se nasla$uje ùalostima i cveta u zlopaçequ. I kada uopwte ne strada za Xubxenog, ona jow viwe strada i beùi od utehe kao od muke”. 17. O dvojakom strahu Boùijem: poyetnom i savrwenom Neçemo se oleqiti da sada kaùemo i o dvojakom strahu Boùijem, buduçi da sveti oci, u poretku vrlina, strah stavxaju posle vere. DOBROTOXUBXE Ì
O prvom strahu Boùijem - poyetnom
Znaj, xubxeni moj, da je strah dvojak: jedan poyetnika, a drugi - savrwenih. O prvom strahu je napisano: Poyetak mudrosti je strah Gospodqi (Ps.110,10; Priy.1,7); pri$ite yeda, poyujte me, i strahu Gospodqem çu vas nauyiti (Ps.33,12); strahom Gospodqim se svako uklaqa od zla (Priy.15,27), i: Gde je strah, postoji i vrweqe zapovesti. I prepodobni Isaak govori: —Strah Boùiji je poyetak vrline. Qega smatraju porodom vere. On se seje u srcu kada se um odvoji od svetske sujete, kako bi svoje razbijene misli sabrao od rasejanosti neprestanim udubxivaqem u buduçe vaspostavxaqe svega” (Sl. 1). [On ] tako$e [kaùe ]: —Poyetak istinskog ùivota u yoveku jeste strah Boùiji. On, pak, ne moùe prebivati u duwi istovremeno sa rasejanim mislima”, i jow: —Postavi mudro kao osnovu svog ho$eqa strah Boùiji, te çew za malo dana stati pred dveri Carstva, ne lutajuçi po putu”. O drugom, savrwenom strahu Boùijem
O drugom ili savrwenom strahu Boùijem je reyeno: Blaùen je yovek koji se boji Gospoda i koji se mnogo trudi oko zapovesti Qegovih (Ps.111,1); blaùeni su svi koji se boje Gospoda, koji idu po Qegovim putevima (Ps.127,1); bojte se Gospoda svi sveti Qegovi, jer nema nedostatka onima koji ga se boje (Ps.33,10); tako çe se blagosloviti yovek koji se boji Gospoda (Ps.127,5); strah Gospodqi je yist, traje doveka (Ps.18,10 ). I sveti Petar Damaskin piwe: —Obeleùje prvog straha jeste mrùqa prema grehu i gnev prema qemu, kao wto se yovek gnevi na zver koja ga je ujela. Obeleùje, pak, savrwenog straha jeste voleti vrlinu i bojati se kolebivosti, buduçi da nema yoveka koji bi bio nepromeqiv. Stoga smo u
290 HILANDARSKI PREVODI ovom ùivotu duùni da se pri svakom delu bojimo prevrtxivosti” (Kq. 2, Sl. 3). Stoga se i ti, razumno sluwajuçi, potrudi da zajedno sa svim ukazanim vrlinama neprestano u sebi drùiw kao wto priliyi i prvi strah. Jer, on je kao neka skrivnica i spremiwte svakog dobrog dela, yak najkrepkije. Istrajavajuçi u qemu, uvek çe ti stope biti upravxene na vrweqe svih zapovesti Gospoda naweg Isusa Hrista. Pruùajuçi se daxe reyenim putem, steçi çew i savrweni strah, yisti, zbog xubavi prema vrlini, po milosti blagog Boga naweg. 18. Ukoliko vreme zahteva, mi za zapovesti i za veru Gospoda naweg Isusa Hrista ne treba ni ùivot da wtedimo Uz reyeno, treba da znaw da za ùivotvorne zapovesti i veru Gospoda naweg Isusa Hrista mi treba, ukoliko vreme zahteva, rado da izgubimo i samu duwu svoju, tj. da ne powtedimo ni ùivot svoj, kao wto i sam Gospod Isus Hristos govori: Ko izgubi ùivot svoj mene radi i jevan$exa onaj çe ga sayuvati (Mk.8,35), nesumqivo i bez premiwxaqa verujuçi da je i vaskrseqe i ùivot i sve wto je spasonosno - sam Bogoyovek Isus Spasitex, kao wto je sam rekao: Ja sam vaskrseqe i ùivot; koji veruje u mene ako i umre, ùiveçe. I svaki koji ùivi i veruje u mene neçe umreti vavek (Jn. 11,25-26). I jow: Jer, Bog tako zavole svet da je Sina svog Jedinorodnog dao, da svaki koji veruje u Qega ne pogine, nego da ima ùivot veyni (Jn.3,16), i tako$e: Ja do$oh da ùivot imaju i da ga imaju u izobixu (Jn.10,10). Prebivajuçi u pomenutoj nastrojenosti i zaboravxajuçi prowlo, te pruùajuçi se ka buduçem, kao wto je reyeno (Fil.3,13), tryi sa Hristom Isusom Gospodom nawim svojim putem, ne obaziruçi se nazad (Lk.9,62). Sada je, kako nam se yini, prikladno da se izloùi izvesni prirodni nayin ulaùeqa u srce paùqom putem disaqa blaùenog Nikifora, buduçi da potpomaùe usredsre$ivaqu pomisli uma. Navevwi svedoyanstva mnogih svetih otaca o unutarqem ùivotu, podviùnik najzad i sam govori sledeçe: 19. Prirodni nayin ulaùeqa u srce paùqom kroz disaqe sa izgovaraqem molitve: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me. Pomenuti postupak mnogo pomaùe usredsre$ivaqu pomisli uma —Poznato ti je, brate, kako diwemo: udiwemo vazduh i izdiwemo ga. Na reyenome se drùi telesni ùivot i od qega zavisi toplota tela. Dakle, sevwi u svoju tihovatexsku keliju, saberi svoj um i putem disaqa ga uvedi unutra, prinu$avajuçi ga da zajedno sa vazduhom koji udiwew u$e u srce. U qemu ga i zadrùi. Drùi ga, ali ga ne ostavxaj da çuti i da je bez posla, nego mu daj
DOBROTOXUBXE Ì
291
sledeçu molitvu: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me. Neka mu ona bude neprestano delo i neka ga nikad ne ostavxa. Jer, ona ga, yuvajuçi ga od mawtaqa, yini nedostupnim za demonske napade, uzvodeçi ga do boùanstvene yeùqe i xubavi. Me$utim, brate, uzmi na sebe trud da svoj um priuyiw da ne izlazi brzo iz srca. U poyetku çe mu biti veoma tesno u unutrawqoj zakxuyanosti, ali çe zatim, powto se navikne, izgubiti sklonost da se kreçe po spoxawqim predmetima. Jer, Carstvo Boùije je u nama. Onome ko ga unutra ugleda i oseti putem yiste molitve, sve spoxawqe postaje neprivlayno i gubi svaku vrednost. Qemu unutra veç nije tuùno i ùalosno. Yovek koji je dugo bio izvan kuçe po povratku ne zna wta çe od radosti wto vidi ùenu i decu. I um, iz rasejanosti opet se sjedinivwi sa duwom, postaje pun neizrecive sladosti i radosti”. Eto wta je izrekao blaùeni otac, imajuçi nameru da nauyi um da se, pod uticajem prirodnog nayina, paùqom vrati u sebe od svog uobiyajenog lutaqa, zarobxenosti ili mawtaqa, te da se kroz paùqu ponovo sjedini sa samim sobom, objedinivwi se sa molitvom. Sa molitvom on silazi u srce i u qemu stalno prebiva. Kao objawqeqe reyenog neko drugi od bogomudrih, opitom navikavwi na svewteno delaqe, navodi sledeçu primedbu: 20. Jow o prirodnom nayinu prizivaqa Gospoda Isusa Hrista zajedno sa disaqem Onaj ko ùeli da se nauyi reyenom delaqu treba da zna da çemo, priuyivwi svoj um da zajedno sa ulaùeqem vazduha ulazi unutra, iz opita saznati da moùe pristupati ulaùequ samo ukoliko odbaci svaku pomisao, nayinivwi se usamxenim i nagim i ostajuçi bez ikakvog drugog seçaqa izuzev prizivaqa Gospoda naweg Isusa Hrista. Izlazeçi, naprotiv, i okreçuçi se spoxawqem, on se odmah rasejava mnogorazliynim seçaqima. 21. I sveti Zlatoust uyi molitvi u srcu sa reyima: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me. I veliki Zlatoust govori: —Molim vas, bratijo, nikada nemojte naruwavati i zanemarivati pravilo reyene molitve”. A newto kasnije [on kaùe]: —Monah je duùan bilo da jede, bilo da pije, sedi ili sluùi, putuje ili newto drugo dela - da neprestano izgovara: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me, kako bi ime Isusa Hrista, silazeçi u dubine srca, smirilo zmiju koja drùi tamowqe pawqake, a duwu spaslo i oùivotvorilo. Neprestano, naime, budi sa imenom Gospoda Isusa, da bi srce progutalo Gospoda i Gospod srce, i da dvoje budu jedno”. I opet, [on govori]: —Nemojte odvajati srce svoje od Boga, nego prebivajte sa Qim. Svoje srce uvek yuvajte seçaqem na Gospoda Isusa Hrista,
292 HILANDARSKI PREVODI sve dok se ime Gospodqe ne ukoreni u qemu i dok ne poyne da misli jedino o [nayinu] kako da se Hristos proslavi u qemu”. 22. Svedoyanstva svetog Lestviynika i Isihija o istome I Lestviynik tako$e govori: —Isusova molitva neka se sjedini s disaqem tvojim, te çew videti kakva je korist od tihovaqa” (Sl. 27). Tako$e i sveti Isihije govori: —Ukoliko istinski ùeliw da stidom pokrijew pomisli, da blagoduwno tihujew i bez truda budew trezvouman srcem, neka se uz tvoje disaqe prilepi molitva Isusova, te çew za malo dana reyeno videti na delu” (pogl. 182).
23. Onaj ko ùeli da je misleno trezvouman, naroyito poyetnik, treba da, radi podesnijeg bavxeqa molitvom, ùivi u tihovatexskoj i mraynoj keliji, stoga wto se u qoj um i razum na prirodan nayin sabiraju Kao glavno i davno uzakoqeno [delo] veliki sveti oci (wto je oyigledno iz svedoyanstava na koja smo ukazali) navode nayin molitve, razmiwxaqa i trezvoumxa u Gospodu nawem Isusu Hristu, Sinu Boùijem uz [koriwçeqe] Qegovog svetog i spasonosnog imena. Silazeçi zajedno s disaqem unutar srca, treba od Qega iskati milosti. Oni dodaju jow i napomenu da uvek, a naroyito u vreme ustanovxeno za molitvu, svaki onaj ko se trudi da je misleno trezvouman u srcu (utoliko pre poyetnik), treba da se sakrije u tihu i mraynu keliju, kao wto o pomenutom blaùenom delaqu boùanstveni oci i uyitexi tajnovode i zapovedaju. Gledaqe i posmatraqe oyima onoga wto se vidi i opaùa obiyno rasejava i razvlayi misli. Me$utim, u tihoj i mraynoj keliji, kao wto je reyeno, misli prestaju da lutaju i mnoùe se, a um se, hteo ne hteo, postepeno utiwava i sabira u sebe, kao wto govori sveti Vasilije: —Um se vraça u sebe ukoliko se ne rasejava spoxawqim i ukoliko se kroz yula ne rasipa po stvarima sveta”. 24. Izbegavaqe lutaqa uma pre svega podaruje Gospod naw Isus Hristos, ukoliko se Qegovo sveto ime priziva u srcu. Prirodni, pak, nayin silaùeqa u srce putem disaqa, usamxivaqe u tihovatexskom i tamnom mestu i sve ostalo samo na izvestan nayin potpomaùe prizivaqe Viwe od svega, pomenuti podvig se uspewno vrwi umom uz sadejstvo boùanstvene blagodati, uz srdayno, yisto i nerasejano prizivaqe Gospoda naweg Isusa Hrista, a ne jedino prirodnim nayinom silaùeqa u srce putem disaqa ili usamxivaqem u tihom i tamnom mestu. Nikako!
293 Sveti oci su reyeno smislili jedino stoga wto potpomaùe sabiraqe misli, vraçaqe uma od obiynog lutaqa ka sebi samom i usredsre$ivaqe qegove paùqe, kao wto je kazano ranije. Od qih (od sabranosti misli i usredsre$ivaqa paùqe) um poyiqe neprestano da se moli yisto i bez lutaqa, kao wto govori sveti Nil: —Paùqa koja traùi molitvu, najzad çe je naçi, buduçi da posle paùqe viwe nego bilo wta drugo dolazi molitva, za koju treba da imamo najveçe usr$e” (pogl. 179). Eto kako treba gledati na pomenutu stvar. Ti, pak, yedo, ùeleçi ùivot, i voleçi da vidiw dobre dane, i u telu ùivi kao bestelesni, drùeçi se sledeçeg pravila i ustava. 25. Kako tihovatex treba da provodi vreme od veyeri do bu$eqa od sna Po zalasku sunca, prizvavwi u pomoç sveblagog i svesilnog Gospoda Isusa Hrista, sedi na stoliyicu u tihoj i tamnoj keliji i, sabravwi um od uobiyajenog lutaqa i rasejanosti, putem disaqa tiho ga svedi u srce, drùeçi molitvu: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me! Sjediqene sa disaqem nekako uvodi i molitvene reyi, kao wto govori Isihije: —Sa svojim disaqem sjedini trezvoumxe i ime Isusovo, i neodstupno seçaqe na smrt, i smireqe. Jer, i jedno i drugo donosi veliku korist” (pogl. 189). Uz molitvu, osim reyenog, treba da imaw i seçaqe na sud i nagradu za dobra i r$ava dela, sveduwno se smatrajuçi grewnijim od svih xudi i neyistijim i od samih demona. Pomiwxaj da çew stoga najzad biti veyno muyen u adu. Ukoliko ti pri nekoj od reyenih pomisli do$e skruwenost, play i suze, potrudi se da istrajew na qoj sve dok suze ne pro$u same od sebe. Ukoliko se, pak, jow nisi udostojio dara suza, prihvati podvig i moli se sa smirenoumxem da ih steknew, buduçi da se qima yistimo od strasti i skverni i postajemo sudeonici spasonosnih raspoloùeqa, kao wto govori Lestviynik: —Vatra proùdire slamu. I yista suza sagoreva svaku prxavwtinu, mislenu i vidxivu” (Sl. 7). I drugi otac govori: —Onaj ko hoçe da se opere od r$avosti svoje, neka koristi play. I ko ùeli da stekne vrline, neka ih stiye playem. A ukoliko nemaw skruwenosti, znaj da posedujew sujetu, koja duwi ne daje da se skruwi”. Ukoliko suze ne do$u, ti, pazeçi na reyene pomisli, posedi sa molitvom oko yas, te ustani i propevaj sa paùqom malo poveyerje. Potom opet sedi i drùi se prethodne molitve koliko imaw snage, yisto i bez rasejanosti, bez ikakve brige o bilo yemu, bez ikakve pomisli i mawtaqa, sa potpunim trezvoumxem, oko pola yasa. Najzad, znamenovavwi se yasnim i ùivotvornim krstom, a tako$e i postexu svoju, sedi i stupi u razmiwxaqe o buduçem nasla$ivaqu i muyequ, o nepostojanosti i laùnosti svega vremenskog, o iznenadDOBROTOXUBXE Ì
294 HILANDARSKI PREVODI nom nastupaqu smrti, tj. opwteg udela, i o strawnom posmrtnom i predsmrtnom ispitivaqu. Seti se ukratko svih svojih sagreweqa i toplo isprosi oprowtaj za qih, sa svom taynowçu razmotrivwi kako si proveo prohujali dan. Zatim legni na postexu svoju, drùeçi se molitve, po reyi onoga koji kaùe: —Sa molitvom Isusovom i usni i spavaj”. Odspavaj pet ili west sati. Uopwte, spavaqe podewavaj sa duùinom noçi. 26. Kako, ustavwi od sna, vreme provoditi do jutra Probudivwi se iz sna, najpre uznesi slavu Bogu. Prizvavwi ga za zastupnika, zapoyni svoje najglavnije delo, tj. da se moliw u srcu bez mawtaqa i yisto. U molitvi provedi oko jednog yasa. Um sam po sebi veçinom biva tih i tihovatexni, a mi imamo zapovest da prvine i ono najboxe prinosimo Bogu na ùrtvu, tj. da svoje prve misli u yistoj srdaynoj molitvi neumorno prostiremo pred Gospoda naweg Isusa Hrista. Sveti Nil govori: —Onaj ko uvek sve svoje prve misli kao zreli plod prinosi Bogu, priprema [teren] da mu molitva bude usliwana” (pogl. 126). Potom propevaj polunoçnicu. Ukoliko, pak, ne buduçi jow postojan u savrwenom tihovaqu, ne moùew da zapoynew kako smo rekli iz jednog ili drugog razloga (wto se yesto dewava sa onima koji tek zapoyiqu reyeno delaqe, a ponekad, premda retko, i onima koji su uznapredovali, ali jow nisu dostigli savrwenstvo - buduçi da samo savrweni sve mogu u Hristu koji im daje moç - Fil.4,13) ti, ustavwi od sna i uspostavivwi, koliko ti je moguçe, bodro trezvoumxe, otpoj najpre polunoçnicu sa paùqom i razumevaqem onoga wto se poje. Potom sedi i moli se u srcu yisto i nerasejano, kako je pokazano, jedan yas, ili boxe - koliko ti da Darodavac dobara. Lestviynik govori: —Veçi deo noçi posveti molitvi, a maqi deo pojaqu Psaltira. Daqu, pak, prikupxaj snagu za borbu” (Sl. 27). Ukoliko i nakon podviùniykog prinu$avaqa jow uvek budew savla$ivan oteùalowçu i razleqenowçu sna, ustani i napregni se, sve se drùeçi molitve i starajuçi se kako znaw da se dovedew do bodrog staqa (sveti Isaak: —Iza$i napoxe i prowetaj”). Potom sedni i pomoli se kao wto je napisano, uvek sa marxivowçu se starajuçi da sa yistom molitvom besediw sa yistim Bogom. Zatim ustani i razumno otpevaj westopsalmije, pedeseti Psalam i neki kanon. Potom opet sedi i sa bodrim trezvoumxem se iskreno pomoli pola yasa. Ustavwi opet, otpevaj hvalitne [stihire], obiyno slavoslovxe i prvi yas. Zatim satvori otpust. Ono wto yitaw izgovaraj glasno koliko je potrebno da yujew svojim uwima, buduçi da je zapove$eno da Bogu prinosimo plod usana. Iz sve duwe i svom miwxu blagodari yovekoxubivog
295 i premudrog Boga, koji se brine o nama i koji nas je po bezmernoj milosti svojoj udostojio da uspewno pre$emo puyinu prowle noçi i da vidimo svetlo popriwte danawqeg dana. Pomoli se toplo da daruje da bezbedno pro$emo i mraynu i svirepu buru demona i strasti. 27. Kako treba ùiveti od jutra do obeda Od jutra do obeda, sav se u celini prepustivwi jedinome Bogu i Qemu se molivwi sa skruwenim srcem kako bi ti, nemoçnome, leqivom i bezbriùnom, bio Pomoçnik, postaraj se, prema silama, da sve vreme provedew u yistoj srdaynoj molitvi bez mawtaqa i yitaqu. Yitajuçi ustanovxeno iz Psaltira, Apostola i Svetog Jevan$exa, trudi se da stojiw, kao uostalom i pri proiznowequ molitava Gospodu Isusu Hristu i Preyistoj Bogorodici. Ostala yitaqa iz Svetog Pisma moùew vrwiti sedeçi. Zatim, u odre$eno vreme, sa paùqom otpoj uobiyajene yasove, koje su sveti oci premudro ustanovili, sa svom silom i duwom odbijajuçi leqost, tj. uyitexicu svega r$avog. Zajedno sa strastima, izbegavaj i povode za qih, ma kako mali i neznatni izgledali. 28. Neophodno je izbegavati leqost. I onaj ko tihuje treba da yuva crkveno predaqe Sveti Isaak govori: —Yuvajte se, voxeni, leqosti, u kojoj se krije prava smrt. Bez qe monah ne moùe da padne u ruke onih koji pokuwavaju da ga zarobe. U onaj dan Bog nas neçe osuditi zbog Psalama i zbog propuwtenih molitava, nego stoga wto se qihovim propuwtaqem otvara ulaz demonima. A oni, nawavwi prolaz, ulaze i zatvaraju vrata nawih oyiju. Potom nas oni nasilniyki ispuqavaju svakim neyistotama, koje nas podvrgavaju boùanstvenoj osudi i najstroùoj kazni. I mi postajemo robovi zbog propuwtaqa maloga, wto je Hrista radi trebalo smatrati dostojnim velikog staraqa, kao wto je napisano: »Onaj ko svoju voxu ne potyiqava Bogu, pada pod igo Qegovog protivnika«. Stoga ono wto izgleda kao neznatno ti smatraj stenom protiv onih koji nameravaju da nas zarobe. Qegovo vrweqe u keliji su radi zawtite naweg ùivota mudro ustanovili oni koji su uspostavili crkveni poredak. Oni koji nemaju mudrosti qegovo izostavxaqe smatraju nevaùnim, ne uzimaju u obzir wtetu koja od qega dolazi. Me$utim, kod qih je i poyetak puta i sredina u stvari neobuzdana sloboda, koja je majka strasti. Stoga je boxe podviùniyki se prinu$avati na ispuqavaqe i onog neznatnog, negoli qegovim propuwtaqem davati mesto grehu. Jer, kraj jadne slobode jeste ùestoko ropstvo” (Sl. 71). Newto kasnije on opet kaùe: —O, kako su slatki strasni podsticaji. Dewava se da ponekad poneko i moùe da odseye DOBROTOXUBXE Ì
296 HILANDARSKI PREVODI strasna dela, te da udaxavaqem od qihovih predmeta u sebe unese neki mir, obradovavwi se pokojem od qih. Me$utim, on ne moùe da zaustavi strasne podsticaje. Stoga mi i nenamerno trpimo iskuweqe. Tj. mi se ùalostimo zbog strasti (koje ustaju), ali volimo odugovlayeqe qihovih podsticaja ili strasnih slasti. Mi greh ne ùelimo, ali sa nasla$ivaqem prihvatamo podsticaje koji nas privode qima. Stoga oni za nas postaju uzroynici za greh na delu. Onaj ko voli strasne slasti, po nuùdi im se potyiqava, te i bez svoje ùexe postaje rob strasti. Prestaçe da grewi [samo] onaj ko mrzi svoje grehe, i dobiçe oprowtaj onaj ko najpre ispovedi svoja sagreweqa. I prvo sluùi kao uzrok istinskog smireqa, a drugo - skruwenosti, zbog stida koji se ra$a u srcu” (Sl. 71). On jow [kaùe]: —Jedini neoprostivi greh jeste onaj zbog koga se ne kajemo” (Sl. 2). Uostalom, o reyenome je dovoxno. Powto otpojew navedene yasove, sedi i jedi, drùeçi i za vreme jela molitvu kako bi, po zapovesti, blagodaçu Boùijom dowao do navike da se neprestano moliw. Me$utim, neka rey o hrani, koja, po neizrecivoj premudrosti Sazdatexa, podrùava telo unekoliko sayeka. Najpre iznesimo rey o hrani koja ukrepxuje i oùivxava duwu, tj. o svewtenoj i bogotvornoj molitvi po svetim ocima, wto je potpuno ispravno s obzirom da je duwa dragocenija od tela. 29. O molitvi i o neophodnosti da se svagda molimo Nawe telo, po izlasku duwe, postaje mrtvo i smrdxivo. Sliyno je mrtva, jadna i smrdxiva i duwa koja se ne podstiye na molitvu. Veliki prorok Danilo nas dobro uyi da je liwenost molitve goryija od svake smrti. On je smatrao da je boxe umreti negoli i tren provesti bez molitve (Dan.9). Reyenome nas dobro uyi i sveti Zlatoust: —Onaj ko se moli, besedi sa Bogom. Svako zna koliko je veliko da yovek razgovara sa Bogom, premda niko ne zna da izrazi veliyinu reyene yasti. Jer, ona prevazilazi i an$elsko dostojanstvo”. On jow [kaùe]: —Molitva je zajedniyko delo an$ela i xudi. U delu molitve nema niyega sredqega (wto predstavxa granicu) izme$u jedne i druge prirode. Ona te odvaja od beslovesnih i sjediquje sa an$elima. I onaj ko se yitavog ùivota stara da se upraùqava u molitvi i sluùequ Bogu brzo po ùivotu, yasti, blagorodstvu, mudrosti i shvataqu postaje sliyan an$elima”. On jow [kaùe]: —Videçi duwu ogra$enu vrlinama, $avo ne sme da joj se pribliùi, bojeçi se sile i snage koju joj pruùa molitva, koja je hrani viwe negoli wto jelo hrani telo”. On jow [kaùe]: —Molitve su ùivci duwe. Telo uz pomoç ùivaca stoji u poretku, ùivi, kreçe se i jeste istrajno. Ukoliko ih neko preseye, yitav sklad tela se naruwava. Sliyno i duwa uz pomoç svetih molitava dolazi do blagog ustrojstva, poprima istrajnost i lako hodi putem blagoyawça. Ukoliko se liwiw molitve, ti
297 çew biti kao riba izvan vode. Jer, qoj je ùivot voda, a tebi - molitva. Qome se [yovek] moùe proneti kroz vazduh, kao kroz vodu, uziçi na nebo i stati blizu Boga”. On jow [kaùe]: —Molitva i moxeqe xude yine hramom Boùijim. Zlato, drago kameqe i mermer ukrawavaju carski dom. Sliyno i molitva ukrawava hram Hristov, tj. duwe verujuçih. Moùe li molitva dobiti veçu pohvalu od okolnosti da nas yini hramom Boùijim, te da u ùivu duwu uvodi Onoga koga nebo ne moùe da smesti”. On jow [kaùe]: —Sila molitve se moùe uvideti i iz [ùivota ] apostola Pavla. Kao sa krilima, on je obleteo celu vasexenu, ùiveo u tamnicama, bivao podvrgavan biyevaqu, nosio okove, ùiveo u krvi i nevoxama, izgonio demone, vaskrsavao mrtve, zaustavxao bolesti. U gra$equ spaseqa xudi on se nije nadao ni na wta reyeno, veç je molitvama ogra$ivao duwu. Nakon znameqa i vaskrsava mrtvih, on je ùurio na molitvu kao na glavni podvig koji ovenyava delo. Jer, molitva daruje i vaskrseqe mrtvih i sve ostalo. Jer, u ùivotu svetih molitva ima dejstvo koje voda ima u drveçu”. On jow [kaùe]: —Molitva je vinovnica spaseqa, izvor besmrtnosti, nepokolebiva ograda Crkve, nesavladiva tvr$ava. Ona je strawna za demone i spasonosna za nas u delu blagoyawça”. On jow [kaùe]: —Za caricom koja ulazi u grad sledi svako bogatstvo. Sliyno i posle molitve, koja ulazi u duwu, ulazi i svaka vrlina”. On jow [kaùe]: —Wta temex znayi za kuçu i molitva znayi za duwu. Usadivwi je u duwu kao osnovu i koren, marxivo treba nazi$ivati i zdravoumxe [naravstvenu yistotu], i staraqe o siromawnima i ispuqavaqe svih Hristovih zakona”. On jow [kaùe]: —Neugasiva i neprestana svetlost za um i duwu jeste marxiva molitva. Stoga zli neprijatex naw u um polaùe bezmernu neyistotu pomisli. Sabravwi mnogo toga o yemu nismo ni pomiwxali, on optereçuje duwu za vreme molitve”. On jow [kaùe]: —Molitva je veliko oruùje i velika ograda”. I Bogoslov govori: —Na Boga treba pomiwxati yewçe negoli disati”. I sveti Isaak kaùe: —Bez neprestane molitve [yovek ] se ne moùe pribliùiti Bogu”. On jow [kaùe]: —Posle molitvenog truda, polagaqe u um nekog staraqa dovodi do rasejavaqa misli”. On jow [kaùe]: —Molitva pri kojoj se telo ne umori i ne skruwi srce liyi na nedonowye iz utrobe. Ona je bez duwe”. I sveti Lestviynik kaùe: —Po svojoj kakvoti, molitva je sapostojaqe i jedinstvo yoveka i Bogom. Po svome dejstvu, ona je odrùavaqe sveta, pomireqe sa Bogom, majka suza - i qihova kçer u isti mah, umilostivxeqe za grehe, most kojim se prelazi preko iskuweqa, grudobran koji wtiti od svake muke, razbijaqe demonskih napada, sluùba an$ela, hrana svih bestelesnih, buduçe vesexe, beskonayni podvig, izvor vrlina, uzroynik blagodatnih darova, nevidxivo napredovaqe, hrana za duwu, ozareqe uma, sekira za oyajaqe, potvrda nade, oslobo$eqe od tuge, bogatstvo moDOBROTOXUBXE Ì
298 HILANDARSKI PREVODI naha, riznica tihovatexa, smaqivaqe gneva, ogledalo duhovnog napretka, pokazatex duhovnih mera, otkrivay duhovnog staqa, predskazivay buduçih dobara, predznak veyne slave. Za onoga ko se istinski moli, molitva je sud Gospodqi, su$eqe pred prestolom Qegovim pre Strawnog suda” (Sl. 28). On jow [kaùe]: —Molitva je odstraqeqe od vidxivog i nevidxivog sveta”. I sveti Nil kaùe: —Ukoliko ùeliw da steknew molitvu, odreci se od svega, te çew sve naslediti”. On jow [kaùe]: —Molitva je usho$eqe uma Bogu”. On jow [kaùe]: —Molitva je razgovor uma sa Bogom” On jow [kaùe ]: —Hleb je hrana za telo, a vrlina za duwu. Duhovna, pak, hrana za um jeste molitva”. O reyenom na sliyan nayin rasu$ujte. Sada je pogodno vreme da prema nawoj sili newto doliyno kaùemo o telesnoj hrani, o qenoj meri, koliyini i kakvoti. 30. O telesnoj ishrani, tj. kako tihovatex treba da se hrani Napisano je: Sine yoveyiji, sa merom jedi hleb svoj i sa merom pij vodu (Jez.4,9-10), tj. prema potrebi, kako bi, buduçi zadovoxan i podvizavajuçi se po Bogu, mogao da budew ùiv. Jer, neko od otaca kaùe da neçew primiti Duha ukoliko ne daw krv. I veliki Pavle kaùe: Nego iznuravam telo svoje i savla$ujem ga, da propovedajuçi drugima ne budem sam odbayen (1.Kor.9,27). I boùanstveni David [kaùe]: Kolena moja iznemogowe od posta, i telo se moje izmeni jeleja radi (Ps.108,24). I Bogoslov [kaùe]: —Bogu se najviwe uga$a zlopaçeqem i telesnim liwavaqem radi Qega. Qegovo yovekoxubxe se najviwe privlayi suzama”. I sveti Isaak [kaùe]: —Hristos se svagda stara o telu onoga ko se zlopati (tj. radi Qega trpi telesna liwavaqa), kao wto se majka stara o detetu. On je uvek blizu qegovog tela” (Sl. 58). On jow [kaùe ]: —Pri punom stomaku nema vi$eqa tajni Boùijih”. On jow [kaùe]: —Oni koji seju sa suzama primaju pregrwt radosti. Sliyno se radowçu ispuqavaju i oni koji se zlopate (preduzimaju proizvoxna telesna liwavaqa) radi Boga”. On jow [kaùe]: —Blaùen je onaj ko je zagradio ulaz u sebe svakom sladostrawçu, koje nas razdvaja od naweg Sazdatexa” (Sl. 75). On jow [kaùe ]: —Dugo vreme iskuwavan sa desne i sa leve strane, viwekratno poznavwi sebe na reyeni nayin, primivwi bezbrojne udarce protivnika i udostojivwi se tajno velike pomoçi, ja sam tokom mnogih godina stekao opitnost i po blagodati Boùijoj u iskustvu saznao sledeçe: Osnova svega dobrog, povratak duwe iz ropstva neprijatexu i put koji vodi ka svetlosti i ùivotu sadrùe se u sledeçim postupcima: sabiraqu u sebe i svagdawqem postu. Sebi, dakle, kao pravilo treba postaviti mudro i blagorazumno uzdrùavaqe stomaka, neishodno prebivaqe na jednom mestu i neprestano bavxeqe bogomislijem.
299 Otuda dolazi pokornost yula, trezvoumxe, kroçeqe svirepih strasti koje se bude u telu, tiwina pomisli, svetli pokreti misli, revnost za dela vrline, visoke i tanane predstave uma, suze bez mere koje se toye u svako vreme, seçaqe na smrt, yisto zdravoumxe udaxeno od svakog mawtaqa koje iskuwava misao, pronicxivost i dalekovidost, duboka i razliyita shvataqa koja um postiùe uz pomoç boùanstvenih reyi, unutrawqi pokreti koji se dewavaju u duwi, razlikovaqe i odvajaqe duhovnog i kod svetih sila i istinskih vi$eqa i kod ispraznih mawtaqa. Otuda strah na putevima i stazama koji u moru misli odseca leqost i nerad, plamen revnosti koji poniwtava svaku opasnost i prevazilazi svaki strah, plamenost koja prenebregava svaku ùexu i izgla$uje je iz uma, ujedno dovodeçi do zaborava svako podseçaqe na prowlost, sloboda istinskog yoveka, duwevna radost i vaskrseqe sa Hristom u Carstvu. Onaj ko zanemari dva navedena postupka neka zna da çe se owtetiti u svemu wto je reyeno. Wtaviwe, ukoliko prenebregne reyene dve vrline, on çe uzdrmati i samu osnovu svih vrlina. Za onoga ko ih se pridrùava i prihvata, one su poyetak i kraj boùanstvenog delaqa u duwi, te vrata i put ka Hristu. Onaj, pak, ko ih zapusti i udaxi se od qih, stiçi çe do dva suprotna poroka, tj. telesnog lutaqa i neyasnog stomakouga$aqa. Oni su poyetak puta koji je suprotan navedenome, dajuçi u duwi mesto strastima” (Sl. 75). Na drugom mestu on piwe: —Oni koji su nemarni i slabi u poyetku podviga upadaju u bojazan i smuçenost ne samo od sliynih borbi, veç i od wuma liwça na drveçu. Qih savla$uje i mala nevoxa, glad u sluyaju oskudice i neznatna nemoç, te se odriyu od podviga i vraçaju nazad. Istinski i iskusni podviùnici se ne prejedaju zexem i povrçem, veç se hrane suvim bixem. Oni se ne rewavaju da bilo wta okuse pre utvr$enog vremena, te pri telesnoj iznemoglosti leùe na goloj zemxi. Qihove oyi jedva gledaju od prekomerne iscrpxenosti tela. Yak i kad su zbog nevoxe bliski razdvajaqu sa telom, oni ne dozvoxavaju pobedu nad sobom, ne napuwtajuçi krepko proizvoxeqe, buduçi da samoprinu$avaqe Boga radi i trud radi vrline ùele viwe od privremenog ùivota i spokojstva u qemu. Oni se vesele kad na qih nailaze iskuweqa, buduçi da se kroz qih usavrwavaju. U xubavi Hristovoj se ne kolebaju ni usred tewkih napora. Sve dok su u ùivotu oni plameno ùele da sa hrabrowçu istrajavaju u napadima. Oni uopwte ne odstupaju buduçi da se kroz qih usavrwavaju” (Sl. 60). Saglawavajuçi se sa sliynim savetima i pokoravajuçi se onome ko je rekao: Hodi carskim putem, ne skreçuçi ni desno ni levo (Priy.4,27), mi çemo ti izloùiti sredqi ustav o hrani, koji se sastoji u sledeçim pravilima: DOBROTOXUBXE Ì
300
HILANDARSKI PREVODI
31. Kako podviùnik treba da se hrani u ponedexak, sredu i petak U tri dana sedmice, tj. drugi, yetvrti i westi uvek se drùi devetke, naime jedi jedanput na dan (u deveti yas [dana, tj. 3 popodne ]), uzimajuçi west unci [180 grama] hleba. Suve hrane ne treba jesti do sitosti, a vode treba piti do tri ili yetiri yawe, sledeçi 69. pravilo svetih apostola, kojim se ustanovxuje: —Ukoliko episkop ili svewtenik ili $akon ili yitalac ili pojac ne posti u sredu ili petak i u svetu yetrdesetnicu pred Pashu, neka se svrgne (izuzev u telesnoj nemoçi), a svetovqak neka bude odluyen”. Post u ponedexak su kasnije ustanovili sveti oci. 32. Kako on treba da se hrani u utorak i yetvrtak U dva dana, tj. u utorak i yetvrtak hranu primaj dva puta dnevno, jeduçi tako$e west unci hleba, neko skromno varivo i newto suve hrane. Tako$e pij i vina, ukoliko ga upotrebxavaw, rastvorivwi ga vodom, tri do yetiri yawe. Uveye uzmi tri unce hleba, newto od suve hrane ili nekog povrça, i vina sa vodom jednu yawu, ili najviwe dve, kada je velika vruçina. %e$, uostalom, mnogo potpomaùe suze, koje prati bdeqe, kao wto govori Lestviynik: —%e$ i bdeqe skruwavaju srce, a iz skruwenog srca se izlivaju suze” (Sl. 6). I sveti Isaak kaùe: —Trpi ùe$ Boga radi kako bi te napojio svojom xubavxu”. Ukoliko i u reyena dva dana radije primiw hranu jednom dnevno, vrlo dobro çew postupiti s obzirom da je post i uzdrùaqe prva vrlina, tj. mati, koren, izvor i osnova svega dobroga. I jedan od spoxawqih mudraca govori: —Izaberi najboxi ùivot. Navika çe ga potom uyiniti prijatnim”. A [sveti] Vasilije Veliki [kaùe ]: —Smetqe ne postoje ukoliko imamo proizvoxeqe sa yvrstom rewenowçu”. I jedan drugi bogonosni muù kaùe: —Poyetak ploda jeste cvet, a poyetak delatnog ùivota - uzdrùaqe”. Moùda çe reyeno, kao i ono wto sledi, nekima izgledati tewko ili yak nemoguçe. Onaj, pak, ko uzme u obzir plod do koga se dolazi i ko pred oyima bude drùao slavno staqe do koga se obiyno dolazi, svakako çe ga, uz pomoç Gospoda naweg Isusa Hrista i svoju revnost prema snazi, smatrati laganim. On çe istinitost reyenoga potvrditi i reyima i delima, utvr$ujuçi qegovu laku ostvarivost. I sveti Isaak govori: —Oskudan hleb na trpezi yistoga yisti duwu koja je okusila od svake strasti… Sa trpeze onih koji poste i prebivaju u bdequ, trudeçi se u Gospodu, uzmi za sebe lek ùivota i probudi svoju duwu iz umrtvxenosti. Jer, me$u qima se nalazi Xubxeni, osveçujuçi qihovu hranu i goryinu qihove oskudne trpeze pretvarajuçi u svoju neizrecivu sladost. Qegovi duhovni i nebeski sluùitexi osequju qih i
301 qihovu svetu hranu” (Sl. 8). On jow [kaùe]: —Miris isposnika je veoma sladak i susret sa qim veseli srca razumnih… Bogu je prijatno ponawaqe uzdrùxivih” (Sl. 8). 33. Kako treba jesti u subotu. Tako$e i o bdeqima i o nayinu uzimaqa hrane kod qih U svaku subotu, izuzev Velike, treba dva puta da uzimaw hranu, kao wto je navedeno za utorak i za yetvrtak. Reyeno odre$uju i svewtena pravila. Wtaviwe, ti uoyi svakog dana Gospodqeg [tj. nedexe] treba da vrwiw bdeqe, izuzev uoyi siropusne nedexe [posle koje poyiqe veliki post] ili ukoliko se u toku sedmice desi veliki Gospodqi praznik ili praznik nekog od velikih svetitexa. Bdeqe vrwi uoyi reyenih dana, a uoyi dana Gospodqeg ga izostavi. Uostalom, ma kako bilo, u subotu dva puta uzimaj hranu. Svakako, za tebe je svagda korisno da se podstiyew na vrweqe noçnog bdeqa. Stoga i kad se dese bdeqa tokom sedmice ti çew imati veliku korist ukoliko ga vrwiw i uoyi nedexe. Korist od reyenoga ubrzo çew videti. Prorok Isaija kaùe: Otkriçe se rano svetlost tvoja i tvoja isceleqa çe ubrzo zasijati (Is. 58,8). Sveti Isaak govori: —Svaki podvig protiv greha i pohote treba da zapoyne sa bdeqem i postom, naroyito kada se podvizavamo protiv greha koji je u nama. Iz reyenoga se vidi znak mrùqe prema grehu i pohoti kod onoga ko se podvizava u nevidxivoj borbi. Skoro svi strasni podsticaji poyiqu da se smaquju od powçeqa. Potom podviùniwtvo naroyito potpomaùe noçno bdeqe. Onaj ko yitavog svog ùivota bude voleo da razgovara sa reyenom dvojicom svakako çe biti prijatex zdravoumxa [naravstvene yistote]. Uspokojavaqe stomaka i spavaqe do raslabxenosti jesu poyetak svakog zla, buduçi da raspaxuju bludnu pohotu. [Sa druge strane], post, bdeqe i bodrost u svewtenosluùequ Bogu jesu sveti Boùiji put i osnova svake vrline”. On jow [kaùe]: —U duwi koja je obasjana seçaqem na Boga i neuspavxivim danonoçnim bdeqem Gospod uspostavxa svoj oblak, koji je senkom pokriva daqu a svetlowçu ogqa osvetxava noçu na qeno utvr$eqe i bezbednost” (Ps. 77,14). On jow [kaùe]: —Izaberi sladosno delaqe, tj. svagdawqe noçno bdeqe, kojim su svi oci sa sebe svukli starog yoveka i udostojili se obnovxeqa uma. U reyene sate duwa oseça onaj besmrtni ùivot, sa oseçaqa skida tamu strasti i prima Svetoga Duha”. On jow [kaùe]: —Uspowtuj delo bdeqa kako bi obreo utehu svojoj duwi”. On jow [kaùe]: —Nemoj misliti, yoveye, da u celom monawkom podviùniwtvu postoji delaqe koje je iznad noçnog bdeqa”. On jow [kaùe]: —Na monaha koji sa rasu$ivaqem uma prebiva u bdequ nemoj gledati kao na onoga ko nosi telo. Jer, qegovo delo je zaista delo an$elskog yina”. On jow [kaùe]: —Duwa koja DOBROTOXUBXE Ì
302 HILANDARSKI PREVODI se trudi na an$elskom delu bdeqa svakako çe imati heruvimske oyi i zreti i neprestano gledati nebeska vi$eqa”. Bdeqa ti provodi u molitvi, psalmopojaqu i yitaqu, yisto i bez mawtaqa i sa skruwenim umileqem, usamxen ili sa milim i jednomislenim druwtvom. Nakon svakog bdeqa zbog napora pruùi sebi neznatnu utehu u hrani i piçu za veyeru, tj. pojedi tri unce hleba zajedno sa suvom hranom koliko je potrebno, dodajuçi i vina sa vodom do tri yawe. Pazi, uostalom, da nikada ne naruwiw devetku, yak i ako se bdeqe desi na dan devetke. Jer, i jedno treba yiniti, i drugo ne ostavxati. Uteweqe o kome se govori odnosi se na kraj bdeqa. 34. Kako se treba hraniti u nedexu i o drugim stvarima, tako$e o trudu i smirequ I u sve vaskrwqe [nedexne] dane dva puta uzimaj hranu, kao i u subotne. Navedena pravila treba u celosti da se ispuqavaju u sve dane, izuzev pri nemoçi. Sliyno radi i u sve dane koje su odredili sveti oci, ili koji su se ustanovili dugim obiyajem usled izvesnih razloga. U reyene dane mi neçemo jednom uzimati hranu i neçemo se drùati suhojedeqa, veç çemo jesti od povrça, uostalom sa uzdrùaqem i sa odre$enom merom, buduçi da je uzdrùaqe u svemu i svagda prekrasno delo. Pri telesnoj nemoçi moùe se, kao wto smo rekli, jesti bez stida od svega neophodnog i razrewenog radi potpore tela. Jer, sveti oci su nas nauyili da budemo strastoubice, a ne teloubice. Pod razrewenim, pak, ne mislim ono wto vaùi uopwte za sve Hriwçane, nego za naw monawki yin. Sve reyeno primaj sa blagodarnowçu, u slavu Boùiju, izbegavajuçi nadmenost i suviwnost. Sveti Isaak govori: —Oskudnost u stvarima i nevoxno yoveka uyi uzdrùaqu, tj. mimo qegove voxe. Naprotiv, mi se tewko uzdrùavamo kada svega imamo u izobixu i kad nam je sve dostupno”. Nemoj voleti telesni pokoj. Po reyi svetog Isaaka, —duwa koja zavoli Boga, jedino u Qemu i moùe imati svoj pokoj”. Jer, jedan sveti piwe da —trud i smireqe stiyu Hrista”. 35. Kakve se ishrane treba drùati i kako ùiveti u vreme postova, a naroyito u vreme velikog posta O ishrani i uopwte o ùivotu u svete postove smatram da je izliwno posebno i podrobno govoriti. U sve dane osim subote i nedexe treba drùati devetku. Ukoliko, pak, moùew u reyene dane se drùi jow stroùije i trezvoumnije, naroyito u svetu veliku yetrdesetnicu, koja kao da predstavxa desetak Bogu od cele godine. Ona Hristovim pobednicima donosi nagrade za podvige u presvetli dan Boùanstvenog Vaskrseqa. 36. Posebno o rasu$ivaqu i o yiqenici da umerenom delaqu nema cene. O posluwaqu
303 Uostalom, sve reyeno i qemu sliyno treba da sprovodiw sa marxivim rasu$ivaqem radi oyuvaqa mirnog ustrojstva srca pri zadovoxavaqu potreba tvoje dvojake prirode. Mudri govori: Dom se gradi mudrowçu i razumom se odrùava, a sa oseçaqem se pune skrivnice svakim yasnim i dobrim bogatstvom (Priy.24,3-4). I boùanstveni Talasije piwe: —Oskudica i teskoba sa rasu$ivaqem jeste carski put. Nerazumno, pak, iznurivaqe i beslovesno popuwtaqe jesu wtetni, buduçi da su neosmiwxeni sa obe strane”. I prepodobni Isaak kaùe: —Nakon slabosti udova sledi istupxeqe i smuçenost pomisli. Posle neumerenog delaqa dolazi mrzovoxa, a za mrzovoxom - izvansebnost. Me$utim, jedno istupxeqe se razlikuje od drugoga. Posle jednoga sledi bludna strast, a posle drugoga - napuwtaqe tihovatexskog prebivaliwta i prelaùeqe sa mesta na mesto. Stoga umerenom i sa trpxeqem (premda i sa tewkoçom) odrùavanom delaqu nema cene. Smaqivaqe podviùniykog samoumaraqa umnoùava grehovnu slast, a qegova neumerenost pora$a istupxeqe” (Sl. 71). I sveti Maksim Ispovednik [kaùe]: —Nemoj se stalno brinuti o telu. Naprotiv, odredivwi mu podvig prema snazi, sav svoj um obrati na unutrawqost. Jer je telesno veùbaqe za malo korisno, a poboùnost je korisna u svemu (1.Tim.4,8)”. Ukoliko unekoliko pretegne, telesni tas na vagi muyi i optereçuje duwevni tas, vukuçi ga ka ùexama i nepristojnim i duwewtetnim pokretima, kao wto je napisano: Jer telo ùeli protiv Duha, a Duh protiv tela (Gal.5,17). Ti ga, pak, obuzdaj uzdom uzdrùaqa, umrtvxujuçi ga sve dok i nevoxno ne poyne da sluwa onoga ko upravxa i da se pokorava boxem, po reyi velikoga Pavla: Ako se naw spoxawqi yovek i raspada, ipak se unutrawqi obnavxa iz dana u dan (2.Kor.4,16). I sveti Isaak kaùe: —Rewi da umrew u podvizima i da ne ùiviw u nemaru. Jer, muyenici nisu samo oni koji su zbog vere u Hrista primili smrt, veç i oni koji umiru radi ispuqavaqa zapovesti”. On jow [kaùe ]: —Boxe je da umremo u podvizima, negoli da ùivimo u padovima”. On jow [kaùe]: —Glavno je da sve yiniw uz savetovaqe i raspitivaqe kod svog duhovnog oca u Hristu Isusu. I tebi çe, uz blagodat Hristovu, nesnosno i okomito biti lagano, te çe ti izgledati da hodiw po ravnome ili unekoliko nagnutome poxu”. A sada je vreme da se vratimo na ono wto smo ostavili. 37. Kako podviùnik treba da provodi vreme od primaqa hrane do zalaska sunca. Treba verovati da nam se po trudu i meri delaqa uruyuju Boùanstveni darovi Okrepivwi se hranom kao wto priliyi podviùniku, po reyi boùanstvenog Pavla, koji nare$uje: A svaki koji se bori od svega se uzdrùava (1.Kor.9,25), sedi i dovoxno yitaj otayke spise, naroyito one koji uye trezvoumxu. Potom odspavaj jedan sat ukoDOBROTOXUBXE Ì
304 HILANDARSKI PREVODI liko je dan veliki. Ustavwi potom, drùi se unekoliko rukodexa, drùeçi se i molitve. Potom se pomoli, kao wto je ranije reyeno… Potom opet yitaj, razmiwxaj i pouyavaj se, na svaki nayin se starajuçi da se drùiw smirenoumxa i smatrajuçi da si gori od svih xudi. Jer, Gospod govori: Jer svaki koji sebe uzvisuje poniziçe se, a koji sebe ponizuje uzvisiçe se (Lk.18,14). I jow je [reyeno]: Koji misli da stoji neka pazi da ne padne (1.Kor.10,12). Bog se protivi gordima, a smirenima daje blagodat (Jak.4,6). I jow je [reyeno]: Poyetak gordosti jeste odstupaqe od Gospoda (Sir.10,14). I jow je [reyeno]: Gordi bezakonovahu do kraja (Ps.118,51). I jow je [reyeno]: Nemojte gordo misliti, nego se druùite sa smirenima (Rim. 12,16 ). I boùanstveni Zlatoust govori: —Najboxe poznaje sebe onaj ko misli da je - niwta. I Bogu je najmilije nawe pribrojavaqe sebe u posledqe”. I sveti Isaak [kaùe]: —Smirenoumnima se otkrivaju tajne”. On jow [kaùe]: —Slava Boùije se istaye [kod onih] kod kojih raste smireqe”. On jow [kaùe]: —Blagodati prethodi smireqe, a kaùqavaqu prethodi samouverenost”. I sveti Varsanufije [kaùe]: —Ukoliko istinski ùeliw da se spasew pokaùi posluwaqe na delu: podigni noge svoje od zemxe i svoj um uznesi na nebo, prebivajuçi na qemu danonoçno pomislima. Uza sve, sebe smatraj prezrenim, na svaki nayin se napreùuçi da se vidiw niùim od svakog yoveka. Eto istinskog puta. I nema drugoga za one koji hoçe da se spasu u Hristu koji… moç daje (Fil.4,13). I neka onaj ko hoçe tryi, neka onaj ko hoçe tryi, neka onaj ko hoçe tryi - da dobije (1.Kor.9,24). Reyeno svedoyim pred Bogom ùivim, koji hoçe da veyni ùivot podari svakome ko ga ùeli”. I sveti Lestviynik [kaùe]: —Ja nisam postio, nisam vrwio bdeqa, nisam spavao na goloj zemxi, ali se smirih, iznad svega iwtuçi samouniùavaqe, i ubrzo me spase Gospod (Ps.114,5)”. Opet sveti Varsanufije govori: —Bezbriùnost u svemu pribliùava te gradu, drùaqe sebe za beznayajnog me$u xudima te usexava u grad, a umiraqe za svakog yoveka yini te naslednikom grada i qegovih riznica”. On jow [kaùe]: —Ukoliko hoçew da se spasew drùi se samonipodawtavaqa i hodi napred”. Samonipodawtavaqe po prepodobnom Jovanu, uyeniku prethodnog svetoga, jeste izbegavaqe pore$eqa sebe sa bilo kim i izbegavaqe da se o dobrom delu kaùe: —Ja sam ga uyinio”. Potom se opet moli yisto i bez mawtaqa, sve dok ne padne veye. Zatim otpoj obiynu veyerqu i uyini otpust, yistim srcem verujuçi da nam po meri truda i zlopaçeqa radi vrline i uopwte po meri podviùniykog delaqa Bog odre$uje uruyivaqe darova, venaca i uteha, kao wto govori boùanstveni psalmopojac: Po mnowtvu bolova mojih u srcu mome, utehe tvoje obradovawe duwu moju (Ps.93,19). I sam Spasitex [kaùe]: Hodite k meni svi koji ste
305 umorni i natovareni i ja çu vas odmoriti (Mt.11,28). I veliki Pavle [govori]: Powto s Qim stradamo da se s Qim i proslavimo. Jer mislim da stradaqa sadawqeg vremena nisu niwta prema slavi koja çe nam se otkriti (Rim.8,17-18 ). I mudri u razumevaqu boùanstvenih stvari Maksim [govori]: —Uzrok razdavaqa boùanstvenih blaga jeste mera vere svakoga. Jer, sila revnosti za delaqe po veri odgovara nawem verovaqu. Onaj ko dela po veri po svojoj delatnosti pokazuje i meru vere, koja joj odgovara. On prima meru blagodati po svojoj veri. Onaj, pak, ko ne dela po veri pokazuje i meru bezverja, koja odgovara qegovom nedelaqu. Stoga on, buduçi da nije verovao, ostaje liwen blagodati. I r$avo yini zavidxivi, zavideçi naprednima s obzirom da je oyigledno u qegovoj vlasti (a ne nekog drugog) da doda veru i delatnost po veri kako bi primio blagodat koja dolazi po meri vere”. Najzad, ti od duwe iwti da ostalo vreme provede u miru i pokajaqu, da se udostoji hriwçanskog, bezbolnog, nepostidnog i mirnog kraja ùivota, te da pruùi dobar odgovor na strawnom sudu Gospoda i Boga i Spasitexa naweg Isusa Hrista. DOBROTOXUBXE Ì
38. Yista molitva je veça od svakog delaqa Uz pokazano ranije treba, brate, da znaw da su svaki postupak i nayin, svako pravilo i, ako hoçew, razna delaqa ustanovxeni stoga wto jow ne moùemo yisto i bez mawtaqa da se molimo. A ukoliko se reyeno, blagovoxeqem i blagodaçu Gospoda naweg Isusa Hrista, ostvari u nama, mi ostavxamo mnogo i raznoobrazno, neposredno se iznad razuma sjediqujuçi sa Jedinim Jedinstvenim i Objediqujuçim, po reyima slavnog Bogoslova: —Kada se Bog sjedini sa bogovima (tj. bogopodobnim xudima) i kada ga poznaju, u srcu se Svetim Duhom vrwi uliynosqeno osijaqe”. Ono se ra$a od pomenute yiste i nepomuçene srdayne molitve. Retko se ko ili jedva jedan od hixade udostojava da blagodaçu Hristovom dostigne reyeno staqe. Jow viwe qega jeste staqe dostizaqa duhovne molitve i otkriveqa tajni buduçeg veka, svojstveno samo malobrojnim u yitavim rodovima po blagovoxequ blagodati, kao wto piwe sveti Isaak: —Od mnogih hixada jedva da se na$e jedan koji ispuqava zapovesti i sve zakonsko, dostigavwi duwevnu yistotu. Sliyno çe se iz hixade jedva jedan naçi da se uz veliko yuvaqe udostojio dostizaqa yiste molitve, ulaùeqa u qene predele i postizaqa qene tajne. Jer, yiste molitve su se udostojili samo malobrojni, a ne mnogi. Oni koji su dostigli tajnu koja je posle qe i posle qenih granica, jedva da se mogu naçi blagodaçu Hristovom iz roda u rod” (Sl. 16). Stoga i ti, ukoliko hoçew da se udostojiw reyenih novih tajni na delu i u stvarnosti, tj. u samom iskustvu u Isusu Hristu, u svako vreme i u svaki yas i pri svakom svom delu nastoji da
306 HILANDARSKI PREVODI se nastrojiw da se u srcu moliw yisto i bez mawtaqa, kako bi iz mladenca uzrastao u savrwenog yoveka, u meru rasta punote Hristove, i kako bi sa vernim i mudrim upravitexem yuo ublaùavaqe i glasno odobravaqe stoga wto na sudu (razumno) upravxaw reyima svojim, tj. stoga wto vodiw ùivot u skladu sa reyima, usled yega se neçew pokolebati doveka. Filimon piwe: —Brate, ukoliko te Bog noçu ili daqu udostoji da se yisto i bez mawtaqa pomoliw umom, nemoj gledati na svoje pravilo veç se, prema snazi, napregni da ostanew prilepxen uz Qega. I On çe prosvetiti srce tvoje za duhovno delaqe”. Jow neko od bogomudrih je rekao: —Ukoliko ùeliw u telu da sluùiw Bogu kao bestelesan, stekni neprekidnu molitvu, skrivenu u srcu. I tvoja duwa çe i pre smrti biti kao an$eo”. Saglasno i sveti Isaak, odgovarajuçi na pitaqe: —Wta je glavno u svim naporima ovoga dela, tj. tihovaqa. Kako çe onaj ko je dostigao ono wto je glavno znati da je postigao savrwenstvo u tom nayinu ùivota”, kaùe: —[Najvaùnije je] sticaqe neprestane molitve. Ukoliko je dostigne, on çe se popeti na sami vrh vrlina i postati staniwte Duha Svetoga. Jer, onaj ko nije nesumqivo primio reyenu blagodat Utewitexa, nije u staqu da sa utehom prebiva sa molitvom u srcu. Stoga se kaùe da yovek ne prestaje sa molitvom ukoliko se u qega useli Sveti Duh. Jer, u qemu se veç sam Duh Sveti neprestano moli (Rim.8,26). Potom veç i kada spava i kada je budan, molitva ne prestaje u qegovoj duwi. Bilo da jede, ili pije, ili spava ili newto radi, iz qegovog srca se bez napora ispuwtaju mirisni i molitveni uzdasi. I molitva veç ne odstupa od qega. Ukoliko i zastaje spoxa, ona svakog yasa, tj. neprestano tajno svewtenodejstvuje unutra. Stoga je çutaqe yistih neko od hristonosaca nazvao molitvom. Qihove pomisli su boùanstveni pokreti. Pokreti yistog srca i uma su krotki glasovi, kojima skriveno poju Skrivenome” (Sl. 21). Buduçi na opitu samom blagodaçu tajno nauyeni, i mnogi drugi bogonosni muùevi su izrekli mnogo sliynog i divnog, wto mi zbog duùine reyi izostavxamo. 39. O koliyini poklona tokom dana i noçi Wto se tiye koliyine poklona mi znamo da su boùanstveni oci odredili broj trista, koji treba ispuniti u toku dana i noçi tokom pet dana nedexe. Jer, u svaku subotu i nedexu, i u poneki drugi obiyajem odre$eni dan u nedexi mi smo iz nekog tajnog i skrivenog razloga dobili zapovest da se uzdrùavamo od poklona. Neki, uostalom, prave jow veçi broj poklona, a neki maqe, tj. svako po svojoj sili i proizvoxequ. I ti ih vrwi po sili svojoj. Uostalom, zaista je blaùen onaj ko svagda i u svemu wto je po Bogu prinu$ava sebe, pa i u reyenome. Jer, Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podviùnici ga zadobijaju (Mt.11,12).
DOBROTOXUBXE Ì
307
40. Razdavaqe darova Boùijih ne biva samo po meri naweg podviga i delaqa, kao wto je reyeno, nego i po navici, sposobnosti, veri i nawem prirodnom raspoloùequ Treba da znamo da nam Bog daje darove ne samo po meri naweg podviga i delaqa, kao wto smo ranije rekli, nego i po navici i reyenom nayinu ùivota, i po sposobnosti, i po veri nawoj i po nawem prirodnom raspoloùequ. Sveti Maksim govori: —Um je oru$e mudrosti, razum oru$e poznaqa. Prirodno unutrawqe osvedoyeqe uma i razuma jeste oru$e vere, koja se sjediquje sa mudrowçu i poznaqem. Zatim, oru$e blagodati isceleqa jeste prirodno yovekoxubxe. Jer, svaki boùanstveni dar u nama ima sposobnost i odgovarajuçe oru$e za prihvataqe, tj. silu, naviku i raspoloùeqe. Naime, onaj ko je svoj um nayinio yistim od svih yulnih mawtaqa najzad prima mudrost, a ko je razum postavio za gospodara nad strastima koje su nam uro$ene, tj. gnevu i pohoti najzad poprima poznaqe. Onaj, pak, ko i u umu i u razumu ima nepokolebivo ube$eqe o boùanstvenim starima, dobija veru kojoj je sve moguçe, a onaj ko je napredovao u prirodnom yovekoxubxu i potpuno uniwtio samoxubxe - najzad dobija dar isceleqa”. Eto kako stoje stvari. Pazi da niko ne zna tvoje delo, izuzev nastojatex i rukovoditex tvoj. Moli se usrdno i za nas nedostojne, koji govorimo, ali ne yinimo dobro, da se udostojimo najpre da tvorimo ono wto je ugodno Bogu, a potom da drugima govorimo i savetujemo. Jer, po reyi Gospodqoj: Ko izvrwi i nauyi, taj çe se veliki nazvati (Mt. 5,19). Tebi neka Svedrùitex i svewtedri Gospod daruje silu i da poùuriw i da yujew razumno, sve tvoreçi sa usr$em. Jer, po boùanstvenom Pavlu: Nisu pravedni pred Bogom oni koji sluwaju zakon, nego çe se opravdati oni koji ispuqavaju zakon (Rim.2,13). I neka te On uputi na svako delo blago i spasonosno. Neka te na predstojeçem umnom i svewtenom delaqu rukovodi Duhom po molitvama svetih. Amin. Ranije smo newto kratko rekli o delatnom rasu$ivaqu. Sada je blagovremeno da, po sili nawoj, ukratko kaùemo i o sveobuhvatnom i savrwenom rasu$ivaqu, koje je, po svedoyequ velikih otaca nawih, iznad svih vrlina. 41. O sveobuhvatnom i savrwenom rasu$ivaqu. Ko ùivi protivprirodno i telesno, ko prirodno i duwevno, a ko natprirodno i duhovno Svoje rasu$ivaqe je potpuno izgubio onaj ko ùivi i dejstvuje protivprirodno i telesno. Onaj, pak, ko se odvojio od zla i poloùio poyetak yiqequ dobra, po pisanome: Ukloni se od zla, i yini dobro (Ps.33,14), tek poyiqe da pristupa nekom oseçaqu rasu$ivaqa koje je svojstveno poyetniku, s obzirom da se tek uvodi
308 HILANDARSKI PREVODI u oblast dobra i da tek priklaqa uho uyequ. Onaj ko ùivi i dejstvuje po prirodi ili duwevno, tj. smisleno i razumno (usled yega se [qegov nayin ùivota] naziva sredqim), po svojoj meri vidi i rasu$uje ono wto se tiye qega i qemu sliynih. Onaj, najzad, ko ùivi natprirodno i duhovno, prewavwi granicu strasnog, poyetnika i sredqega, te blagodaçu Hristovom dostigavwi savrwenstvo, tj. suwtinsko prosveçeqe i savrweno rasu$ivaqe, vidi sebe i rasu$uje najjasnije, a tako$e vidi i sve druge i rasu$uje istinski, sam ostajuçi neprimeçen i nerazmatran, iako se nalazi pred svima, po reyi apostola: Duhovni pak sve ispituje, a qega samog niko ne ispituje (1.Kor.2,15). 42. Tako$e o rasu$ivaqu, kroz pore$eqa Od navedenih prvi je sliyan yoveku koji hodi u dubokoj noçi po najguwçoj tami. Jer, hodeçi po neprozirnoj tami i pokriven mrakom, on ne samo da sebe ne vidi i ne razmatra, veç ne razume ni gde je usmeren i gde stupa, po reyi Gospodqoj: Ko ide po tami ne zna kuda ide (Jn.12,35). Drugi je sliyan yoveku koji ide po svetloj noçi, osvetxenoj zvezdama. Unekoliko osvetxavan trepereqem zvezda on polako stupa, yesto se spotiyuçi nogama o kamen nerasu$ivaqa i podvrgavajuçi se padovima. On unekoliko, kao u senci, i vidi i razmatra, kao wto je napisano: Ustani ti koji spavaw i vaskrsni iz mrtvih, i obasjaçe te Hristos (Ef.5,14). Treçi je sliyan yoveku koji hodi po tihoj noçi pri punom mesecu. Buduçi praçen tihom svetlowçu meseca, on ide sa maqe grewaka i pruùa se napred, videçi sebe kao ogledalu i razmatrajuçi se, kao uostalom i druge saputnike, po reyenome: Dobro yinite wto pazite na qu [tj. na proroyku rey] kao na svetilnik koji svetli u tamnom mestu, dokle Dan ne osvane i Danica se ne rodi u srcima vawim (2.Pt.1,19). Yetvrti je sliyan yoveku koji ide u yisto podne, osvetxavan svetlim sunyevima zracima. On i sam sebe savrweno vidi, kao pri sunyevoj svetlosti, i potpuno i verodostojno razmatra, a i mnoge druge, taynije - sve ispituje po navedenoj reyi apostola Pavla. Sve wto se dewava sa qim, ma wta bilo i ma kako bilo, hodeçi nezabludno on bez saplitaqa privodi, zajedno sa onima koji ga slede, ka istinskoj Svetlosti, %ivotu i Istini. O sliynima je napisano: Vi ste svetlost svetu (Mt. 5,14 ). I boùanstveni Pavle govori: Rekavwi da iz tame zasija svetlost, Bog zasija u srcima nawim radi prosveçeqa znaqa slave Boùije u licu Isusa Hrista (2.Kor.4,6). I blaùeni David [govori]: Znamenova se na nama svetlost lica tvoga, Gospode (Ps.4,7). On jow [kaùe]: U svetlosti tvojoj vidimo svetlost (Ps.35,10). I sam Gospod [kaùe]: Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neçe hoditi u tami, nego çe imati svetlost ùivota (Jn.8,12). 43. O izmeni i promeni koja se dewava sa svakim yovekom i o visokoj slavi smireqa
309 %elimo da znaw da i oni koji su dostigli savrwenstvo kroz oyiwçeqe i prosveçeqe prema sili (s obzirom da u sadawqem veku nema savrwenog savrwenstva, veç pre nedovrwenog savrwenstva) ne uspevaju uvek da sayuvaju nepromeqivost ili zbog prirodne nemoçi, ili zbog uznoweqa koje se ponekad prokrada. I oni ponekad trpe promenu i potkradaqe radi ispitivaqa, premda se i udostojavaju najveçeg zastupniwtva. Jer, nepromeqivost i neizmeqivost jesu osobine buduçeg veka. U sadawqem veku postoji yas vreme yistote, mira i boùanstvene utehe, yas nailaska neyistog uznemireqa i tuge. Reyeno je svojstveno ùivotu i napretku svakoga po sudbi koja je jedino Bogu poznata, kako bismo poznali svoju nemoç. (Neko je i rekao da je blaùen onaj ko je poznao svoju nemoç), sliyno apostolu Pavlu, [koji kaùe]: Da se ne bismo uzdali u sebe nego u Boga koji podiùe mrtve (2.Kor. 1,9). I sveti Isaak govori: —Jedan za drugim se mnogostruko re$aju prestupi zakona da bi se potom duwe leyile pokajaqem. I blagodat ih prima. Jer, u svakom slovesnom biçu se dewavaju bezbrojne promene i svaki yovek se svakog yasa meqa. Onaj ko ima rasu$ivaqa ima mnogo prilika da ga reyeno urazumxuje. Me$utim, ispitivaqa koja se svakog dana dewavaju sa qim mogu naroyito da ga umudre da poyne trezvoumno da bodri nad sobom. On moùe da posmatra sebe umom i da primeçuje promene u krotosti i tihosti koje mu duwa svakodnevno trpi, tj. kako iz mirnog ustrojstva iznenada prelazi u smuçenost, nalazeçi se u velikoj i neizrecivoj opasnosti. Iz velikog staraqa i revnosti za bratiju, tj. radi qihovog podseçaqa i pouke, sliyno je napisao i blaùeni Makarije, [istiyuçi ] da ne treba da se predaju u vreme promena pri protivnostima (ili borbi) u oyajaqe. Jer, i onima koji stoje u staqu yistote yesto se dewavaju padovi, kao wto se u vazduhu dewava hla$eqe. I sa qima se dewavaju padovi, koji su protivni cixu qihovog stremxeqa, iako uopwte nisu nemarni ili leqivi, veç naprotiv - hode u svom yinu” (Sl. 46). I newto daxe on govori: —Izmene se, kaùe sveti Makarije, dewavaju u svakome, kao u vazduhu”. Shvati da se [reyeno dewava] u svakome, buduçi da je priroda jedna. Kako ti ne bi pomislio da je on govorio o niùim i nemoçnijim, smatrajuçi da su savrweni slobodni od promena i da svagda nepokolebivo stoje u svom staqu bez strasnih pomisli (kao wto i evhiti govore), on je dodao - u svakome. Kako, blaùeni Makarije? Ti kaùew da se u nawem podviùniwtvu dewava kao i napoxe - yas hladnoça, pa yas vruçina, yas grad i potom opet zayas vedro. Yas imamo borbu, yas pokrivaqe blagodaçu, yas duwa biva u buri, pri yemu na qu ustaju visoki talasi, yas iznova dolazi promena stoga wto se javxa blagodat, puneçi srce yoveka radowçu i mirom u Bogu, te zdravoumDOBROTOXUBXE Ì
310 HILANDARSKI PREVODI nim i mirnim pomislima. On ukazuje na pomisli zdravoumxa, napomiquçi da su pre qih bile ùivotiqske i neyiste pomisli, te kao da daje savet: »Ukoliko posle zdravoumnih [yistih] i skromnih pomisli sledi napad r$avih, nemojmo se ùalostiti i padati u oyajaqe«. I svagda, u vreme blagodatnog uspokojeqa izbegavajmo da se veliyamo u samopohvali. Naprotiv, u vreme radosti oyekujmo skorbi” (Sl. 46). On daxe govori: —Znaj da su svi sveti prebivali u reyenom delu. Dok smo u svetu, zajedno sa ùalosnim dewava nam se tajno i izobilna uteha. Jer, svaki dan i svaki yas od nas se oyekuje opit nawe xubavi prema Bogu u borbi i podvigu protiv iskuweqa. I naw put napreduje ukoliko se ne ùalostimo i nismo mrzovoxni u podvigu. Onaj ko ùeli da od reyenog odstupi i udaxi se, u stvari postaje plen vukova. Kod svetog oca je divno wto je kratkom reyju potvrdio reyenu misao i, dokazavwi da je puna razuma, iz uma yitaoca potpuno odagnao svaku sumqu. On govori: »Onaj ko se uklaqa od reyenog postaje plen vukova, buduçi da neçe da ide doliynim putem, veç je u um svoj postavio da stekne ùexeno hodeçi sopstvenim putem, kojim noge otaca nisu kroyile«” (Sl. 46). On daxe govori: —Smireqe i bez dela stiye oprowtaj mnogih sagreweqa. Dela, me$utim, bez qega su sasvim nekorisna. Smireqe za svaku vrlinu jeste wto i so za svako jelo. Ono moùe da sruwi tvr$avu mnogih grehova. Stoga u duwi za qega yovek treba neprestano da se stara, uz uniùavaqe svoga razuma. I ukoliko ga steknemo, nayiniçe nas sinovima Boùijim. Ono çe nas i bez dobrih dela staviti pred Boga. A, bez qega su sva nawa dela, sve vrline i svako delaqe - uzaludni. Ono samo je dovoxno da, bez pomoçi sa strane, budemo stavxeni pred Boga, te da imamo zastupnika” (Sl. 46). On jow [kaùe]: —Neko od svetih je rekao: »Ukoliko ti do$u pomisli gordosti i kaùu ti da se setiw svojih vrlina, ti im reci: »Starino, pogledaj na blud svoj«” (Sl. 46). 44. O pokajaqu, yistoti i savrwenstvu Sveti Isaak govori: —Savrwenstvo yitavog naweg puta se sastoji u tri [stvari]: u pokajaqu, yistoti i savrwenstvu. Wta je pokajaqe? Ostaviti prowlost i ùalostiti se zbog qe. Wta je yistota ukratko? Srce koje miluje svaku sazdanu prirodu. A wta je savrwenstvo? Dubina smireqa koja znayi ostavxaqe svega vidxivog (svih yulnih stvari) i nevidxivog (svih mislenih stvari” (Sl. 48). Drugayije reyeno: —Pokajaqe je dvostruko proizvoxno umiraqe za sve. Milosrdno srce jeste srdayni plamen za svaku stvar, yoveka, pticu, ùivotiqu, demona i za svako stvoreqe” (Sl. 48). On opet [kaùe]: —Sve dok smo u ovom svetu i u telu mi ne moùemo biti bez dela i truda, yak i da se do samog neba popne-
311 mo. U reyenom je sve savrwenstvo, oprosti mi. Newto viwe jeste tajno pouyavaqe u srcu bez pomisli ili umna molitva” (Sl. 47). Sveti Maksim govori: —Mudroxubxe u vrlini obiyno dovodi do bestrawça proizvoxeqa, a ne bestrawça prirode. Zbog bestrawça proizvoxeqa u nawu duwu dolazi mislena blagodat boùanstvene sladosti”. On opet [kaùe]: —Onaj ko je iskusio ùalost i sladost tela moùe da se nazove iskusnim, buduçi da je na opitu poznao prijatnost i neprijatnost telesnih stvari. Savrwenim moùe da se nazove onaj ko je silom razuma pobedio telesne sladosti i ùalosti. Celovitim, pak, moùe da se nazove onaj ko je delatne i mislene navike sayuvao nepromeqenim putem krepkog ustremxeqa Bogu. Rasu$ivaqe se smatra najveçom vrlinom stoga wto oni u kojima se, po Boùijem blagovoxequ, porodi mogu najtaynije, buduçi prosveçeni boùanstvenom svetlowçu, razlikovati boùanstvene i xudske stvari, te tajanstvena i skrivena vi$eqa”. Me$utim, veç je vreme da ti, prema onome wto je nama dostupno, izloùimo nayelo svewtenog i bogotvornog tihovaqa. Neka nas Bog pouyi u onome wto treba da kaùemo. DOBROTOXUBXE Ì
45. O pet delaqa poyetnog ili uvodnog tihovaqa, tj. molitvi, psalmopojaqu, yitaqu, bogomisliju i rukodexu Poyetnik koji je tek pristupio tihovaqu svoje vreme, tj. yasove dana i noçi treba da provodi u pet bogougodnih delaqa. Najpre, u molitvi, tj. u neprestanom seçaqu na Gospoda Isusa Hrista, koje se tihim disaqem, kao wto je reyeno, uvodi u srce i potom opet izvodi pri zatvorenim ustima i bez ikakve druge misli ili zamiwxaqa. Pri svestranom uzdrùaqu, tj. pri obuzdavaqu stomaka, sna i drugih yula, ona se sa iskrenim smireqem obavxa u keliji. Osim u molitvi, on vreme treba da provodi u psalmopojaqu, u yitaqu Svetog apostola u Svetog Jevan$exa, spisa svetih i bogonosnih otaca, naroyito poglavxa o molitvi i trezvoumxu, i ostalih boùanstvenih reyi Duha, u seçaqu na grehove svoje sa srdaynim bolom, u razmiwxaqu na sud Boùiji, ili smrt, ili veyno muyeqe, ili na okuwaqe buduçih dobara i na sliyno, ili u neznatnom rukodexu, radi odgoqeqa mrzovoxe. (Posle navedenih delaqa, naroyito rukodexa), on opet treba da se vraça na molitvu, iako je qeno vrweqe naporno i zahteva samoprinu$avaqe sve dok se um ne navikne da lako preseca svoje lutaqe svecelim prilepxivaqem (uz punu paùqu) Gospodu Isusu Hristu, neprestanim seçaqem na Qega, yestim ulaùeqem u unutraw-
312 HILANDARSKI PREVODI qu klet ili skrivenu oblast srca i usa$eni koren paùqe. I sveti Isaak piwe: —Potrudi se da u$ew u klet koja postoji u tebi i ugledaçew nebesku klet. Jer, one su jedno. Jednim ulaskom ti çew ugledati obe”. I sveti Maksim [kaùe ]: —Srce upravxa svim [telesnim] delovima. Ukoliko mu blagodat obuzme sve pawqake, srce çe se zacariti nad svim pomislima i udovima. Jer, u qemu je um i sve duwevne pomisli. Stoga u qega i treba gledati da bi se videlo da li je blagodat Svesvetoga Duha napisala svoje zakone”. Gde? U gospodstveni udu, na prestol blagodati, u kome su um i sve duwevne pomisli, tj. u srce. 46. Od yega treba da zapoyiqu oni koji hoçe razumno da tihuju. Kakav je poyetak, uzrastaqe, napredovaqe i savrwenstvo [ u tihovaqu] Za one koji su se poduhvatili da razumno tihuju, tj. za monahe poyetnike prvo i uvodno, poyetno delaqe jeste prihvataqe straha Boùijeg, trajno ispuqavaqe svih bogotvornih zapovesti, bezbriùnost za sve blagoslovene i neblagoslovene stvari putem vere, putem savrwenog udaxavaqa od svega wto je suprotno preduzetom poduhvatu i putem iskrenog raspoloùeqa prema onome wto istinski postoji, kao wto je ranije reyeno. Potom oni uzrastaju nepostidnom nadom, prostiruçi se napred u meru uzrasta punote Hristove kroz prebivaqe u srdaynoj, yistoj i nerasejanoj molitvi sa svecelim prilepxivaqem uz Boga. Potom oni stupaju u savrwenstvo neizmeqivom i neprestanom duhovnom molitvom, dospevajuçi do istupxeqa, ushiçeqa i mnogoùexeqog sjediqeqa, koji istiyu iz savrewene xubavi prema jedinom Bogu. Reyeno predstavxa nepogrewivo pristizaqe i prostiraqe od delaqa ka zrequ, koje je bogootac David iskusio. Izmenivwi se onom blaùenom izmenom, on je uzviknuo: Ja rekoh u istupxequ mome: Svaki je yovek laù (Ps.115,2). Jedan drugi, koji je prosijao u istom yinu, govorawe: Wto oko ne vide, i uho ne yu, i u srce yoveku ne do$e, ono pripremi Bog onima koji ga xube (1.Kor.2,9). Potom je jow dodao: A nama Bog otkri Duhom svojim; jer Duh sve ispituje, i dubine Boùije (1.Kor.2,10). 47. O staqu tihovaqa poyetnika Dakle, poyetnik, po reyenome, ne treba yesto da izlazi iz svoje kelije. On treba da izbegava razgovor i vi$aqe sa svima, osim retko, po krajqoj nuùdi sa paùqom i uzdrùanowçu, kao wto govori i boùanstveni Isaak: —Pri svakom delu neka seçaqe (na yuvaqe sebe) prebiva sa tobom buduçi da je pomoç koja od qega dolazi veça od pomoçi od dela”. Razgovori i susreti izazivaju rasejanost i razbijenost misli ne samo kod poyetnika, nego i kod onih koji su napredovali, kao wto opet sveti Isaak kaùe: —Uspokojavaqe tela donosi wtetu samo mladima, a raspuwtenost [pona-
313 waqa] - i mladima i starima”. On jow [kaùe]: —Tihovaqe umrtvxuje spoxawqa yula, pokreçuçi unutrawqu pokretxivost. Spoxawqe, pak, opwteqe dovodi do suprotnog: oùivxava spoxawqa yula, a umrtvxuje unutrawqu pokretxivost”. I Lestviynik piwe: —Tihovatex je onaj ko bestelesno biçe, tj. svoju duwu pokuwava da zadrùi u okvirima telesnog doma, wto je za krajqe divxeqe”. On jow [kaùe]: —Tihovatex je onaj ko iz dubine srca svom snagom vapije: Spremno je srce moje, Boùe (Ps.56,8). Tihovatex je onaj ko je rekao: Ja spavam, a srce moje bdi (Pes.5,2). Zakxuyaj vrata kelije za telo, vrata jezika za reyi, i unutrawqe dveri srca za zle duhove” (Sl. 27). 48. O paùxivoj i trezvoumnoj srdaynoj molitvi i qenom delaqu Paùxiva i trezvoumna molitva koja se vrwi u srcu, bez svake druge misli i mawtaqa reyima: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, nevewtastveno i bezglasno um pruùa ka samome Gospodu Isusu Hristu, koji se priziva, a reyima: Pomiluj me, ponovo ga vraça sebi samom, s obzirom da jow ne moùe da se ne moli za sebe. Kada, pak, na opitu dostigne savrwenu xubav, on se svecelo prostire ka jedinome Gospodu Isusu Hristu, o drugome (tj. pomilovaqu) veç dobivwi dejstveno osvedoyeqe. (Stoga, kao wto govori neko drugi, on jedino priziva: Gospode Isuse Hriste, sa silnim xubavnim raspoloùeqem srca). DOBROTOXUBXE Ì
49. Kako su nam sveti oci predali izgovaraqe molitve Nisu nam svi sveti oci predali da se molimo yitavom molitvom, nego neki celu, a neki polovinu, veç prema staqu molitvenika. Boùanstveni Zlatoust nam prenosi da je izgovaramo celu, govoreçi: —Molim vas, bratijo, da nikada ne ostavxate pravilo molitve, niti da ga prenebregavate. Jer, ja sam nekada sluwao oce koji govorahu: »Zar je monah onaj ko zanemaruje pravilo ili ga prenebregava«. Bilo da jede, ili pije, sedi kuçi ili putuje ili newto drugo radi, on je duùan neprestano da uzvikuje: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me, kako bi ga pomiqaqe imena Gospoda Isusa Hrista podsticalo na borbu protiv neprijatexa. Reyenim pomiqaqem duwa, prinu$avajuçi se, moùe u sebi da na$e sve, tj. i r$avo i dobro. Ona çe najpre unutra, u svom srcu ugledati r$avo, a potom i dobro. Pomiqaqe çe pokrenuti zmiju, ali je i smiriti. Pomiqaqe çe u nama izobliyiti postojeçi greh, ali çe ga potom i potreti. Pomiqaqe moùe podiçi svu silu neprijatexsku u srcu, ali çe je postepeno i pobediti i iskoreniti. Silazeçi u dubinu srca, ime Isusa Hrista çe smiriti zmiju koja drùi qegove pawqake, a duwu - spasti i
314 HILANDARSKI PREVODI oùivotvoriti. Neprestano budi sa imenom Gospoda Isusa kako bi srce progutalo Gospoda i Gospod srce, te da dvoje budu jedno. Uostalom, reyeno delo se ne odnosi na jedan ili dva dana, veç na mnoge godine i dugo vreme. Jer, neophodan je veliki i mnogogodiwqi podvig da bi se isterao neprijatex i uselio Hristos”. On jow [kaùe]: —Neophodno je zatvoriti se u sebe, upravxati umom i obuzdavati ga, te svaku pomisao i svako dejstvo lukavoga kazniti prizivaqem Gospoda naweg Isusa Hrista”. On jow [kaùe]: —Um treba da bude gde je i telo, kako izme$u Boga i srca ne bi postojala nikakva prepreka, nikakva pregrada, koja bi zaseqivala srce i um odvajala od Boga. Ukoliko ponekad ponewto i potkrade um, ne treba se zadrùavati na pomislima kako se slagaqe sa qima ne bi urayunalo u grehovno delo u dan suda pred licem Gospoda, kada çe Bog suditi tajne xudske. Svagda se praznite [od nepotrebnih misli] i prebivajte sa Gospodom Bogom nawim sve dok nas ne obaspe wtedrostima. I od Gospoda slave iwtite samo milost sa smirenim i umilnim srcem, od jutra do veyeri vapijuçi, a ako je moguçe i svu noç: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me. Svoj um prinu$avajte na reyeno delo do same smrti. Jer, ono zahteva veliko prinu$ivaqe. Naime, uska su vrata i teskoban put wto vode u ùivot (Mt.7,14) i samo podviùnici ulaze u qega. Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podviùnici ga zadobijaju (Mt.11,12). Stoga vas umoxavam da ne odvajate srca vawa od Boga, veç pazite na qih i yuvajte ih svagdawqim seçaqem na Gospoda naweg Isusa Hrista. I u vawem srcu çe se ukoreniti ime Gospodqe, te çe ono jedino pomiwxati o nayinu kako da se u vama proslavi Hristos”. Pre svetog Zlatoustog sveti Pavle je u jednoj svojoj poslanici rekao: Jer ako ispovedaw ustima svojim da je Isus Gospod, i verujew u srcu svome da ga Bog podiùe iz mrtvih, biçew spasen. Jer se srcem veruje za pravednost, a ustima se ispoveda za spaseqe (Rim. 10,9-10). On jow [kaùe]: I niko ne moùe reçi: Isus je Gospod, osim Duhom Svetim (1.Kor.12,3). On, naime hoçe da kaùe da srce prima dejstvo Duha Svetoga, kojim se i moli. Reyeno je nasle$e naprednih i onih koji su se obogatili Hristom, koji zaista obitava u qima. Sliyno govori i sveti Dijadoh: —Ukoliko mu seçaqem na Boga zatvorimo sve izlaze, naw um çe imati potrebu za nekim delaqem kako bi se zaposlila stalna pokretxivost koja mu je svojstvena. Qemu treba dati jedino svewteno ime Gospoda Isusa: neka qime u potpunosti podmiri svoju revnost u dostizaqu postavxenog cixa. Me$utim, treba znati da, po reyi apostola, niko ne moùe reçi: Isus je Gospod, osim Duhom Svetim (1.Kor.12,3). Od nas se zahteva da u unutrawqosti uma (koji se u sebi pritewquje) neprestano izgovaramo iskaz (Gospode, Isuse Hriste, i ostalo). Pri tome, on ne treba da skreçe ni u kakvo mawtaqe. Oni
315 koji sveto i preslavno ime neprestano misleno drùe u dubini svoga srca, biçe u staqu da vide svetlost svog uma (tj. jasnost misli ili odre$eno saznaqe o svim unutrawqim pokretima). Wtaviwe, ukoliko se sa napregnutom briùxivowçu drùi u mislima, predivno ime sasvim primetno spaxuje svaku neyistotu koja se pojavxuje u duwi. Jer, po reyi apostola, Bog naw je ogaq koji spaxuje svako zlo (Jev.12,29). Stoga Gospod, najzad, duwu dovodi do velike xubavi prema Qegovoj slavi. Jer, zadrùavajuçi se u toplom srcu kroz seçaqe uma, preslavno i mnogoùu$eno ime u nama stvara naviku da Qegovu blagost xubimo bez prepreka. Naime, viwe nema niyega wto bi postavxalo prepreku. Ono je dragoceni biser koji se stiye prodajom celokupnog imaqa. I [yovek] stiye neizrecivu radost wto ga je nawao (Mt.13,46)” (Pogl. 59). I sveti Isihije iznosi svoju misao: —Vinuvwi se posle smrti po vazduhu ka nebeskim vratima, duwa se neçe postideti pred svojim neprijatexima, imajuçi Hrista sa sobom. I ona çe, kao i sada, smelo sa qima na vratima progovoriti. Neophodno je, me$utim, da do svog izlaska iz tela danonoçno istraje u vapijaqu Gospodu Isusu Hristu, Sinu Boùijem. On çe potom biti qen brzi osvetnik, po istinitom i Boùanskom Qegovom obeçaqu, izreyenom u priyi o nepravednom sudiji: Kaùem vam da çe ih ubrzo odbraniti, i u sadawqem ùivotu i po izlasku iz tela (Lk.18,1-8)” (Pogl. 47). I Lestviynik govori: —Isusovim imenom biyuj protivnike: ni na nebu ni na zemxi nema jayeg oruùja” (Sl. 21). Na drugom mestu on dodaje: —Isusova molitva neka se sjedini s disaqem tvojim, pa çew videti kakva je korist od tihovaqa” (Sl. 27). 50. I kod svetih apostola, a ne samo kod svetih otaca, mogu se naçi reyi o svewtenoj molitvi, tajnovodstveno izreyene Duhom Reyi o svewtenoj molitvi ti neçew naçi samo kod pomenutih svetih otaca, i drugih sliynih qima, veç jow pre kod samih prvih i vrhovnih apostola Petra, Pavla i Jovana. Jedan od qih, kao wto smo veç naveli, govori: I niko ne moùe reçi: Isus je Gospod, osim Duhom Svetim (1.Kor.12,3). [Drugi kaùe]: Blagodat i istina postade kroz Isusa Hrista (Jn.1,17). On jow [kaùe]: Svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u telu dowao, od Boga je (1.Jn.4,2). Uyenik Hristov, koji je pretpostavxen drugima, na pitaqe Spasitexa upuçeno svim apostolima: Wta o meni govore xudi, odgovara u ime svih, uvodeçi blaùeno ispovedaqe: Ti si Hristos, Sin Boga %ivoga (Mt.16,13; 16). Slavni nastavnici nawi, koji su dowli posle qih, a naroyito oni koji su hodili putem neporobxenog, pustiqskog i tihovatexskog ùivota sliyne izreke, izdvojeno i delimiyno izreyenim od strane tri stuba Svete Crkve, kao i boùanstvene reyi uzakoqene po otkrivequ Duha Svetoga, sabrawe u jednu izreku uz pomoç Duha Svetoga, koji ùivxawe u qima, prekrasno je usaglasivwi i uskladivwi, sastavivwi naDOBROTOXUBXE Ì
316 HILANDARSKI PREVODI wu svewtenu molitvu. Qu su nazvali stubom molitve, predavwi potomcima da je drùe i yuvaju u istom vidu. Pogledaj sada o kakvom se divnom poretku i divnoj postupnosti radi, koja jasno nosi peyat nebeske mudrosti. Jedan priziva ime Gospoda Isusa, drugi Isusa Hrista, treçi Hrista, Sina Boùijeg, kao da slede jedan za drugim i kao da se jedan drugog drùe sa paùqom u saglasnosti i sjediqequ bogodejstvenih reyi. Vidiw li kako svako od qih uzima kraj izreke jednoga i postavxa ga na poyetak svoje. Blaùeni Pavle je rekao: —Niko ne moùe da ispoveda Gospoda Isusa”. Posledqu rey Isusa uzima sveti Jovan i stavxa kao prvu u svojoj izreci: —Onaj ko ispoveda Isusa Hrista”… Qegova posledqa rey - Hrista, u ispovedaqu svetog Petra je pomenuta kao prva: —Ti si Hristos, Sin Boga”. I kao da se sastavio trostruki i neraskidivi konopac, bogotvorna molitva nawa, premudro i razumno ispletena i satkana. U reyenom vidu ona je, kao wto moùemo primetiti, dowla do nas i u istom vidu je mi predajemo onima koji çe doçi posle nas. Izreku, pak, pomiluj me, koja se dodaje spasonosnim reyima molitve: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pridodali su sveti oci naroyito zbog onih koji su jow nedorasli na delu vrlina, tj. poyetnici i nesavrweni. Jer, napredni i usavrweni u Hristu svakim od pojedinaynih uzvika, naime: Gospode Isuse; Isuse Hriste; Hriste, Sine Boùiji, ili yak samo uzvikom: Isuse, bivaju sasvim zadovoxni, grleçi ga i pozdravxajuçi kao potpuno delaqe molitve. I samo kroz qega oni se ispuqavaju neizrecivom radowçu i sladowçu, koja prevazilazi svaki razum, svako vi$eqe i svako sluwaqe. Da bismo se najpotpunije ubedili i osvedoyili u reyeno, najsla$i i duwexubivi Gospod naw, Isus Hristos, Sin Boùiji, otvoreno je rekao (a Qegove reyi su delo i iskaz, Duh i ùivot): Bez mene ne moùete yiniti niwta (Jn.15,5), i jow: I wto god zaiwtete (od Oca) u ime moje, to çu uyiniti (Jn.14,13). 51. I poyetnici mogu da se ponekad mole svim reyima molitve, a ponekad samo delom qe, premda unutra, u srcu i uvek, pri yemu ne treba yesto da meqaju molitvene reyi I poyetnici mogu da se mole ponekad sa svim reyima, a ponekad samo sa nekim od qih, uostalom unutar srca i neprestano. Jer, po Dijadohu, —onaj ko uvek prebiva u svom srcu dalek je od svih krasnih stvari ovog ùivota. Hodeçi duhom, on ne moùe da upraùqava telesnu pohotu. On svoj put prohodi ogra$en vrlinama. One sluùe kao yuvari pri vratima qegovog grada yistote. Stoga sve zamke $avola protiv qega ostaju bezuspewne” (Pogl. 57). I sveti Isaak piwe: —Srce onoga ko stalno prati svoju duwu biva razvesexavano otkriveqima. Onaj ko zreqe svoga uma usred-
317 sre$uje u sebe samog, vidi sebe u zraku Duha. Onaj ko se gnuwa nad svakim nadimaqem uma, vidi svoga Vladiku u srcu svome” (Sl. 8). Ipak, ne treba yesto meqati reyi molitve kako zbog yeste promene i prebacivaqa (paùqe sa jedno na drugo) um ne bi navikao da nestalnost i prenoweqe, te ostao neukoreqen i besplodan, kao drva koja se yesto prenose i presa$uju. 52. Plod unutrawqe-srdayne molitve iziskuje dugotrajni podvig i samoprinu$avaqe, kao wto se i inaye sve dobro postiùe uz ogroman trud i vreme Svagdawqa molitva u srcu i ono wto sledi za qenim granicama ne dostiùe se jednostavno i sluyajno, tj. bez dugotrajnog i velikog truda (premda ima i izuzetaka po neizrecivom Boùijem uvi$aqu). Naprotiv, neophodno je mnogo i vremena, i truda, i telesnog i duwevnog podviga, i napregnutog i dugotrajnog samoprinu$avaqa. Jer, po prevashodstvu dara i blagodati u kojima oyekujemo da uyestvujemo mi prema svojoj sili treba da uloùimo i srazmerne podvige i yasove. Po svewtenim nastavnicima nawim, mi treba iz pawqaka srca da isteramo neprijatexa i delatno uselimo Hrista. Sveti Isaak govori: —Onaj ko ùeli u sebi da ugleda Hrista neka se sa svim usr$em napreùe da oyisti svoje srce neprestanim seçaqem na Boga. I on çe u svetlosti uma svoga svaki yas zreti Gospoda” (Sl. 8). I sveti Varsanufije [govori]: —Yovek se uzalud trudi u spoxawqem ukoliko mu unutrawqe delaqe sa Bogom ne pomogne. Jer, unutrawqe delaqe sa srdaynim bolom donosi yistotu, yistota - istinsko tihovaqe srca, tihovaqe - smireqe, dok smireqe priprema yoveka za obitaliwte Boùije. Zbog Qegovog prebivaqa izgone se demoni sa strastima i yovek postaje hram Boùiji, ispuqen svetowçu, svetlowçu, yistotom i blagodaçu. Blaùen je onaj ko u unutrawqim tajnostima srca sagledava Gospoda, sa playem izlivajuçi pred Qegovom blagowçu svoju molitvu” (Odg. 210). I prepodobni Jovan Karpatski [govori]: —Dugi podvig u molitvama i veliko vreme neophodni su da bi se u nesmuçenom ustrojstvu uma nawlo neko novo srdayno nebo na kojem obitava Hristos, po reyima apostola: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u neyemu niste vaxani (2.Kor.13,5)”. I veliki Zlatoust [govori]: —Neprestano prebivaj sa imenom Gospoda Isusa kako bi srce progutalo Gospoda, i Gospod srce. I biçe dvoje jedno. Me$utim, reyeno delo se ne postiùe za dan, ili dva, veç [zahteva] dug podvig i mnogo vremena. Jer, neophodno je mnogo podviga i vremena da se istera neprijatex i useli se Hristos”. 53. O neyistoj srdaynoj molitvi. Kako se dostiùe yista i nerasejana molitva DOBROTOXUBXE Ì
318
HILANDARSKI PREVODI
Od upornosti u upotrebi navedenog nayina ili nayina za sticaqe yiste i nerasejane molitve, uz savladavaqe svih prepreka u pomislima i spoxawqim okolnostima, podviùnik najzad dolazi do navike da se bez prinu$avaqa istinski yisto i bez mawtaqa moli, ili do staqa u kome um uvek prebiva u srcu, ulazeçi preko disaqa u qega ne sa prinudom ili protiv svoje voxe, nego bezizlazno sa xubavxu boraveçi u qemu i neprestano se moleçi. Sveti Isaak kaùe: —Onaj yija molitva nije yista od pomisli (tj. koja neprestano ne deluje u unutrawqoj skrivenosti srca) u stvari nema oruùje za borbu, u kojoj bi prizivaqem Gospoda Isusa Hrista nevidxivo biyevao i opaxivao neprijatexa koji skriveno napada” (Sl. 21). On jow [kaùe]: —Zaista je blaùen onaj ko se miwxu prilepio za Isusovu molitvu, vapijuçi mu neprestano u srcu, kao wto se vazduh pripija uz nawa tela ili plamen uz sveçu”. On jow [kaùe]: —Hodeçi nad zemxom, sunce yini da je dan, a sveto ime Isusa Hrista, kome se poklaqamo, ra$a bezbrojno mnowtvo suncelikih pomisli, neprestano sijajuçi u umu”. 54. O nerasejanoj i yistoj srdaynoj molitvi i o toplini koja se ra$a iz qe Iz srdayne, yiste i nerasejane molitve ra$a se u srcu izvesna toplina, kao wto se peva u Psalmima: Zapali se srce moje u meni, i u razmiwxaqu mome razgore se ogaq (Ps.38,4). Gospod Isus Hristos je dowao na zemxu da baci ogaq na zemxu srdaca nawih, koje je ranije donosilo trqe strasti, a sada uz blagodat prinosi duhovne plodove: Do$oh da bacim ogaq na zemxu; i kako bih ùeleo da se veç zapalio (Lk.12,49). Reyeni ogaq je nekada i Kleopu zajedno sa qegovim saputnikom zagrejao i rasplamsao, nagnavwi ih da u zanosu jedan drugome zavape: Ne gorawe li srce nawe u nama dok nam govorawe putem i dok nam objawqavawe Pisma (Lk.24,32). I sveti Jovan Damaskin u jednom troparu svojih pesama Presvetoj Bogorodici govori: —Ka pevaqu pesama vuye me srdayni ogaq deviyanske xubavi”. I sveti Isaak piwe: —Od napregnutog delaqa ra$a se prevelika vrelina, koja se u srcu rasplamsava plamenim pomislima, koje se iznova pojavxuju u umu. Reyeno delaqe i yuvaqe staquje um svojom plamenowçu i saopwtava mu vi$eqe. Od plamenosti koju proizvodi blagodat ra$a se tok suza. Od neprestanih suza duwa dobija umireqe pomisli i uzvisuje se do yistote uma. Pri yistoti uma, pak, yovek dolazi do vi$eqa tajni Boùijih. Potom um dolazi do gledaqa otkriveqa i znameqa, kao wto je gledao prorok Jezekix” (Sl. 59). On jow [kaùe]: —Suze, udaraqe po glavi u vreme molitve i usrdno padaqe niyice bude u srcu dodatnu sladost, koje se sa pohvalnim ushiçeqem ustremxuje ka Bogu, prizivajuçi: %edna je duwa moja za Bogom %ivim; kad çu doçi i javiti se licu tvome Gospode (Ps.41,3)” (Sl. 69). I Jovan Les-
319 tviynik [kaùe]: —Ogaq xubavi vaskrsava molitvu koja se uselila u nawe srce. A kad ova vaskrsne, i uznese se na nebo, dolazi do silaska Ogqa u odaju duwe” (Sl. 28). On jow [kaùe]: —Koji je monah, onda, veran i pametan? Onaj koji je sayuvao svoju vatrenost, i koji svakoga dana, do kraja svog ùivota, nije propuwtao da doda plamen na plamen, ùar na ùar, revnost na revnost, i yeùqi za Bogom bogoyeùqivost” (Sl. 1). I sveti Ilija Ekdik [kaùe]: —Umirivwi se u odnosu na sve spoxawqe i sjedinivwi se sa molitvom, duwa biva qome okruùena kao plamenom, kao gvoù$e ogqem. I ona sva postaje ogaq. I premda ostaje ista, duwa postaje nedodiriva, sliyno usijanom gvoù$u” (Pogl. 103). On jow [kaùe]: —Blaùen je onaj ko se jow u ovom ùivotu udostoji da se vidi u reyenom staqu, tj. svoj po prirodi zemni obraz vidi ogqenim po blagodati”. 55. Toplina ima razliyite uzroke. Najistinskija je ona koja proizilazi od yiste srdayne molitve Znaj da reyena toplina u nama ima razliyite i mnogoobrazne uzroke i nayine, wto je oyigledno iz izloùenih izreka svetih otaca, premda ne smemo da kaùemo - i iz samog dela (opita). Od qih najpouzdanija je toplina koja dolazi od yiste srdayne molitve. Ona uzrasta zajedno sa qom i uspokojava [yoveka] u suwtinskom prosveçequ, tj. yineçi ga zaista prosveçenim, po svedoyanstvu otaca. 56. O neposrednom dejstvu srdayne topline Ona neposredno odgoni sve wto ometa da se savrweno vrwi yista molitva. Jer, ogaq je Bog naw, koji uniwtava zle zamke demona i nawih strasti. Sveti Dijadoh govori: —Znak da je duwa bolno poyela da mrzi strasti jeste oseçaj owtrog bola srca koje prima ubode demonskih strela, pri yemu se yoveku yini da nosi same strele. Ona se nalazi na poyetku svog oyiwçeqa. Jer, ukoliko ne pretrpi veliki bol od bestidnosti greha, ona kasnije neçe moçi bogato da se raduje blagosti pravednosti. Potom, onaj ko ùeli da oyisti svoje srce neka ga zagreva neprestanim seçaqem na Gospoda Isusa, imajuçi u qemu jedinstveno pouyavaqe i neprestano delaqe. Jer, onaj ko ùeli sa sebe da zbaci sopstvenu gqilost ne treba samo povremeno da se moli. Naprotiv, on uvek treba da se bavi molitvom i da yuva um, pa makar se nalazio i daleko od molitvenog doma. Onaj ko hoçe da oyisti zlato [ne treba] ni za kratko vreme da ostavi ogqiwte bez vatre, inaye çe se ruda koju yisti ponovo stvrdnuti. Ni [podviùnik] ne treba samo povremeno da se seça Boga, tj. da u drugo vreme ne misli o Qemu. Jer, ono wto stiye molitvom, on çe izgubiti kada je prekrati. Xubitexu vrline je svojstveno da neprestanim seçaqem na Boga yisti zemxanost srca. Na reyeni nayin çe, pri postepenom isDOBROTOXUBXE Ì
320 HILANDARSKI PREVODI paravaqu zla pod dejstvom ogqa dobrog seçaqa, duwa u punoj slavi da savrweno do$e do svoje prirodne prozraynosti” (Pogl. 97). Bez smetqi prebivajuçi u srcu um se moli yisto i bez lutaqa, po reyi svetoga: —Ukoliko um yuva srce za vreme molitve, vrwi se yista i nerasejana molitva”. Sveti Isihije piwe: —Istinski monah je onaj ko se drùi trezvoumxa, a istinski trezvoumnik je onaj ko je monah u srcu (kome je u srcu samo Bog i on sam)” (Pogl. 57). 57. O ùu$equ za Gospodom i o raspoloùequ prema Qemu, koji se ra$aju od tople paùqe i molitve Od tople i paùxive, tj. yiste molitve u srcu se ra$a yeùqa, boùanstveno raspoloùeqe i xubav prema Gospodu Isusu Hristu, koga se stalno seça, po napisanome: Devojke te zavolewe i privukowe (Pes.1,2), i jow: Ja sam raqena xubavxu (Pes.2,5). I sveti Maksim govori: —Sve vrline pomaùu umu u boùanstvenom raspoloùequ, a najviwe yista molitva. Jer, preko qe, uzviwujuçi se ka Bogu, on biva izvan svega”. 58. O srdaynim suzama i o boùanstvenoj yeùqi i raspoloùequ Iz opisanog srca yesto se toyi suza, koja ne iscrpxuje i isuwuje, veç yisti i obogaçuje one koji su se qome obogatili. Jer, prvo biva od boùanstvenog straha, a drugo od boùanstvenog raspoloùeqa pri silnoj i nezadrùivoj yeùqi i xubavi prema Gospodu Isusu Hristu, na koga se uvek seça. Dovedena u ushiçeqe, duwa vapije: —Usladio si me yeùqom Hriste, i izmenio tvojim boùanstvenim raspoloùeqem”. Ona jow [uzvikuje]: —Sav si, Spasitexu, sladost, sav si ùexa i yeùqa, sav se nezasitost i sav nezamisliva krasota”. Ona uzvikuje, zajedno sa Pavlom, Hristovim propovednikom: Jer nas xubav Hristova obuzima (2.Kor.5,14). Ko çe nas rastaviti od xubavi Hristove? %alost ili teskoba, ili goqeqe, ili glad, ili golotiqa, ili opasnost, ili may? Jer sam uveren da nas ni smrt, ni ùivot, ni an$eli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadawqost, ni buduçnost, ni visina, ni dubina, niti ikakva druga tvar neçe moçi odvojiti od xubavi Boùije, koja je u Hristu Isusu Gospodu nawem (Rim.8,35; 38-39). 59. Savet da se ne traùi niwta wto je preko mere. Pouka o neprestanom srdaynom seçaqu na Gospoda naweg Isusa Hrista Onaj ko ùeli da se udostoji reyenoga i onoga wto potom dolazi (o yemu sada nije blagovremeno govoriti) treba strogo da se drùi sledeçeg pravila: —Nemoj pre vremena traùiti ono wto çe biti u svoje vreme. Jer, ni dobro nije dobro ukoliko se ne uyini dobro”. I sveti Marko [kaùe]: —Nije dobro znati o potoqim delima pre nego wto se uyine prethodna. Jer, znaqe bez dela nadima, a xubav nazi$uje stoga wto sve trpi (up. 1. Kor.8,1)”. [Yovek] po svojoj meri treba da se stara i da se svagda podvizava da, kao wto
321 je reyeno, seçaqe na Gospoda Isusa Hrista neprestano nosi u dubini (a ne na povrwini) srca, po reyima svetog Marka: —Ukoliko se sa punom duhovnom nadom ne otkrije unutrawqe skriveno mesto naweg srca, neçe biti moguçe da upoznamo Onoga ko ùivi u qemu i saznamo da li su nawe slovesne ùrtve prihvaçene”. 60. O toploj revnosti, o boùanstvenom javxaqu u nama i o suwtinskom prosveçequ blagodaçu Na reyeni nayin revnitex savrwenstva u duhu lagano çe da se ukloni ne samo od lukavih dela, veç i od strasnih pomisli i nepriliynih mawtaqa, po napisanome: Po Duhu hodite, i pohotu telesnu neçete yiniti (Gal.5,16). On çe se ukloniti i od svake uopwte pomisli i od svakog mawtaqa, s obzirom da svojom plamenom revnowçu za vrlinu potire svako lukavo dejstvo koje je ranije u qemu delovalo kroz yula i misli, zajedno sa nayelnicima svega zlog, tj. zluradim demonima, kao wto govori sveti Isaak: —Strawan je demonima i poùexan Bogu i Qegovim an$elima onaj ko sa plamenom revnowçu iskorequje trqe koje u qega polaùe neprijatex” (Sl. 8). I on çe napredovati i steçi osvedoyeqe o xubavi Boùijoj prema qemu, zaista se udostojivwi projavxivaqa i usexeqa suwtinskog i boùanstvenog prosveçeqa blagodaçu. I on çe sa velikom radowçu poteçi ka ranijem blagorodstvu i duhovnom usinovxequ, koje nam je blagodaçu svewtenodejstveno saopwteno u svetom krwtequ. Sveti Isaak daxe govori: —Reyeno je Jerusalim i Carstvo Boùije, koje je sakriveno u nama, po reyi Gospodqoj (Lk.17,21). Pomenuta oblast jeste oblak slave Boùije, u koji çe uçi samo yisti srcem, kako bi videli lice svoga Vladike”. Jedino ne treba [yovek] sam da traùi javxaqe Boùije u sebi, kako ne bi primio onoga ko je prava tama, premda se laùno predstavxa kao svetlost. DOBROTOXUBXE Ì
61. O Boùanskom i neprijatexskom dejstvu Ukoliko um ugleda svetlost ni kada je ne iwte, neka je ne prihvata, ali neka je ni ne odbacuje, kao wto govori sveti Marko: —Postoji dejstvo blagodati nepoznato poyetniku u duhovnom uzrastaqu, a postoji i dejstvo zla nalik na istinu. Ne treba da se mnogo zagledamo u sliyna dejstva da ne bismo pali u zabludu, niti treba da ih prokliqemo, jer se moùe desiti da su istinita. Stoga sve treba sa nadom prinositi Bogu, koji zna koristi i jednog i drugog. Uostalom, neka [yovek] pita onoga ko ima blagodat i silu po Bogu da nauyi i rasudi”. 62. O prosveçenom i nezabludnom uyitexu Blagodari Bogu ukoliko uspew da na$ew onoga ko te moùe nauyiti onome wto je sam blaùeno iskusio kroz boùanstveno prosveçeqe, a ne samo wto je saznao iz Boùanstvenog Pisma.
322 HILANDARSKI PREVODI Ukoliko sliynoga nema, boxe je ne primati [svetlost]. Sa smireqem treba pribegavati Bogu, sa iskrenim srcem se smatrajuçi i nazivajuçi nedostojnim sliyne yasti i vi$eqa, kao wto smo se tajno nauyili blagodaçu Hristovom od nelaùnih jezika (usta), pokretanih Duhom Svetim. Oni, naime, saopwtavahu i iz Bogonadahnutih Pisama i iz opita. 63. O istinskom i laùnom prosveçequ, tj. o Boùanskoj i lukavoj-neprijatexskoj svetlosti U nekim svojim spisima nawi slavni oci ukazuju na znake nelaùnog i laùnog prosveçeqa. Na pitaqe svoga uyenika o reyenome, blaùeni Pavle Latrski je odgovorio: —Svetlost vraùije sile je ogqevidna, dimxiva i sliyna yulnoj svetlosti. Ugledavwi je, duwa koja je obuzdala strasti i oyistila se od qih, oseça neprijatnost i gnuwaqe. Svetlost, pak, Duha Svetoga jeste blaga, radostotvorna i yista. Pribliùavajuçi se, ona osveçuje svetlowçu, te radowçu i tihowçu ispuqava duwu, yineçi je krotkom i yovekoxubivom”. Sliyno govore i drugi. 64. O nepotrebnom i korisnom mawtaqu. Kako se odnositi prema qima Newto ranije smo pomenuli mawtaqe, tj. nepotrebno mawtaqe. Biçe veoma korisno, izgleda nam, da newto kaùemo i o svakom mawtaqu uopwte. Jer, yesto se govori o qemu i protiv qega. Mnogoliko, kao basnoslovni Dedal, i mnogoglavo, kao Hidra, mawtaqe je neki most za demone, kao wto su rekli oci, preko koga prelaze i prolaze ubistveni neyastivci. Oni nekako opwte i mewaju se sa duwom, yineçi je kownicom trutova, tj. obitaliwtem besplodnih i strasnih pomisli. Mawtaqe treba potpuno odbacivati, izuzev ukoliko ponekad radi pokajaqa, skruwenosti, playa i smireqa, a naroyito radi prouyavaqa biça i zreqa ili posramxeqa r$avog mawtaqa, privuyew i suprotstaviw doliyno mawtaqe. Pomewavwi ih, naime, i pripremivwi qihovo suprotstavxaqe, ti çew poraziti r$avo mawtaqe, kao bewyasno i bestidno, te çew ga savladati. Radeçi reyeno, ti neçew sebi nayiniti nikakvu wtetu. Naprotiv, steçi çew veliku korist stoga wto çew, nepogrewivim rasu$ivaqem ure$ujuçi svoja dela, r$avo mawtaqe pobediti doliynim, na smrt poraùavajuçi neprijatexa qegovim oruùjem, kao nekada boùanstveni David Golijata (1.Car.17,49). 65. Ipak, sveti oci ne samo nepriliyno, nego i doliyno mawtaqe smatraju neumesnim u yistoj molitvi i u jednostavnom i jedinstvenom umnom delaqu Navedena borba je, uostalom, svojstvena mladencima, ili poyetnicima. Oni koji su napredovali u dugotrajnom podvigu, pak, odbacuju svako mawtaqe uopwte, i nepriliyno i doliyno,
323 pri yemu mu ne ostaje ni traga. Vosak se topi u blizini ogqa. I ono se rasejava i iwyezava pred dejstvom yiste molitve, pred jednostavnom i bezvidnom privrùenowçu uma Bogu, pred predavaqem Qemu i bliskim sjediqeqem sa Qim. Sveti Isihije govori: —Svaka pomisao u umu proizvodi obraz nekog yulnog predmeta. Jer, asirac (neprijatex), kao umna sila, xude moùe da zavodi samo ako koristi newto yulno, wto je uobiyajeno za nas” (Pogl. È,78). On jow [kaùe]: —Svaka pomisao u srce ulazi preko uobraùavaqa neyeg yulnog (a yulno smeta umnom). Stoga boùanstvena svetlost poyiqe da obasjava um koji se ispraznio od svega i postao savrweno bezvidan (izbegavajuçi svaki izgled i obraz). Jer, reyena svetlost se javxa tek u yistom umu, tj. pod uslovom da osiromawi od svih pomisli” (Pogl. ÈÈ,87). I sveti Vasilije [kaùe]: —Gospod ne ùivi u rukotvorenim hramovima. On ne ùivi ni u nekakvim uobraùeqima i mislenim postrojeqima (mawtaqima) koja se predstavxaju (paùqi) i okruùuju owteçenu duwu kao zid, usled yega ne moùe yisto da pogleda u visinu, drùeçi se samo ogledala i zagonetki”. I boùanstveni Evagrije [kaùe]: —Moùe se priznati da Bog prebiva [u onome ko] ima poznaqe. Stoga se yisti um i naziva prestolom Boùijim. Pomisao o Bogu se ne nalazi u pomislima koje u umu stvaraju obraze, veç u onima koje ne stvaraju. Stoga molitvenik treba na svaki nayin od sebe da odbacuje pomisli koje stvaraju obraze”. I sveti Maksim u pojawqeqima na velikog Dionisija [kaùe]: —Jedno je mawtaqe, a drugo pomisao ili misao. One se proizvode razliyitim silama i razlikuju se svojim kretaqima: misao je dejstvo i delo uma, a mawta - plod strasti, oblikovaqe obraza koji predstavxa newto yulno ili kao newto yulno. Stoga u odnosu prema Bogu mawta ne treba da ima bilo kakvo mesto. On, naime, sve prevazilazi iznad uma”. I sveti Vasilije [kaùe ]: —Um koji se ne rasejava po spoxawqim predmetima i koji se yulima ne nosi po svetu u stvari dolazi samom sebi. Iz sebe on pomiwxu moùe da uzlazi ka Bogu. I buduçi obasjan lepotom, on zaboravxa i na samu prirodu”. Znajuçi reyeno, i ti se svakoga yasa, uz Boùiju pomoç, prinu$avaj da se bez mawtaqa, bez uobraùavaqa i obraza yisto moliw celim umom, svom duwom i svim srcem. O reyenome sveti Maksim govori: 66. O yistom i savrwenom umu, duwi i srcu O yistom umu: —Yisti um se prosveçuje boùanstvenom svetlowçu, izbegavwi neznaqe”. O yistoj duwi: —Yista duwa se neprestano raduje boùanstvenom xubavxu, oslobodivwi se strasti”. O yistom srcu: —Yisto srce svagda ima bezvidno i bezobliyno seçaqe na Boga, jedino od Qega primajuçi upeyatxivost, kojom blagoizvoxeva da se pokazuje”. DOBROTOXUBXE Ì
324
HILANDARSKI PREVODI
O savrwenom umu: —Savrweni um je verom poznao Onoga koji je iznad svakoga poznaqa. Promotrivwi sva Qegova sazdaqa, on je od Qega primio sveobuhvatno (u opwtim crtama) poznaqe o Qegovom promislu i sudu, koje se u qima projavxuje (naravno u meri koja je yoveku dostupna)”. O savrwenoj duwi: —Savrwena duwa ima ùelatexnu silu u potpunosti ustremxenu Bogu”. O savrwenom srcu: —Savrweno srce nema nikakvo prirodno kretaqe ni prema yemu i ni na koji nayin. Radi qegove jednostavnosti, Bog na qemu, kao na dobro uglayanoj dawyici, pristupivwi, piwe svoje zakone”. Dodajmo i sledeçe: O yistom umu: —Oyiwçeqe uma jeste delo jedino Svetoga Duha” (sveti Dijadoh). —Zadrùavaqe uma od lutaqa jeste jedino delo Svetoga Duha” (Lestviynik). —Onaj ko hoçe da vidi staqe svog uma neka se isprazni od svih pomisli. I videçe ga sliynim safiru ili nebeskoj [plaviyastoj] boji” (sveti Nil). —Staqe uma jeste mislena visina, sliyna nebeskoj boji, na kojoj se za vreme molitve pojavxuje i svetlost Svete Trojice” (sveti Nil). —Ukoliko svuye starog yoveka i obuye se u novog blagodatnog yoveka, um çe ugledati svoju yistotu, sliynu nebeskoj svetlosti, koju su starewine sinova Izraixevih imenovali mestom Boùijim (Izl. 24,10), kada im se Bog javio na gori” (sveti Isaak, Sl. 16). Delajuçi kao wto je reyeno, tj. moleçi se yisto, bez mawtaqa i bez obraza, ti çew hoditi po stopama svetih. U suprotnim, biçew mawtar, a ne tihovatex, te çew (da ne bude) umesto groù$a sabrati trqe. 67. Kako su proroci videli obrazna vi$eqa Onaj ko pretpostavxa da su proroyka vi$eqa, obrazi i otkriveqa bila delo mawtaqa, proizilazeçi prirodnim putem, neka zna da je daleko od pravog cixa i istine. Jer, proroci, kao uostalom i danawqi svewtenotajnici, nisu po nekom prirodnom poretku i yinu videli i izobraùavali ono wto su videli i izobrazili. Naprotiv, nekako boùanstveno i iznad prirode u umu qihovome vi$eqe je bilo zapeyaçeno i predstavxeno, neizrecivom silom i blagodaçu Svetoga Duha, kao wto govori sveti Vasilije Veliki: —Nekom neizrecivom silom proroci su primali izobraùeqa u umu, koji bewe nerasejan i yist. Oni kao da su u sebi sluwali zvuyaqe Reyi Boùije”. On jow [kaùe]: —Proroci su videli vi$eqa dejstvom Duha, koji je u qihovom vladalaykom umu zapeyaçivao obraze”. I [sveti] Grigorije Bogoslov [kaùe]: —(Sveti Duh) je najpre dejstvovao u an$elskim i nebeskim silama, a potom u ocima i prorocima. Jedni su Boga videli i poznavali, a drugi su saznavali buduçnost kada bi qihov vladalayki um od
325 Duha primao obraze, usled kojih su buduçem prisustvovali kao sadawqem”. 68. O mawtaqu i mnogim i raznovrsnim zreqima Pojedini jow uvek sumqaju, jer prihvataju mawtaqa i mnoga i raznovrsna zreqa, i suprotstavxaju nam se, misleçi da navodno sleduju svetima. [Sveti] Grigorije Bogoslov veli da se Bog samo umom ne nazire po sebi, nego po onome wto je oko Qega, tj. spajaqem raznih mawtaqa u jednu sliku istine. A boùanstveni Maksim [kaùe] da um ne moùe da dostigne do bestrawça samo delaqem, ukoliko nema i niz mnogih i raznih zreqa. I drugi sveti oci propovedaju sliyno qima. Neka oni, dakle, znaju, da sveti nisu govorili o duhovnom delaqu i blagodati —po prihvataqu”, tj. o poznaqu i gledaqu Boga, koje ga kroz jasni opit sjediquje sa yovekom, veç o zrequ —po nametaqu”, tj. o zrequ koje je sloùeno od mudrosti i sliynosti i skladnosti biça, zamagxeno se pribliùavajuçi poimaqu o Bogu, koje mogu mnogi, ili yak i svi, uopwteno koristiti i zamiwxati. Reyeno çe yisto razumeti onaj ko paùxivo ispita ranije navedene odexke [iz dela] svetih, ili druge sliyne. Kao wto je zapisano, Tvorac se poima iz veliyine i lepote tvorevine, a ne iz svetskog i narodnog, brbxivog i sujetnog vewtinskog uyeqa. Jer, ono je sliyno raspusnoj sluwkiqi, koja se diyi gordowçu zbog svoje nauyne i mudrijawke i izraùajne sposobnosti, ne uyeçi se jevan$elskoj veri i smirequ i istinskom usaglawavaqu sa Boùanskim stvarima, udaxivwi sebe daleko od svewtenih predvorja. Mi sada, me$utim, govorimo o savrwenom i ipostasnom [liynosnom] ozarequ, koje su na neizreciv nayin doùiveli [pretrpeli] izabrani apostoli kada su zajedno sa Isusom uziwli na Goru Tavor, primili dobru i istinsku blaùenu izmenu desnice Viwqega, i udostojili se da vide nevidxivo Carstvo i Boùanstvo svojim vewtastvenim oyima, koje su se izmenile ka boùanstvenijem, tj. postale duhovne silom Svesvetoga Duha. Koliko je daleko istok od zapada i nebo od zemxe i koliko je duwa uzviwenija od tela, i delaqe i blagodat —po prihvataqu” je daleko od delaqa —po nametaqu”. Jer, delaqe —po nametaqu”, kao wto rekosmo, napreduje spoxawqe, prikupxajuçi od pravilnog kretaqa, poretka i skupa biça razna mawtaqa, koje sastavxa u jednu sliku istine, te se verom uzviwuje ka Bogu. Delaqe —po prihvataqu” zbiva se, pak, na neposredan i ipostasan [liynostan] nayin od samoga Boga unutar srca, ponekad i van qega, vidno prenoseçi i na telo nadumno boùanstveno ozareqe i najboùanstvenije prosveçeqe. Reyeno se dewava s obzirom da srce, po najmudrijem Maksimu, doùivxava [trpi] natprirodno, samo ne dejstvujuçi nero$eno oboùeqe. Jer, svetitex veli: —Nero$enim oboùeqem nazivam svojevrsno liynosno ozareqe Boùanstva. Ono nema ro$eqa, veç se neshvatxivo javxa doDOBROTOXUBXE Ì
326 HILANDARSKI PREVODI stojnima”. Sa reyenim slaùe se i veliki Dionisije, govoreçi: —Treba da znamo da um naw ima silu poimaqa, kojom vidi umne stvari. On ima, tako$e, i moguçnost sjediqeqa, koja prevazilazi prirodu uma. Qome se on sjediquje sa onim wto je iznad i izvan qega”. I prepodobni Isaak veli: —Mi imamo dva duwevna oka, kao wto govore sveti oci. Me$utim, nije ista upotrebxivost qihovog zreqa. Jednim okom mi gledamo sakrivenosti u prirodama [tvorevine], tj. silu Boùiju, Qegovu mudrost i Qegov promisao o nama, koji poimamo iz svetosti kojom nas upravxa. Drugim okom mi sagledavamo slavu Qegove svete prirode, ukoliko blagoizvoli da nas uvede u duhovne tajne”. I sveti Dijadoh veli: —Kao i svi boùanstveni darovi, i mudrost i poznaqe jesu darovi Duha Svetog. Svaki od darova, kao i svi drugi, ima svoje posebno dejstvo. Stoga i apostol svedoyi da se jednome daje rey mudrosti, a drugome rey znaqa po istom Duhu (1.Kor.12,8). Poznaqe opitno (osetxivo) spaja duwu sa Bogom, premda je ne pokreçe na razgovor o stvarima. Stoga neki od onih koji sa mudroxubxem provode usamxeniyki ùivot ne pristupaju razgovoru o Boùanstvenim stvarima, iako su im yula prosveçena poznaqem. Mudrost se ponekome (premda retko) daje zajedno sa poznaqem i strahom [Boùijim ]. I ona raskriva najunutrawqija dejstva poznaqa. Jer, (poznaqe) obiyno prosveçuje unutrawqim dejstvom, a (mudrost) reyju. Oni se, pak, stiyu na sledeçi nayin: poznaqe donosi molitva i veliko tihovaqe uz savrwenu bezbriùnost, a mudrost nenadmeno izuyavaqe Reyi Duha, a pre svega blagodat svedareùxivog Boga”. I sveti Maksim veli u tumayeqima: —Jakovxev studenac je Sveto Pismo. Voda je znaqe koje se sadrùi u Svetom Pismu. Dubina bunara je zreqe svetopisamskih zagonetki, tewkih za tumayeqe. Posuda za va$eqe vode je uyeqe Boùanske Reyi yitaqem. Posudu Gospod nije imao, buduçi da je sam Slovo. Onima koji veruju On ne pruùa znaqe koje proizilazi iz uyeqa i prouyavaqa. Naprotiv, dostojnima On daruje nepresuwnu i svagdawqu mudrost, koja izvire iz nepresuwne duhovne blagodati. Jer, posuda za va$eqe vode, tj. uyeqe, zahvata neznatni deo znaqa, a ostavxa celinu, koju ne moùe da pojmi ni jedan razum. Naprotiv, znaqe po blagodati ima celinu (i bez prouyavaqa) mudrosti koja je xudima moguça, koja istiye na razne nayine, shodno potrebama”. I opet, sveti Dijadoh veli: —Naw um veçim delom nije mnogo spreman za molitvu, s obzirom da ga vrlina molitve stewqava i ograniyava. Bogoslovstvovaqu se, pak, radije predaje s obzirom na prostor i neograniyenost boùanstvenih zreqa. Stoga, da ne bismo davali mesta qegovom slobodnom razmatraqu i da ne bismo popuwtali qegovoj sklonosti da se bezmerno okrixuje radowçu, najboxe je da se upraùqavamo u molitvi, psalmo-
DOBROTOXUBXE Ì
327
pojaqu i yitaqu Pisma, ne prenebregavajuçi pritom ni tumayeqa slovoxubivih otaca, yija se vera po reyima poznaje. Dejstvujuçi na reyeni nayin, mi mu neçemo dozvoliti da svoje izreke mewa sa blagodatnim reyima, niti da se, podstaknut tawtinom, rasejava u lutaqima pod dejstvom radosti i priyxivosti. Naprotiv, mi çemo se nauyiti da ga yuvamo yistim za vreme zreqa, sve qegove pomisli uyinivwi suzotoynim. Uspokojivwi se u yasovima tihovaqa i opijajuçi se sladowçu molitve, um ne samo da çe se osloboditi od strasnih pokreta o kojima smo govorili, veç çe se obnoviti i dobiti snagu da lako i bez napora prebiva u boùanstvenim zreqima, napredujuçi istovremeno i u znaqu rasu$ivaqa sa velikim smireqem. Treba, me$utim, da znamo da je molitva viwa od svake sveobuhvatnosti. Ona je svojstvena iskxuyivo onima koji su u svakom oseçaqu i osvedoyequ preispuqeni svetom blagodaçu”. Jesi li yuo? Postoji, veli, molitva koja prevazilazi svaku wirinu, svojstvena onima koji su puni najboùanskijeg prosveçeqa blagodaçu u svakom oseçaqu i osvedoyequ, tj. na natprirodan i liynostan nayin u srcu. Qu sveti Isaak naziva nezapeyaçeno, tj. bezvidno, bezobliyno i jednostavno seçaqe. Drugi sveti oci joj daju i druga imena. 69. Pet sila duwe. Mawtaqa koja su svojstvena duwi i umu. U jednostavnom i jedinstvenom delaqu uma i yistoj molitvi treba potpuno da izbegavamo mawtaqa, i obraze, i izobraùeqa i oblike Duwa, kao wto rekosmo, ima [osobinu] da mawta ne samo [podstaknuta] demonima, nego i po svojoj prirodi, buduçi da ima pet sila: um, razum, mneqe, mawtu i oseçaqe, kao wto i telo ima pet yula: vid, miris, sluh, ukus i dodir. Dakle, mawtaqe je jedno od yula duwe, kao wto rekosmo, pomoçu koga mawta. Ukoliko duwa, dakle, ùeli da se stara i pravilno razlikuje stvari o sebi, treba da se bori da zadobije krila i da uzdiùe Bogu svoje celovite sile, koje je veçma sjediquju sa Qim i u ovom i u buduçem veku, dok o drugima treba jednostavno da se stara i da se qima sluùi i da ih upotrebxava prema potrebi. Ispitajmo, dakle, wta sveti oci govore i wta je pravo po qima. Sveti Maksim veli: —Powto je slovesna i umna za sebe samu, tj. za svoju suwtinu, duwa je svakako i samoipostasna. Ukoliko je samoipostasna, ona çe dejstvovati po sopstvenoj prirodi i kada je sama i kada je sa telom. Ona çe i da poima i da misli po svojoj prirodi i neçe prestajati nikada da se sluùi svojim umnim silama, koje ima kao prirodna svojstva. Jer, prirodna svojstva koja neko biçe poseduje na bilo koji nayin jesu neoduzimxiva, sve dok jeste i postoji. Buduçi da jeste i postoji uvek od kako je postala (kao wto ju je Bog stvorio), za sebe i po sopstvenoj prirodi duwa uvek poima i razmiwxa i poznaje i sama po sebi i kada je zajedno sa telom. Ne
328 HILANDARSKI PREVODI postoji, dakle, nikakav razlog koji bi mogao da otu$i duwu od svojstava koja ima po prirodi ni po odvajaqu od tela”. Mi dobro znamo i uyimo se od svetih da se um i razum, i u ovom i u buduçem veku, kreçu oko Boga i sara$uju [sa Qim], dok se ostale sile [primequju] samo u ovom, buduçi da su mu saobrazne. Duwa, dakle, kao iskusni upravitex, koji po prirodi ima vlast nad svojim silama, treba da izabere da dejstvuje ne samo za sadawqost, nego uglavnom za buduçnost, i da hita na svaki nayin da uzdiùe i pokreçe i prisajediquje um i razum Bogu, u vreme yiste molitve i umnog i jedinstvenog i jednostavnog duhovnog delaqa, dok od mawtaqa i drugih sila treba sasvim da odvaja um. Jer, po svetom Nilu: —Staqe molitve je bestrasna navika, koja krajqom xubavxu uznosi mudroxubivi i duhovni um u mislenu visinu”. Yineçi reyeno, duwa çe sayuvati dragoceno dostojanstvo koje joj dolikuje. 70. O umu I sam um, kao nedexiva i jednostavna i celovita suwtina, yist i svetlovidan, treba da pazi i yuva se, odvajajuçi se od uyewça u mawti. Jer, on po sebi ima prirodnu silu za reyeno, kao i da se okreçe, da se navraça i kreçe nezadrùivo ka sebi. Reyeno je —stav” uma, koji mu dolazi od boùanstvene blagodati, po reyima Lestviynika: —Samo Duh Sveti moùe zaustaviti um”. Kao sila duwe, um se kreçe i na neki nayin nalazi pod qenom vlawçu. Ipak, on jeste i naziva se okom duwe, buduçi obdaren i nekom sopstvenom prirodnom silom, jednostavnom i samodelatnom. Nalazeçi se u prirodnim odnosima sa duwom i qenim silama, um postoji —kao sposobnost”, nazivajuçi se —duwevni yovek”. Me$utim, prihvativwi svoju prirodnu i jednostavnu vrednost i blistavost svoje nedexive, celosne, i samodelatne [slobodne] suwtine, tj. oslobodivwi se telesnih i duwevnih prirodnih odnosa i pokreta, te udostojivwi se da od uma —kao sposobnost” postane um —kao dejstvo”, tj. uznapredovavwi i dostigavwi do natprirodnog —duhovnog yoveka”, on se svagda ponovo nepokolebivo vraça sebi i kroz sebe nezadrùivo i slobodan od svega ushodi u neizobrazivo i bezobliyno i jednostavno poimaqe Boga, kao wto Vasilije Veliki govori: —Um koji se ne rasejava spoxa, niti se yulima razliva ka svetu, vraça se sebi i kroz sebe ushodi u poimaqe Boga. I buduçi preoblistavan i sav prosveçen krasotom, on zaboravxa i samu xudsku prirodu”. On ponovo zadobija obraz i podobije i oyuvava ih yitavim, buduçi da je um i da se kroz sebe, bez drugog posrednika, misleno sjediquje i opwti sa Boùanskim Umom, tj. sa Bogom. Radi se o kruùnom kretaqu, tj. usho$equ i okretu i sjediqequ uma sa sobom samim i kroz sebe i sa Bogom, bez opasnosti od prelesti i pogrewke, buduçi da se radi o nezadrùivom i neposrednom sjediqequ, koje prevazilazi svako poimaqe i o vi$equ koje prevazilazi svako vi$eqe. Veliki Dio-
329 nisije veli: —Jedno kretaqe duwe je kruùno, tj. ulazak u sebe od spoxa i jedinstveno sabiraqe umnih sila kao u krug, wto joj daruje (silu) da ne luta, od mnogih spoxnih stvari opet je vraçajuçi i usredsre$ujuçi na sebe. Postavwi celosnom, reyeno je sjediquje sa qenim silama koje su celovito sjediqene, rukovodeçi je u lepo i dobro, koje je iznad svih biça i jedno i isto i bespoyetno i beskrajno. Kroz drugo, spiralno kretaqe duwa se oblistava boùanstvenim poznaqima na nayin koji joj je svojstven, tj. ne umno i celosno, veç slovesno i potvrdno, sloùenim i promeqivim dejstvima. Treçe kretaqe duwe je »pravo«, pri yemu ne ulazi u sebe i ne kreçe se jedinom umstvenowçu (kao pri kruùnom kretaqu), veç ide oko sebe spoxawqe. I iz reyenoga, kao iz nekih razliyitih i mnogih simvola, ona se uzdiùe do jednostavnih i sjediqenih zreqa”. Sveti Maksim veli: —Ukoliko um primi neposredno sjediqeqe sa Bogom, qegova prirodna sila, tj. da poima i biva poiman, ostaje sasvim nedelatna. Ukoliko, pak, razrewi reyenu silu i poima neko od stvoreqa, on se razdvaja od Boga, buduçi da prekida sjediqeqe, koje prevazilazi svako poimaqe. Dok je, opet, sjediqen sa Bogom, on sa sebe svaxuje prirodni zakon kao neku nepremostivu planinu, buduçi da je prevaziwao prirodu i postao bog po uyewçu”. On opet kaùe: —Svojim sjediqeqem sa Uzrokom biça, yisti um dolazi u opwteqe koje prevazilazi svako poimaqe, prekidajuçi mnogovrsno prirodno kretaqe i odnos sa svime wto nije Bog. On dostiùe u neizrecivi ishod pri yemu se, na nayin koji prevazilazi znaqe, drùi samo sveblaùenog çutaqa iznad poimaqa, koje nikako ne moùe da obznani ni rey, ni poimaqe, veç samo opit uyewça onih koji su se udostojili da ga okuse iznad poimaqa. Qegov lako prepoznatxivi i svima uoyxivi znak jeste svesna i savrwena neosetxivost i udaxenost duwe od sadawqega veka. Ukoliko ne biva potpomognut od duwe u svom stalnom kretaqu prema Bogu, um ne ostvaruje i ne dela svoje delo, tj. ne vraça se sebi da bi slobodno ushodio u poimaqe Boga. Boxe reyeno, [u reyenim okolnostima] oni ne donose plodove, nego se sjediquju sa mawtom, rasejavajuçi se i nalazeçi se daleko od Boga”. 71. O yistoj molitvi Sveti Nil govori: —Podvizavaj se da svoj um za vreme molitve uyiniw slepim i gluvim, te çew imati moguçnost da se doliyno moliw”. On jow [kaùe]: —Blaùen je um koji u vreme molitve sayuva potpunu bezvidnost ili nemawtareqe”. I sveti Filotej [kaùe ]: —Veoma retko mogu da se na$u oni koji tihuju umom. A oni sva sredstva upotrebxavaju da privuku boùanstvenu blagodat i ispune se duhovnom utehom koja iz qe istiye”. I [sveti] Vasilije Veliki [kaùe]: —Dobra molitva zaista u duwu unedruje pomisao o Bogu. Usexeqe Boùije predstavxa pounutarqeqe DOBROTOXUBXE Ì
330 HILANDARSKI PREVODI Boga kroz seçaqe, koje nije ispresecano zemaxskim brigama i pri slobodi uma od smuçivaqa od neoyekivanih pokreta strasti. Beùeçi od svega, bogoxubivi pribegava Bogu”. 72. Jedno je bestrawçe uma, a drugo (i viwe) - istinska molitva Sveti Maksim kaùe: —Um ne moùe da postane bestrasan jedino dorom delatnowçu, veç mora da primi i mnoga i razna zreqa”. Boùanstveni, pak, Nil kaùe da yovek moùe biti bestrasan, pa ipak da se ne moli istinski, buduçi rasejan raznim pomislima i ostajuçi daleko od Boga. Sveti otac govori: —Ne moli se istinski svako ko je dostigao bestrawçe. Jer, on moùe jow da bude zauzet jednostavnim pomislima (o stvarima) i da se rasejava qihovim okolnostima (tj. qihovim slikama i raznim vezama), daleko se nalazeçi od Boga”. On jow [kaùe]: —Me$utim, yak i da se um ne zadrùava na prostim pomislima o stvarima, ne znayi da je veç nawao mesto molitve. Jer, on moùe da bude zauzet umozreqima o reyenim stvarima i da se udubxuje u qihove uzroyne odnose. Doduwe, moùda se radi o izvuyenostima [uopwtenostima]. Ipak, powto se umozreqa bave stvarima, qihovi obrazi se zapeyaçuju u umu, daleko odvodeçi od Boga”. Sveti Lestviynik govori: —Xudi yiji je um nauyio da se istinski moli, razgovaraju s Gospodom lice u lice, kao na uho s carem”. Iz sliynih izreka moùew tayno razumeti oba vida ùivota, tj. razliynost delatnosti i neuporedivo upore$ivaqe, naime, onoga koji se vodi pod uticajem odozgo i onoga koji se sopstvenim silama uspostavxa. Delo drugoga jesu pouke i mnoga i razliyna umozreqa, a prvog - istinska molitva. Wtaviwe, shvati da je jedna stvar bestrawçe uma, a druga - istinska molitva. Oci ukazuju da onaj ko ima istinsku molitvu neophodno ima i bestrasni um, dok onaj ko ima bestrasni um nema obavezno i istinsku molitvu. Eto kako stvari stoje. Vratimo se sada na nawu sadrùinu. Treba da kaùemo da ne samo ono wto je prethodno reyeno, nego i samo seçaqe na dobra i na ono wto im je suprotno na neki nayin odmah ostavxa obraze u umu i vodi ga u mawtaqe. 73. O mawtaqu i o uobraùeqima uma, te o znacima prelesti i istine Priznaci prelesti
Tihujuçi i ùeleçi da budew jedino sa Bogom nikada nemoj primati niwta yulno ili misleno wto bi video u sebi ili izvan sebe, tj. lik Hrista, ili an$ela, ili lik svetoga, ili svetli lik, koji se predstavxa kao mawta uma. Reyenome nemoj verovati, yak i ako izgleda kao dobro, sve dok ne pitaw nekog opitnog, te çew postupiti na najoprezniji i Bogu najmiliji i blagougodan nayin. Yuvaj uvek svoj um od boje, obraza, izgleda, oblika, kakvote i koliyine, pazeçi jedino na reyi molitve, u qima se po-
331 uyavajuçi i o qima razmiwxajuçi u unutarsrdaynom pokretu, sledeçi Lestviynika, koji govori: —Poyetak molitve sastoji se da odbijaqu pomisli koje pristupaju kratkim reyima odmah yim se pojave. Sredina se sastoji u boravxequ razuma u onome wto se molitvom govori ili misli. Savrwenstvo molitve jeste otimaqe ka Gospodu” (Sl. 28). Sveti Nil govori: —Viwa molitva savrwenih jeste neko ushiçeqe uma i qegovo potpuno istupaqe iz yulnoga, pri yemu se sam Duh… moli za nas uzdisajima neizrecivim (Rim.8,26) pred Bogom, koji vidi raspoloùeqe srca, koje je otkriveno kao napisana kqiga i koje çutxivim znacima izjavxuje svoje namere. [Apostol ] Pavle je bio odnesen do treçega neba, ne znajuçi da li u telu… da li izvan tela (2.Kor.12,2). I Petar izi$e na ravni krov doma da se pomoli Bogu oko westoga yasa, te vide veliko platno (Dap.10,9). Druga po redu nakon uzviwene molitve jeste molitva pri kojoj se reyi izgovaraju uz skruweno praçeqe uma, uz svesnost o Onome kome se prinosi molitva. Molitva koja se preseca telesnim brigama i onim wto je sa qima povezano svakako da se nalazi daleko od ustrojstva koje priliyi molitveniku”. Prebivajuçi u reyenome, nemoj niwta prihvatati sve dok se strasti ne smire, naravno, uz raspitivaqe kod opitnih. Eto priznaka prelesti. DOBROTOXUBXE Ì
Priznaci istine
Osobenosti istine i Blagog i %ivotvornog Duha jesu xubav, radost, mir, dugotrpxeqe, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdrùaqe (Gal.5,22-23), kao wto govori boùanstveni apostol, nazivajuçi vrline plodovima Boùanstvenog Duha. On opet govori: Vladajte se kao deca svetlosti. Jer plod Duha je u svakoj dobroti i pravednosti i istini (Ef.5,8-9). Sve suprotno jeste udeo prelesti. Neko od mudrih, odgovarajuçi na pitaqe, govori: —Ti si pitao, xubxeni, o nezabludivom putu ka spasequ. Znaj da postoje mnogi putevi ka ùivotu i mnogi ka smrti. Jedan put koji vodi u ùivot jeste ispuqavaqe zapovesti Hristovih. U zapovestima çew naçi svaki vid vrline, naroyito tri, tj. smireqe, xubav i milosr$e, bez kojih niko neçe ugledati Gospoda. Na tri nepobediva oruùja protiv $avola, koje nam je dala Sveta Trojica, tj. smireqe, xubav i milosr$e, ne moùe ni da pogleda yitava vojska demona. Jer, kod qih nema ni traga smireqa. Stoga wto su se pomrayili prevaznoweqem, za qih je pripremxen ogaq veyni. Gde je kod qih xubav, ili bar senka milosr$a, s obzirom da imaju nepomirxivu mrùqu prema xudskom rodu, te danonoçno ne prestaju da ratuju protiv qega? Svi se obucimo u reyeno oruùje. Jer, onaj ko ga nosi, postaje neulovxiv za neprijatexe. Trostruki konopac, koji je sawila i saplela Sveta Trojica, ujedno je i jedinstven i trostruk. Tri su po imenu, ako hoçew - i likom, a jedno silom i dejstvom i prixeùnowçu ka Bogu, i ustremxeqem i
332 HILANDARSKI PREVODI usvajaqem. O qima je rekao Gospod: Jaram je moj blag, i breme je moje lako (Mt.11,30). I Qegov xubxeni uyenik [je rekao]: Zapovesti Qegove nisu tewke (1.Jn.5,3). Stoga se duwa, koja se sa Bogom sjedinila yistotom ùivota, yuvaqem zapovesti i uz tri navedena oruùja, koje su sam Bog, u stvari oblayi u Boga i na neki nayin postaje bog kroz smireqe, milosr$e i xubav. Prowavwi prirodnu dvojicu i uziwavwi iznad glave zakona, tj. xubavi, ona se sjediquje sa nadsuwtastvenom i ùivotonayelnom Trojicom, neposredno besedeçi sa Qima, svetlowçu primajuçi svetlost i radujuçi se neprestanom i veynom radowçu”. Dovoxno je o reyenome. Saznavwi delimiyno o znacima i plodovima prelesti i istine, recimo newto, naravno izrekama otaca kao wto i priliyi, i o utesi koja dolazi sa obe strane, tj. i o boùanstvenoj i istinski blagodatnoj utesi, te o laùnoj, demonskoj utesi. Blaùeni Dijadoh govori: 74. O boùanstvenoj i o laùnoj utesi —Kada um poyne da oseça blagodatnu utehu Svetog Duha, i satana u duwu ubacuje svoju utehu u obliku prividno slatkog oseçaqa za vreme noçnog odmora, u trenutku najtananijeg sna (ili usnivaqa). Ukoliko um bude zauzet toplim seçaqem na sveto ime Gospoda Isusa, te ukoliko presveto i preslavno ime iskoristi kao najvernije oruùje protiv prelesti, lukavi zavodxivac çe se odmah udaxiti. Zbog toga çe se on, najzad, raspaliti na liynu borbu protiv duwe (a ne preko pomisli). Tayno prepoznajuçi varxive prelesti lukavog, um sve viwe napreduje u iskustvu rasu$ivaqa” (Pogl. 31). On jow [kaùe]: —Dobra uteha se dewava ili u budnom staqu tela ili pri pogruùequ u san, tj. kad se [yovek] u toplom seçaqu na Boga na neki nayin xubavxu prilepxuje uz Qega. Varxiva, pak, i laùna uteha, kako sam rekao, uvek biva u vreme kad podviùnik dospeva u tanani dremeù, ili zaborav, pri posrednom seçaqu na Boga. Proishodeçi od Boga, dobra uteha oyigledno privlayi duwe podviùnika blagoyawça xubavi Boùijoj, koja se izraùava u silnom izlivaqu oseçaqa. Varxiva, pak, uteha obiyno obavija duwu nekakvim vetrom varxive prelesti. Za vreme telesnog sna ona pokuwava da oseçaqa zapleni okuwaqem neyeg prijatnog, bez obzira wto je um u izvesnoj meri zdrav u odnosu na seçaqe na Boga. Stoga, ukoliko se, kao wto sam rekao, bude paùxivo seçao Gospoda Isusa, um çe odmah rasejati obmaqivo navodnoprijatno vejaqe neprijatexa. On çe sa radowçu stupiti u borbu sa qim, imajuçi spremno oruùje (na osnovu blagodati i pohvalne duhovne opitnosti)” (Pogl. 32). On jow [kaùe]: —Ukoliko duwa nepokolebivim i nemawtarskim pokretom usplamti u xubavi Boùijoj, uvlayeçi u qenu neizrecivu dubinu na neki nayin i samo telo u budnom staqu, kao
333 wto sam rekao, ili pri pogruùavaqu podviùnika u san pod dejstvom svete blagodati (pri yemu ne pomiwxa ni na wta drugo osim na ono u wta je uvuyena), prepoznaçemo dejstvo Svetog Duha. Sva prepuna prijatnih oseçaqa od neizrecive Boùanske sladosti, ona ne moùe da misli ni o yemu drugom, veç samo oseça da je obradovana nekom neiscrpnom radowçu. Treba, me$utim, da znamo da uteha pri kojoj um u rasplamsalosti poprima izvesno sumqivo kolebaqe ili neku neyistu pomisao (koristeçi sveto ime Gospodqe radi odbijaqa zla, a ne jedino iz xubavi prema Bogu), dolazi od prevaranta. Stoga je i radost samo prividna. Sliyna radost se nameçe spoxa: ona nije svojstvo i postojano raspoloùeqe duwe. Oyigledno je da neprijatex hoçe da duwu uvuye u prexubu. Videçi da um poyiqe da pokazuje pravo iskustvo [u vladaqu] svojim yulima, on svojim utehama (koje izgledaju kao dobre) pristupa duwi oyekujuçi da, zaneta tromom i vlaùnom sladuqavowçu, neçe prepoznati svoje mewaqe sa varalicom. Po reyenim znacima moùemo da razlikujemo duha istine i duha obmane (1.Jn.4,6). Onaj ko se nije uverio da se blagodat naselila u dubinu qegovog uma nije u staqu da je oseti ni yulima. On ni goryinu demonsku ne moùe osetno iskusiti ukoliko se zli duhovi ne gnezde negde oko delova srca. Demoni, naravno, nikako ne ùele da xudi saznaju za qih, kako se um protiv qih ne bi naoruùao neprestanim seçaqem na Boga” (Pogl. 33). I o reyenom sada imaw dovoxno saznaqa. Stoga budi zadovoxan, po savetu mudroga: Nawavwi med, jedi sa merom da ga ne bi, prejevwi se, izbxuvao (Priy.25,16). 75. O boùanstvenoj sladosti koja se toyi iz srca Jow bliùe suwtini stvari moùemo da kaùemo da se sladost meda ne moùe objasniti onima koji ga nisu okusili. Utoliko je teùe objasniti boùanstvenu sladost i natprirodno i ùivototoyno radovaqe, koje se neprestano toyi iz yiste i istinske srdayne molitve. Bogoyovek Isus govori: A koji pije od vode koju çu mu ja dati neçe oùedneti doveka, nego voda koju çu mu dati postaçe u qemu izvor vode koja teye u ùivot veyni (Jn.4,14). On jow [kaùe]: Ko je ùedan neka do$e meni i pije! Koji u mene veruje, kao wto Pismo reye, iz utrobe qegove poteçi çe reke vode ùive. A ovo reye o Duhu koga trebawe da prime oni koji veruju u ime Qegovo (Jn. 7,37-39), po svedoyequ onoga ko mu se naslonio na prsi. I veliki Pavle potvr$uje: Posla Bog Duha Sina svoga u srca vawa, koji viye: Ava, Oye (Gal.4,6). 76. Duhovna sladost ima mnogo znameqa, ali ni jedno [ pogodno] ime Duhovna, natprirodna i ùivototoyna sladost ujedno je i suwtinsko sijaqe i svetlost, nezamisliva krasota, najveça ùexa, bogovi$eqe i tajanstveno oboùeqe, koje ostaje neizrecivo i DOBROTOXUBXE Ì
334 HILANDARSKI PREVODI posle qegovog delimiynog izricaqa, nepoznato i posle qegovog delimiynog poznaqa, te neshvatxivo i posle qegovog delimiynog razumevaqa. Sveti Dionisije govori: —Mi se molimo da u$emo u primrak koji je iznad svetlosti, te da kroz nevi$eqe i nepoznaqe ugledamo i poznamo Onoga koji je iznad vi$eqa i poznaqa, [dostigavwi] samu neugledxivost i nepoznatxivost Qegovu. Eto wta znayi ugledati i poznati Nadsuwtastvenog i nedsuwtastveno zapevati Qemu, kroz odricaqe u Qemu svega tvarnoga”. On jow [kaùe ]: —Boùanstveni primrak jeste nepristupna svetlost u kojoj se Bog ùivima iskazuje kao nevidxiv usled bezmerne oyiglednosti i kao nepristupan usled nadsuwtastvenog blistaqa. U reyenom mraku se nalazi svako ko se udostoji da pozna i vidi Boga. I samo nevi$eqe i nepoznavaqe pokazuju da istinski dospeva do Onoga koji je iznad gledaqa i znaqa, pri yemu se zna jedino da je iznad svega yulnog i mislenog”. I sveti Vasilije [kaùe]: —Muqenosna blistaqa Boùanske krasote su potpuno neizreciva i neopisiva: ni rey ne moùe da ih izrazi, ni sluh da ih primi. Qena slava se ne moùe uporediti sa bleskom danice, ili svetlowçu meseca, ili sijaqem sunca. U pore$equ sa istinskom svetlowçu oni su daxe negoli wto je duboka noç i najuùasnija tama daleko od podnevne jasnoçe. Reyena krasota, nevidxiva telesnom oyima i dostiùna jedino duwom i miwxu, oblistala bi ponekog od svetih, ostavxajuçi neizdrùivu ranu yeùqe. I smuçeni ovdawqim ùivotom, oni su govorili: Avaj meni! Jer se boravak moj produùi (Ps.119,5). I opet: Kad çu doçi i javiti se licu Boùijem (Ps.41,3). I jow: Imam ùexu umreti i sa Hristom biti, wto je mnogo boxe (Fil.1,23). I opet: %edna je duwa moja za Bogom %ivim (Ps.41,3). I jow: Sad otpuwtaw u miru slugu svoga, Gospode (Lk.2,29). Ovim ùivotom su se optereçivali kao okovima oni yijih se duwa kosnula boùanstvena yeùqa, te qihovo stremxeqe Bogu bewe nezadrùivo. Nenasitno ùeleçi da sagledavaju Boùansku krasotu, oni su se molili da se zreqe produùi na yitav veyni ùivot”. I [sveti Grigorije] Bogoslov [kaùe]: —Ispuqavaqe zapovesti prati strah [Boùiji]. Vrweqe zapovesti prati oyiwçeqe tela i izbavxeqe od oblaka koji osequje duwu, ne dajuçi joj da vidi boùanstveni zrak. Oyiwçeqe dovodi do zasijaqa svetlosti, koje opet u potpunosti udovoxava ùexu, koja je viwa od svih ùexa”. I sveti Grigorije Niski [kaùe]: —Powto staraqem za dobar ùivot operew neyistotu, koja se nakupila u tvom srcu, u tebi çe ponovo zasijati bogolika krasota, kao wto obiyno biva i sa gvoù$em. Jer, powto se na tocilu ogoli od r$e, ono poyiqe da izdaje neko sijaqe i blesak, odbijajuçi sunyeve zrake, premda bewe crno. I naw unutrawqi yovek, koga Gospod naziva srcem, oyistivwi neyistotu r$e, koja se na qegovom liku obrazovala od lu-
335 kave mokrine, ponovo dobija prvoobrazni lik i postaje blag”. Sveti Nil [kaùe]: —Blaùen je onaj ko je dostigao nepostiùnost (Boùiju), koja je nerazluyna od molitve”. I sveti Lestviynik [kaùe]: — U dubini playa nalazi se uteha, i yisto srce prima ozareqe. A ozareqe je neiskazano dejstvo Boùije, koje se saznaje nesaznajno i vidi nevidxivo” (Sl. 7). Stoga su trostruko blaùeni oni koji su, sliyno drevnoj Mariji, izabrali dobar udeo, tj. duhovni ùivot, udostojavajuçi se nekog bogopodobnog nasle$a, koje je veoma blago i koje dovodi do velikog i ushiçujuçeg radovaqa, usled yega se zajedno sa boùanstvenim Pavlom nadahquju na uzvik: A kada se javi dobrota i yovekoxubxe Boga, Spasitexa nawega, spase nas ne za dela pravedna koja mi uyinismo, nego po svojoj milosti baqom novoga ro$eqa i obnovxeqa Duhom Svetim, koga izli na nas obilno kroz Isusa Hrista Spasitexa nawega, da bismo, opravdani Qegovom blagodaçu, postali naslednici ùivota veynoga kao wto se nadamo (Tit.3,4-7). I jow: A Bog je onaj koji nas utvr$uje s vama u Hristu, i koji nas pomaza, koji nas i zapeyati, i dade zalog Duha u srca nawa (2.Kor.1,21-22). I opet: A ovo blago imamo u zemxanim sudovima, da preizobixe sile bude od Boga, a ne od nas (2.Kor.4,7). Eto kako nas izvewtavaju bogoprosveçeni muùevi. Neka bismo i i mi qihovim bogoubedxivim molitvama Gospodu bar delimiyno poùiveli sliyno qima, po milosti i blagodati Boùijoj. 77. Oni koji ùele da doliyno tihuju po neophodnosti treba da imaju krotko srce Ti, yedo, sada, pre svega drugog, ili zajedno sa svim drugim, treba da znaw da onaj ko ùeli da nauyi da ga$a luk nateùe sa odre$enim cixem. I onaj ko ùeli da se nauyi da tihuje neka kao svoj cix ima svagdawqu krotost srca. Sveti Isidor govori: —Nije dovoxno jedino se podvizavati za vrline. Neophodno je u podvigu drùati izvesnu meru (ili srazmernost, kroz usaglawavaqe razliyitih podviga). Na primer, moùda çemo, prohodeçi podvig krotosti, napraviti presek putem nekog uznemirujuçeg kretaqa, wto bi znayilo da ùelimo da se spasemo, ali da ne ùelimo da yinimo ono wto je za spaseqe neophodno”. Me$utim, jow pre svetoga je boùanstveni David rekao: Uputiçe krotke na sudu, nauyiçe krotke putevima svojim (Ps.24,9). I Sirah [kaùe]: Krotkima se otkrivaju tajne (Sir.3,19). I najsla$i Isus [je rekao]: Nauyite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naçi çete pokoj duwama svojim (Mt.11,29). I jow [je reyeno]: Na koga çu pogledati ako ne na krotkoga i çutxivoga i na onoga ko trepti od reyi mojih (Is. 66,2 ). I jow [je reyeno]: Blaùeni krotki, jer çe naslediti zemxu (Mt.5,5), tj. srce koje blagodaçu Boùijom donosi plod po trideset, po wezdeset ili po sto, saobrazno yinu poyetnika, naprednih i DOBROTOXUBXE Ì
336 HILANDARSKI PREVODI savrwenih, koji se niyim ne smuçuju i nikoga ne smuçuju, izuzev ukoliko se radi o [pitaqima] blagoyawça. 78. Kako napredovati u krotosti. O tri sile duwe: sryanoj, ùelatexnoj i slovesnoj U bezgnevxu i krotosti çew lako napredovati ukoliko sve otklaqaw od sebe, ukoliko duwu podstiyew na xubav, ukoliko çutiw, umereno se hraniw i svagda moliw, kao wto kaùu oci: —Sryani deo duwe obuzdavaj xubavxu, ùelatexni isuwuj uzdrùaqem, a slovesni okrili molitvom, te se svetlost uma nikada neçe pomrayiti u tebi”. Jow [je reyeno]: —Uzda gneva jeste blagovremeno çutaqe, uzda ùexama jeste umerena ishrana, a uzda nezadrùivosti pomisli jeste jednoslovna molitva”. Jow [je reyeno]: —Tri vrline svagda pruùaju svetlost umu: ni u kome ne videti zlonamernost, sve wto dolazi trpeti bez smuçeqa i blagodariti zlotvorima. One ra$aju druge tri, jow veçe vrline: xubav, krotost i mir”. Jow [je reyeno]: —Postoje tri osnovna naravstvena staqa kod monaha: ni u yemu ne grewiti na delu, ne dozvoxavati duwi da se zadrùava na strasnim pomislima i bestrasno gledati u umu na lica ùena i uvredxivaca”. 79. U sluyaju pada treba se brzo kajati, yime se yovek ukrepxuje protiv buduçih iskuweqa Ukoliko se smutiw, ili yak sapletew, ili pogrewiw, udaxujuçi se od doliynoga, odmah treba da ispraviw stvar. Ukoliko te je drugi oùalostio, ili si ti drugoga oùalostio, brzo se izmiri. Sam se, pak, kaj u duwi, playi i prolivaj suze, samoga sebe u svemu osu$ujuçi. Na reyeni nayin çew sebe ukrepiti za buduçnost, pazeçi se potom razumno. I Gospod Isus uyi, govoreçi: Ako, dakle, prinesew dar svoj ùrtveniku, i onde se setiw da brat tvoj ima newto protiv tebe, ostavi onde dar svoj pred ùrtvenikom, i idi te se najpre pomiri sa bratom svojim, pa onda do$i i prinesi dar svoj (Mt.5,23-24). I apostol [kaùe]: Svaka goryina i gnev i xutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas. A budite me$u sobom blagi, milostivi, prawtajuçi jedan drugome, kao wto je i Bog u Hristu oprostio vama (Ef.4,31-32). I jow [je reyeno]: Gnevite se ali ne grewite; sunce da ne za$e u gnevu vawem (Ef.4,26). I jow [je reyeno]: Ne yinite osvetu za sebe, xubxeni, nego podajte mesto gnevu… (Rim.12,21 ) Ne daj da te zlo pobedi, nego pobedi zlo dobrim (Rim.12,19; 21). Eto kako se govori o me$usobnom izmirequ. 80. O pokliznuçu i o pokajaqu O pokliznuçu sveti Isaak govori: —Nemojmo ùaliti kad u neyemu posrnemo, veç ukoliko se zadrùavamo [u padu]. Pokliznuçe se yesto dewava i savrwenima, dok je zadrùavaqe potpuno umrtvxeqe. %alost koju oseçamo prilikom svojih posrnuça blagodatno nam se prihvata umesto yistog delaqa. Onaj ko yesto posrçe nadajuçi se pokajaqu, u stvari prepredeno koraya pred Bo-
337 gom. On iznenada umire i ne nalazi oyekivano vreme koje bi ispunio vrlinskim delima” (Sl. 90). On jow [kaùe]: —U svakom trenutku trebalo bi da znamo da nam je tokom dvadeset yetiri yasa dnevno neophodno pokajaqe. Kao wto smo doznali iz stvarnog svojstva stvari, znayeqe reyi pokajaqe jeste sledeçe: neoslabna prozba da nam se oprosti pre$awqe, koja Bogu pristupa sa molitvom preispuqenom skruwenowçu, te yovekova molba da bude sayuvan u buduçnosti” (Sl. 47). On jow [kaùe ]: —Kao blagodat na blagodat xudima je nakon krwteqa dato pokajaqe. Ono je drugo ro$eqe od Boga. Dar yiji smo zalog primili verom u stvari primamo pokajaqem. Pokajaqe su vrata milosti, koja se otvaraju onima wto ih uporno traùe: qima ulazimo u milost Boùiju. I ne postoji drugi ulazak kojim bismo obreli milost. Po reyima Svetog Pisma: Jer svi sagrewiwe… A opravdavaju se darom, blagodaçu Qegovom (Rim.3,23-24). Pokajaqe je druga blagodat i ra$a se u srcu usled vere i straha [Boùijeg]. Strah je oyinski ùezal koji nas upravxa sve dok ne dostignemo duhovni raj dobara. Kada ga dostignemo, on nas napuwta i vraça se nazad. Raj je xubav Boùija u kojoj je nasla$ivaqe svim blaùenstvima” (Sl. 83). On jow [kaùe]: —Veliko se more ne moùe preploviti bez barke i la$e. Tako$e niko bez straha [Boùijeg] ne moùe da dostigne xubav. Smradno more koje nas deli od duhovnog raja moùe se preçi jedino na la$i pokajaqa, na kojoj je veslay strah. Ukoliko reyeni veslay ne upravxa la$om pokajaqa, na kojoj po smradnom moru ovoga sveta odlazimo Bogu, mi çemo se utopiti u qemu” (Sl. 83). 81. O pokajaqu, strahu, xubavi, playu, suzama i samoukorevaqu (Nastavak slova svetog Isaaka) —Pokajaqe je la$a, a strah qegov kormilar, dok je xubav - boùanstveno pristaniwte. Stoga nas strah uvodi u la$u pokajaqa, kojom plovimo po smradnom moru ùivota, upuçujuçi nas ka boùanstvenom pristaniwtu, koje je xubav. U reyenu luku dospevaju svi koji se trude i koji su obremeqeni pokajaqem. A kada dostignemo xubav, mi smo dostigli Boga, te je naw put okonyan. Mi smo dowli na ostrvo tamowqeg mira, na kome su Otac, i Sin i Sveti Duh” (Sl. 83). O ùalosti po Bogu Spasitex govori: Blaùeni koji playu, jer çe se utewiti (Mt.5,4). O suzama jow piwe prepodobni Isaak: —Suze u vreme molitve jesu znak Boùije milosti koje se duwa udostojila u svom pokajaqu, znak da je molitva prihvaçena i da je qima kroyila na poxe yistote. Ukoliko xudi ne udaxe pomisli o prolaznom i ne odbace uzdaqe u svet, ukoliko se u qima ne rodi prezir prema svetu i ne poynu da pripremaju vaxanu poputninu za svoj ishod, ukoliko im se u duwi ne poynu javxati pomisli o onome wto çe biti onamo, oyi neçe moçi da prolivaju DOBROTOXUBXE Ì
338 HILANDARSKI PREVODI suze. Jer, suze su plod yistog i neizvewtayenog razmiwxaqa, te mnogih yistih i postojano prisutnih pomisli i seçaqa na newto istanyano [duhovno], koje se odvija u umu i koje srce dovodi u staqe tuge. Upravo od reyenoga se suze umnoùavaju i ponajviwe pojayavaju” (Sl. 30). I Lestviynik [kaùe]: —Vatra proùdire slamu, a yista suza sagoreva svaku prxavwtinu, vidxivu i nevidxivu” (Sl. 7). On jow [kaùe]: —Postarajmo se da dobijemo yiste i neobmaqive suze, koje se ra$aju u razmiwxaqu o nawem odvajaqu od tela, buduçi da u qima nema ni kra$e, ni oholosti. Naprotiv, one dovode do oyiwçeqa i napretka u xubavi prema Bogu, do okajaqa grehova i oslobo$eqa od strasti” (Sl. 7). On jow [kaùe]: — Ne veruj suzama pre nego wto se potpuno oyistiw, jer ne treba imati povereqa u vino koje se sipa u yawu neposredno iz kace u kojoj se pravilo” (Sl. 7). On jow [kaùe]: —Suze straha same u sebi sadrùe trepet i paùqu, dok suze xubavi pre savrwene xubavi kod nekih, izgleda, lako nestaju, ukoliko samo onaj veliki ogaq, koga se uvek treba seçati, ne zapali srce u yasu kad treba delati. I yudno je da ono wto maqe vredi ispadne yvrwçe u svoje vreme” (Sl. 7). Sveti Antonije govori o samoukorevaqu: —Za yoveka je veliki podvig da se pred Bogom kaje za grehe svoje i da do posledqeg daha oyekuje iskuweqa”. Na pitaqe: —Wta je naroyito nawao na [monawkom] putu”, jedan drugi sveti otac je odgovorio: —Samog sebe ukorevati u svemu”. I onaj ko je postavio pitaqe ga pohvali, rekavwi: —Zaista nema drugog puta”. I ava Pimen je rekao: —Uz steqaqe su sve vrline dowle na svet. Me$utim, uzmi jednu vrlinu i yovek çe tewko opstati”. Pitali su ga: —Koju vrlinu”. On je rekao: —Svagdawqe samoukorevaqe”. On jow [kaùe]: —Onaj ko ukoreva sebe uopwte se neçe smutiti ukoliko na qega nai$e gubitak, bewyawçe ili skorb, buduçi da se unapred smatra dostojnim svega reyenoga”. 82. O paùqi. Na svom putu [ yovek] treba da se drùi sa mudrom opreznowçu Boùanstveni Pavle piwe o paùqi i paùxivoj yvrstini: Dakle, pazite dobro kako ùivite, ne kao nemudri, nego kao mudri, koristeçi vreme, jer su dani zli (Ef.5,15-16). I sveti Isaak [kaùe]: —O yudesna mudrosti, koja sve izdaleka predvi$aw. Blaùen je onaj ko te je stekao, oslobodivwi se od nemara mladosti. Dobro yini onaj ko za nisku cenu ili za malu stvar kupuje lek od velikih strasti. Mudroxubxe znayi biti bodar i paùxiv i u malim, i u najmaqim stvarima. On sebi priprema veliko spokojstvo. On ne spava kako mu se ne bi desilo newto nepoùexno. On blagovremeno odseca povode za neùexeno, te u malim stvarima podno-
339 si malu ùalost, kako bi otklonio veliku. Zbog yega mudri govori: Budi trezvouman i pazi na svoj ùivot. San je, naime, srodan istinskoj smrti, buduçi qena slika. A bogonosni Vasilije govori: »Nemoj verovati da çe yovek koji je nemaran u malom, u velikom biti marxiv«” (Sl. 75). 83. Tihovatex treba da se podvizava za sve reyeno, naroyito da je tih i krotak, na svaki nayin se starajuçi da priziva Gospoda Isusa Hrista u srcu Stoga o svemu reyenome treba da imaw marxivo staraqe, naroyito da budew tih i krotak, te da sa yistom savewçu u dubini srca prizivaw Gospoda Isusa Hrista, kao wto smo rekli. Pruùajuçi se putem napred na reyeni nayin, tvoju duwu çe uspokojavati boùanstvena blagodat. Sveti Lestviynik govori: —Nijedan yovek koji je podloùan gnevu i gordosti, licemerstvu i zlopamçequ, ne treba da se usudi da vidi ni traga od tihovaqa, jer ga ne yeka niwta drugo do silazak s uma. Onaj ko je yist od reyenih strasti, sam çe poznati wta je korisno. No, mislim da ni on reyeno ne moùe dostiçi sam po sebi” (Sl. 27). I ne samo da çe blagodat uspokojavati tvoju duwu. Ona çe te wtaviwe uspokojiti od svega wto te je ranije smuçivalo i optereçivalo, tj. od demona i od strasti. Oni çe i daxe dosa$ivati, ali bez posledica. Jer, duwa viwe ne prelazi na qihovu stranu i ne ùeli qihove slasti. 84. O dobrom i oduwevxenom bogoxubxu i o Boùanskoj krasoti Sva qegova yeùqa, sva qegova srdayna i oduwevxena xubav, svecelo qegovo raspoloùeqe usmereno je ka natprirodnoj Boùanskoj lepoti, koju oci nazivaju vrhovnim predmetom ùexe. Sveti Vasilije govori: —Ukoliko blagoyastiva xubav (tj. xubav prema Bogu) obuzme duwu, svaki vid borbe joj postaje dostojan podsmeha. Qu sve muke za ùexenoga Gospoda viwe nasla$uju, negoli raqavaju”. On jow [kaùe]: —Wta je divnije Boùanske od krasote? Koja pomisao je radosnija od misli na Boùansko blagoxepije? Moùe li se po jayini i nenasitosti ùexa koju Bog unedruje u duwu koja je oyiwçena od svakoga zla i koja iskreno i iz dubine uzvikuje: Raqena sam xubavxu, porediti sa iyim drugim”. 85. O borbi, vaspitnom popuwtequ i napuwtaqu zbog odbojnosti Me$utim, radi vaspitnog popuwteqa, borbi se podvrgava i sliyan, premda ne i radi napuwtenosti zbog odbojnosti. Radi yega, zapravo? Stoga da se ne bi uzneo qegov um usled dobra koje je stekao. Naprotiv, boreçi se i kroz borbu se uyeçi, on se uvek drùi smireqa, koje jedino za svagda moùe ne samo da pobe$uje DOBROTOXUBXE Ì
340 HILANDARSKI PREVODI gordost onih koji ga napadaju, veç i da se udostojava i veçih darova, napredujuçi po meri xudske prirode. I bez obzira wto je neizbeùnim uzama i teretom tela vezan i zadrùavan, on napreduje ka savrwenstvu u Hristu i bestrawçu. Sveti Dijadoh govori: —Sam Gospod govori da je satana pao sa neba (Lk.10,18 ), kako (kao unakaùen) ne bi gledao obitavaliwta svetih an$ela. Kad, pak, ne bewe dostojan opwteqa sa dobrim slugama Boùijim, kako çe moçi da zajedno sa Bogom obitava u umu yoveyijem? Moùda çe neko reçi da reyeno biva po popuwtequ. Me$utim, reyenim se niwta ne dokazuje. Jer, vaspitno popuwteqe nikako ne liwava duwu Boùanske svetlosti: blagodat samo, kako sam veç govorio, skriva od uma svoje prisustvo da bi se duwa zbog $avolske goryine, tj. qegovih dejstava pokrenula da sa svim strahom i velikim smireqem potraùi pomoç od Boga. Sliyno i mati svoje dete, koje se lowe ponawa (ne ùeleçi da se potyini potrebi hraqeqa mlekom), na kratko vreme ispuwta iz svoga zagrxaja. Uplawivwi se neobiynih nepoznatih xudi koji ga okruùuju, ono u velikom strahu i sa suzama ponovo hrli u majyin zagrxaj. Naprotiv, odvraçaqe Boùije duwu (koja ne ùeli da ga ima u sebi) prepuwta demonima u ropstvo. Me$utim, mi verujemo da nismo nedonowyad, nego istinska yeda Boùije blagodati, koja se hrane retkim popuwteqima (iskuweqa) i yestim utehama. [Mi verujemo] da çemo pod dejstvom qene dobrote dospeti u yoveka savrwena, u meru rasta punote Hristove (Ef.4,13)” (Pogl. 86). On zatim nastavxa: —Vaspitno popuwteqe najpre poga$a duwu velikom tugom, oseçajem poniùeqa i izvesnom merom bezna$a, kako bi se u qoj uguwila tawtina i ùexa da sobom zadivxuje, i kako bi se privela doliynom smirequ. Me$utim, odmah potom ono u srcu izaziva umilni strah Boùiji i ispovest sa suzama, te veliku ùexu za dobrim çutaqem. Me$utim, napuwtaqe, koje se dewava zbog Boùijeg odvraçaqa [odbojnosti], duwu prepuwta samoj sebi, usled yega se ispuquje oyajaqem i neverjem, nadmenowçu i gnevom. Poznajuçi i jedno i drugo, tj. popuwteqe i napuwtaqe, mi treba da pristupamo Bogu saglasno sa svojstvima svakog od qih: u prvom sluyaju treba Bogu da prinosimo blagodarnost i obeçaqa, s obzirom da neobuzdanost nawe naravi milostivo kaùqava liwavaqem utehe sa namerom da nas oyinski nauyi da razlikujemo dobro od loweg, a u drugom - neprestano ispovedaqe grehova, neprekidne suze i veliko usamxivaqe, kako bismo, svojim trudom umolili i umilostivili Boga da pogleda, kao ranije, na srca nawa. Uostalom, treba znati da se u sluyaju vaspitnog popuwteqa blagodat skriva u duwi, na neuhvatxiv nayin joj pomaùuçi u qenoj borbi protiv satane prsa u prsa, usled yega qenim neprijatexima izgleda da je pobeda nad qima delo qe same” (Pogl. 87). I sveti Isaak [kaùe]: —Yovek jedino snagom ispitivaqa koje je podneo
341 moùe da se umudri u duhovnim borbama, da pozna svog Promislitexa, da oseti svog Boga i da se tajno utvrdi u veri u Qega. Yim primeti da je u yovekovoj pomisli poyelo da se pojavxuje neko preuznoweqe i da stiye visoko miwxeqe o sebi, blagodat odmah popuwta da se protiv qega pojayaju i osnaùe iskuweqa sve dok ne pozna svoju nemoç, dok ne pritekne Bogu i dok se sa smireqem ne priveùe za Qega. Reyenim on dolazi u meru yoveka savrwenog verom i uzdaqem u Sina Boùijeg i uznosi se do xubavi, buduçi da se yudesna xubav Boùija prema yoveku poznaje u okolnostima koje ruwe qegovu nadu. Jer, spasavajuçi ga, Bog pokazuje svoju silu. Yovek, naime, nikada ne upoznaje silu Boùiju u spokojstvu i slobodi. I Bog nigde potpuno oyigledno ne otkriva svoju delotvornost kao u predelu tihovaqa i u pustiqi, na mestima liwenom druùeqa i meteùa, koji se dewavaju me$u onima koji ùive me$u xudima” (Sl. 49). 86. O bestrawçu. Wta je xudsko bestrawçe Uz reyeno treba jow dodati slovo o bestrawçu i savrwenstvu, a potom okonyati naw spis. O bestrawçu sveti Vasilije govori: —Onaj ko je postao xubitex Boga i poùeleo da, makar neznatno, postane sudeonik Qegovog bestrawça, duhovne svetosti, tihosti, neuznemirenosti i krotosti, te da okusi vesexe i radovaqe koje od qih dolazi, stara se da svoje pomisli odvede daleko od svake vewtastvene strasti koja moùe da smuti duwu, te da nepomuçenim okom gleda Boùanske stvari, nenasitno se nasla$ujuçi tamowqom svetlowçu. Utvrdivwi duwu u sliynoj navici i ustrojstvu i postavwi svoj Bogu po moguçem upodobxequ Qemu, on postaje mio i poùexan Bogu, s obzirom da je hrabro podneo veliki i naporan podvig. On je, naime, uzmogao da usred svoje pomewanosti sa vewtastvom yisto besedi sa Bogom, odvojivwi se od svakog mewaqa miwxu sa telesnim strastima”. O xudskom bestrawçu sveti Isaak piwe: —Bestrawçe se ne sastoji u odsustvu oseçaja strasti, nego u odbijaqu da ih primimo. Usled mnogih i raznolikih, javnih i skrivenih vrlina, koje su sveti zadobili, strasti u qima iznemogavaju i nije im lako da ustanu protiv [qihove] duwe. Misao viwe nema potrebu da neprestano bude paùxiva u odnosu na qih. Pomisao je u svako vreme ispuqena izuyavaqem i ispitivaqem prevashodnih umozreqa, koja se svesno pokreçu u umu. Yim poynu da se pokreçu strasti, misao se zbog qihove blizine odmah laça neyeg gorqeg, koje dolazi u um. Stoga strasti, kako bi rekao sveti Marko, u qemu ostaju besposlene. Um koji izvrwava vrlinska dela i koji se pribliùio znaqu, po blagodati Boùijoj slabo oseça ono wto izlazi iz r$avog i nerazumnog dela duwe. Naime, qega znaqe uznosi na visinu i otu$uje ga od svega wto postoji na svetu. Usled neporoynosti svetih i istanyanosti, pokretxivosti i owtrine qihovog DOBROTOXUBXE Ì
342 HILANDARSKI PREVODI uma, a tako$e zbog qihovog podviga, qihov um se oyiwçuje i biva prosveçen, wto prati isuwenost qihovih tela. Kod svetih on je neporoyan, tanan, lagan i owtar. Usled podviga, on se oyiwçuje i postaje svetlovidan, buduçi da im se telo isuwilo od delaqa tihovaqa i dugog prebivaqa u qemu. Stoga se oni lako i brzo daju na svako umozreqe, koje ih, prebivajuçi u qima, rukovodi ka udubxivaqu u sagledavano sa ushiçeqem. Oni obiyno izobiluju umozreqima i qihovoj misli nikad ne nedostaju predmeti viweg razumevaqa. Stoga oni nikada nisu bez onoga wto u qima stvara plod Duha. Dugotrajnom navikom iz qihovog srca se briwu uspomene kojima se u duwi pobu$uju strasti, te se oslabxuje sila $avolske vlasti. Jer, ukoliko se ne zdruùi sa strastima pomiwxaqem na qih, duwa je zauzeta drugom brigom. Stoga sila strasti nije u staqu da u svojim kanëama zadrùi qena duhovna yula” (Sl. 48). I blaùeni Dijadoh [kaùe]: —Bestrawçe nije staqe u kome nas ne napadaju demoni. Jer, inaye bi, po apostolu, trebalo iziçi iz ovoga sveta (1.Kor. 5,10). Bestrawçe znayi da ostajemo mirni i kada nas oni napadaju. Oni koji su obuyeni u oklope mogu da se podvrgavaju strexaqu protivnika, da yuju zvuk strela koje lete i yak da vide same strele koje su na qih odapete, pa ipak da ostanu neraqivi usled tvrdoçe svoje ratniyke odeçe. Ogra$eni gvoù$em, oni nisu podvrgnuti ranama za vreme borbe. Mi se, pak, posredstvom yiqeqa dobrih dela oblayimo u oklop svete svetlosti i u wlem spaseqa, te razgonimo mrayne demonske redove. Jer, yistotu ne donosi samo prestanak yiqeqa zla, nego jow viwe velika revnost za dobro, koja na kraju potpuno iskorequje zlo” (Pogl. 98). Sveti Maksim ukazuje na yetiri vida bestrawça, govoreçi: —Prvo bestrawçe onemoguçuje da se telesno kretaqe ka grehu ostvari na delu. Drugo bestrawçe potpuno odbacuje strasne duwevne pomisli, usled yega vene kretaqe strasti, nemajuçi strasne pomisli koje ga inaye raspaxuju na delaqe. Treçe bestrawçe je potpuna nepokretnost strasne pohote (koja obiyno jow ima mesto u drugom bestrawçu), buduçi da su pomisli yiste. Yetvrto bestrawçe je savrweno napuwtaqe strasnih mawtaqa u mislima (koja jow postoje u treçem bestrawçu), te nema strasnih izgleda koje bi ona pobu$ivala”. On jow [kaùe]: —Bestrawçe jeste mirno staqe duwe, usled yega je tewko pokretna na zlo”. 87. O bestrawçu i savrwenstvu I sveti Jefrem govori o bestrawçu i savrwenstvu: —Nenasitno se pruùajuçi prema vrhovnom ùexenom dobru, bestrasni pokazuju da je savrwenstvo nezavrweno ili nesavrweno, buduçi da ni veyna blaga nemaju kraja. Sudeçi po meri sile yovekove, ono je nezavrweno i nesavrweno, s obzirom da svagda samo sebe
343 prevazilazi svakodnevnim dodavaqem, neprestano se uzviwavajuçi usho$eqima ka Bogu”. Sliyno o savrwenstvu govori i sveti Nil: —Treba imati u vidu dva savrwenstva: privremeno i veyno, o kome piwe apostol: A kada do$e savrweno, onda çe prestati wto je delimiyno (1.Kor.13,10). Reyi: A kada do$e savrweno, pokazuju da ovde ne moùemo primiti boùanstveno savrwenstvo”. On jow [kaùe]: —Sveti Pavle poznaje dva savrwenstva, smatrajuçi da je yovek i savrwen i nesavrwen. U odnosu na sadawqi ùivot, on ga naziva savrwenim, a u odnosu na istinsko savrwenstvo, koje mu je svojstveno - nesavrwenim. Stoga on kaùe: Ne kao da to veç postigoh ili se veç usavrwih, nego stremim ne bih li to dostigao, da bi newto kasnije dodao: Savrweni, ovako da mislimo (Fil.3,12; 15)”. 88. O strasnosti, sladostrawçu, pristrawçu i bestrawçu Sveti Ilija Ekdik govori: —Zlo ili grehovno vewtastvo tela jeste strasnost, duwe - sladostrawçe, a uma - pristrawçe. One se izobliyavaju i javxaju dodirom i drugim yulima. Ono wto im je suprotno, projavxuje se suprotnim”. On jow [kaùe]: —Sladostrasni je blizu strasnoga, a pristrasni - sladostrasnoga. Daleko od qih je bestrasni”. 89. Ko je strastan, sladostrastan, pristrasan i bestrasan i o qihovom leyequ Prepodobni [Ilija] jow kaùe: —Strastan je onaj kod koga je privlaynost ka grehu jaya od pomisli, premda jow ne grewi spoxa. Sladostrastan je onaj kod koga je grehovno dejstvo slabije od pomisli, premda se veç strasno qime nasla$uje unutra. Pristrasan je onaj ko je slobodno, ili pre porobxujuçe privezan i za jedno i za drugo. Bestrasan je onaj kome su sliyni [grehovni] pokreti i staqa nepoznati”. On jasno ukazuje i na nayine qihovog leyeqa, govoreçi: —Strasnost se iz duwe izgoni postom i molitvom, sladostrawçe - bdeqem i çutaqem, a pristrasnost - tihovaqem i paùqom. Bestrawçe se, pak, stiye seçaqem na Boga”. DOBROTOXUBXE Ì
90. O veri, nadi i xubavi Vera, nada i xubav, tj. trostruki bogotkani konopac, jeste poyetak, sredina i kraj, horovo$a i poglavar svih blaga ili naravstvenih dobara, a naroyito xubav, usled yega se Bog i nazuva xubavxu (1.Jn.4,8). Stoga bi bilo nepravedno da qima ne dopunimo ono wto jow nedostaje u nawem delu. Sveti Isaak [kaùe]: —Upotpuqeqe plodivima Svetoga Duha dewava se kad se [yovek] udostoji savrwene xubavi” (Sl. 21). I Lestviynik piwe: —A sad, posle svega wto je reyeno, ostaje troje, sveza koja sve povezuje i drùi: vera, nada, xubav. A najveça je xubav (1.Kor.13,13), jer se qo-
344 HILANDARSKI PREVODI me imenuje Bog (up. 1.Jn.4,16). Po mome miwxequ, vera je zrak, nada svetlost, a xubav krug sunyev. A sve yine jedan blesak i jedan sjaj. Vera sve moùe da uyini, sve da tvori. Nadu milost Boùija ogra$uje i yini je nepostidnom. A xubav nikad ne pada, ne zaostaje i ne da mira onome koji je zanet qenim blaùenim oduwevxeqem” (Sl.30). On jow [kaùe]: —Istina xubavi poznata je an$elima, pa i qima - po dejstvu ozareqa. Bog je xubav (1.Jn.4,16). A ko hoçe reyima da objasni wta je Bog, yini wto i slepac koji bi seo na obalu okeana i hteo da izmeri koliko je peska na qegovom dnu. Po svojoj kakvoti, xubav je upodobxeqe Bogu, u meri koja je dostupna smrtnicima. Po svome dejstvu, ona je opijenost duwe. Po svojoj osobenosti, ona je izvor vere, bezdan dugotrpexivosti, more smireqa. Xubav je, u pravom smislu reyi, napuwtaqe bilo kakve neprijatne misli u odnosu na drugog yoveka. Jer, xubav ne misli o zlu (1.Kor.13,5). Xubav, bestrawçe i bogousinovxeqe razlikuju se izme$u sebe samo i jedino po nazivu. Svetlost, ogaq i plamen se stiyu u jednom dejstvu. Sliyno treba zamiwxati i o qima” (Sl.30). I sveti Dijadoh [kaùe ]: —Duhovnom sagledavaqu, braço, treba da prethode vera, nada i xubav, a iznad svega xubav. Jer, one (vera i nada) nas uye da prezremo vidxiva dobra, a xubav samu duwu kroz vrline sjediquje sa Bogom, umnim yulom dostiùuçi Nevidxivoga” (Pogl. 1). On jow [kaùe]: —Xubav u duwi moùe da bude prirodna. Me$utim, postoji i xubav koju izliva Sveti Duh. Ukoliko zaùelimo, prva stupa u odgovarajuçe kretaqe i nawom voxom. Stoga qu lako rasipaju zli duhovi, ukoliko prestanemo da napregnutim usixem podrùavamo svoje proizvoxeqe. Drugo [oseçaqe], pak, razgoreva duwu xubavxu prema Bogu, pri yemu se svi qeni delovi prilepxuju za neizrecivu sladost Boùanstvene zaxubxenosti u nekoj neizmernoj jednostavnosti raspoloùeqa. Jer, um kao da je trudan duhovnim (blagodatnim) dejstvom i izliva iz sebe neki obilni potok xubavi i radovaqa” (Pogl. 34). I sveti Isaak [kaùe]: —Xubav podsticana neyim spoxawqim nalik je na malu svetixku (koja se napaja jelejem, koji i odrùava qenu svetlost), ili na potok (koji se navodqava kiwom i koji presuwuje yim nestane kiwe koja ga sayiqava). Me$utim, xubav yiji je uzroynik Bog, nalikuje vrelu wto izbija iz zemxe: voda iz qega nikada ne presuwuje. Jer, Bog je sam izvor xubavi, i qena neoskudna hrana” (Sl. 30). Na pitaqe: —U yemu se sastoji kraj plodova Duha”, on odgovara: —U sticaqu savrwene xubavi”. A na potoqe pitaqe: —Kako znati da je se yovek udostojio”, on opet odgovara: —Ukoliko se u qegovom umu probudi seçaqe na Boga, i qegovo srce çe brzo biti pobu$eno na xubav prema Bogu, te çe se iz qegovih oyiju obilno izlivati suze. Jer, za xubav je uobiyajeno da kroz seçaqe na xubxene izaziva suze. Onaj ko pre-
345 biva u xubavi Boùijoj nikada se ne liwava suza, buduçi da mu nikada ne ponestaje ono wto ga vuye na seçaqe na Boga. Stoga on i u snu besedi sa Bogom. Xubav obiyno proizvodi newto sliyno. Ona je savrwenstvo xudi u sadawqem ùivotu” ( Sl. 21). On jow [kaùe]: —Xubav prema Bogu je po svojoj prirodi plamena. Naiwavwi na nekoga prekomerno, ona mu duwu yini ushiçenom. Stoga srce onoga ko ju je osetio ne moùe da je obuhvati i podnese. Ipak, srazmerno osobini xubavi koja je na qega naiwla, na qemu se vidi neobiyna promena. Yulna obeleùja reyene xubavi jesu sledeça: yovekovo lice postaje ogqeno i radosno, a telo mu se zagreva. Od qega se udaxuju strah i stid, te kao da postaje ushiçen. Sila koja um sabira u jedno beùi od qega, te kao da postaje zanesen. On strawnu smrt smatra radowçu, a zreqe qegovog uma ne dopuwta nikakvo presecaqe u razmiwxaqu o nebeskom. I u odsustvu, kada nikoga nema, on razgovara kao sa prisutnima. Qegovo znaqe i vi$eqe prevazilaze prirodno poznaqe, te yulima ne oseça svoj pokret, kojim se kreçe me$u stvarima. Jer, premda ponewto i yini, on uopwte ne oseça wta yini, buduçi da qegov um lebdi u zrequ, a qegova misao kao da stalno besedi sa nekim drugim. Reyenom duhovnom opijenowçu opijali su se nekada apostoli i muyenici: jedni su obiwli yitav svet, trudeçi se i podnoseçi poniùeqa, a drugi su iz svojih poseyenih udova izlivali krv kao vodu. U surovim stradaqima oni nisu klonuli duhom, nego su sve odvaùno podnosili. Iako behu mudri, smatrahu ih bezumnima. Drugi su lutali po pustiqama, po gorama, po peçinama i po jamama zemaxskim, u najveçim neprilikama ostajuçi najpribraniji. Neka nas Bog udostoji da dostignemo sliyno bezumxe” (Sl. 73). 91. O Svetom Priyewçu. Kolika nam dobra donosi yesto priyewçivaqe sa yistom savewçu Yesto priyewçivaqe Svetim, Preyistim, Besmrtnim i %ivotvornim Tajnama, tj. samim Yasnim Telom i Krvxu Gospoda i Boga i Spasitexa nawega Isusa Hrista sa yistim srcem i raspoloùeqem (prema silama yoveka) u najveçoj meri pomaùe i doprinosi oyiwçequ duwe, prosveçequ uma i osveçequ tela, qihovoj boùanstvenoj promeni, odbijaqu strasti i demona, te natprirodnom sjediqequ sa Bogom i boùanstvenom spajaqu i saùimaqu. Stoga çemo i o reyenome naroyito pogovoriti i potom zakxuyiti naw spis. Priyewçivaqe Svetim Hristovim Tajnama je krajqe neophodno, wto ne istiyu samo oci, nego i sam %ivot i sama Istina najjasnijim reyima: Ja sam hleb ùivota… Ovo je hleb koji silazi s neba: da koji od qega jede ne umre. Ja sam hleb ùivi koji si$e s neba; ako ko jede od ovoga hleba ùiveçe vavek; i hleb koji çu ja dati telo je moje, koje çu ja dati za ùivot sveta (Jn.6,48; 51-52). On DOBROTOXUBXE Ì
346 HILANDARSKI PREVODI jow [kaùe]: Ako ne jedete telo Sina Yoveyijega i ne pijete krvi Qegove, nemate ùivota u sebi. Koji jede moje telo i pije moju krv ima ùivot veyni… Jer telo moje istinsko je jelo, a krv je moja istinsko piçe. Koji jede moje telo i pije moju krv u meni prebiva i ja u qemu. Kao wto mene posla ùivi Otac, i kao wto ja ùivim zbog Oca, i onaj koji jede mene i on çe ùiveti zbog mene. Ovo je hleb koji si$e s neba… koji jede hleb ovaj ùiveçe vavek (Jn.6,53-58). I sveti Pavle govori: Jer ja primih od Gospoda wto vam i predadoh, da Gospod Isus one noçi kad bewe predan, uze hleb, i zahvalivwi prelomi i reye: Uzmite, jedite, ovo je telo moje, koje se za vas lomi; ovo yinite u moj spomen. Isto tako i yawu, po veyeri, govoreçi: Ova je yawa Novi zavet u mojoj krvi; ovo yinite, kad god pijete, u moj spomen. Jer kad god jedete ovaj hleb i yawu ovu pijete, smrt Gospodqu objavxujete, dokle ne do$e. Tako koji jede ovaj hleb ili pije yawu Gospodqu nedostojno, biçe kriv telu i krvi Gospodqoj. Ali yovek neka ispituje sebe, i tako od hleba neka jede i od yawe neka pije. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujuçi tela Gospodqega. Zato su me$u vama mnogi slabi i bolesni, i dosta ih umire. Jer da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osu$eni. A kad nam sudi Gospod, kara nas, da ne budemo osu$eni sa svetom (1.Kor. 11,23-32). 92. Neophodno je poznavati yudo Svetih Tajni, tj. wta su, radi yega su date i kakva dobrobit od qih dolazi Sveti Zlatoust piwe: —Neophodno je znati yudo Tajni, tj. u yemu se sastoji, radi yega je dato i kakva je dobrobit od qega. Reyeno je: Jedno telo… jer smo udovi tela Qegova, od mesa Qegova, i od kostiju Qegovih (Ef.4,4; Ef.5,30). Neka posveçeni obrate paùqu na navedene reyi. Sjediqavajmo se sa Hristovim Telom, kako bismo i na samom delu bili udovi Qegovog tela, a ne samo xubavxu. Reyeno se dewava kroz hranu koju nam je Hristos darovao kako bi izrazio svoju veliku xubav prema nama. On je pomewao samog sebe sa nama i spojio svoje telo sa nama kako bismo bili jedno, kao telo koje je spojeno sa glavom. Sliyno je i Jov ukazivao govoreçi da su qegovi ukuçani imali ogromnu xubav prema qemu, ùeleçi da srastu sa qegovim telom: Ko bi nam dao od qegovog tela da se nasitimo (Jov 31,31). Oni su navedeno govorili u ùexi da izraze svoju veliku xubav prema qemu. Sa istim cixem je postupio i Hristos: da bi nas uveo u bliùu zajednicu sa sobom i da bi nam pokazao svoju xubav. On je onima koji ùele dao ne samo da ga vide, nego i da ga opipaju i okuse, da se kosnu zubima Qegovog Tela, da se sjedine sa Qime i da Qime nasite svaku ùexu” (Beseda na Jovana). On jow [kaùe]: —Oni koji se priopwtavaju [Qegovom] Krvxu stoje zajedno sa an$elima, arhan$elima i ostalim gorqim silama, obuyeni u carsku Hristovu odeçu i imajuçi duhovno oruùje. Me$utim, ja jow nisam kazao newto veliko. Oni su, naime, obuyeni u samoga Cara. Veliko je, dakle, i yudno reyeno Ta-
347 jinstvo. Me$utim, ukoliko mu pristupiw sa yistotom, pristupio si na spaseqe, a ukoliko pristupiw sa lukavom savewçu - na kaznu i muyeqe. Reyeno je: Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije (1.Kor.11,29). Oni koji uprxaju carsku porfiru kaùqavaju se jednako sa onima koji je razderu. Stoga nije yudno wto se i oni koji primaju Telo Hristovo sa neyistom duwom podvrgavaju jednakoj kazni sa onima koji su ga istrzali yavlima. Pogledaj na strawnu kaznu na koju ukazuje [sveti] Pavle: Kad neko prestupi Zakon Mojsijev, po iskazu dva ili tri svedoka, ima da umre bez milosti. Zamislite koliko çe sada teùu kaznu zasluùiti onaj koji gazi Sina Boùijega, i Krv Zaveta kojom je osveçen za nesvetu drùi (Jev.10,28-29)”. On jow [kaùe]: —Priyewçujuçi se Telom Gospodqim i pijuçi Qegovu Krv, seçajmo se da se priopwtavamo Telom koje sedi gore i kome se poklaqaju an$eli, koje se nalazi blizu nepropadxive sile. Eto koje Telo mi okuwamo. O, koliko nam je puteva ka spasequ otkriveno. On nas je uyinio Qegovim telom, dao nam je svoje telo, pa ipak se nismo udaxili od zla. O, pomrayeqa. O, neosetxivosti” (ÈÈÈ Beseda na Poslanicu Efescima). On opet [kaùe]: —Jedan divan starac mi je ispriyao da se udostojio da vidi i yuje da one koji se udostoje da se yistom savewçu priyeste Svetim Tajnama pre nego wto se presele odavde, sami an$eli radi Priyewça prenose onamo”. I boùanstveni Damaskin [govori]: —Powto smo dvojaki i dvosastavni, priliyno je da i nawe ro$eqe bude dvojako i jelo sloùeno. Ro$eqe nam se daje vodom i Duhom, a hrana nam je ùivotodavni Hleb, Gospod naw Isus Hristos, koji je dowao sa nebesa” (Tayno izloùeqe Pravoslavne vere). On jow [kaùe]: —Za xude je uobiyajeno da se umivaju vodom i maùu uxem. Stoga je On u krwtequ sjedinio sa uxem i vodom blagodat Duha, uyinivwi ih kupexu preporoda. Tako$e, xudima je uobiyajeno da jedu hleb i piju vodu i vino. Stoga je On i sa qima sjedinio svoje Boùanstvo, uyinivwi ih svojim Telom i svojom Krvxu, kako bi nam ono wto obiyno biva i wto biva po prirodi, ujedno bilo i u staqu koje je iznad prirode. Telo koje je od Djeve zaista je sjediqeno sa Boùanstvom ne stoga wto, vaznesavwi se na nebo, opet silazi, nego wto se sami hleb i vino pretvaraju u Telo i Krv Gospoda Boga. Ukoliko ùeliw da znaw kako se reyeno dewava, dovoxno je da yujew: Duhom Svetim, kojim je od Svete Djeve samom sebi i u samom sebi Gospod i telo sayinio. Newto viwe mi ne znamo. Slovo Boùije je istinito, dejstveno i svemoguçe. Nayin, pak, neçemo ispitivati”. On jow [kaùe]: —Onima koji se sa verom dostojno priyewçuju, Sveto Priyewçe biva na otpuwteqe grehova i ùivot veyni, na yuvaqe duwe i tela, dok onima koji se bez vere nedostojno priyewçuju - na osudu i muyeqe, kao i smrt Gospodqa. I hleb i vino nisu samo obraz Tela i Krvi Hristove. Ne bilo. Oni su saDOBROTOXUBXE Ì
348 HILANDARSKI PREVODI mo oboùeno Telo i Krv Hristova. Jer, On govori: Jer telo moje istinsko je jelo, a krv je moja istinsko piçe (Jn.6,55)”. On jow [kaùe]: —Telo i Krv Hristova sluùe za ukrepxeqe nawe duwe i tela, premda se ne iscrpxuju i ne podvrgavaju truleùnosti. Oni nam bivaju na oyuvaqe i oyiwçeqe od svake skverni. Oyistivwi se qima, mi se sjediqujemo sa telom Hristovim i Qegovim Duhom, te postajemo telo Hristovo. Reyeni Hleb jeste zayetak buduçeg hleba, koji je nasuwni. Jer, [pridev] nasuwni ukazuje ili na buduçi hleb, tj. hleb buduçeg veka, ili na onaj koji mi sada primamo radi oyuvaqa nawe prirode. Telo Gospodqe je ùivotvorni Duh, s obzirom da se zayelo od ùivotvornog Duha. A ro$eno od Duha jeste Duh. Govoreçi reyeno, ja ne mislim da odriyem prirodu tela, veç da pokaùem qegovu ùivotvornost i boùanstvenost”. On jow [kaùe]: —(Telo i Krv u Tajnama) se nazivaju obrazom buduçeg ne stoga wto nisu istinski Telo i Krv Hristova, nego wto se sada preko qih priyewçujemo Hristovim Boùanstvom, a tada çemo - misleno, kroz samo zreqe Qegovo”. I boùanstveni Makarije [kaùe]: —Vino se razliva po svim udovima onoga ko ga pije. I biva vino u qemu, i on u vinu. I onaj ko pije Krv Hristovu puni se Duhom Boùanstva, koji se razliva po yitavoj qegovoj duwi, te duwa sva biva u Qemu. Osvetivwi se na reyeni nayin, ona postaje dostojna Hrista Gospoda. Jer, apostol govori: I svi smo jednim Duhom napojeni (1.Kor.12,13). I oni koji se istinski priyewçuju hlebom u Evharistiji udostojavaju se da budu zajedniyari Duha Svetoga. Stoga dostojne duwe mogu biti ùive u vekove. %ivot tela ne dolazi od qega samog, nego izvan qega, tj. od zemxe. Sliyno je Bog blagoizvoleo i da duwa ima hranu, piçe i odeçu ne iz svoje prirode, nego iz Qegovog Boùanstva, iz Qegovog Duha i svetlosti. Oni su istinski ùivot duwe. Jer, Boùanstvena priroda ima i Hleb ùivota, govoreçi: Ja sam hleb ùivota (Jn.6,35). Ono ima i vodu ùivu, i vino koje veseli i uxe radovaqa”. I sveti Isidor [kaùe]: —Priopwteqem se naziva priyewçivaqe Boùanstvenim Tajnama, s obzirom da nam daju sjediqeqe sa Hristom i yine nas zajedniyarima Qegovog Carstva”. I sveti Nil [kaùe]: —Ukoliko se sa strahom, verom i xubavxu ne priyewçuje Preyistim Tajnama Tela i Krvi Hristove, verni ne moùe da se spase, da dobije otpuwteqe grehova i da se udostoji Carstva nebeskog”. U pismu blagorodnoj Kesariji sliyno piwe i sveti Vasilije Veliki: —Dobro je i korisno svaki dan se priyewçivati i primati Sveto Telo i Krv Hristovu. Jer, sam Hristos jasno govori: Koji jede moje telo i pije moju krv ima ùivot veyni (Jn. 6,54). I zar bilo ko sumqa da biti neprestano priyesnik ùivota znayi newto drugo izuzev ùiveti izobilnije. Mi se priyewçujemo yetiri puta sedmiyno: na dan Gospodqi [tj. u nedexu], u sredu,
349 u petak i u subotu, a tako$e i u druge dane, ukoliko biva spomen nekog svetog”. Ja mislim da je u navedene dane i liturgisao sveti, buduçi da, obremeqen mnogim brigama, nije mogao baw svaki dan. I sveti Apolos je rekao da —monasi treba, ukoliko mogu, svaki dan da se priyewçuju Svetim Tajnama. Jer, onaj ko se udaxuje od Svetih Tajni u stvari se udaxuje od Boga. Onaj, pak, ko se stalno priyewçuje, svagda u sebe prima Spasitexa. Jer, sam Spasitex govori: Koji jede moje telo i pije moju krv u meni prebiva i ja u qemu (Jn.6,56). Za monahe je reyeno veoma korisno, s obzirom da se ujedno neprestano seçaju spasonosnog stradaqa Hristovog. Ujedno, oni svakodnevno treba da su spremni i da se pripremaju kako bi svagda bili dostojni da primaju Svete Tajne i da se udostojavaju otpuwteqa grehova” (Lavsaik). U bratstvu prepodobnog Apolosa se svagda odrùavao reyeni poredak ùivota. Sveti Lestviynik govori: —Telo koje stupa u dodir sa drugim telom, trpi qegov uticaj, i meqa se. Kako da se, onda, ne izmeni onaj ko se nevinim rukama dotiye Tela Boùijeg” (Sl. 28). U Starayniku je tako$e napisano: —Sveti muù, koji je imao vlast nad neyistim duhovima, Jovan Vostrski zapita demone koji ùivxahu u nekim demonizovanim i zlonapaçenim devojkama, govoreçi: »Kojih stvari se vi bojite kod Hriwçana«. Oni odgovoriwe: »Vi zaista imate tri velike stvari: ono wto nosite oko vrata, ono yime se omivate u crkvi i ono wto jedete na sabraqu«. On ih potom upita: »Od tri stvari koje se najviwe bojite«. Oni rekowe: »Kad biste dobro yuvali ono yime se priyewçujete, niko od nas ne bi mogao da oùalosti Hriwçanina«. Tri stvari koje se nawi xuti neprijatexi boje jesu krst, krwteqe i Priyewçe”. 93. Kraj svih prostrano izloùenih stvari. Poseban savet onome ko je iskao [ slovo] Eto, xubxeno yedo, uz Boùiju pomoç, ispuqena je tvoja molba. Ukoliko moùda nismo uspeli sve da uyinimo u skladu sa tvojom ùexom i oyekivaqem, ipak smo uyinili sve po svojim silama. A Bogu je ugodno ono wto je prema snazi. Ti se, pak postaraj da se ne javiw jedino xubitex uyeqa i truda oko qega, veç se i na delu pokaùi kao xubitex uyeqa i revnitex. Jer, znameniti brat Boùiji govori: Budite pak tvorci reyi, a ne samo sluwaoci, varajuçi sami sebe. Jer ako ko sluwa rey a ne tvori, on je sliyan yoveku koji gleda lice tela svoga u ogledalu; jer se ogleda, pa otide, i odmah zaboravi kakav bewe. Ali ko pronikne u savrweni zakon slobode i ostane u qemu, i ne postane zaboravan sluwalac nego tvorac dela, taj çe biti blaùen u delaqu svome (Jak.1,22-25). 94. Kako treba sluwati i primati duhovne reyi otaca Iznad svega treba da razumew kako priliyi da verno i sa odgovarajuçim strahopowtovaqem primaw i sluwaw boùanstveDOBROTOXUBXE Ì
350 HILANDARSKI PREVODI ne i duhovne ustanove otaca. Jer, sveti Makarije govori: —Duhovni predmeti su nedostupni za one koji ih nisu ispitali. Pomoç za qihovo shvataqe, sveta i verna duwa nalazi kroz zajednicu sa Svetim Duhom. Potom veç nebesna skrivnica Duha biva oyigledna onome ko je prihvata u opitu, dok neposveçeni o reyenome ne moùe yak uopwte ni da pomisli. Stoga, poboùno sluwaj [sve] od qih dok se i sam, radi vere, ne udostojiw da dobijew iste [darove]. I ti çew veç iz samog opita duhovnim oyima uvideti u kakvom blagu i tajnama duwe Hriwçana veç ovde mogu da uyestvuju”. Nalazeçi se u reyenom staqu, ti çew vrlo brzo sabrati bogati prinos i korist i od onoga wto je napisano i od onoga wto yujew. Sjediqujuçi sa nauyenim i delaqe ukazanog, ti çew napredovati, te çew biti u staqu i druge da savetujew i kroz opit rukovodiw u boùanstvenim stvarima, koje su za mnoge nedostupne. Neka se reyeno i ostvari na tebi svemoçnom rukom Gospoda Isusa Hrista, koja te drùi i koja tobom upravxa. Amin. S obzirom da je pretovarena rey neprijatna za sluh, kao i presiçeqe hranom za telo, dok je umerenost u svemu najboxe delo, mi çemo, izbegavajuçi suviwnost i xubeçi meru, jow unekoliko objasniti naw predmet i, uyinivwi kratak saùetak naweg dela, najzad baciti sidro na nawe slovo. 95. Saùetak svega, tj. kako se treba moliti, te o istinskom prosveçequ i Boùanskoj sili Oci govore da onaj ko ùeli da se razumno drùi trezvoumxa treba putem disaqa da si$e u srce, neprestano se pobu$ujuçi da se moli yisto i nerasejano, pazeçi jedino na reyi molitve i u qih se udubxujuçi: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me, sve dok se um ne prosveti u srcu. Sveti Dijadoh govori: —Oni koji ovo sveto i preslavno ime neprestano misleno drùe u dubini svoga srca, biçe u staqu da vide svetlost svog uma” (Pogl. 59). Powto se reyeno po Boùijem migu ostvari, sav ostali hod naweg ùivota po Bogu mi çemo, kao hodeçi u svetlosti i kao sinovi svetlosti, proçi bez saplitaqa i zabluda, po reyi Svetlodavca Hrista: Dok svetlost imate verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti (Jn.12,36). On jow [kaùe]: Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neçe hoditi u tami, nego çe imati svetlost ùivota (Jn. 8,12). I sveti David uzvikuje Gospodu: U svetlosti tvojoj vidimo svetlost (Ps.35,10). A boùanstveni Pavle [kaùe]: Jer Bog koji reye da iz tame zasija svetlost, On zasija u srcima nawim (2.Kor.4,6). Qime se, naime, kao neugasivim i svesvetlim svetilnikom upravxaju istinski verni i upuçuju svoj pogled iza granica yulnoga. I qima se, kao yistima srcem, otvaraju nebeska vrata radi ravnoan$elskog i uzviwenog nayina ùivota i ustrojstva. Qima kao iz sunyevog kruga isijava svetlost, yineçi ih sposobnim da
351 duhovno opsu$uju, rasu$uju, proziru, predvi$aju i sliyno. I uopwte, kroz Qega qima sija svako ukazaqe i otkrivaqe nepoznatih tajni. Oni se u Duhu Svetom ispuqavaju natprirodnom i boùanstvenom silom, usled yega se i qihov prah [tj. telo] olakwava. Qihovo telo postaje tanano, kao meteor se usmeravajuçi na gore. Reyenom prosveçujuçom silom u Duhu Svetom neki od svetih otaca su, iako jow u telu, kao nevewtastveni i bestelesni hodili suvim nogama po neprelaznim rekama i morima, kojima samo brodovi plove. Oni su mnogodnevne puteve prelazili u trenutku, te vrwili i mnoga druga divna dela na nebu, na zemxi, na suncu, u moru, u pustiqama, u gradovima i na svakom mestu i zemxi, na zverima, na zmijama i uopwte na svakoj tvari i na svim sastojcima, svakako se proslavxajuçi. Dok su stojali na molitvi, qihova yasna i sveta tela su se podizala sa zemxe kao da imaju krila. Po konyini, oni su ostajali netruleùni, yineçi znameqa i yuda. Tajnik Boùiji, Pavle uverava: Po vaskrsequ oni çe biti uzneseni na oblacima u sreteqe Gospodu u vazduhu, i tako çe svagda s Gospodom biti (1.Sol.4,17). Sveti Makarije [kaùe]: —Svaka duwa koja se zbog vere i staraqa za sve vrline jow ovde udostojila da se obuye u Hrista u sili i osvedoyequ, postaje sposobna da svagda dobija suwtinsko poznaqe nebeskih tajni, buduçi sjediqena sa nebeskom svetlowçu svog netruleùnog obraza. Na dan vaskrseqa telo çe, zbog slavnog nebeskog obraza, biti proslavxeno zajedno sa duwom, buduçi u Duhu uzneseno u sreteqe Gospodu u vazduhu, postavwi saobrazno telu slave Qegove”. 96. Drugi saùetak Nayelo i roditex novih i neizrecivih navedenih stvari i shvataqa jeste pomenuto tihovaqe, uz savrwenu bezbriùnost i u jedinstvu sa paùqom i molitvom, yvrsto i nepokolebivo zasnovano na ispuqavaqu boùanstvenih zapovesti. Od qih, tj. od bezbriùnosti, tihovaqa, paùqe i molitve dolaze srdayno kretaqe i toplina koja opaxuje strasti i demone. Oni srce yiste kao u topionici, usled yega dolazi do yeùqe za Gospodom Isusom Hristom i neiscrpne xubavi. Ona dovodi do slatkog toka srdaynih suza kao iz istoynika, kojima se duwa i telo, u pokajaqu, xubavi, blagodarequ i ispovedaqu, yiste kao isopom [mirisna bixka za kropxeqe] i postaju tanani. Od reyenoga dolaze tiwina i mir pomisli kojima nema kraja, buduçi da prevazilaze svaki um, a od qih snegoliko svetlo osijaqe. Svrha svega, pak, jeste bestrawçe koje je uopwte dostupno yoveku, vaskrseqe duwe pre vaskrseqa tela, izobraùeqe obraza i podobija Boùijeg putem delaqa i zreqa, vere, nade i xubavi, savrweno usmereqe na gore ka Bogu, neposredno sjediqeqe sa Qim, izvansebnost i poyivaqe u Qemu, u sadawqem veku stajaqe kao u ogledalu, naga$aqu i DOBROTOXUBXE Ì
352 HILANDARSKI PREVODI zalogu, a u buduçem - vi$eqe Boga licem u lice, savrweno opwteqe sa Qim i svagdawqe nasla$ivaqe Qime. 97. Tihovaqe posle posluwaqa (koje su sveti nazvali skrivenim ùivotom u Hristu) zaista je nezabludni i istinski nayin ùivota po Bogu, koji su nam predali oci Reyeni put, duhovni ùivot po Bogu i svewteno delaqe istinskih Hriwçana jeste istinski, nezabludni i pravi skriveni ùivot u Hristu. Qega je uspostavio i na qega je tajno upuçivao sam Bogoyovek, najsla$i Isus. Po qemu su iwli boùanstveni apostoli, a za qima oni posle qih, te kao wto priliyi, nawi slavni rukovoditexi i uyitexi, koji su od samog poyetka, od prvog Hristovog dolaska na zemxu pa sve do sada kao svetila sijali u svetu zracima ùivotvornih reyi i predivnih dela. Oni su jedni drugima i onima koji su u nawe vreme predali dobro seme, svewteni kvasac, sveti zayetak, neukradivi zalog, blagodat i silu odozgo, mnogoceni biser, boùanstveno otayko nasle$e, blago skriveno u qivi, zaruku Duha, carsko znameqe, ùivu i tekuçu vodu, boùanstveni ogaq, yasnu so, dar, peyat i svetlost i sve sliyno. Reyeno çe se i od sada dewavati, prenoseçi se kao nasledstvo, predajuçi se iz roda u rod, do samog drugog dolaska Hristovog. Jer, istinit je Onaj ko je obeçao: Evo, ja sam sa vama u sve dane do svrwetka veka. Amin (Mt.28,20). 98. Postoje i drugi spasonosni putevi. Ipak, reyeni je prevashodno carski put, koji vodi usinovxequ Postoje i drugi putevi i ùivoti, ako hoçew, i delaqa koji su uobiyajeni kao dobri i kao spasonosni, pruùajuçi spokojstvo onima koji ih prohode. Me$utim, reyeni put je prevashodno carski, prevazilazeçi sva ostala delaqa kao wto duwa prevazilazi telo, te obnavxajuçi [yoveka] do usinovxeqa Bogu. Ukoliko ga dostojno prohodi, yovek se divno oboùuje u Duhu. Sveti Vasilije govori: —Dowavwi u duwu, Sveti Duh je dao ùivot, besmrtnost i podigao onoga ko leùi. Pokrenut veynim pokretom od strane Duha Svetog, [yovek] postaje sveto biçe. I premda je ranije bio zemxa i prah, on poprima dostojanstvo proroka, apostola, an$ela i boga [po usinovxequ], s obzirom da se u qega usexuje Duh”. 99. Zbog uzviwenosti delaqa, reyeni ùivot ima mnogo imena Sveti oci reyeni ùivot nazivaju mnogim slavnim imenima. Oni su ga imenovali razumnim putem, pohvalnim delaqem, vernim zreqem, opwirnom molitvom, trezvoumxem, umnim delaqem, delom buduçeg veka, an$elskim ùivotom, nebeskim ùivotom, boùanstvenim drùaqem, zemxom ùivih, tajanstvenim vi$eqem, obilnom duhovnom trpezom, rajem koji je Bog sayinio,
353 Carstvom nebeskim, Boùijim Carstvom, primrakom koji prevazilazi svetlost, skrivenim ùivotom u Hristu, bogovi$eqem, natprirodnim oboùeqem i drugim sliynim nazivima. Sledeçi boùanstvene oce, i mi, koji ùivimo u lukavim i neyistim pomislima, reyima i delima, rewismo da marxivo ispunimo tvoje iskaqe, xubxeni. Mi se nismo oleqili da uyinimo, kao wto si traùio, yak i viwe od nawe mere radi tvoje xubavi i otayke zapovesti, kao wto rekosmo i u predgovoru naweg truda. Predvodnik reyenog ravnoan$elskog ùivota jeste Sin Boùiji, Bog Slovo po svome novom neizrecivom domostroju Ovaploçeqa, po blagovoxequ Bespoyetnog Oca i sadejstvu Svetoga Duha. 100. Pouka da uz Boùiju pomoç i blagodat i mi treba da se staramo da se podvizavamo prema meri kako bismo se jow ovde udostojili da kao zalog dobijemo natprirodne i najveçe darove i kako ih se, zbog neznatne leqosti (ne bilo), ne bismo liwili S obzirom da nam predstoje velika blaga, xubxeni, ne samo u nadi i po obeçaqima za buduçnost, nego zaista i sada na delu, uzrevnujmo da ih dobijemo dok imamo vremena. Potecimo, podvizavajmo se kako bismo ih se i mi udostojili radi malog i privremenog truda i kratkog napora, a viwe po daru i blagodati Boùijoj. Po reyima Pavla, boùanstvenog propovednika: Stradaqa sadawqeg vremena nisu niwta prema slavi koja çe nam se otkriti (Rim.8,18). Posluwajmo ga i od sada se potrudimo da ih steknemo po qegovom uverequ u vidu zayetka i zaloga (Rim.8,23; 2.Kor.1,22). Potrudimo se. Oni koji su iz niskog staleùa pozvani u srodstvo i opwteqe sa carskim domom radi postizaqa svoga cixa koriste sve - i reyi, i dela, i zamisli, hvatajuçi se yak i za nedostiùno i yesto preziruçi i sam ùivot. [I wta sve oni ne yine] radi privremene i prolazne slave i yasti, koje yesto sluùe na pogibao, a ne na dobro. Utoliko viwe delatnosti i revnosti treba da upotrebimo mi, koji smo prizvani na opwteqe, brak i sjediqeqe sa Bogom, Carem svih careva i svagdapostojeçim Sazdatexem, koji svojim privrùenicima daje presvetlu i neprolaznu slavu i yast, te vlast da postanu yeda Boùija, kao wto kaùe Jevan$exe: A onima koji ga primiwe dade vlast da budu yeda Boùija, onima koji veruju u ime Qegovo (Jn.1,12). On nama daje vlast, a ne da nas vladalayki privlayi ili prinu$ava bez nawe ùexe. Jer, vladalayko prinu$ivaqe uvek prinu$avanog podstiye protiv prinu$ivaya, zbog ùexe da zlom vrati za zlo. Na reyeni nayin On ukazuje yast nawem drevnom samovlawçu [voxi], usled yega dobro delo pripisuje nawoj revnosti i staraqu, iako se vrwi po Qegovom blagovoxequ i blagodati. I premda je Bog i Vladika i premda je sve sazdao, On je sve jednako sazdao, a tako$e i umro DOBROTOXUBXE Ì
354 HILANDARSKI PREVODI da bi ih sve podjednako spasao. Nama je ostavxeno da mu pristupimo, da poverujemo, da mu se pribliùimo, da mu sa strahom, revnowçu i xubavxu sluùimo. Yovekoxubivi Vladika i Staratex naw nas je istinski zavoleo, ushtevwi yak i svojevoxno sramnu smrt radi nas da pretrpi kako bi nas izbavio od nasilniwtva $avoxeg, tj. nayelozlobnog neprijatexa naweg i primirio da Bogom i Ocem, te uyinio naslednicima Boùijim i sanaslednicima svojim. Eto predivnog i preblaùenog [dela]. Stoga nemojmo dozvoliti da se radi nekog kratkog samouga$ajuçeg nemara ili razleqenosti ili nekog sumqivog zadovoxstva udaximo od pomenutih velikih dobara, yasti i sladosti. Naprotiv, revnosno yinimo sve wto priliyi i ponesimo svaki napor, ne wtedeçi, ukoliko je neophodno, ni sam ùivot radi uga$aqa Gospodu, kao wto ni On, buduçi Bog, nije svoj powtedeo radi nas. I mi çemo se udostojiti i sadawqih i buduçih darova i venaca. Neka bismo ih svi mi primili blagovoxeqem i blagodaçu Gospoda i Boga i Spasitexa naweg Isusa Hrista, koji se radi nas smirio i kroz smireqe nam jow ovde na delu dao svoju natprirodnu i bogotvornu blagodat. Qemu priliyi svaka slava, yast i pokloqeqe sa Bespoyetnim i Preyistim Qegovim Ocem, i sa Saveynim i Svesvetim i Blagim i %ivotvornom Qegovim Duhom sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
DOBROTOXUBXE Ì
355
GOSPODIN KALISTOS TILIKUDIS O TIHOVATEXNOM TRVEQU 1. Pokajaqe je nemoguçe bez tihovaqa. Yovek se ne moùe dotaçi yistote bez usamxeniwtva [otwelniwtva]. Yovek se ne moùe udostojiti umozreqa Boga i molitvene besede sa Qim ukoliko se vi$a sa xudima i razgovara sa qima. Stoga oni koje je obuzela briùxiva ùexa da se pokaju zbog svojih pregreweqa, da se oyiste od strasti i dostignu i okuse umozreqe Boga (wto je vrhunac i cix onih koji ùive po Bogu i zalog veynog Boùijeg nasle$a), na sve nayine traùe tihovaqe, udaxavaqe od xudi i usamxeniwtvo, smatrajuçi ih najkorisnijim delom za sebe, wto svakako treba da prati i doliyno raspoloùeqe i nastrojeqe. 2. Poyetak qihovog delaqa u tihovaqu jeste play, samoosu$ivaqe i samouniùeqe. Od qih play postaje jow yistiji. Potom se vrwe bdeqa, stojaqe, uzdrùaqe i telesni trud, yiji vrhunac predstavxaju potoci suza koje toye oyi i smireno umovaqe u skruwenosti srca. Eto kako oni paze na svoje oyiwçeqe i kako delatno uspevaju u qemu. Konac svih napora jeste tiwina pomisli, a poyetak - izlivaqe suza. 3. Nakon reyenoga um veç na uobiyajeni nayin poyiqe da razmatra prirodu stvari, da primeçuje umetnost Boùiju, da shvata Boùansku misao i da u svemu prepoznaje trag Boùije sile, premudrosti, blagosti i svega wto se obiyno u Bogu sagledava [umozri]. On ulazi u tajne Pisma i okuwa od natprirodnih dobara, nasla$ujuçi se nadsvetskim krasotama i postajuçi primalac Boùanske xubavi. Stoga se on obuzima xubavxu, raduje i veseli, dostigavwi vrhunac vrline, tj. xubav prema Sazdatexu svega, izbegavajuçi svaku prelest i podozreqe. On jedino trpi sablaùqive napade i neumesne grehovne pokrete iz mnogih razloga, buduçi [kao yovek] sklon promeni. 4. On treba da se ispravxa i da od sebe odgoni oyajaqe, okrixujuçi se nadom na Boùije yovekoxubxe u dostizaqu boùanstvenih dobara, prebivajuçi u suzama, u molitvi i u drugim pomenutim dobrim delaqima. [Yovek] treba da se po moguçnosti nasla$uje rajem xubavi prema Bogu, ne gledajuçi ni na oblik, ni na wirinu, ni na izgled, nit ina bilo wta uopwte, veç samo na suze, na tiwinu pomisli i xubav Boùiju. Eto kako se yovek drùi
356 HILANDARSKI PREVODI nezabludivog puta, obrazujuçi zalog spaseqa umerenoumne, trezvoumne i molitvene duwe u Hristu Isusu, Gospodu nawem. 5. Dok sediw u keliji, neka tvoj um ima smelost prema Bogu u svom smirequ. Neka se on drùi smireqa zbog svoje bede i niwtavnosti, a smelosti - zbog ogromne Boùije xubavi i nezlobivosti, koje ima prema xudima. Duwa se uzvodi ka poboùnom powtovaqu Boga ukoliko se, i pored svesti o svojoj grewnosti, usu$uje da mu pristupa zbog Qegovog yovekoxubxa. Stoga svewteni Pavle zapoveda, govoreçi: Stoga pristupajmo smelo prestolu blagodati (Jev.4,16). I zaista, smelost prema Bogu jeste neko oko ili krilo molitve, ili neka divna molitvena sveza. Ne radi se o samomnequ [yoveka] da je dobar i dostojan, veç o qegovom usho$equ u boùanstvenoj nadi, koja je podsticana pomiwxu na neizrecivo yovekoxubxe, xubav i nezlobivost Boùiju prema nama. Stoga se moli sa smelim nastrojeqem, sa smirenim razmiwxaqem, hraneçi se dobrom nadom na Boga, kao wto je reyeno, u Hristu Isusu, Gospodu nawem. 6. Ti treba svagda da se drùiw onoga wto smirava telo i wto um osloba$a od svega wto ga veùe i ugqetava. Evo na wta mislim: umereno jelo, lako piçe, kratak san, stojaqe na molitvi prema moguçnostima, preklaqaqe kolena sa smirenim izgledom, bedna odeça, umeren govor samo po potrebi, gledaqe u zemxu i sve drugo wto moùe da ukroçava telo. Ujedno treba uspostaviti i podstrek uma na delatnost i pobu$ivaqe srca na prilepxivaqe uz Boga. Ja mislim na yitaqe Svetog Pisma i qegovih svetih tumaya, na umereno i razumno psalmopojaqe, na razmiwxaqe o proyitanom iz Pisma i o divnim stvarima koje se vide u tvorevini, na usnu molitvu sve dok je blagodat Duha dejstveno ne pokrene iz srca. I veç çe [nastati] drugi praznik i vreme drugog likovaqa, koje se ne podstiye jezikom, veç koje istiye iz srca, dejstvom Duha. 7. Ti reyeno yini na sledeçi nayin: uyini koliko moùew kolenoprekloqeqa, a potom sedi i moli se. Umorivwi se od molitve, prelazi na yitaqe, kao wto je reyeno, a potom se opet vrati na molitvu. Namolivwi se do sitosti, ustani na kratko psalmopojaqe, da bi opet prewao na molitvu. Umorivwi se od qe, prebudi unekoliko u razmiwxaqu o reyenome ranije, i opet se hvataj za molitvu. Najzad, i rukodexem se unekoliko zanimaj radi progoqeqa mrzovoxe, kao wto si sluwao od otaca, sveye. U yitavom tvom svakodnevnom delaqu po Bogu od jutra do jutra neka se preimuçstvo daje uvek molitvi. Ostala delaqa dolaze jedino zbog mrzovoxe u molitvi. A kada milost Boùija oseni duwu i kada se blagodat Duha istoyi iz srca kao iz izvora, um çe pribegavati jedino molitvi i umozrequ, odvojivwi se od svega drugog.
357 I on çe se samo molitvom i umozreqem nasla$ivati u raju xubavi Boùije. 8. Molitva je iznad svih dobrih dela. Ona ra$a suzu pokajaqa, pomaùe tiwini pomisli, s obzirom da jedino Boga smatra najviwim mirom. Ona ra$a xubav prema Bogu, yisteçi slovesnu silu duwe i Boga predstavxajuçi roditexem an$elske yistote. Ona ùelatexnu silu duwe yuva yistom za Boga. Jer, prilepxujuçi se uz Boga i besedeçi sa Qim, koji je bezmerno i natprirodno blag i dobar po prirodi, ona i svu ùexu prilepxuje za Boga. Ona i sryanu silu duwe ukroçuje po meri pripadaqa, moxeqa i prekliqaqa Boga. Ona kroz pripadaqe smiruje i duwu s obzirom da niko za vreme molitve i iskaqa ne moùe u duwi imati nesmireno ili gnevxivo razmiwxaqe. Stoga, svodeçi sve na jedno, mogu da kaùem da sve sile duwe i sva qena delatna i umna delaqa prepodobna molitva yisti i ispravxa, naroyito ukoliko sa sobom uzme i umozreqe Boga i boùanstvenu xubav, koja za qim sledi, pri mirnom ustrojstvu ùivota i ponawaqa, kao wto je ranije reyeno. Na mestu srca iz koga istiye suza, tvoja pomisao treba da se misli i da sagledava, smewtajuçi se u tebe kroz disaqe za vreme molitve, prebivajuçi na qemu prema moguçnostima. Reyeno je krajqe blagotvorno, s obzirom da proizvodi yeste i obilne suze, preseca porobxavaqe uma, donosi tiwinu pomisli, daje tok molitvi i pomaùe dobijaqe srdayne molitve blagodaçu ùivotvornog Duha u Hristu Isusu, Gospodu nawem. 9. Ti koji si umozritex, posmatray tajanstvenih vi$eqa i nasla$ivay, treba da znaw da postoje dva playa po rodu i vrsti, kao wto postoji i dvojstvo Boga i yoveka. Oni su me$u sobom razliyiti, premda su oboje dobri i bogodani, izazivajuçi Boùije blagovoxeqe i, poslediyno, [svrstavajuçi] u Boùije nasle$e. Prvi play svoje poyelo ima u boùanstvenom i playevnom strahu, a drugi - u boùanstvenoj xubavi i Bogu. I prvi ne raduje mnogo, a drugi preobilno veseli. Prvi je svojstven poyetnicima, a drugi onima koji su blagodaçu dospeli do savrwenstva. 10. Postoje pet delaqa tihovaqa: molitva, ili neprestano seçaqe na Isusa, koje se izvodi putem disaqa, bez ikakve sporedne pomisli, buduçi usavrwavana kroz svestrano uzdrùaqe - i stomaka, i sna i drugih yula unutar kelije sa smireqem; umereno psalmopojaqe; umereno yitaqe Boùanstvenih Jevan$exa i svetih otaca, iz poglavxa o molitvi, naroyito od Novoga Bogoslova, Isihija i Nikifora; razmiwxaqe o sudu Boùijem, seçaqe na smrt i sliyne stvari i [najzad] rukodexe. Prowavwi sve, opet se treba vraçati na molitvu, terajuçi se bez ùaxeqa na sliynu delatnost, sve dok se um ne navikne da odstraquje svoje lutaqe putem seçaqa na Gospoda i neprestanog prixubxivaqa uz srdayni DOBROTOXUBXE Ì
358 HILANDARSKI PREVODI bol. Eto delaqa monaha poyetnika koji ùele da tihuju, ili tihovatexa na poyetku qihovog tihovaqa. On ne treba yesto da izlazi iz kelije, veç da izbegava susrete i razgovore sa svima, izuzev u krajqoj potrebi. Uostalom, i u navedenom sluyaju on mora da je paùxiv i da se yuva. Reyeni sluyajevi treba da su vrlo retki s obzirom da priyiqavaju rasejanost misli ne samo kod poyetnika, veç i kod onih koji su napredovali. 11. Molitvom koja se obavxa sa paùqom, tj. bez ikakve druge misli, reyima Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, um se potpuno nevewtastveno i neizrecivo uznosi ka pomiqanom Gospodu, dok se sa pomiluj me vraça sebi, ne podnoseçi da se ne moli i za sebe. Ukoliko, pak, sa opitom uznapreduje u xubavi, on se jedino sa prvim uznosi Gospodu, dobivwi osvedoyeqe za drugo. Stoga oci nisu uvek predavali celovitu molitvu. Jedan je navodi potpunu, kao Hrizostom, a drugi, kao Pavle, samo Gospode Isuse, sa dodatkom - sa Duhom Svetim, powto srce primi dejstvo Duha Svetoga, yijom silom se i moli. Reyeno je svojstveno onima koji su napredovali, ali jow nisu dostigli do savrwenstva, yije svojstvo predstavxa prosveçeqe. Jovan Lestviynik govori: —Isusovim imenom biyuj protivnike”, i: —Isusova molitva neka se sjedini s disaqem tvojim”. Osim Isus, on ne dodaje niwta drugo. Poyetnicima se ponekad dozvoxava da se mole umno sa svim reyima molitve, a ponekad samo sa jednim delom, kao wto smo rekli, premda promena ne treba da je yesta kako se ne bi podvajao um. Upornowçu u navedenom nayinu yiste molitve podviùnik stiye naviku na neprisilnu molitvu, iako se dewava da nije potpuno yista, s obzirom da joj smetaju razni strasni utisci i pomisli. Um ne ulazi prisilno sa udisajem i ne izlazi odmah napoxe, veç prebiva u srcu. On sam u qemu ostaje i moli se. Reyeno se i naziva srdayna molitva. Qu prati izvesna toplina u srcu, koja odgoni smetqe koje su ranije postojale i koje nisu dozvoxavale da se vrwi yista molitva. I veç se um moli, bez smetqi ostajuçi u srcu. U reyenoj toplini i molitvi u srcu se ra$a xubav prema pomiqanom Gospodu Isusu, koja yini da se liju obilne sladosne suze od yeùqe za spomiqanim Isusom. 12. Da bi se udostojio reyenoga i drugoga wto iz qega sledi (o yemu sada nije vreme da se govori), [yovek] treba da se na svaki nayin stara da ima strah Boùiji pred oyima sa seçaqem na Isusa unutar srca (a ne negde napoxe), koje çe lako odbijati ne samo neyiste i strasne, veç i sve strane pomisli. Onaj ko deluje na reyeni nayin osvedoyiçe se u xubavi Boùijoj. 13. [Yovek] samo ne treba da traùi javxaqe Boga, kako ne bi primio onoga ko je sama tama, koji se pretvara da je svetlost. Ukoliko nekad bez ikakvog iskaqa i ugleda svetlost, um ne treba
359 ni da je prihvata, ni da je odbacuje. Neka [yovek] po$e i pita onoga ko ima silu da razlikuje pomenute stvari i neka sazna istinu. I ukoliko na$e uyitexa koji ne samo zna Boùanstveno Pismo, veç je i sam —pretrpeo” prosveçeqe, neka je blagodarnost Bogu. Ukoliko, pak, ne na$e sliynog, boxe je da je ne prima, veç da stvar sa smireqem preda Bogu, smatrajuçi se nedostojnim vi$eqa, kao wto smo saznali od otaca. 14. U nekim svojim spisima oni su navodili znake prelesne i neprelesne svetlosti. Me$utim, ti si veç usmeno yuo ono wto sam ranije rekao. Sliyno çew i o reyenome yuti kada do$e vreme. Ali sada nije vreme. Pre svega drugog i iznad svega drugog treba znati sledeçe: onaj ko ùeli da se nauyi da strexa, luk nateùe sa cixem i sa znakom; i onaj ko ùeli da se nauyi tihovaqu treba kao svoj znak da ima svagdawqu krotost u srcu. On ne treba da uznemiruje niti da se uznemiruje ni zbog yega, izuzev kad je rey o blagoyawçu. Qemu çe reyeno biti lako ukoliko se od svih ukloni i ukoliko viwe çuti. Ukoliko se ponekad i smuti, treba brzo da se pokaje, prekorevajuçi sebe. Potom treba stroùe da pazi na sebe kako bi tiho i sa yistom savewçu postavio ponovni poyetak prizivaqa Gospoda Isusa i Qegove boùanstvene blagodati, na uspokojeqe svoje duwe. Wtaviwe, qegova duwa çe steçi uspokojeqe i od svih strasti i demona, koji su mu ranije dosa$ivali, obradovavwi se neizrecivom radowçu. Ukoliko je, najzad, i pritisnu ponekad, oni ne mogu da utiyu na qu, s obzirom da viwe nije u qima i da nema nikakvu ùexu za qihovim uùivaqima. Jer, yitava qena ùexa je ustremxena ka Gospodu, koji joj daje blagodat. Ona se podvrgava navedenoj borbi po popuwtequ, a ne po napuwtenosti. Zbog yega? Da se qen um ne bi uzneo stoga wto je nawao istinsko blago (od koga su drugi jow daleko), veç da bi u svim borbama imao svagdawqu pobudu na smireqe, kojim se ne samo pobe$uju gordi protivnici, veç dobijaju i veçi darovi. Neka bismo ih se i mi svi udostojili od Hrista, koji se radi nas premnogo smirio i koji svima smirenima daje bogatu blagodat i sada i uvek i u vekove vekova. Amin. DOBROTOXUBXE Ì
360
HILANDARSKI PREVODI
361
DOBROTOXUBXE Ì
SABRANO IZ SVETIH OTACA O PA%QI I MOLITVI 1. Svo staraqe podviùnika treba da je obraçeno na [napor] da viwi deo duwe ne bi bio uniùen ustajaqem niùih slastoxubivih pohota. Jer, kako bi duwa slobodnim okom mogla da pogleda na srodnu joj mislenu svetlost ukoliko je prilepxena uz niske telesne strasti? Stoga se ponajpre treba podviùniyki drùati uzdrùaqa (tj. bezbednog yuvara zdravoumxa [yistote]), vladalaykom umu ne dozvoxavajuçi da se kreçe me$u neyistim pomislima. Neophodno je, tako$e, starati se o unutrawqem yoveku kako bi um bio nerasejan i bio prilepxen uz slavu Boùiju kao posledqi cix, kako bismo izbegli sud Gospodqi, koji kaùe: Tewko vama… wto ste kao okreyeni grobovi, koji spoxa izgledaju lepi, a iznutra su puni kostiju mrtvaykih i svake neyistote. Tako i vi: spoxa se pokazujete xudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakoqa (Mt.23,27-28). Stoga je neophodan svaki zakoniti podvig i u srcu, i u reyima, i na delu kako blagodat Boùiju ne bismo dobili uzalud. 2. Vosak prima obraz oblika u koji se izliva ili peyata koji se u qega pritiska. I mi svoga unutrawqeg yoveka treba da obrazujemo uyeqem Gospoda naweg Isusa Hrista, na delu ispuqavajuçi ono wto je Pavle rekao: Jer, svukoste staroga yoveka sa delima qegovim i obukoste se u novoga, koji se obnavxa za poznaqe, prema liku Onoga koji ga je sazdao (Kol.3,9-10). Starim yovekom on naziva sve pojedinayne grehe i oskrnavxeqa. On govori da svog unutrawqeg yoveka treba da obrazujemo u novom ùivotu (Rim.6,4) sve do same smrti, kako bismo postali dostojni da kaùemo: A ne ùivim viwe ja, nego ùivi u meni Hristos (Gal.2,20). Stoga nam je neophodno veliko staraqe i neuspavxiva briga kako ne bismo, dejstvujuçi protivno zapovesti, bili liweni velikog ploda i potpali pod strawnu pretqu. Kada $avo pokuwa da nas napadne, kada poyne sa velikom silom svoje pomisli, kao neke raspaxene strele, da puwta na tihujuçu i umirenu duwu, iznenada je zapaxujuçi, te yineçi da zadugo ostaje tewko izgladivo seçaqe na ono wto je jednom uneo, mi sa najveçim trezvoumxem i napregnutowçu treba da se odupremo qegovim napadima kako bi ga sasvim izgladili, sliyno borcu koji sa marxivom paùqom i brzim pokretima tela odbija napade protivnika. Ipak, prvenstvo u nave-
362 HILANDARSKI PREVODI denom delu treba davati molitvi i prizivaqu pomoçi odozgo u presecaqu borbe i odbijaqu strela. Reyenome nas i sveti Pavle uyi, govoreçi: A iznad svega uzmite wtit vere… i svakom molitvom… molite se (Ef.6,16). 3. Kada duwa, umaqivwi sabranost i napregnutost misli, poyne u sebe da unosi neka seçaqa o predmetima, neiskusna i neopitna pomisao se ustremxuje na pomenute predmete. I zanimajuçi se samo qima, ona jednu prelest zamequje drugom u dugom nizu, da bi najzad upala u sramne i nepriliyne pomisli. Pomenutu nebrigu i raspuwtenost duwe treba brzo ispravxati, uzvodeçi um ka marxivoj i napregnutoj paùqi i prinu$ujuçi ga da se smesta zanima dobrim predmetima. Jer, pravi mudroxubac ili istinski mudri yovek telo ima kao staniwte duwe i bezbedno mesto pribegavaqa bilo da se nalazi na trgu i na prazniynom slavxu, bilo na gori i na poxu ili usred xudske guùve. On svagde vidi sebe u svom vlastitom manastiru, sabirajuçi um u sebe i mudrujuçi o onome wto mu priliyi. I onaj ko sedi u keliji moùe pomislima da luta napoxe, kao wto i onaj na trgu moùe da bude trezvouman kao u pustiqi, nalazeçi se u sebi i jedino misleçi na Boga, ne primajuçi utiske koji u gomilama nastupaju na duwu kroz yula od yulnih stvari. 4. Onaj ko pristupa Telu i Krvi Hristovoj, u spomen Qega koji je za nas umro i vaskrsao, treba ne samo da je yist od svake skverni tela i duha (kako ne bi jeo i pio sebi na osudu), veç i da na delu pokazuje da ispuqava voxu Onoga ko je za nas umro i vaskrsao, tj. ne samo da je yist od greha, veç i da je umro za greh, za svet i za sebe, ùiveçi jedinome Bogu. 5. Neke od poroynih pomisli nikada ne ulaze u duwu ukoliko krepkom ogradom ogradimo sebe. Neke se ra$aju i rastu unutra ukoliko se oleqimo, ali se odmah suwe i nestaju ukoliko se spoznaju. Neke se ra$aju, rastu i prelaze u r$ava dela, razarajuçi svo zdravxe nawe duwe ukoliko se na$emo u velikoj leqosti i nemaru. Me$utim, blaùen je onaj ko nikada ne prima r$ave pomisli. Iza qega se nalazi onaj ko, i kada se desi da u$u r$ave pomisli, ne dozvoxava da se u qemu duùe zadrùe kako ne bi oskrnavile pawqak duwe i kako je ne bi uyinile nepriliynom. Me$utim, ukoliko se i do reyenoga prostre naw nemar, ipak postoji uteha (tj. zbog yovekoxubxa Boùijeg nemarni ne treba da oyajava). Postoje mnogi lekovi za navedene rane koje je pripremila [Qegova] neizreciva blagost. 6. Molim te, dok si u telu nemoj davati na voxu svome srcu. Zemxoradnik ne moùe da veruje ni jednom plodu koji se javi na qegovom poxu s obzirom da ne zna wta çe se sa qime desiti pre nego wto ga zatvori u svoju ùitnicu. Ni yovek ne moùe da daje na voxu svome srcu sve dok je dah u qegovim nozdrvama stoga
363 wto ne zna kakva strast se moùe izroditi iz qega i da li çe biti u staqu da se izbori sa qom. Reyeno utoliko pre ne treba da dopuwta monah sve do posledqeg svog izdisaja, veç svagda treba da vapije Bogu za milost i da se bori, ukoliko ùeli da dobije Carstvo nebesko. 7. Verovatno znajuçi da onaj ko se nerasejano moli Bogu moùe mnogo da uyini, lukavi ùuri da na svaki nayin, i ispravan i neispravan, raseje qegov um. Znajuçi, pak, za [namere naweg neprijatexa ], mi treba da se na svaki nayin naoruùamo protiv qega. Stojeçi na molitvi i preklaqajuçi kolena, mi ne treba da dozvolimo da u nawe srce u$e ni jedna pomisao, ni bela, ni crna, ni desna, ni leva, ni pisana, ni nepisana. Jedino treba da [smo otvoreni] za umoxavaqe Boga i za prosveçeqe i oblistaqe koje na um silazi sa neba. 8. Neophodan je veliki podvig i mnogo vremena prebivaqa u molitvi da bi se steklo nesmuçeno ustrojstvo uma, tj. neko drugo unutrawqe srdayno nebo, u kome obitava Hristos, kao wto govori apostol: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama (2.Kor.13,5). Onaj ko ùeli svoj um da vidi u pomenutom staqu treba da se yuva od svih pomisli. I qegov um çe sebe videti kao safir koji je sliyan nebeskom safiru. Um neçe u sebi ugledati mesto Boùije ukoliko ne bude iznad svih pomisli o stvarima. On se, pak, neçe uzdiçi iznad qih ukoliko sa sebe ne svuye strasti koje ga vezuju za yulne stvari kroz pomisli. Strasti çe on izagnati vrlinama, a gole (bestrasne) pomisli o stvarima duhovnim umozreqem. Reyeno, çe, pak, dobiti kada se pojavi qegova svetlost. DOBROTOXUBXE Ì
364
HILANDARSKI PREVODI
365
DOBROTOXUBXE Ì
NAJBLA%ENIJI SIMEON, SOLUNSKI ARHIEPISKOP Kratka napomena Sabirajuçi spise svetih otaca, uglavnom radi koriwçeqa monaha, sveti sastavxayi Dobrotoxubxa su imali bratoxubivu ùexu da duhovnu korist zadobiju i jednoverni svetovqaci, qihova braça. Poseban znayaj su dali isticaqu umne molitve, koju je moguçe uzgajati kao presudno oruùje u duhovnim podvizima i monaha i onih koji se podvizavaju dobrim podvigom u svetu. Oni su veoma cenili vrednost tajnog delaqa umne molitve. Sveti Nikodim u predgovoru Dobrotoxubxa u viwe navrata naglawava qenu neophodnost, istiyuçi qeno negovaqe i kod vizantijskih dostojanstvenika. Uzrok odsustva svetih u nawa vremena on nalazi u zapostavxaqu pomenutog ùivotvornog i bogotvornog dela. U okvirima svojih predloga, oni su paùxivo odabirali spise otaca, koji se bave svim duhovnim sadrùajima, a naroyito umnosrdaynom molitvom. Sakupivwi obilnu gra$u za izdavaqe, oni su smatrali za dobro da na kraju kqige dodaju jow nekoliko spisa, koje su prepisali iz rukopisnih riznica svetogorskih biblioteka. Iz kqige svetog Simeona Solunskog uvrwtena su poglavxa u kojima znayajni tumay crkvenog bogosluùeqa izlaùe svoja iskustva u Isusovoj molitvi, naglawavajuçi neophodnost qenog neprestanog ponavxaqa da bi se dowlo do bogatih plodova. On molitvu smatra ispovedaqem vere i glavnicom duhovnog ùivota. Zahvaxujuçi qoj apostoli su izgonili demone i yinili razna yuda. Naprotiv, neispovedaqe Isusovog imena i neprizivaqe Qegove pomoçi pribliùava antihristu. Sveti solunski arhiepiskop naglawava da svi pravoverni treba ustima i umom da neprestano izgovaraju molitvu, i svewtenici, i monasi, i svetovqaci, kao wto çe blagoyastivi yitalac i proyitati u kratkom spisu.
366
HILANDARSKI PREVODI
O SVEWTENOJ MOLITVI 1. Rey o molitvi, brate, ima veliku vaùnost. Istinski govoreçi, ona nam je delo koje nam je Bog predao, i predstavxa glavu svega drugoga. Molitva znayi prebivaqe sa Bogom, svagdawqi boravak zajedno sa Qim, kao wto govori David, tj. imati duwu prilepxequ uz Qega i neodvojivu od Qega, i um neraskidiv od Qega. Prilepi se duwa moja uz tebe (Ps.62,9), govori on, i jow: Oùedne tebe duwa moja (Ps.62,2), i jow: Kao wto yezne jelen za izvorima voda, tako yezne duwa moja tebi, Boùe (Ps.41,2), i jow: Xubiçu te, Gospode, snago moja. Gospod je utvr$eqe moje, i pribeùiwte moje (Ps.17,2-3), i jow: Duwa je moja u rukama tvojim svagda (Ps. 118,109 ) (tj. umesto [da kaùe]: —Uvek sa tobom”). Stoga on i kaùe: Blagosixaçu Gospoda u svako vreme, hvala je Qegova svagda u ustima mojim (Ps.33,1). Prorok iznosi da je na molitvi zajedno i sa an$elima, sjediqujuçi se sa qima u dobrom delu izjavxivaqa svoje xubavi prema Bogu i yeùqe prema Qemu: Hvalite Gospoda sa nebesa, hvalite ga na visinama. Hvalite ga, svi an$eli Qegovi; hvalite ga, sve sile Qegove (Ps.148,1-2). On nema nameru da kaùe da se an$eli ne mole i da ih on priziva na molitvu, veç hoçe da ih pohvali wto ona predstavxa qihovo vlastito i neprekidno delo zbog xubavi prema Bogu, i sam im se prisajediqavajuçi, buduçi da molitva i hvala Bogu treba da budu neprestano i neuçutno delo svakog slovesnog stvoreqa. Wtaviwe, dobri i an$elski pesmopojac David razgoreva i yitavu vasexequ, predskazujuçi, kako mi se yini, javxaqe Spasitexa na zemxi i kroz Qega poznaqe Presvete Trojice od strane svih naroda, te qihovo neprestano Qeno slavoslovxeqe: Hvalite Gospoda sve narodnosti, pohvalite Qega svi narodi (Ps.116,1). I Isaija uyi da an$eli uznose neuçutnu hvalu Bogu, [navodeçi] svoje vi$eqe slave Boùije i an$ela koji neprestano pevaju trisvetu pesmu. Sliyno je i sa Jezekixem. Pomenuta pesma je delo prvih yinova, serafima i heruvima, od kojih se prvi nazivaju ogqenim zbog qihove silne xubavi i plamenih pesama, a drugi izlivaqem, zbog wirine ili wireqa vi$eqa i hvaxeqa Boga. Oni se jow nazivaju mnogooyitima zbog obixa, tananosti i pronicxivosti qihovog umozreqa i slavoslovxa, i qihove neprekidnosti. Najzad, i me$u nama se ogqenima nazivaju prepodobni muùevi, koji gore plamte xubavxu i revnowçu i srdaynom molitvom, po reyenome: Zapali se srce moje u meni, i u razmiwxaqu
367 mome razgore se ogaq (Ps.38,4), i jow: Ne gorawe li srce nawe u nama (Lk.24,32), i jow: Budite duhom vatreni; Gospodu sluùite… u molitvi postojani (Rim.12,11-12). Mnogi me$u nama su imali prelivajuçe izobixe bogopoznaqa, kao velika voda se izlivajuçi u boùanstvenoj yeùqi, kao wto se govori: Blagodat teye iz usta tvojih (Ps.44,3), i jow: Rawirio si srce moje (Ps.118,32). Me$u nama ima i onih koji se mogu nazvati oyitima, s obzirom da vide Boga, po pisanome: Oyi su moje svagda ka Gospodu (Ps.24,15), i jow: Provi$am Gospoda preda mnom svagda, jer je s desne strane meni (Ps.15,8). Kao i yisti srcem, oni vide Boga (Mt.5,8). I treçi yin an$ela, tj. prestole neki me$u nama podraùavaju. Na qima se Bog uspokojava, a uspokojeqe jeste sediwte i prestol. Na sediwtu se uspokojavaju oni koji sednu na qega, a Bog se uspokojava na onima koji ga powtuju pomislima, pesmama, reyima i delima. Jer, Qegov pokoj je yast (Is.11,10). Stoga i Bog, kome uga$aju, govori o qima: Useliçu se u qih, i ùiveçu u qima (2.Kor.6,16). Takvima On govori: Ja i Otac moj… qemu çemo doçi i u qemu çemo se nastaniti (Jn. 14,23). Tvrdeçi da se reyeno dewavalo, apostol govori: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama. Sem ako u neyemu niste vaxani (2.Kor.13,5). Eto dela molitve: imati Hrista, nositi ga u srcu i umu, neprestano se na Qega seçati i o Qemu misliti, goreti xubavxu prema Qemu, kao serafimi, uvek ga gledati, kao heruvimi, i uspokojavati ga u srcu svome. Stoga za sluge Hristove molitva jeste i treba da bude najvaùnije delo. Sva druga sluùeqa stoje na drugom mestu. Ostali an$eli se waxu na nawe spaseqe i saopwtavaju nam naredbe Boùije. I premda delatno sluùe, pomaùuçi nawe spaseqe, ipak je molitva i qihovo neprestano zanimaqe. Stoga, javxajuçi nam se i ustrojavajuçi ono wto je neophodno za nawe spaseqe, oni su [zauzeti] hvalom Bogu i molitvom, uyeçi i nas ispovedaqu i slavxequ Boga. Isaija ih je yuo kako pevaju slavu Bogu, kao i Jezekix i Danilo. Pastiri su u yasu ro$eqa Gospodqeg videli mnowtvo nebeskih sila kako hvale Boga, govoreçi: Slava na visini Bogu (Lk.2,14). Jovan je u Otkrivequ tako$e sluwao mnoge qih kako pevaju. I an$eo koji mu je otkrivao tajne Otkriveqa tako$e mu je, kada mu se Jovan poklonio, rekao: Pazi, nemoj! Ja sam sluga kao i ti i kao braça tvoja koja imaju svedoyanstvo Isusovo; Bogu se pokloni (Otk.19,10). Vidiw li kakvu svi oni yast ukazuju Bogu. I pri svom sluùequ qihovo najvaùnije delo jeste pevaqe slave Bogu. Stoga i sam sveti Pavle, serafimski blagovesnik, koji je bio uznesen do treçeg neba, govori: Molite se bez prestanka (1.Sol.5,17). Qega samog je nauyio Vladika svih, koji uyi: Bdite, dakle, u svako vreme moleçi se (Lk.21,36), i jow: Straùite, dakle, jer ne znate dana ni yasa u koji çe Sin Yoveyiji doçi (Mt. 25,13), i jow: Bdite i molite se da ne padnete u napast (Mt.26,41), i DOBROTOXUBXE Ì
368 HILANDARSKI PREVODI jow: Neka budu bedra vawa opasana i svetixke zapaxene, a vi sliyni xudima koji yekaju gospodara svoga, kada çe se vratiti sa svadbe da mu, yim do$e i kucne, odmah otvore (Lk.12,35-36). Navedenim reyima On nas uyi unutrawqoj molitvi, paùqi uma i neprestanoj molitvi. On potom navodi: Blago slugi onome koga gospodar qegov, dowavwi, na$e da yini tako (Lk.12,43), dodajuçi reyi o darovima za bdeqe i molitvu: Zaista vam kaùem, nad svim imaqem svojim postaviçe ga (Lk.12,44). On çe qega i druge uyiniti sliyne bogovima, nebeskim carevima, koji su svetliji od sunca. Vidiw li kakve darove Bog priprema onima koji bdiju i mole se! Neka bismo ih se i mi udostojili, svagda ostajuçi bodri i neprestano se moleçi, kao wto smo nauyeni. 2. Postoje mnoge molitve, ali je prevashodnija od svih ona koju je dao sam Gospod (Oye naw…), kao wto piwe u Jevan$exu, s obzirom da ukratko obuhvata yitavu jevan$elsku istinu. Posle qe se nalazi spasonosno prizivaqe Gospoda naweg Isusa Hrista, Sina Boùijeg (Isusova molitva), kojoj su nas nauyili prepodobni oci nawi, naroyito zlatoreyiti otac naw, koji je u tri slova izloùio uyeqe o boùanstvenoj molitvi, te bogonosni Lestviynik, sveti Dijadoh episkop fotiyki, Simeon Novi Bogoslov, Nikifor podviùnik i mnogi drugi. Oni su o qoj govorili u skladu sa Duhom Boùijim, koji je ùiveo u qima. I sama molitva se izgovara Duhom Svetim, kao wto govori sveti Pavle: I niko ne moùe reçi: Isus je Gospod, osim Duhom Svetim (1.Kor.12,3). Onaj ko je izgovara jeste od Boga, kao wto govori sveti Jovan: Svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u telu dowao, od Boga je (1.Jn.4,2). U nawe dane najboxe su o qoj pisali Duhom vo$eni, bogoreyiti, bogonosni, hristonosni i zaista boùanstveni oci nawi Kalistos, raniji patrijarh carskog grada, novog Rima [tj. Konstantinopoxa], i qegov saradnik i sapodviùnik prepodobni Igqatije. Oni su u sto poglavxa izloùili celokupno duhovno, uzviweno i bogomudro uyeqe o qoj. 3. Boùanstvena molitva se sastoji u prizivaqu Spasitexa: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me. Ona je i molitva, i obeçaqe i ispovedaqe vere, te darivalac Duha Svetoga i boùanstvenih darova. Ona je oyiwçeqe srca, odagnaqe demona, usexeqe Isusa Hrista, izvor duhovnih prozreqa i boùanstvenih pomisli, otpuwteqe grehova, leyiliwte duwe i tela, darodavac boùanstvenog prosveçeqa, istoynik Boùije milosti, isporuyeqe tajni Boùijih, jedini nosilac spaseqa s obzirom da nosi ime Spasitexa naweg u sebi, koje je prizvano nad nama. Jer, apostol govori: Jer, nema drugoga Imena pod nebom danog xudima kojim bismo se mogli spasti (Dap.4,12). Reyeno prizivaqe je i molitva (stoga wto kroz qega same sebe predajemo Hristu u vapaju), i ispovedaqe (stoga wto je Petar bio ublaùen za sliyan postu-
369 pak), i oyiwçeqe srca (stoga wto su imenom Isusa Hrista bili izgoqeni demoni i izgone se), i useleqe Hrista (stoga wto je Hristos u nama kroz seçaqe na Qega, buduçi da ga seçaqe usexava u nas i ispuqava nas radowçu, po reyima svetog Davida: Setih se Boga, i obradovah se - Ps.76,4), i izvor duhovnih prozreqa i pomisli (stoga wto je Hristos svetlost istinita - Jn.1,9, i wto onima koji ga prizivaju saopwtava prosveçeqe i blagodat, po uzviku proroka: I neka bude svetlost Gospoda Boga nawega na nama Ps.89,17, i kao wto je Gospod obeçao: Ko ide za mnom imaçe svetlost ùivota - Jn.8,12), i istoynik milosti Boùije (stoga wto je Gospod milostiv i wtedar prema svima koji ga prizivaju Ps.85,5, i brzo wtiti one koji mu vapiju - Lk.18,7-8), i isporuyeqe smirenima tajni Boùijih (kao wto je ribaru Petru istinu o Hristu javio Otac nebeski - Mt.16,17, i kao wto je sveti Pavle bio odnesen do treçeg neba i yuo neiskazane reyi - 2.Kor.12,4), i jedini nosilac spaseqa (stoga wto nema ni u jednome drugome spaseqa - Dap. 4,11, osim u Gospodu, koga prizivamo, s obzirom da je On jedini Spasitex sveta, Hristos - Jn.4,42). U posledqi dan çe svaki yovek, hteo ili ne hteo, ispovediti da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca (Fil.2,11). Reyeno ispovedaqe je znak nawe vere i svedoyanstvo da smo od Boga. Jer, svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u telu dowao, od Boga je, a onaj ko ne priznaje da je Isus Hristos u telu dowao, nije od Boga, veç - antihristov (1.Jn. 4,2-3). Dakle, svi verujuçi treba neprestano da ispovedaju reyeno ime i radi propovedaqa vere, i radi svedoyeqa nawe xubavi prema Gospodu nawem Isusu Hristu (od koje niwta i nikada ne treba da nas razdvoji), i radi blagodati koja dolazi od qega, tj. otpuwtaqa grehova, leyeqa duwe, osveçeqa, prosveçeqa i pre svega - spaseqa. Boùanstveni jevan$elist govori: A ova su zapisana da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Boùiji (eto vere), i da verujuçi imate ùivot u ime Qegovo (eto spaseqa i ùivota - Jn. 20,31). 4. Navedeno prizivaqe svaki blagoyastivi [Hriwçanin] treba da izgovara kao molitvu i svojim umom, i jezikom, i stojeçi, i hodeçi, i leùuçi na krevet, i govoreçi sa drugima, i yineçi bilo wta. On svagda treba da se primorava na qega, s obzirom da çe naçi veliki plod i radost, kao wto iz iskustva znaju oni koji se o qemu marxivo staraju. Me$utim, svetovni xudi, pa yak i monasi, nalazeçi se usred neizbeùnih ùivotnih staraqa, ne mogu reyeno da ispune. Stoga neka se makar u odre$eno vreme qemu posvete. Neka svi kao pravilo imaju da neizostavno tvore reyenu molitvu, tj. i lica osveçenog yina, i monasi, i svetovqaci. Monasi su na qega ionako prizvani, imajuçi ga kao neodloùni dug, makar se nalazili u staraqima oko svojih posluwaqa. Oni uvek treba da se prinu$avaju da tvore reyenu molitvu i da GospoDOBROTOXUBXE Ì
370 HILANDARSKI PREVODI da neprestano prizivaju, yak i sa rasejanim mislima i porobxenim umom. Iako su rasejani, dakle, oni ne treba da dozvole da je zanemare, veç na svaki nayin treba da se staraju da joj se vraçaju i da se raduju svom vraçaqu. I lica svewtenog yina treba da se staraju o pomenutom delu kao i o propovedi, o svewtenosluùequ, kao projavxivaqu svoje xubavi prema Hristu Gospodu. Svetovqaci, pak, treba da yuvaju molitvu kao peyat i znameqe svoje vere, kao zawtitu, osveçeqe i odgnaqe iskuweqa. Stoga svi, i lica svewtenog yina, i monasi i svetovqaci treba da se, ustavwi od sna, najpre sete Hrista i da na Qega pomisle, prinoseçi mu prvine svojih misli kao ùrtvu, s obzirom da ih je On spasao, da nose Qegovo ime, da su se u Qega obukli u svetom krwtequ, za su Qime zapeyaçeni u svetom miropomazaqu, da se priyewçuju Qegovim Telom i Krvxu, postajuçi Qegovi udovi i hram u kome On uvek prebiva. Za sve reyeno svaki Hriwçanin je duùan da ga uvek xubi, i da se iz xubavi svagda Qega seça. Stoga svako u odre$eno vreme treba da tvori Qegovu molitvu po sili svojoj.
DOBROTOXUBXE Ì
371
TUMAYEQE MOLITVE: —GOSPODE, POMILUJ” Gospode Isuse Hriste, pomiluj me, i skraçeno: Gospode pomiluj, od apostolskih vremena je dato Hriwçanima i ustanovxeno da neprestano ponavxaju, kao wto i ponavxaju. Pa ipak, iako mnogi yine reyeno, malobrojni znaju wta znayi Gospode pomiluj. Stoga besplodno uzvikuju i vapiju: Gospode pomiluj, a ne dobijaju milost Gospodqu, s obzirom da sami ne znaju wta iwtu. Stoga mi treba da znamo o kakvoj milosti Gospoda Isusa se radi. O kakvoj, dakle? O svakakvoj. U Qegovoj desnici se nalazi sve wto nam je neophodno u sadawqem palom staqu. Jer, od vremena Qegovog Ovaploçeqa i Oyoveyeqa, od uzimaqa na sebe stradaqa i izlivaqa Svesvete Qegove Krvi, On je izbavio yoveka iz ruku $avola, postavwi Gospod i Svedrùitex xudske prirode na poseban nayin. Stoga se i sve nawe nawlo u Qegovim rukama. Gospod je i pre Ovaploçeqa od iskoni bio Gospod sve vidxive i nevidxive tvari, kao qen Sazdatex i Tvorac. Eto kako je i kako çe uvek biti po biçu, ali ne i po slobodnoj delatnosti slovesnih biça. Demoni, a za qima ni xudi nisu ushteli da ga sami od sebe imaju za Gospoda i Svedrùitexa svoga, te su se odvojili od Qega, iako je Vladika svega. Jer, sveblagi Bog je xude i an$ele sazdao samovlasnim [slobodnim], obradivwi ih slovesnowçu i neçe da naruwi qihovu slobodu, niti da nad qima gospodari nasilno, protiv qihove voxe. Stoga On gospodstvuje nad onima koji hoçe da budu pod Qegovom vlawçu i upravxaqem i wtiti ih, a one koji neçe kao samovlasne ostavxa da yine svoju voxu. Kada je Adam, prelewçen bogoodstupnikom $avolom, i sam postao odstupnik, ne hoteçi da sluwa zapovesti Boùije, Bog ga je ostavio qegovom proizvoxequ, ne ùeleçi da vlastelinski gospodari nad qim. Prelestivwi ga u poyetku, zavidxivi $avo nije prestajao i daxe da ga prelawçuje sve dok ga po nerazumnosti nije uyinio sliynim beslovesnoj stoci, uyinivwi da ùivi kao nerazumne ùivotiqe. I nad qim se saùalio mnogomilostivi Bog, te je spustio nebesa, siwao na zemxu i postao Yovek radi yoveka, izbavio ga svojom Preyistom Krvxu i ustrojio mu spasonosni put ùivota. On mu je u Svetom Jevan$exu ukazao kako da uga$a Bogu, preporodio ga i presazdao boùanstvenim krwteqem i uspostavio mu ne-
372 HILANDARSKI PREVODI besku hranu u Preyistim Tajnama. Ukratko, sa najveçom mudrowçu On je nawao nayin da sa yovekom bude nerazdvojan, kao i yovek sa Qim, kako $avo viwe ne bi imao mesta u yoveku. Ipak, ni nakon reyenoga, On nikoga ne prinu$ava, veç svima ostavxa na proizvoxeqe da se spasavaju, kao wto im predlaùe, ili da ginu. I na delu i biva da se jedni spasavaju, dok drugi ne brinu o svom spasequ. Od drugih jedni uopwte ne veruju u Jevan$exe, a drugi veruju, ali ne ùive po qemu. Neke Hriwçane je i posle navedenih velikih blagodatnih darova i dobroyinstava Boùijih $avo opet prelestio. Oni su se po dejstvu sveta i tela udaxili od Boga, potpavwi pod ropstvo grehu i $avolu, tvoreçi voxu qegovu. Ipak, oni nisu u potpunosti postali neosetxivi da ne bi osetili zlo od koga su postradali i da ne shvate svoju grewku i ropstvo u koje su pali. Me$utim, oni u sebi ne vide i silu da se izbave od qega. I oni pribegavaju Bogu i vapiju: Gospode pomiluj, kako bi se saùalio na qih mnogomilostivi Gospod i pomilovao ih, kako bi ih prihvatio kao bludnog sina i opet im darovao svoju boùanstvenu blagodat, izbavio ih od ropstva grehu, udaxio od qih demone i vratio im slobodu kako bi ubuduçe mogli da ùive bogougodno i da yuvaju zapovesti Boùije. Hriwçani koji, dakle, sa navedenim cixem vapiju: Gospode pomiluj, svakako çe se udostojiti milosti Boùije i dobiti blagodat kako bi se oslobodili ropstva grehu i spasli. Oni, pak, koji uopwte nemaju navedene pomisli i ne znaju nesreçu svog poloùaja i porobxenost voxi tela i svetskim obiyajima, pa yak ni navedeni cix, veç po navici vapiju, Gospode pomiluj, uopwte ne mogu dobiti milost Boùiju, a naroyito divnu i bezmernu milost. Za qih je yak i boxe da je ne dobiju, negoli da je dobiju i iznova izgube, stoga wto çe imati dvostruko pregreweqe. Reyeno çu ti pojasniti primerima. Zamisli bednog i niwteg yoveka, koji ùeli da dobije milostiqu od nekog bogatawa. Wta çe on reçi bogatawu, dowavwi pred qega? Jedino: —Pomiluj me. Saùali se nad mojom bedom i uredi moj ùivot”. I onaj ko ima dug i nema yime da ga plati, te ushte da se izbavi od tereta i rewi da zamoli zajmodavca da mu ga oprosti, wta çe, dowavwi, reçi? Opet jedino: —Pomiluj me. Saùali se na moju bedu i oprosti mi dug koji sam ti duùan”. Wta çe uyiniti i onaj ko nekome zgrewi i zaùeli da od qega dobije oprowtaj? Doçi çe onome kome je zgrewio i reçi: —Pomiluj me. Oprosti mi ono u yemu sam ti pogrewio”. Pomenuti znaju wta traùe i radi yega traùe, te dobijaju po traùequ saglasno okolnostima, upotrebxavajuçi dobijeno na svoje dobro. Postavi sad sa druge strane grewnika koji duhovno
373 osiromawuje, koji je duùan pred Bogom i koji ga je mnogo puta oùalostio. Moùda on i vapije Bogu: Gospode pomiluj, ali ne shvata wta govori i zbog yega govori. On yak ne zna ni u yemu se sastoji milost koju bi ùeleo da dobije od Boga i zbog yega je potrebna. On jednostavno po navici uzvikuje: Gospode pomiluj. I kako da mu Bog ukaùe milost kad ne moùe ni da zna da ju je primio, niti obraça paùqu na qu. Naprotiv, on je moùe zloupotrebiti ili izgubiti, postajuçi jow veçi grewnik negoli ranije. Milost Boùija zapravo jeste blagodat Svetoga Duha, koju mi grewni treba da traùimo od Boga, neprestano mu vapijuçi: —Gospode pomiluj. Pokaùi milost svoju, Gospode moj, na meni grewnome, u ùalosnom staqu u kome se nalazim, i opet mi daj blagodat svoju. Daj mi duh sile da bi me ukrepio u suprotstavxaqu iskuweqima $avolskim i mojim r$avim grehovnim navikama. Daj mi duh saveta kako bih dowao sebi, osvestio se i ispravio. Daj mi duh straha kako bih se bojao da te ùalostim i kako bih ispuqavao zapovesti tvoje. Daj mi duh xubavi kako bih te voleo i kako se viwe ne bih udaxavao od tvoje blizine. Daj mi duh mira kako bih sayuvao mir u duwi svojoj, kako bih sabrao sve pomisli svoje i ostao u tihovaqu, izbegavajuçi muyeqe mislima. Daj mi duh yistote kako bi me sayuvao yistim od svakog oskrnavxeqa. Daj mi duh krotosti da bio imao tihu narav u opwtequ sa bratijom svojom, Hriwçanima i kako bih se uzdrùavao od gneva. Daj mi duh smireqa kako o sebi ne bih mislio visoko i kako ne bih bio gord”. I onaj ko zna i oseça koliko je potrebno sve reyeno, te ga i izmoxava od mnogomilostivog Boga, uzvikujuçi: Gospode pomiluj, svakako çe i dobiti traùeno i udostojiti se milosti Boùije i Qegove blagodati. Onaj, pak, ko ne zna niwta od reyenoga, kao wto smo rekli, i samo po navici uzvikuje: Gospode pomiluj, u stvari nema moguçnosti da bilo kada dobije milost od Boga. Jer, on je i ranije veç dobio mnogo milosti od Boga, premda je nije poznao, niti je zablagodario Bogu, koji mu je dao. On je dobio milost Boùiju kada je bio sazdan i kada je postao yovek. Dobio je milost kada je bio preporo$en u krwtequ i postao pravoslavni Hriwçanin. On je dobio milost kada se izbavxao od velikih, duwevnih i telesnih nevoxa, koje su ga sretale u ùivotu. On je dobio milost Boùiju svaki put kada se udostojavao da se priyesti Preyistim Tajnama. On je dobijao milost Boùiju svaki put kada je grewio pred Bogom i kada ga je ùalostio svojim gresima, a nije bio pogubxen i kada nije bio kaùqen kao wto priliyi. On je dobijao milost Boùiju kada je mu je Bog mnogo puta yinio dobro, premda on nije niwta znao ili je zaboravxao. I kako sliyan Hriwçanin jow da dobije milost od Boga kad uopwte ne zna i ne DOBROTOXUBXE Ì
374 HILANDARSKI PREVODI oseça da je veç dobio mnogo milosti od Qega? Yak i kada priziva: Gospode pomiluj, on ne zna wta govori, proiznoseçi reyi bez svake misli i cixa, jedino po navici.
375
DOBROTOXUBXE Ì
SVETI MARKO EVGENIK Kratka napomena Blagodareçi bogoslovskim radovima o svetom Marku Efeskom jeromonaha [sada episkopa ] Srbina, Irineja Buloviça, razjawqeno je da —divno slovo” o molitvi Gospode Isuse Hriste, pomiluj me, poznato kao delo nepoznatog spisatexa, u stvari pripada svetom Marku Evgeniku, velikom borcu za Pravoslavxe*) . Zaista, izvorni spis koji imamo u vidu i sa koga je uyiqen novi prevod, ne ostavxa sumqu o qegovom poreklu. Dostojno je divxeqa i osobeno za svetog Marka zaokupxaqe uma neprestanim delaqem molitve. Zajedniyko stanoviwte svih koji su se bavili temom umne molitve jeste da svoje poreklo vuye od svetih apostola Petra, Jovana, i Pavla. Upuçujuçi na apostolske reyi, najsvetiji otac efeski otkriva qihov dubxi smisao, koji se saùima u kratkoj molitvi, koju su predali Crkvi kao duhovnu riznicu. Osobena za osetxivost svetoga oca po pitaqu jeretiykih zabluda jeste yiqenica da se ispovedaqem cele molitve opovrgavaju yetiri poznate osu$ene jeresi, kao wto se vidi na crteùu. Svojim kratkim delom sveti Marko se pokazuje kao nastavxay duhovnog predaqa, koje projavxuje odjek saborskih borbi HÈ◊ veka, spajajuçi svoju lavovsku antijeretiyku snagu sa pitomowçu prepodobnog srca, neprestano razgorevanog najsla$im imenom Gospoda Isusa.
*) Vidi u Klhronomïa , br. 7 (1975), str. 345-352, gde je objavxen i originalni zapis Slova, sa koga je uyiqen prevod koji sledi.
376
HILANDARSKI PREVODI
O REYIMA KOJE SADR%I BO%ANSTVENA MOLITVA: GOSPODE ISUSE HRISTE, SINE BO%IJI, POMILUJ ME Mi nismo u staqu da kaùemo koliku snagu ima molitva, koji su qeni darovi onima koji je koriste i u koje duhovno staqe ih dovodi. Me$utim, reyi od kojih se ona sastoji, isprva su pronawli sveti oci nawi, premda ih nisu izmislili, nego su od davnina nawli povode u samom Svetom Pismu i kod vrhovnih uyenika Vladike Hrista. Boxe reyeno, oni su ih primili kao otayko nasle$e i preneli ih nama. Onima koji nisu nauyili iz iskustva iz reyenoga postaje jesno da je svewtena molitva newto boùanstveno, zapravo svewteno proroyanstvo. Jer, mi verujemo da su boùanstvena prorowtva i duhovna otkriveqa i reyi Boùije sve ono wto je Hristos dao svetim apostolima da kaùu ili zapiwu. Jer, On je govorio kroz qih. Viyuçi nam kao sa visine treçega neba, najboùanstveniji Pavle kaùe: I niko ne moùe reçi: Isus je Gospod, osim Duhom Svetim (1.Kor.12,3). Odreynom reycom —niko” on veoma yudesno objavxuje da je prizivaqe Gospoda Isusa newto veoma uzviweno i visoko. Tako$e, i veliki Jovan, koji je kao grom objavio duhovne stvari, poyiqe reyju kojom Pavle zavrwava i daje nam nastavak molitve na sledeçi nayin: Svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u telu dowao, od Boga je (1.Jn.4,2). On je upotrebio potvrdni vid, ali je, kao i Pavle, pripisao blagodati Svetoga Duha prizivaqe i ispovedaqe Isusa Hrista. Neka sada do$e Petar, kao treçi, krajqi vrh bogoslova, da nam da ostatak molitve. Kada je, dakle, Gospod upitao svoje uyenike: A vi wta velite ko sam ja (Mt.16,15), vatreni uyenik je, po svom obiyaju prestiùuçi druge, rekao: Ti si Hristos, Sin Boùiji (Mt.16,16), primivwi otkriveqe, saglasno svedoyanstvu samog Spasitexa, od nebeskog Oca, ili od Svetoga Duha, wto je isto. Obrati paùqu kako trojica apostola sleduju jedan za drugim, kao u krugu, uzimajuçi jedan od drugoga boùanstvene reyi, pri yemu kraj reyi prethodnog biva poyetak sledeçeg. Jedan, dakle, kaùe: Gospod Isus, drugi: Isus Hristos, treçi: Hristos, Sin Boùiji. I kraj se prispaja poyetku kao u krugu, kao wto rekosmo. Jer, nema nikakve razlike nazvati ga Gospodom i Sinom Boùijim, buduçi da obe stvari objavxuju Boùanstvo Sina i predstavxaju da je jednosuwtan i jednoyastan sa Ocem.
377 Blaùeni apostoli su nam, dakle, predali da prizivamo i ispovedamo u Duhu Gospoda Isusa Hrista, Sina Boùijeg. Qih trojica su najverodostojniji od svih. A svaka rey se, saglasno Svetom Pismu, potvr$uje sa tri svedoka. Ni redosled apostola koji su izrekli [molitvu] nije beznayajan. Od Pavla, koji je vremenski posledqi od uyenika, poyiqe tajinstveno predaqe molitve, te preko sredqeg, Jovana, prelazi na prvog, Petra, koji se xubavxu pribliùio Hristu prisnije od drugih. Reyeno simvoliwe, mislim, nawe napredovaqe po ispravnom poretku i nawe usho$eqe i sjediqeqe sa Bogom delaqem i umozreqem u xubavi. Naime, Pavle je slika delaqa (kao wto je sam rekao: Potrudih se viwe od sviju - 1.Kor.15,10), Jovan umozreqa, a Petar xubavi (buduçi da Gospod svedoyi da je voleo viwe od drugih). Tako$e, moùe se videti kako boùanstvene reyi molitve ukazuju na ispravnu dogmu nawe vere i odbacuju svaku jeres zloslavnih. Prizivom Gospode, kojim se objavxuje Boùanska priroda, opovrgavaju se oni koji smatraju da je Isus Hristos samo yovek. Imenom Isuse, koje objavxuje yoveyansku prirodu, odgone se oni koji ga smatraju samo Bogom, koji se u mawti obukao u yoveka. Sa Hriste, koje sadrùi obe prirode, nizvrgavaju se oni koji veruju u Qega kao Boga i yoveka, ali sa razdvojenim ipostasima. Najzad, sa Sine Boùiji se zatvaraju usta onima koji su se drznuli da uye o mewaqu dve prirode, buduçi da se objavxuje da se Boùanska priroda Hristova ne mewa sa Qegovom yoveyanskom prirodom, ni posle qihovog sjediqeqa. Yetiri izraza, dakle, kao reyi Boùije i duhovni mayevi, opovrgavaju dva para jeresi, koje su potpuno suprotna zla, premda ravnoyasna po nepravoverju. DOBROTOXUBXE Ì
378
HILANDARSKI PREVODI
Eto kako su nam predate boùanstvene reyi, koje bi sa pravom mogle da se nazovu spomenikom molitve i Pravoslavxa. One su same po sebi dovoxne za one koji su uznapredovali u uzrastu u Hristu i dostigli do duhovnog savrwenstva. Oni prigrxuju i svaku od reyi ponaosob, tj. kako su predate od svetih apostola: Gospode Isuse - Isuse Hriste - Hriste, Sine Boùiji (ponekad svakako i samo najsla$e ime Isuse), a prigrxuju ih i kao celovito delo molitve. Qome se oni ispuqavaju neopisivom duhovnom radowçu, postajuçi uzviweniji od tela i sveta i udostojavajuçi se primaqa boùanstvenih darova. Reyeno znaju kaùu, posveçeni. Za odojyad, me$utim, u Hristu i nesavrwene u vrlini, predato je kao odgovarajuçi dodatak i pomiluj me, koje im pokazuje da imaju poznaqe svojih duhovnih mera i da im je neophodno mnogo milosti od Boga. Oni podraùavaju slepog, koji je, ùeleçi da progleda, vapijao Gospodu koji prolaùawe: Isuse, pomiluj me (Mk.10,47). Neki, opet, pokazuju viwe xubavi i sastavxaju molitvu u mnoùini, izgovarajuçi je: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj nas. Oni znaju da je xubav ispuqeqe zakona i proroka, buduçi da sadrùi i o-glavxuje u sebi svaku zapovest i svako duhovno delo. Oni zajedno sa sobom iz xubavi uzimaju i braçu u zajednicu molitve i jow viwe pokreçu Boga na milost, prihvatajuçi ga za zajedniykog Boga svih i iwtuçi opwtu milost za sve. I naravno, milost Boùija dolazi na nas ispravnom verom u dogme i ispuqavaqem zapovesti. Kratki stih molitve upravo sadrùi obe stvari, kao wto smo pokazali. Boùanska imena (Gospod, Isus, Hristos), kojima nam je data taynost dogmata, vremenski su se pojavila navedenim redosledom i poretkom. I mi ih izgovaramo onako kako su se pojavila od poyetka. Jer, Stari Zavet svuda propoveda Gospoda Boga Slova i pre i posle predavaqa zakona, navodeçi: Gospod pusti kiwu od ogqa od Gospoda (Post.19,24), i: Reye Gospod Gospodu mome (Ps.109,1). I Novi Zavet, po Ovaploçequ Qegovom, predstavxa an$ela da mu daje ime, govoreçi Djevi: I nadenuçew mu ime Isus (Lk.1,31), kao wto je i bilo, kao wto veli svewteni Luka. Jer, kao Bog buduçi Gospodar svega, On zaùele da svojim ovaploçeqem bude naw Spasitex, kao wto se i prevodi ime Isus. Me$utim, On spreyavawe uyenike da pre stradaqa govore o imenu Hristos, koje projavxuje oboùeqe yoveyanske prirode, koju je primio. Posle, pak, stradaqa i Vaskrseqa, Petar govorawe smelo: Neka zna sav dom Izraixev da je i Gospodom i Hristom uyinio Bog Qega (Dap.2,36). I reyeno bewe pravo. Jer, nawa yoveyanska priroda, koju je primio na sebe Bog Slovo, bewe odmah pomazana Boùanstvom Qegovim. Ona je postala isto wto i ono wto je pomazalo, tj. istoboùna, buduçi da se moj Isus proslavi stradaqem i vaskrse iz mrtvih.
379 Bewe, dakle, vreme da se pokaùe ime Hristos. Jer, On ne samo da nam je prosto uyinio dobroyinstvo, kao kada nas je u poyetku sazdao, ili kada nas je posle nawega pada presazdao i spasao, nego je i uzdigao xudsku prirodu na nebesa i saproslavio je zajedno sa sobom, udostojivwi je da sedne sa desne strane Oca. Upravo u reyeno vreme apostoli su poyeli da propovedaju Sina Boùijeg i Boga. U poyetku propovedi reyeno ime je izazivalo strahopowtovaqe i retko su ga koristili. A potom su ga propovedali javno sa krovova, kao wto im je predskazao sam Spasitex. Dakle, boùanstvene reyi molitve pore$ane su po redu shodno vremenskoj projavi vere. I sa svih strana se najjasnije objavxuje boùanstvena mudrost onih koji su je sastavili i nama predali: qene reyi verno prate apostolska ispovedaqa i predaqa, potvr$uju pravoslavne dogme vere nawe i podseçaju na vremena u kojima se na razne nayine projavio domostroj Boùiji na nama, privodeçi nas svaki put bogopowtovaqu odgovarajuçim imenima. Kao da, dakle, ubrasmo cveçe sa nekog lepog i velikog drveta, mi prinesosmo navedeno, po svojoj snazi, u vezi sa pomenutom molitvom. Qen plod, pak, neka uberu oni koji su ga dugim pouyavaqem i podvigom postali dostojni, postavwi prijemyiviji i pribliùivwi se Bogu. DOBROTOXUBXE Ì
380
HILANDARSKI PREVODI
DOBROTOXUBXE Ì
381
SIMEON NOVI BOGOSLOV O VERI I O ONIMA KOJI GOVORE DA %IVE+I U SVETU NE MOGU DA DOSTIGNU SAVRWENSTVO U VRLINAMA Na poyetku slova mnogokorisna povest Dobro je delo pred svima propovedati milost Boùiju i saopwtavati bratiji svojoj o velikoj wtedrosti i neizrecivoj blagodati, koju nam ukazuje. Ja znam yoveka koji nije drùao duge i velike postove, niti je vrwio bdeqa, niti je spavao na goloj zemxi, kao wto ni druge sliyne tewke podvige nije na sebe nalagao, veç se seçao svojih grehova, te spoznao svoje jadno [staqe], osudio sebe i smirio se. I, mnogomilostivi Gospod ga je jedino stoga spasao, kao wto govori blaùeni David: Ponizih se, i spase me (Ps.114,6). Kraçe reyeno, on je poverovao reyima Boùijim i zbog qegove vere Gospod ga je primio. Za sticaqe smireqa postoje mnoge prepreke, koje pregra$uju put. Me$utim, za veru u reyi Boùije ne postoji nikakva smetqa, koja bi mogla da se prepreyi. Yim ushtemo iz sve duwe, mi çemo odmah poverovati. Jer, vera je dar sveblagoga Boga. Ona nam ju je dao kao prirodni dar. I qegova upotreba zavisi od slobode naweg proizvoxeqa. Stoga i Skiçani i varvari po prirodi imaju veru i veruju me$usobnim reyima. Me$utim, mi na delu treba da pokaùemo dejstvo sveduwne vere. Za potvrdu çu vam ispriyati jednu povest. U Konstantinopoxu je ùiveo yovek koji se zvao Georgije, mladiç od dvadeset godina. Povest se desila u nawe vreme. On bewe lep u licu. I u qegovom hodu, i drùaqu, i u nayinu opho$eqa oseçala se ùexa za pokazivaqem. Stoga su oni koji gledaju jedino na spoxawqost izvodili razne nepriliyne pretpostavke o qemu, pogrewno sudeçi buduçi da ne znaju wta se nalazi unutra u yoveku. On se upoznao sa jednim monahom, koji je ùiveo u jednom od carigradskih manastira i koji bewe svetog ùivota. Otkrivajuçi mu skrivenosti svoga srca, on mu je rekao i da silno ùeli spaseqe duwe. Yasni starac mu je, kao wto priliyi, dao da ispuqava neveliko pravilo. Dao mu je i kqiùicu svetog Marka Podviùnika, u kojoj piwe o duhovnom zakonu. Mladiç je kqiùicu prihvatio sa velikom xubavxu i poboùnowçu, kao da mu je sam Bog poslao, imajuçi silnu veru i nadu da çe od qe steçi veliku korist i veliki plod. I on ju je yi-
382 HILANDARSKI PREVODI tao sa velikim usr$em i paùqom. Proyitavwi je, on je stekao veliku korist od svih qenih poglavxa. Ipak, u qegovom srcu su se ponajviwe zapeyatila tri poglavxa: —Traùeçi izleyeqe, pazi na svoju savest. Yini sve wto ti govori i steçi çew korist” (pogl. 69). Potom: —Traùeçi dejstvenost Svetoga Duha, ponajpre yini zapovesti, sliyno robu koji je kupxen za novac. Jow dok ga kupuju, on trùi da mu zajedno sa uplatom novca potpiwu i slobodu” (pogl. 64, O onima koji hoçe da se opravdaju delima). Najzad: —Onaj ko se moli telesno i jow nema duhovnog razuma, liyi na slepca koji viye: Sine Davidov, pomiluj me (Mk.10,48). Neko drugi, raniji slepac, powto je progledao i ugledao Gospoda, veç ga nije nazivao sinom Davidovim, nego ga je ispovedao kao Sina Boùijeg (Jn.9,35; 38)” (pogl. 13-14, O duhovnom zakonu). Pomenuta tri poglavxa su mu se veoma dopala. I on je poverovao da çe putem paùqe u odnosu na svoju savest, kao wto savetuje prvo poglavxe, dobiti izleyeqe (duwevnih nemoçi), da çe kroz ispuqavaqe zapovesti dostiçi dejstvenost Duha Svetoga, kao wto uyi drugo poglavxe, te da çe blagodaçu Svetoga Duha umno progledati i ugledati neizrecivu krasotu Gospodqu, kao wto obeçava treçe poglavxe. On se ranio pomenutom krasotom i silno je poùeleo. Iako je jow nije video, on je usrdno traùio, sa nadom da çe je najzad ugledati. Uza sve, on nije yinio niwta naroyito (kako me je uveravao sa zakletvom), osim wto je svako veye neizostavno vrwio neveliko pravilo, koje mu je dao starac. Nakon pravila on je odmah legao u postexu i spavao. Vremenom je, pak, savest poyiqala da mu govori da napravi jow nekoliko poklona, da proyita jow nekoliko Psalama, da izgovori wto viwe puta Gospode Isuse Hriste, pomiluj me. On je rado sluwao svoju savest i ono wto mu je nawaptavala. On je sve yinio bez razmiwxaqa, kao da mu je nare$ivao sam Bog. Ni jedanput nije legao da spava ukoliko bi ga savest izobliyavala, govoreçi: —Zawto nisi uradio jedno ili drugo”. On je uvek sluwao svoju savest i nikada nije izbegao da uyini ono wto mu je nalagala. A ona mu je svakoga dana sve viwe dodavala na uobiyajeno pravilo, usled yega je za malo dana qegovo veyerqe molitvoslovxe izraslo u veliku sluùbu. Daqu se on nalazio u palatama nekoga Patrikija. Na qemu je leùalo staraqe o svemu neophodnom za xude koji su [kod qega] ùiveli. Uveye bi on svakog dana odlazio i niko nije znao wta radi kod sebe. On je i obilne suze prolivao iz svojih oyiju, yineçi mnowtvo poklona, padajuçi licem na zemxu. Dok je stajao na molitvi, noge je drùao tesno jednu uz drugu, ostajuçi nepokretan. Presvetoj Bogorodici je yitao molitve sa srdaynim bolom, uzdisaqima i suzama. Obraçajuçi se Hristu, on je padao pred noge Qegove, kao da je telesno bio prisutan, umoxavajuçi ga da mu se smiluje kao nad nekadaqim slepcem i da uyini da progledaju qegove duwevne
383 oyi. S obzirom da se svako veye uveçavala qegova molitva, on je najzad stajao na molitvi sve do same ponoçi. Ipak, u vreme molitve on sebi nije dozvoxavao leqost, ni nemar, niti je udove svog tela opuwtao. On oyima nije gledao u stranu ili u visinu, kako bi newto video, veç je stajao nepokretno kao stub ili kao netelesan. Jednom, dok je sliyno stojao na molitvi i govorio viwe umom, negoli ustima: —Boùe, milostiv budi meni grewnome”, iznenada je na qega siwlo odozgo boùanstveno presvetlo osijaqe i ispunilo yitavo mesto. I mladiç je veç zaboravio da se nalazi u sobi i da je pod krovom, s obzirom da se na sve strane videla samo svetlost. On yak nije znao da li svojim nogama stoji na zemxi. On veç nije brinuo ni o yemu zemaxskom i na misao mu nije dolazilo niwta od onoga wto se obiyno nalazi u umu onih koji nose xudsko telo. On se sav spojio sa onom nevewtastvenom svetlowçu. Qemu se yinilo da je i sam postao svetlost. On je zaboravio na yitav svet, ispunivwi se suzama i neizrecivom radowçu. Potom je um qegov potekao na nebesa, gde je ugledao drugu svetlost, jow svetliju od one koja bewe oko qega. I na qegovo iznena$eqe, qemu se uyinilo da pored reyene svetlosti stoji pomenuti sveti i ravnoan$elski starac, koji mu bewe dao malu zapovest o molitvi i kqiùicu svetog Marka Podviùnika. Yuvwi mladiça, ja sam pomislio da mu je molitva starca mnogo pomogla, te je Bog ustrojio sliyno vi$eqe kako bi mu pokazao na kojoj visini vrline se starac nalazio. Powto je prowlo vi$eqe, mladiç je dowao sebi i bio preispuqen radowçu i oduwevxeqem (kao wto je kasnije govorio), playuçi od sveg srca. Ono bewe ispuqeno suzama i velikom sladowçu. Najzad, on je legao na postexu. Me$utim, odmah je zapevao petao i pokazao da veç bewe ponoç. Uskoro su pozvali u crkvu na jutrequ i mladiç je ustao kako bi po obiyaju proyitao sluùbu jutreqe. Stoga on uopwte nije spavao navedene noçi, a san mu ni na um nije dolazio. Sam Bog zna kako se reyeno desilo. On je reyeno uyinio na samo Qemu poznat nayin. Mladiç nije uyinio niwta naroyito, osim wto je sa krepkom verom i nesumqivom nadom svagda verno ispuqavao pravilo koje je yuo od starca i pouku koju je proyitao u kqiùici. I neka niko ne kaùe da je on reyeno yinio radi ispitivaqa. Qemu newto sliyno ni na um nije dolazilo. Jer, onaj ko ispituje u stvari nema tvrdu veru. Odbacivwi svaku strasnu i samouga$ajuçu pomisao, mladiç se mnogo starao o vernom ispuqavaqu onoga wto mu je nalagala savest. On viwe nije imao nikakvog saoseçaqa za stvari ovoga sveta. Yak ni hranu i piçe on nije primao sa sladowçu ili do sitosti. Da li ste yuli, bratijo moja, wta moùe da uyini vera u Boga, posvedoyena dobrim delima? Da li ste shvatili da ni mlaDOBROTOXUBXE Ì
384 HILANDARSKI PREVODI dost uopwte ne wteti, kao wto ni starost ne koristi kada nema razuma i straha Boùijeg? Da li ste poznali da ni svet, ni ùivotna dela ne smetaju da se ispuqavaju zapovesti Boùije, ukoliko postoji revnost i paùqa? Ni tihovaqe, ni udaxavaqe od sveta ne koristi ukoliko vladaju leqost i nemar. Sluwajuçi Davida i diveçi mu se, svi mi govorimo: —Jedan je bio David i drugog sliynog nije bilo”. Pa ipak pogledajte, na mladiçu se projavilo newto veçe nego na Davidu. David je primio svedoyanstvo od Boga, pomazan je za cara, i proroka, dobio je Duha Svetoga i imao mnoga osvedoyeqa o Bogu. Kada je, pak, sagrewio, on je izgubio blagodat Svetoga Duha i proroyki dar, buduçi udaxen od uobiyajenog razgovora sa Bogom. I nije ni yudno wto je, setivwi se blagodati koju je izgubio, on opet od Boga zaiskao izgubxena dobra. Mladiç niwta sliyno nije imao. On bewe vezan svetskim delima, brinuçi se samo o vremenskom i nemajuçi vremena da pomisli o neyem viwem od zemxe. Pa ipak, divnih li sudova Boùijih! Yim je newto malo yuo od svetog starca i proyitao tri poglavxa kod ave Marka, on je odmah nesumqivo poverovao onome wto je yuo i proyitao. I sa nepokolebivom nadom sproveo je on reyeno u delo. Uz malo delaqe, koje je potom izvrwio, on se udostojio da uzvisi um svoj na nebesa, te da podstakne na milost Majku Gospodqu. On je qenim molitvama umilostivio Boga i na sebe privukao blagodat Svetoga Duha, koja ga je osenila sa velikom silom. On se udostojio da vidi svetlost koju mnogi ùele da vide, premda se malobrojni udostojavaju. Mladiç nije drùao duge postove, nije spavao na zemxi, nije nosio vlasenicu, nije izawao iz sveta telesno, veç samo duhovno, tj. sa duwevnim nastrojeqem. Uz neznatno bdeqe, koje je vrwio, on se pokazao viwim od divnog Lota u Sodomu, ili, boxe reyeno, pokazao se kao an$eo u telu xudskom, tj. bewe yovek po vidxivosti, a an$eo po umnom ustrojstvu. Stoga se on i udostojio vi$eqa najsla$e svetlosti mislenog Sunca pravde, Gospoda naweg Isusa Hrista, koja ga je uverila da çe primiti i buduçu svetlost. I pravedno je. Jer, qegova xubav i srdayno prilepxivaqe uz Boga uyinili su ga izvansebnim, odvojivwi qegov duh od ovog sveta, od vlastite prirode i od svih stvari. Oni su ga celog uyinili svetlowçu [koja dolazi od] Svetoga Duha, iako je ùiveo usred grada i upravxao celim domom, starajuçi se o robovima i slobodnima i yineçi sve wto ne neophodno za sadawqi ùivot. Reyeno je dovoxno u pohvalu mladiça i za podsticaj da i vi dospete do sliyne xubavi, podraùavajuçi ga. Ili moùda ùelite da vam kaùem newto drugo, jow veçe, wto moùda ni sluh vaw ne moùe da primi? Uostalom, wta moùe biti veçe i savrwenije od straha Boùijeg? Naravno, nema niyega. Sveti Grigorije Bogoslov je rekao: —Poyetak mudrosti je strah Gospodqi. Jer,
385 gde ima straha, ima i yuvaqa zapovesti, a gde ima yuvaqa zapovesti ima i oyiwçeqa tela, tj. oblaka koji obavija duwu, ne dajuçi joj da yisto vidi Boùansku svetlost. Gde ima oyiwçeqa, ima i osijaqa, a osijaqe je ispuqeqe boùanstvene ùexe”. Govoreçi navedeno, on je pokazao da je osveçeqe Duhom beskrajni kraj svake vrline. Onaj ko je dostigao osveçeqe Duhom, zavrwio je sa svim yulnim i zapoyeo svewçu da prebiva jedino u duhovnom. Eto, bratijo moja, divota Boùijih. I Bog izvodi na javu skrivene sluge svoje da bi ih podraùavali dobroxubivi i blagi i da bi zlonaravni ostali bez odgovora. Oni koji se kreçu u mnowtvu xudi i ùivot provode u svetskoj buri, imajuçi priliyno ponawaqe, svakako nalaze spaseqe i Bog ih udostojava velikih dobara radi vere koju imaju prema Qemu. Stoga oni koji zbog svoje leqosti i nemara ne nalaze spaseqe u dan suda neçe imati nikakvog opravdaqa. Istinit je, dakle, Bog koji je obeçao spaseqe radi vere u Qega. Stoga, bratijo moja xubxena, saùalite se na sebe i na mene, koji vas xubim i mnogo puta prolivam suze zbog vas. Jer, milostiv i wtedar Gospod je i nama naredio da budemo milostivi i wtedri, te da se ùalostimo zbog sebe i jedni zbog drugih. Verujte od sve duwe u Gospoda, mrzite ovaj svet, kao wto priliyi, i nemojte da se brinete za qegova vremenska i isprazna dobra, nego pristupite Bogu i prilepite se uz Qega. Jer, jow malo vremena, pa çe doçi kraj sveta i sadawqeg ùivota. I tewko onima koji budu odluyeni od Carstva Boùijeg. Mene guwe suze i ja playem i ùalim iz sveg srca kada pomislim da mi bez razmiwxaqa, sliyno beslovesnim ùivotiqama, iako imamo dareùxivog i yovekoxubivog Vladiku (koji nam jedino zbog iskrene vere prema Qemu dariva velika i divna blaga koja prevazilaze i um, i sluh i oyekivaqa), svemu pretpostavxamo zemxu i zemaxsko, koje nam je, me$utim, po wtedrosti Boùijoj, dato za upotrebu naweg tela. Ono, naime, treba da se hrani umereno, kako bi duwa bez prepreka mogla da hodi ka nadsvetskom, sama se hraneçi umnom hranom, koja ishodi iz blagodati Duha Svetoga, po meri qenog oyiwçeqa i obnovxeqa. Nas xude je Bog stvorio slovesnim kako bi ga proslavxali, blagodarili mu i voleli ga zbog neznatnih dobara, koja nam daruje u sadawqem ùivotu, yime se udostojavamo da u buduçem ùivotu dobijemo velika i veyna dobra. Tewko nama, me$utim, wto ne samo wto uopwte nemamo nikakvog staraqa za buduçe, veç i za sadawqe ostajemo neblagodarni Bogu, upodobxavajuçi se demonima ili, boxe reçi, postajuçi gori od qih. Stoga po pravdi zasluùujemo zaista i veçe muyeqe od qih. Jer, nama je viwe uyiqeno negoli qima. Mi smo postali Hriwçani, dobili mnowtvo duhovnih darova, verujemo u Boga, koji je radi nas postao Yovek i pretrpeo stradaqa i krsnu smrt kako bi nas izbavio od zabluda prelesti i greha. I wta bih reDOBROTOXUBXE Ì
386 HILANDARSKI PREVODI kao na sve? Tewko nama. Mi samo na reyima verujemo u Boga, a delima ga se odriyemo. Zar se Hristos ne priziva na svakom mestu, i u gradovima, i u selima, i u opwteùiçima, i na gorama? Ne nalaze li se Hriwçani svuda? Me$utim, ispitaj, ukoliko ti izgleda opravdanim, te do taynosti istraùi da li ispuqavaju zapovesti Hristove. I zaista izme$u mnogih hixada i desetina hixada sa tewkoçom çe se naçi jedan koji je i na delu i na reyi Hriwçanin. Nije li Hristos i Bog naw rekao: Ko veruje u mene, dela koja ja tvorim i on çe tvoriti, i veça od ovih çe tvoriti (Jn. 14,12). Me$utim, ko çe se od nas usuditi da kaùe: —Ja tvorim dela Hristova i ispravno verujem u Qega”. Ne vidite li, dakle, bratijo moja kako çemo se u dan suda pokazati kao neverni i biti predati mukama, yak viwe negoli oni koji uopwte nisu znali za Hrista, tj. nevernici. Stoga je neophodno ili da budemo kaùqeni jow teùe negoli nevernici, ili da Hristova rey nije istinita (wto je nemoguçe). Ja reyeno nisam naveo da bih nekome zasmetao da se udaxi od sveta, niti da bih pretpostavio tihovatexski ùivot usred sveta, nego da bih uverio sve koji çe yitati moje reyi da onaj ko ùeli da yini dobro, od Boga dobija silu da ga yini na svakom mestu - i usred sveta, i u tihovaqu. Naprotiv, predmet moje reyi treba jow viwe da podstakne otwelniwtvo. Jer, ukoliko je onaj ko se kretao usred sveta i ko nikada nije pomiwxao o odricaqu od sveta, ni o oskudoxubxu, ni o posluwnosti, dobio veliku milost od Boga samo wto je od sve duwe poverovao i prizivao Boga, utoliko çe veça dobra, nadamo se, dobiti onaj ko je ostavio yitav svet i sve xude, i ko je predao i sam svoj ùivot na smrt radi zapovesti Boùije, kao wto je sam naredio. Uostalom, onaj ko sa nesumqivom verom i velikim usr$em zapoyne da yini dobra dela, ubrzo çe osetiti korist koja od qih dolaze, te çe sam poznati da svetsko staraqe i prebivaqe i kretaqe usred sveta predstavxaju veliku smetqu za one koji ùele da ùive po Bogu. Ono wto se desilo sa mladiçem jeste newto divno i neobiyno. Mi, me$utim, nismo yuli da se desio neki drugi sliyan sluyaj. Me$utim, yak i da se desio ili da çe se desiti, oni treba da znaju da çe ubrzo izgubiti dobijeno blago ukoliko se ne udaxe od sveta. O pomenutom mladiçu ja sam potom od qega samoga saznao jow newto. Sreo sam ga kada je veç bio postao monah i u monawkom ùivotu proveo tri ili yetiri godine. Bewe mu trideset dve godine. Ja sam ga znao veoma dobro, s obzirom da smo od mladosti bili drugovi i vaspitavali se zajedno. Stoga mi je on i rekao: —Posle divnog vi$eqa i izmene koja se desila na meni, prowlo je nekoliko dana i sa mnom su se desila mnoga svetska iskuweqa. Ja sam za vreme skrivenih dela po Bogu, koja sam obavxao, primetio da postepeno gubim ono dobro, usled yega sam sil-
387 no zaùeleo da se udaxim od sveta i da u usamxenosti iwtem Hrista, koji mi se javio. Jer, ja verujem, brate, da je On i blagoizvoleo da mi se javi kako bi me, nedostojnoga, uzeo sebi, odvojivwi me od yitavog sveta. Me$utim, ja reyeno nisam odmah mogao da ispunim, usled yega sam postepeno zaboravio sve wto sam ti ispriyao i upao u savrweno pomrayeqe i neosetxivost. Ja se uopwte viwe nisam seçao onoga wto sam ti ispriyao, ni maloga, ni velikoga, yak ni najmaqeg pokreta misli ili yula. Uskoro sam upao u jow veça zla negoli ranije, dowavwi do staqa u kome se yinilo da nikada nisam ni yuo reyi Hristove, niti ih shvatao. Yak sam i na svetoga koji mi bewe dao malu zapovest i kqiùicu svetoga Marka gledao kao na nekog sluyajnog yoveka, uopwte ne pomiwxajuçi na ono wto sam video u vezi sa qim. Ja ti priyam podrobno kako bi znao u kakvu sam dubinu, jadni, upao zbog svog nemara i kako bi se zadivio neizrecivoj blagosti Boùijoj, koja se kasnije na meni projavila. Ne umem ti reçi kako su bez mog znaqa u mom bednom srcu ostali xubav i vera prema onom svetome starcu. Ja mislim da se radi qih posle dosta vremena yovekoxubivi Bog, po qegovim molitvama, smilovao na mene i izvukao me iz prelesti i istrgao iz dubine zla. Ja nedostojni se nisam sasvim udaxavao od starca. Nalazeçi se u gradu, ja sam yesto odlazio kod qega u keliju, ispovedajuçi mu wta se desilo sa mnom i ne ispuqavajuçi, nesavesni, qegove zapovesti. Sada, pak, kao wto vidiw, milostivi Bog je prezreo mnowtvo mojih grehova i ustrojio da postanem monah kod samog starca. I ja nedostojni sada stalno prebivam sa qim. I tek posle velikog truda i obilnih suza, posle odluynog odvajaqa i udaxavaqa od sveta, pri savrwenoj posluwnosti i odsecaqu vlastite voxe, te mnogih drugih dela i nayina strogog samoumrtvxavaqa i pri nezadrùivom stremxequ ka dobru, ja sam se opet udostojio da vidim, makar i na neki primrayan nayin, malu svetlost od Boùanstvene svetlosti. Ipak, vi$eqe koje bi bilo sliyno nekadawqem ja se sve do sada nisam udostojio da vidim”. I mnogo drugo sliyno on je meni govorio. Ja, pak, kukavni, sluwajuçi qegove svete reyi, pomiwxah kako je sav bio ispuqen Boùanstvenom blagodaçu, i kako je bio mudar, premda se nije uyio spoxawqoj mudrosti. Stiyuçi poznaqe iz dela i opita, on je dobio najtaynije shvataqe duhovnih stvari. Stoga sam ga zamolio da mi kaùe kakva je zapravo vera neophodna za sticaqe divnih javxaqa, te da mi sve napiwe kao uyitex. On je odmah poyeo da mi govori, ne oleqivwi se ni da mi napiwe ispriyano. No, da ne bih neumereno oduùio sadawqu rey, ja çu i u drugim slovima napisati ponewto, na radost i sladost onih koji vole da sa verom yitaju sliyne spise. DOBROTOXUBXE Ì
388
HILANDARSKI PREVODI
Dakle, molim vas, bratijo moja, potecimo sa usr$em putem zapovesti Hristovih, te se lica nawa neçe postideti. Onome ko sa trpxeqem kuca, Gospod otvara dveri Carstva svoga, po obeçaqu svome, i onome ko iwte, On daje Duha Svevetoga. I nije moguçe da onaj ko iwte iz sve duwe Qega ne na$e i ne obogati se Qegovim darovima. I vi çete nesumqivo od Qega dobiti divna dobra, koja je pripremio onima koji ga xube - ovde delimiyno, kao wto ukaùe duhovna mudrost, a u buduçem veku svecelo, sa svima svetima od veka u Hristu Isusu, Gospodu nawem, kome slava u vekove vekova. Amin.
O TRI NAYINA PA%QE I MOLITVE Postoje tri nayina paùqe i molitve, kojima se duwa uzvisuje i napreduje, ili, pak, pada i gine. Onaj ko pomenuta tri nayina upotrebxava u svoje vreme i doliyno, svakako uspeva, a onaj ko ih upotrebxava nerazumno i van vremena, svakako pada. Paùqa mora da bude nerazluyno povezana sa molitvom, kao wto je telo nerazdvojno od duwe. Paùqa treba da ide napred i da yuva od neprijatexa, kao neki straùar. Neka ona prva stupa u borbu sa grehom i suprotstavxa se zlim pomislima koje ulaze u duwu, a za qom neka sledi molitva, koja istrebxuje i odmah ubija sve zle pomisli, sa kojima je najpre vodila borbu paùqa. Jer, sama paùqa qih ne moùe uniwtiti. Od borbe paùqe i molitve (sa pomislima) zavisi ùivot i smrt duwe. Ukoliko paùqom molitvu yuvamo yistom, mi napredujemo, a ukoliko nismo paùxivi i ne yuvamo je yistom, veç je ostavxamo nezawtiçenom (usled yega se skrnavi zlim pomislima), mi smo niwtavni i neuspewni. Dakle, powto postoje tri nayina paùqe i molitve, treba da pokaùemo odlike svakog od qih, kako bi onaj ko ùeli da se spase izabrao ono boxe. a) O prvom nayinu paùqe i molitve Naroyito svojstvo prvog nayina se sastoji u [nastojaqu] da se, pri stojaqu na molitvi ka nebu podiùu ruke, i oyi i um. U umu treba da su boùanstvene pomisli. On treba da zamiwxa nebeska dobra, an$elske yinove i obitexi svetih. Ukratko, sve wto se nalazi u Boùanstvenim Pismima treba sabirati u um i za vreme molitve razmiwxati o qemu, podstiyuçi svoju duwu na ùexu i xubav prema Bogu. Ponekad on izliva i suze i playe. (Eto prvog nayina paùqe i molitve). Pri pomenutom nayinu (molitve, ukoliko se samo na qemu zaustavi), yovek postepeno poyiqe da se nadima u srcu svome, bez da primeçuje. Qemu se yini da ono wto se sa qime dewava jeste dejstvo blagodati Boùije na qegovu utehu. I on moli Boga
389 da ga udostoji da svagda prebiva u navedenom delaqu. (misliti, pak, na navedeni nayin o pomenutom nayinu molitve) jeste znak prelesti. Jer, dobro viwe nije dobro ukoliko ne biva na dobar nayin i kao wto priliyi. Ukoliko sliyan yovek stupi na krajqe tihovaqe (tj. postane tihovatex, ili zatvornik), tewko çe moçi da izbegne skretaqe sa uma (tj. naçi çe se u krajqoj opasnosti od reyenoga). Yak i da ne skrene sa uma, on neçe biti u staqu da stekne vrline i bestrawçe. Na istom putu stoje i prelewçuju se i oni koji vide svetlost telesnim oyima, oseçaju miris yulom mirisa, sluwaju glasove svojim uwima i sliyno. Neki od qih su pobesneli i lutaju iz mesta u mesto. Drugi su se prelestili, primivwi $avola, koji se preobrazio i javio u vidu an$ela svetlosti. Oni reyeno nisu shvatili, te su ostali neispravxeni do kraja, ne hoteçi da posluwaju savet nekog brata. Neki su se yak sami liwili ùivota, podstaknuti $avolom. Neki su se bacili u provaliju, a neki udavili. I ko moùe izreçi bezbrojne razne prelesti, kojima ih vara $avo. Iz reyenoga svaki razumni yovek moùe shvatiti kakva wteta proizilazi od prvog nayina paùqe i molitve (ukoliko se bude smatrao posledqim stupqem savrwenstva u molitvi). Yak i da se desi da ne postrada ni od jednog navedenog zla o kojima smo yuli, zbog ùivota sa bratijom (s obzirom da su u opasnosti naroyito oni koji ùive usamxeno), onaj ko upotrebxava navedeni nayin çe yitav svoj ùivot provesti bez napretka (u duhovnom ùivotu). b) O drugom nayinu paùqe i molitve U drugom nayinu se um svodi u unutrawqost, odvajajuçi se od svega yulnoga. Yovek yuva svoja yula i sabira sve svoje pomisli kako ne bi lutale po ispraznim stvarima ovoga sveta. On yas ispituje svoje pomisli, yas proniye u reyi yitane molitve, yas vraça nazad svoje misli, ukoliko ih je zarobio $avo, zanevwi ih ka ispraznom i r$avom, yas se sa velikim trudom i samoprinu$avaqem napreùe da do$e do samog sebe, ukoliko je bio nadvladan i pobe$en nekom strawçu. Naroyita osobina pomenutog dela jeste qegovo dewavaqe u glavi: misli se bore sa mislima. Imajuçi navedeni podvig i borbu sa samim sobom, on nikada ne moùe da miruje u sebi, ne nalazeçi vremena da se bavi delom vrlina, kako bi dobio venac pravde. I sliyan yovek liyi na onoga ko vodi borbu sa svojim neprijatexima noçu u tami. On yuje glasove svojih neprijatexa i prima udarce od qih, ali ne moùe jasno da vidi ko su, odakle su dowli i kako i zawto ga udaraju. Jer, on sam prebiva u glavi, a zle pomisli izlaze iz srca. On ih i ne vidi, s obzirom da ne pazi na srce. Tama koja je u qegoDOBROTOXUBXE Ì
390 HILANDARSKI PREVODI vom umu i bura koju ima od pomisli u qemu izazivaju wtetu (tj. ne daju mu da vidi u yemu je stvar). I on nema nayina da izbegne svoje neprijatexe, demone i poraz od qih. On, nesretni, uzalud preduzima trud, pa yak i potpuno gubi svoju nagradu stoga wto je, ni sam ne primeçujuçi, nadvladan tawtinom, umiwxajuçi da ispravno pazi na sebe. On u svojoj gordosti prezire druge i osu$uje ih, dok sebe hvali, mawtajuçi da je dostojan da bude pastir slovesnih ovaca i da rukovodi druge. On liyi na slepoga koji se laça da vodi druge slepce. Eto drugog nayina (paùqe i molitve). Onaj ko ùeli da se spase treba da zna za wtetu koju on izaziva u duwi i da dobro pazi na sebe. Uostalom, on je boxi od prvog, kao wto je noç sa meseyinom boxa od tamne noçi, tj. noçi bez meseyeve svetlosti. v) O treçem nayinu paùqe i molitve Treçi nayin je zaista divan i neobjawqiv. Onima koji ga ne znaju iz iskustva, on je yak neverovatan. Oni ne veruju da sliyna stvar postoji na delu. U stvari, u nawa vremena pomenuti nayin paùqe i molitve ne sreçe se kod mnogih, veç samo kod malobrojnih. Meni se yini da je navedeno blago od nas pobeglo zajedno sa posluwnowçu. Onaj ko ima savrwenu posluwnost prema svom duhovnom ocu postaje bezbriùan prema svemu, s obzirom da je jednom za svagda svoju tugu prebacio na svog duhovnog oca. Stoga, buduçi daleko od svakog svetskog pristrawça, on postaje sposoban da bude veoma revnostan i neleqivi delatex treçeg nayina molitve, ukoliko uostalom nai$e na istinskog duhovnog oca, koji sam nije u prelesti. Onaj, dakle, ko je sebe posvetio Bogu i svu svoju tugu prebacio na Qega i na duhovnog svog oca, iz istinske posluwnosti prestavwi da ùivi sopstvenim ùivotom i da tvori svoju voxu, umrevwi za svaku svetsku pristrasnost i za svoje telo, moùe li biti pobe$en i savladan nekom privremenom stvari? Ili, kakvo on moùe imati staraqe i brigu? Stoga treçim nayinom paùqe i molitve, praçenim posluwnowçu, bivaju uniwtene i rasejane sve zamke i lukavstva koje upotrebxavaju demoni da bi povukli um na mnoge i raznovrsni pomisli. Buduçi slobodan od svega, um pomenutog yoveka ima vremena da bez ikakve smetqe ispituje pomisli koje mu nanosi demon, te da ih sa velikom lakoçom odgoni, yistim srcem prinoseçi svoje molitve Bogu. Eto poyetka istinskog (duhovnog) ùivota. Oni koji ne postavxaju reyeni poyetak, u stvari se, ni sami ne znajuçi, uzalud trude. Poyetak treçeg nayina se ne sastoji u gledaqu na nebo, u podizaqu svojih ruku uvis, u drùaqu svog uma u onome wto je na nebu (wto inaye pripada prvom nayinu i nije daleko od prelesti), niti u yuvaqu yula umom, pri yemu se sva paùqa usmerava
391 [na spoxawqost], dok se ne gleda na unutrawqu duhovnu borbu, koju izazivaju neprijatexi (wto inaye predstavxa nadleùnost drugog nayina). (Onaj ko ga upotrebxava pada u ropstvo demonima, ne moguçi da se osveti svojim porobxivayima. Qega neprijatexi neprestano napadaju i javno, i tajno, yineçi ga tawtim i gordim). Ti, pak, xubxeni, ukoliko hoçew da se spasew, poyni delo na sledeçi nayin: nakon (utvr$eqa u srcu) savrwenog posluwaqa (kakvo, kao wto smo rekli, treba da imaw prema svom duhovnom ocu), ti sva svoja ostala dela treba da vrwiw sa yistom savewçu, tj. kao da se nalaziw pred licem Boùijim. Jer, bez posluwaqa ni savest ne moùe biti yista. Svoju savest treba da yuvaw yistom u trojakom smislu: u odnosu prema Bogu, u odnosu prema duhovnom ocu i drugim xudima i u odnosu prema (ùivotnim) stvarima i predmetima sveta. U odnosu prema Bogu ti treba da yuvaw svoju savest yistom, ne dozvoxavajuçi sebi da yiniw niwta od onoga wto znaw da bi mu bilo neugodno i neprijatno. U odnosu prema duhovnom ocu ne treba da yiniw ni maqe, ni viwe od onog wto ti zapoveda, hodeçi po qegovim namerama i qegovoj voxi. U odnosu prema drugim xudima yuvaj svoju savest yistom, ne dozvoxavajuçi sebi da yiniw newto wto sam mrziw i wto ne ùeliw da tebi yine. U odnosu prema stvarima, tj. prema hrani, piçu i odelu, treba da yuvaw svoju savest yistom, svagda ih doliyno upotrebxavajuçi. Ukratko, sve yini kao da si pred licem Boùijim i ni u kom sluyaju nemoj dozvoliti da te izobliyava ili raqava savest tvoja, tj. da newto ne yiniw dobro. Yineçi reyeno, ti çew ravqati istinsku i nezabludivu stazu ka treçem nayinu paùqe i molitve, koji se sastoji u sledeçem: um treba da yuva srce (s obzirom da je naroyita osobina treçeg nayina molitve boravxeqe u srcu) dok se moli, neizlazno se nalazeçi u qemu i iz qegove dubine uznoseçi molitve Bogu. (U reyenome je sve. Trudi se dok ne okusiw Gospoda). A kada, najzad, unutar srca okusi i yulima iskusi da je Gospod blag, nasla$ujuçi se (pri yemu trud pripada nama, a okuwaqe - dejstvu blagodati u smirenom srcu), um viwe neçe hteti da se udaxuje od srdaynog mesta (govoreçi reyi apostola Petra: Dobro nam je ovde biti Mt.17,4 ) i veç çe stalno gledati unutar srca, neishodno u qemu boraveçi i odgoneçi pomisli koje seje $avo. (Eto doliynog treçeg nayina paùqe i molitve). On veçim delom izgleda teùak i teskoban onima koji nemaju nikakva saznaqa o qemu. Me$utim, oni koji su iskusili sladost koju pruùa i nasladili se qime u DOBROTOXUBXE Ì
392 HILANDARSKI PREVODI dubini svoga srca, zajedno sa boùanstvenom Pavlom uzvikuju: Ko çe nas rastaviti od xubavi Hristove (Rim.8,35). Sluwajuçi Gospoda kako govori da iz srca izlaze zle pomisli, ubistva, prexube, blud, kra$e, laùna svedoyanstva, hule… koje pogane yoveka (Mt.15,19-20), i sluwajuçi kako Jevan$exe na drugom mestu zapoveda da yistimo unutrawqost zdele, kako bi i spoxawqost bila yista (Mt.23,26), sveti oci nawi su ostavili svako drugo duhovno delo i poyeli da se svecelo podvizavaju u qemu jedinom, tj. u yuvaqu srca, buduçi uvereni da çe zajedno sa qim lako steçi i svaku drugu vrlinu, dok bez qega ne mogu da se utvrde ni u jednoj. Pomenuto delaqe su neki od otaca zvali srdaynim tihovaqem, drugi - paùqom, treçi - trezvoumxem i protivreyeqem (pomislima), yetvrti - razmatraqem pomisli i yuvaqem uma. Oni su se svi prvenstveno u qemu upraùqavali, preko qega se udostojivwi da prime boùanstvene darove. Qega je podrazumevao i propovednik, kad je govorio: Veseli se, mladiçu, u mladosti svojoj i u putevima srca svoga hodi neporoyan (Prop.11,9) i yist, udaxujuçi srce svoje od zlih pomisli. O istome govori on i na drugom mestu: Ukoliko nai$e na tebe prilog $avolski, nemoj mu dozvoliti da u$e u mesto tvoje (Prop.10,4), misleçi na srce. I Gospod nam govori u Svetom Jevan$exu: Nemojte mawtati [nemojte se uznemiravati] (Lk.12,29), tj. nemojte se nositi umom svojim tamo-amo. I na drugom mestu On govori: Blaùeni siromawni duhom (Mt.5,3), tj. blaùeni su oni koji u svom srcu nisu stekli nikakvu pristrasnost prema svetu, ostajuçi siromawni u svetskim pomislima. I svi sveti oci su mnogo pisali o reyenome. Ko hoçe neka yita qihove spise i videçe. Neka proyita spise Marka Podviùnika, svetog Jovana Lestviynika, prepodobnog Isihija, Filoteja Sinajskog, ave Isaije, Varsanufija Velikog i mnogih drugih. Jednom reyju, onaj ko ne pazi na sebe i ne yuva svoj um ne moùe da ima yisto srce, kojim bi se udostojio da vidi Boga. Onaj ko ne pazi na sebe ne moùe da bude siromawan duhom, ne moùe da se skruwava i da playe, ne moùe da bude tih i krotak, ni da gladuje i ùe$uje za pravdom, da bude milostiv, ili mirotvorac, niti da podnese goqeqe za pravdu. Uopwte, on ne moùe da stekne vrline ni na koji drugi nayin, izuzev pomenute paùqe. Stoga viwe od svega treba da uloùiw staraqe kako bi se na vlastitom iskustvu uverio u ono wto ti govorim. Ukoliko ùeliw da nauyiw kako se qime treba baviti, reçi çu ti sledeçe. Tri stvari treba pre svega da yuvaw: bezbriùnost u odnosu na sve, yak i dozvoxeno, a ne samo na nedozvoxeno i isprazno, ili umrtvxenost za sve, yistu savest u svemu, kako te uopwte ni u yemu ne bi izobliyava i savrwenu bespristrasnost, kako ti se
393 pomisao ne bi priklaqala ni jednoj svetskoj stvari. Stoj sa svojom paùqom unutar sebe (u srcu, a ne u glavi)*) . U qemu imajuçi svoj um, staraj se da na svaki nayin na$ew mesto srca kako bi, nawavwi ga, veç svecelo u qemu prebivao. Podvizavajuçi se u reyenome, um çe naçi mesto srca. Reyeno çe se desiti kada blagodat da sladost i molitvenu toplinu. Od pomenutog trenutka pa ubuduçe, ma sa koje strane da nikne i pokaùe se neka pomisao, um je, pre nego wto u$e unutra i pomisli se ili predstavi, smesta progoni i uniwtava imenom Isusovim, tj. [reyima ] Gospode Isuse Hriste, pomiluj me. Ubuduçe um yoveyiji stiye zlobu i mrùqu prema demonima, podiùuçi na qih neprestanu borbu i poraùavajuçi ih. Ostalo, wto obiyno sledi za reyenim delaqem, ti çew sam uz Boùiju pomoç iz opita poznati, posredstvom paùqe uma i u srcu drùeçi Isusovu molitvu: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me. Neko od otaca je rekao: —Sedi u svojoj keliji. Ona çe te svemu nauyiti”. Pitaqe: Zbog yega prvi i drugi nayin paùqe i molitve ne mogu pruùiti reyeno? Odgovor: Stoga wto ih mi ne upotrebxavamo doliyno. Poredeçi nayine sa nekom lestvicom od yetiri stepenika, sveti Jovan Lestviynik govori: —Jedni ukroçuju strasti i smiravaju se, drugi pevaju, tj. mole se ustima, jedni upraùqavaju umnu molitvu, a drugi ushode do umozreqa. Oni koji preduzimaju da se pequ po navedenim stepenicama ne poyiqu od vrha da bi silazili naniùe, nego od niùih idu ka viwim, tj. najpre stupaju na prvu, pa na drugu, zatim na treçu i najzad na yetvrtu. Onaj ko ùeli da se od zemxe popne na nebo treba da ide sledeçim nayinom: najpre treba da se podvizava umom i ukroti strasti, zatim da se upraùqava u psalmopojaqu (tj. da se moli ustima, usled yega çe se umaqiti strasti, a samo moxeqe çe po prirodi doneti zadovoxstvo i sladost jeziku, urayunavajuçi se u [delo] ugodno Bogu), potom treba da se moli umno i najzad da ushodi do umozreqa. Prvo je svojstveno poyetnicima, drugo - naprednima, treçe - onima koji pristupaju posledqim stupqevima napretka, a yetvrto - savrwenima”. DOBROTOXUBXE Ì
*) Daxe pisac ukazuje na izvesne spoxawqe nayine koji poneke izazivaju i odbijaju od dela, dok kod drugih iskrivxuju samo delaqe. S obzirom da navedeni nayini bez rukovoditexa mogu da budu praçeni neùexenim posledicama i buduçi da predstavxaju samo pomoç za unutrawqe delaqe, niwta suwtinski ne dodajuçi, mi ih izostavxamo. Suwtina dela je sticaqe navike da se stoji umom u srcu, u yulnom srcu, premda neyulno. Um iz glave treba svesti u srce i u qega ga usaditi. Neki od staraca je rekao da um treba spojiti sa srcem. Kako reyeno postiçi? Iwti i naçi çew. Najlakwe çe se postiçi ho$eqem pred Bogom i molitvenim trudom, naroyito odlaùeqem u crkvu. Ipak, treba se seçati da je naw samo trud, dok je delo, tj. sjediqeqe uma sa srcem, dar blagodati koji Bog daruje kada i kako hoçe. Najboxi primer je Maksim Kapsokalivit.
394
HILANDARSKI PREVODI
Poyetak je, dakle, umaqivaqe i ukroçavaqe strasti. One se, pak, umaquju jedino yuvaqem srca i paùqom. Jer, Gospod naw govori da iz srca izlaze zle pomisli, koje skrnave yoveka. U qemu su i neophodni paùqa i yuvaqe. Kada se strasti, kroz suprotstavxaqe srca, potpuno umire, um dolazi do yeùqe prema Bogu i iwte Qegovu blizinu, usled yega umnoùava molitvu i prvenstveno u qoj provodi vreme. Od yeùqe za Bogom i molitve um postaje krepak i odgoni sve pomisli koje nailaze da u$u u srce, poraùavajuçi ih molitvom. I nastaje borba. Zli demoni ustaju sa velikim wumom i posredstvom strasti izazivaju meteù i buru u srcu. Me$utim, imenom Isusa Hrista sve se uniwtava i rasprwava, kao vosak u ogqu. Doduwe, i izgnani i izawavwi iz srca, oni se ne uspokojavaju, nego opet pokuwavaju za pomute um izvana kroz yula. Um, me$utim, vrlo brzo dolazi sebi i poyiqe da oseça tiwinu koja se obiyno u qemu nalazi, buduçi da oni nemaju sile da pomuçuju samu qegovu dubinu, veç samo povrwinu. Ipak, um ne moùe da se sasvim izbavi od borbe i da ne bude napadan od zlih demona. Reyeno je dostojanstvo savrwenih, koji su se svecelo odvojili od svega i neprestano prebivaju u srdaynoj paùqi. Dakle, onaj ko sve po redu prolazi i u svoje vreme, nakon wto oyisti srce od strasti moùe svecelo da se preda psalmopojaqu. Suprotstavxajuçi se pomislima i na nebo pogledajuçi yulnim oyima, on moùe da ga sagledava i umnim oyima duwe, zaista se moleçi yisto, kao wto dolikuje. Uostalom, treba retko gledati na nebo yulnim oyima iz straha od zlih demona, koji se nalaze u vazduhu i koji se i nazivaju vazduwnim stoga wto u vazduhu izazivaju mnogorazliyne prelesti. A mi treba da smo paùxivi. Bog od nas zahteva jedno, tj. da nawe srce bude yisto putem paùqe. A zatim çe veç biti po reyi apostola: Ako je koren svet, i grane su (Rim.11,16). Onaj, pak, ko nije u reyenom staqu, kao wto smo rekli, a poyne da podiùe oyi i um svoj na nebo, te da zamiwxa newto misleno, svakako çe da ugleda newto izmawtano i laùno, a ne istinito s obzirom da mu srce nije yisto. Stoga prvi i drugi nayin paùqe i molitve, kao wto smo viwe puta rekli, yoveka ne dovodi do napretka. %eleçi da sagradimo kuçu, mi ne postavxamo najpre krov, a potom temex. Newto sliyno nije moguçe, veç najpre postavxamo temex, potom gradimo kuçu i najzad postavxamo krov. Sliyno treba da postupamo i u duhovnim stvarima: najpre treba da postavimo temex (tj. da yuvamo srce i izgonimo strasti iz qega), potom treba da gradimo duhovni dom (tj. da progonimo meteù koji u nama podiùu zli duhovi posredstvom spoxqih yula, navikavajuçi se da brzo presecamo borbu) i najzad da poloùimo i krov (tj. savrweno odvajaqe od svega kako bismo se svecelo predali Bogu), yime zavrwavamo svoj duhovni dom u Hristu Bogu, kome slava u vekove. Amin.
DOBROTOXUBXE Ì
395
IZ %ITIJA PREPODOBNOG OCA NAWEG MAKSIMA KAPSOKALIVITA O UMNOJ BLAGODATNOJ MOLITVI Susrevwi svetoga Maksima i besedeçi sa qim, boùanstveni Grigorije Sinait ga, izme$u ostalog, upita: —Molim te, oye moj najyasniji, kaùi mi da li drùiw umnu molitvu”. Unekoliko sagnuvwi glavu, on mu odgovori: —Neçu od tebe, yasni oye, da sakrijem yudo Presvete Bogorodice, koje se desilo na meni. Ja sam od svoje mladosti imao veliku veru prema Gospo$i mojoj Bogorodici, sa suzama joj izmoxavajuçi da mi da blagodat umne molitve. Jednog dana, kada po obiyaju u$oh u qen hram, ja je o reyenome moxah sa bezmernom toplinom u srcu. Priwavwi potom da sa xubavxu celivam qenu svetu ikonu, ja sam iznenada u grudima i srcu osetio neku naroyitu toplinu i plamen, koji su izawli iz svete ikone. Oni me nisu palili, veç su me orowavali i usla$ivali, unoseçi u moju duwu veliko umileqe. Od toga vremena, oye moj, srce moje je poyelo iznutra da govori molitvu, i um moj se nasla$uje seçaqem na Gospoda mog Isusa Hrista i Presvetu Vladiyicu moju Bogorodicu. On se uvek nalazi u seçaqu na qih i veç se molitva ne prekida u mom srcu. No, oprosti mi”. Sveti Grigorije mu reye: —Kaùi mi, sveti oye, da li si od vremena kad si poyeo da govoriw molitvu »Gospode Isuse Hriste…« primetio nekakvu boùanstvenu promenu, ili ushiçeqe, ili neki drugi plod Svetoga Duha”. Boùanstveni Maksim mu odgovori: —Da. Stoga sam ja, oye, odlazio u pustiqska mesta i uvek voleo potpuno tihovaqe kako bih se u veçoj meri nasla$ivao plodom molitve, tj. preizobilnom xubavxu prema Bogu i ushiçeqem uma u Gospodu”. Sveti Grigorije ga upita: —Molim te, oye, kaùi mi da li imaw ono o yemu govoriw”. Oborivwi oyi, boùanstveni Maksim mu reye: —Nemoj da me pitaw o mojim prelestima”. Sveti Grigorije mu reye: —O, kada bi i meni Bog dao prelest sliynu tvojoj, sveti oye. Uostalom, molim te da mi kaùew wta vidi tvoj um svojim umnim oyima u yasu kad se ushiçuje ka Bogu. I moùe li u navedenim trenucima um zajedno sa srcem uznositi molitvu”. Sveti Maksim mu odgovori: —Ne, ne moùe. Jer, kada blagodat Svetoga Duha posredstvom molitve do$e u yoveka, molitva se prekraçuje, s obzirom da um biva savladan blagodaçu
396 HILANDARSKI PREVODI Svetoga Duha i viwe ne moùe da dejstvuje sopstvenim silama. On prebiva bez dejstva i povinuje se Svetome Duhu, koji ga vodi gde hoçe, tj. ili u nevewtastveni vazduh Boùanske svetlosti, ili u neko drugo neizrecivo umozreqe, ili, kao wto yesto biva, u boùanstvenu besedu. Ukratko reyeno, Duh Sveti Utewitex tewi sluge svoje kako hoçe. On daje svoju blagodat svakome po qegovoj potrebi. Ono wto govorim svako moùe jasno da vidi kod proroka i apostola, koji su se udostojavali da vide vi$eqa svake vrste, premda su ih xudi ismejavali, smatrajuçi ih prelewçenima i pijanima. Prorok Isaija je video Gospoda na visokom i izdignutom prestolu, okruùenog serafimima. Prvomuyenik Stefan je video otvorena nebesa i Gospoda Isusa sa desne strane Oca, i ostalo. I sada se sluge Hristove udostojavaju raznih vi$eqa, iako neki ne veruju i ne priznaju ih istinitim, veç ih smatraju prelewçu, kao wto i one koji ih vide smatraju prelewçenim. Ja im se mnogo yudim i u nedoumici sam o kakvim se xudima radi, buduçi da su oslepeli. Oni ne vide i ne veruju onome wto je obeçao nevarxivi Bog ustima proroka Joila. Naime, On je vernima obeçao: Izliçu od Duha moga na svako telo, i proricaçe (Dap.2,17). Gospod je reyenu blagodat poslao svojim uyenicima, a i sada je daje, kao wto çe je davati i do kraja veka po svome obeçaqu svim vernim slugama svojim. Ukoliko si$e na nekoga, blagodat Svetoga Duha mu ne pokazuje newto obiyno od stvari yulnog sveta, veç newto wto nikada nije video, niti zamiwxao. I Sveti Duh uyi um yoveka najviwim i skrivenim tajnama koje, po boùanstvenom Pavlu, oko xudsko ne moùe da vidi, niti um sam od sebe ikada da razume (1.Kor.2,9). Da bi shvatio kako ih naw um vidi, obrati paùqu na ono wto çu ti reçi. Nalazeçi se daleko od ogqa, vosak je tvrd i mi moùemo da ga uzmemo i drùimo. Me$utim, ukoliko se vrgne u ogaq, on se odmah topi, razgoreva i gori, sav postajuçi svetlost i sav nestajuçi u ogqu. Sliyno i um xudski, ukoliko je sam sa sobom i ukoliko se ne susretne sa Bogom, shvata po obiyaju i po svojoj sili ono wto ga okruùuje. Ukoliko se, pak, pribliùi ogqu Boùanstva i Svetome Duhu, on u celini biva ovladan Boùanstvenim ogqem i sav postaje svetao. On se u plamenu Duha Svetoga razgoreva i razliva u boùanstvenim pomislima. I usred ogqa Boùanstva on ne moùe da pomiwxa na svoje [stvari], niti na ono wto hoçe”. Potom mu je sveti Grigorije napomenuo: —Dewava se, moj Kapsokalivite, i newto drugo, sliyno reyenome, wto predstavxa dejstvo prelesti”. Veliki Maksim odgovori: —Dewava se. Me$utim, obe [stvari] imaju svoje naroyite priznake. Naime, jedna su obeleùja prelesti, a druga blagodati. Ukoliko se pribliùi duh prelesti, yovekov um se smuçuje i postaje divxi, srce postaje ùestoko i mrayno, nailazi bojazan i strah i gordost, oyi se izo-
397 kreçu, mozak se uznemiruje, a sve telo dospeva u drhtaqe. On prividno pred oyima pokazuje svetlost koja nije svetla i yista, veç crvenkasta, pri yemu um ide van sebe i postaje demonizovan, a usta poyiqu da govore ruùne i hulne reyi. Onaj ko vidi duha prelesti veçinom se xuti, buduçi ispuqen gnevom. On uopwte ne zna za smireqe, ni za istinski play i suze, veç se uvek nadima i gordi svojim prednostima. On se uvek bez uzdrùanosti i straha Boùijeg predaje pokretima strasti, dok najzad ne iza$e van uma i dospe do potpune pogibli. Neka nas Gospod tvojim molitvama izbavi od sliyne prelesti, yasni oye. Priznaci, pak, blagodati su drugi. Dowavwi u yoveka, blagodat Svetoga Duha mu sabira um, yineçi ga paùxivim i smirenim, privodeçi mu na seçaqe smrt i qegove grehe, buduçi sud i veyne muke. Ona qegovu duwu ispuquje skruwenim umileqem i podstiye na play i suze, dok mu oyi yini krotkim i punim suza. I ukoliko se viwe zbliùava sa yovekom, utoliko viwe umiruje qegovu duwu i tewi svetim stradaqima Gospoda naweg Isusa Hrista, te Qegovim beskrajnim yovekoxubxem, ispuqavajuçi um uzviwenim umozreqima: a) neshvatxive sile Boùije, kojom je On jednom reyju sve iz nebiça priveo u biçe, b) beskrajne sile kojom sve drùi i svime upravxa, v) nepojmxive Svete Trojice i neispitxivog bezdana Boùanske suwtine itd. Um yoveka se ushiçuje Boùanskom svetlowçu i prosveçuje svetlowçu Boùanskog poznaqa, dok srce postaje tiho i krotko, izobilno toyeçi plodove Duha Svetoga – radost, mir, dugotrpxeqe, blagost, dobrotu, xubav, smireqe i ostalo (Gal.5,22), pri yemu qegova duwa stiye neizrecivo vesexe”. Sluwajuçi, sveti Grigorije Sinait se ushitio, diveçi se reyima prepodobnog Maksima. Stoga ga viwe nije nazivao yovekom, nego zemnim an$elom. DOBROTOXUBXE Ì
398
HILANDARSKI PREVODI
DOBROTOXUBXE Ì
399
IZ %ITIJA SVETOG GRIGORIJA PALAME, SOLUNSKOG ARHIEPISKOPA, YUDOTVORCA UOPWTE, SVI HRIW+ANI TREBA DA SE NEPRESTANO MOLE Neka niko ne misli, braço moja Hriwçani, da jedino lica svewteniykog dostojanstva i monasi imaju dug da se neprestano i stalno mole, a ne i svetovqaci. Ne, nikako. Svi mi, Hriwçani, duùni smo da svagda prebivamo u molitvi. Jer, pogledajte wta najsvetiji patrijarh carigradski Filotej piwe u ùitiju svetog Grigorija Solunskog. Svetitex je imao voxenog prijatexa, Jova, veoma priprostog, ali veoma vrlinskog. Razgovarajuçi jednom sa qim, vladika je rekao da svaki Hriwçanin treba stalno da se podvizava u molitvi i da se neprestano moli, kao wto je zapovedio apostol Pavle svim Hriwçanima: Molite se bez prestanka (1.Sol.5,17). I prorok David, iako bewe car i premda se brinuo za celo svoje carstvo, govori o sebi: Provi$am Gospoda preda mnom svagda (Ps. 15,8), tj. svagda misleno gledam Gospoda pred sobom u svojoj molitvi. I Grigorije Bogoslov uyi sve Hriwçane i govori im da treba u molitvi da pomiqu ime Boùije yewçe nego wto udiwu vazduh. Govoreçi jow mnoge stvari svome Jovu, svetitex je jow dodao da, povinujuçi se zapovestima svetih, mi ne samo da sami svagda treba da se molimo, veç da i druge uyimo molitvi - i monahe i svetovqake, i mudre i proste, i xude i ùene i decu, podstiyuçi ih da se neprestano mole. Sluwajuçi ga, starcu Jovu se uyinilo da se radi o novoj stvari, te je poyeo da se prepire, govoreçi vladici da je neprestana molitva stvar samo podviùnika i monaha koji ùive izvan sveta i qegove sujete, a ne svetovqaka koji imaju mnogo briga i poslova. Vladika je naveo nova svedoyanstva koja potvr$uju navedenu istinu i nove nepobitne dokaze, ali se starac Jov nije ubedio. Potom je sveti Grigorije, izbegavajuçi mnogoslovxe i prepirku, zaçutao, te je svaki powao u svoju keliju. Kada je potom u svojoj keliji ushteo da se pomoli nasamo, Jovu se javio an$eo, koga je poslao Bog, koji hoçe da se svi xudi spasu i da do$u u poznaqe istine (1.Tim.2,4). On ga je ukorio wto se prepirao sa vladikom Grigorijem i wto se protivio oyiglednoj
400 HILANDARSKI PREVODI stvari, od koje zavisi spaseqe Hriwçana. On mu je u ime Boùije saopwtio da ubuduçe pazi na sebe, da se yuva da ne govori newto protiv duwekorisne stvari i da se ne protivi voxi Boùijoj. On yak ni u umu svom ne treba da ima protivnu pomisao, niti da sebi dozvoli da misli drugayije od svetog Grigorija. I priprosti starac je odmah poùurio svetom Grigoriju. Pripavwi qegovim nogama, on je iskao oprowtaj zbog protivreyeqa i sklonosti ka prepiraqu, otkrivwi mu sve wto mu je rekao an$eo Gospodqi. Vidite li, braço moja, da su uopwte svi Hriwçani, od malog do velikog, duùni da se svagda mole umnom molitvom: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me, kako bi qihov um i qihovo srce navikli da uvek izgovaraju svewtene reyi. Ubedite se da se reyenim mnogo uga$a Bogu i da se qime dolazi do velikog dobra. On je, po svom bezmernom yovekoxubxu, poslao nebeskog an$ela da nam objavi reyeno, kako viwe niko ne bi imao nikakvu sumqu. Ali, wta govore svetovqaci? —Mi smo obremeqeni poslovima i brigama ùivotnim. Kako moùemo da se molimo neprestano”. Ja im odgovaram da nam Bog ne zapoveda niwta nemoguçe, veç samo ono wto moùemo da uyinimo. Stoga reyeno moùe da ispuni svako ko revnosno iwte spaseqe svoje duwe. Kada bi reyeno bilo nemoguçe, bilo bi nemoguçe za sve svetovqake, usled yega se ne bi nawlo ni jedno lice koje u svetu ostvaruje delo neprestane molitve kao wto priliyi. Me$utim, neka predstavnik mnogih drugih sliynih lica bude otac svetog Grigorija Solunskog, divni Konstantin, koji je bio neprestano uz Boga iako je kretao u pridvorskom ùivotu, nazivao se ocem i uyitexem cara Andronika i svakodnevno se zanimao drùavnim poslovima, pored svojih domaçih poslova, a ima$awe veliko imaqe i mnowtvo robova, kao i ùenu i decu. On bewe veoma privezan za umnu neprestanu molitvu, usled yega je yesto zaboravxao wta je car sa pridvorskim velmoùama govorio sa qim o carskim poslovima. Yesto je on dva ili viwe puta pitao o jednoj istoj stvari, usled yega su se druge velmoùe, ne znajuçi za uzrok, smuçivale i prekorevale ga wto brzo zaboravxa stvar i wto ponavxanim pitaqima obremequje cara. Znajuçi, pak, za razlog i wtiteçi ga, car je govorio: —Blaùeni Konstantin ima svoje misli, koje mu ponekad ne daju da sa paùqom prati nawe reyi koje se odnose na privremene i isprazne stvari. Um blagoslovenoga je prilepxen za istinske i nebeske [stvari], usled yega zaboravxa prizemne. Yitava qegova paùqa je usmerena na molitvu i na Boga”. Stoga su Konstantina powtovali i voleli i car i svi velikawi i nayelnici. Qega, nezaboravnoga, je voleo i Bog, udostojivwi ga da yini i yuda.
401 Jedanput je, naime, uwao u yamac zajedno sa yitavom porodicom da bi gore u Galati posetio jednog usamxenika, tihovatexa i da bi od qega zatraùio molitvu i blagoslov. Dok su plovili, on je svoje sluge upitao da li su uzeli neko predjelo da bi ga dali ocu i da bi imao yime da ih posluùi. Oni odgovoriwe da su u ùurbi zaboravili da bilo wta uzmu. Blagosloveni se oùalosti, ali niwta ne reye. On ode newto napred, spusti ruku u more i sa tihom i umnom molitvom moxawe Boga, Gospodara mora, da mu podari neki ulov. I ubrzo (o, yudesnih li dela, Hriste Care, kojima neobiyno proslavxaw sluge svoje), on vadi ruku svoju iz mora drùeçi veoma veliku ribu, koju je bacio pred svoje sluge i rekao: —Eto, Bog se pobrinuo da slugu svoga oca i poslao mu predjelo”. Vidite li, bratijo moja, kako Isus Hristos proslavxa sluge svoje, koji su svagda uz Qega i koji neprestano prizivaju svesveto i najsla$e ime Qegovo? Zar i onaj pravedni i sveti Evdokim nije bio u Carigradu, usred dvorca i carskih stvari? Zar nije susretao cara i velikawe u dvorcu, imajuçi velike brige i rasejanost? Pa ipak, on je uvek imao uz sebe nerazluynu umnu molitvu, kao wto saopwtava Simeon Prevodilac u qegovom ùivotopisu. I premda je ùiveo u svetu i svetskim okolnostima, triblaùeni je zaista ùiveo an$elskim i nadsvetskim ùivotom, udostojivwi se da od Nagradodavca Boga dobije blaùenu i boùanstvenu konyinu. A bewe veliko mnowtvo i drugih sliynih, koji su ùiveli u svetu i svecelo se predavali umnoj i spasonosnoj molitvi, kao wto uveravaju istorijski zapisi o qima. Stoga vas ja, braço moja Hriwçani, zajedno sa svetim Zlatoustom molim da, radi spaseqa vawih duwa, ne budete nemarni za delo molitve. Podraùavajte one koje sam pomenuo i po sili idite za qima. Spoyetka vam reyeno moùe izgledati veoma tewko. Ipak, budite uvereni u ime Svedrùitexa Boga, da çe vam samo ime Gospoda nawega Isusa Hrista, koje neprestano prizivate, pomoçi da savladate sve tewkoçe, te da se tokom vremena naviknete da na samom delu okusite koliko je slatko ime Gospodqe. I vi çete na opitu poznati da pomenuto delo ne samo nije nemoguçe i tewko, nego zapravo moguçe i lako. Znajuçi boxe od nas veliko dobro koje donosi pomenuta molitva, sveti Pavle nam je zapovedao da se molimo bez prestanka. On nas ne bi obavezivao na qu da je delo krajqe tewko i nemoguçe, znajuçi unapred da bismo se mi, nemajuçi moguçnosti da ga ispunimo, neizbeùno pokazali kao neposluwni i kao prestupnici qegove zapovesti, usled yega bismo postali dostojni i osude i kazne. Rekavwi da se molimo bez prestanka, on nameravawe da kaùe da se molimo sa umom, wto je moguçe svagda da yinimo. Jer, i kada sedimo za rukoDOBROTOXUBXE Ì
402 HILANDARSKI PREVODI dexem, i kada hodimo, i kada primamo hranu, i kada pijemo, mi uvek umom moùemo da se molimo i da tvorimo umnu molitvu, tj. istinsku molitvu, koja je ugodna Bogu. Telom çemo raditi, a duwom se moliti. Neka naw spoxawqi yovek ispuqava svoje telesne poslove, a unutrawqi neka sav bude posveçen na sluùeqe Bogu, nikada ne odustajuçi od duhovnog dela umne molitve, kao wto nam i zapoveda Bogoyovek Isus, govoreçi u Svetom Jevan$exu: A ti kada se moliw, u$i u klet svoju, i zatvorivwi vrata svoja, pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti (Mt.6,6). Klet duwe je telo, a dveri duwe su pet yula telesnih. Duwa ulazi u svoju klet kada um ne bludi levo desno po svetskim poslovima i stvarima, veç se nalazi unutar srca. Nawa yula se zatvaraju i ostaju zatvorena ukoliko im ne dozvoxavamo da se prilepxuju za spoxawqe yulne stvari, usled yega naw um ostaje slobodan od svakog svetskog pristrawça, te se skrivenom umnom molitvom sjediquje sa Bogom Ocem svojim. I Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiçe tebi javno (Mt.6,6), dodaje Gospod. Bog, koji vidi sve sakriveno, vidi i umnu molitvu i nagra$uje je javnim velikim darovima. Jer, reyena molitva je istinska i savrwena molitva, koja ispuqava duwu boùanstvenom blagodaçu i duhovnim darovima, sliyno miru koje yini da je sasud mirisniji, ukoliko se boxe zatvori. Ukoliko se, dakle, jaye zakxuya u srcu, molitva postaje izobilnija boùanstvenom blagodaçu. Blaùeni su oni koji se navikavaju na reyeno nebesko delaqe, buduçi da qime pobe$uju veliko iskuweqe zlih demona, kao wto je David pobedio gordog Golijata. Qime se gase nepriliyne ùexe tela, sliyno trojici mladiça koji su ugasili plamen peçi. Delaqem umne molitve ukroçuju se strasti, sliyno Danilu koji je ukrotio divxe zveri. Qime se nizvodi rosa Duha Svetoga u srce, kao wto je Ilija nizveo kiwu na goru Karmil. Umna molitva uzvodi do samog prestola Boùijeg i yuva se u zlatnim yawama, kao kadionica miriwuçi pred Gospodom, kao wto je Jovan Bogoslov video u otkrivequ: Dvadeset i yetiri starewine padowe pred Jagqetom; svaki je imao gusle, i zlatne yawe pune tamjana, a to su molitve svetih (Otk.5,8). Umna molitva je svetlost koja prosveçuje duwu yovekovu, dok qegovo srce raspaxuje ogqem xubavi prema Bogu. Ona je sveza koja Boga sjediquje sa yovekom, i yoveka sa Bogom. Uopwte, blagodat umne molitve se ni sa yim ne moùe uporediti. Ona yoveka postavxa u poloùaj svagdawqe besede sa Bogom. Ona je zaista divno i prekrasno delo. Yovek telesno opwti sa xudima, a umno besedi sa Bogom. An$eli nemaju yulni glas, ali umom Bogu prinose neprestano slavoslovxe. U reyenome se sastoji svo qihovo delo, kome se posveçuje yitav qihov ùivot. Stoga, kada ulaziw u svoju klet i zatvaraw vrata, tj. kada se tvoj um viwe ne kreçe levo desno,
403 nego ulazi unutar svog srca, dok su yula zatvorena i ogra$ena od stvari ovoga sveta, te moleçi se na sliyan nayin, i ti brate postajew sliyan svetim an$elima. I videvwi tvoju tajnu molitvu, koju mu prinosiw u skrivenosti svoga srca, Otac tvoj çe ti vratiti javno velikim duhovnim darovima. Wtaviwe, wta bi viwe i boxe ùeleo od [okolnosti], kao wto sam rekao, da se misleno svagda nalaziw pred licem Boga i da neprestano besediw sa Qim, bez koga ni jedan yovek ne moùe biti blaùen ni ovde, ni u drugom ùivotu. Najzad, brate moj, ma ko bio, uzevwi u ruke nawu kqigu i proyitavwi je, poùeleçew da na delu ispitaw korist za duwu koju pruùa molitva. Poyevwi da tvoriw molitvu sa jednim prizivom: —Gospode pomiluj”, ja te molim da ne zaboraviw da Bogu uznesew prozbu za grewnu duwu onoga ko se potrudio na sastavxaqu kqige i onoga ko se potrowio na qeno tiskaqe i izdaqe. Jer, oni imaju veliku potrebu za tvojom molitvom kako bi obreli milost Boùiju za svoju duwu, kao i ti za svoju. Neka bude. Neka bude. DOBROTOXUBXE Ì
404
HILANDARSKI PREVODI
MONAH TEOFAN Kratko svedoyanstvo o qemu Nema nikakvih podataka o tvorcu Lestvice boùanstvenih blagodati, o ubogom monahu Teofanu, tj. kada je i gde ùiveo. Sastavxayi zbornika Dobrotoxubxa su u rukopisnim spisima videli Lestvicu i prepisali je, uprkos nedostatka znaqa o liynosti qenog duhovno-umetniykog tvorca. Qima je bila dovoxna sama mudrost i pravoslavni opit kojom zrayi mali zapis, prepun svetosti. Reyenica: —Negde neko od bogonosnih otaca kaùe: »Onaj ko ne hita da ovde ùivot svoj izgradi, neka duwu svoju ne vara ispraznim nadama«”, pripada svetom Simeonu Novom Bogoslovu. Stoga se moùda vreme Teofana moùe postaviti u granice jedanaestog veka. Poseban znayaj ima redosled duhovnog uspiqaqa, kroz prelazne stadijume, kojima se, izgleda, sam uspiqao. Uzlazno peqaqe on potkrepxuje, pozivajuçi se na merodavnost bogonosnih otaca. Zaista, Lestvica poseduje odjek uyeqa trezvoumnih otaca, yije se ostvareqe ne zbiva reyima, veç opitom. Uspiquçi se svojom lestvicom, Teofan je stekao opit i prepodobnost, premda sebe smatra —tvrdovratim”. On je lestvicu skicirao radi liynog preispitivaqa, strahujuçi da mu se ne desi isto wto i Uzi (2.Car.6,6-8). Vaùno je tako$e napomenuti da Lestvica predstavxa saùetak —svih kqiga”, vascelog trezvoumnog i tihovatexskog predaqa. Ona podseça na reyi svetih da çe onaj ko se u trenutku svoje smrti nije nawao na jednoj od deset stepenica osetiti veliki strah i neizmernu bojazan. Lestvica svetog Teofana, koja je oyigledno pod uticajem Lestvice sinajskog svetog Jovana, uprkos svojoj saùetosti, uzvodi sa zemxe na nebo i proverava vrlinu i monaha i svetovqaka, pomaùuçi svima da se probude od prevarnih i lakovernih privida i bolesnih meseyareqa.
DOBROTOXUBXE Ì
405
LESTVICA BO%ANSTVENIH BLAGODATI Ja, ubogi monah, zvani Teofan, izlaùem ti lestvicu boùanstvenih blagodati, koju su bogonosci nauyili iskustvom. Najyistija molitva je prva. Iz qe izvire toplina srca, a sledi joj preslavno i sveto dejstvo. Potom [slede] boùanstvene suze srca, te mir od svakovrsnih pomisli. Od qega proistiye oyiwçeqe uma i umozreqe gorqih tajni. Potom [sledi] preslavno ozareqe na neiskaziv nayin i neizrecivo prosveçeqe srca. Najzad dolazi savrwenstvo bez kraja. Svaki qen stepenik jeste beskrajna wirina, premda se sadrùi samo u jednom stihu. Doqi stepenik u lestvici naglawava samo yistu molitvu, premda su qeni vidovi mnogi i neizbrojni. Ukoliko bismo ushteli da nayinimo popis, slovo bi se veoma oduùilo. Sliyno pomisli, mili, i o drugim stvarima, koje za uyitexa imaju opit, a ne slovo. Lestvica je neobiyna, uzdignuta do nebesa. Deset stepenika preslavno oùivotvoravaju duwe, deset stepenika propovedaju ùivot duwe. Negde neko od bogonosnih otaca kaùe: —Onaj ko ne hita da ovde ùivot svoj izgradi, neka duwu svoju ne vara ispraznim nadama da çe ga gore naçi”. Deset stepenika predstavxaju boùanstveno mudroxubxe. Deset stepenika jesu plod svih kqiga. Deset stepenika ukazuju na savrwenstvo. Deset stepenika uzvode na nebo. Deset stepenika yine da Boga poznaw. Lestvica po duùini izgleda veoma kratka. Me$utim, ukoliko je isprobaw u svom srcu, obrewçew bogatstvo koje u svet ne moùe da stane i boùanstveni izvor koji proistaye nepoznati ùivot. Lestvica je izvrstan uyitex, [koji pomaùe] da svako spozna sopstvenu meru. Gledajuçi boùanstvenu lestvicu deset blagodati i misleçi da na qoj yvrsto stojiw, reci nam na koji si stepenik dostigao, da bismo i mi nemarni zadobili neku korist. Xubxeni, ukoliko ùeliw o reyenome newto da saznaw, budi bezbriùan za svaku stvar, bilo besmislenu, bilo opravdanu. Bez bezbriùnosti niwta ne moùew nauyiti. A uyi se opitom, a ne reyju. Navewçu ti kao podseçaqe (reyi svetih i bogonosnih otaca, koje çe se moùda uyiniti tewkima tvome sluhu): —Onaj ko se ne na$e na jednoj od qenih stepenika i ko je stalno ne prouyava, na konyini ùivota, u yas svoje smrti biçe savladan strahom i velikim uùasom zbog beskrajne ustrawenosti da ne izgubi spaseqe”. Moji stihovi poyewe da strawe, ali çe duwa imati koristi. Biçe da se najtvrdokorniji, od koji sam prvi ja, blagim reyima ne dovode u pokaja-
406 HILANDARSKI PREVODI qe i dobroxepije. [Korisnije ] su strawne reyi, koje izazivaju strahopowtovaqe. Neka yuje onaj ko ima uwi da yuje. Poyuj i ti, koji si napisao i pazi: kako si se usudio da iskaùew sliyne reyi, kada sam uopwte niwta od reyenoga nemaw. Kako nisi iskusio strah kome pouyavaw? Nisi li yuo wta se u davnini desilo Uzi, kada je hteo da pridrùi boùanstveni kovyeg? Nemoj misliti da govorim da bih pouyavao. Ja samog sebe izobliyavam, gledajuçi na divne nagrade podviùnika i sopstvenu besplodnost u svemu.
407
DOBROTOXUBXE Ì
HILANDARSKA IZDAQA 1. 2. 3. 4.
Sveti Teofan Zatvornik: MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI POUKE AVE DOROTEJA Sveti Petar Damaskin: PODSETNIK PUSTIQSKOG TREZVOUMXA Jeromonah Antonije Svetogorac: ATONSKI PODVI%NICI DEVET NAESTOG VE KA 5. Sveti Jovan Lestviynik: LESTVICA 6. Pavle Evdokimov: —LUDA” XUBAV BO%IJA 7. I. Wmexov, Boris Zajcev: STARI VALAAM 8. PRAVOSLAVXE KAO PRAVO%IVXE 9. Sveti Grigorije Niski, Sveti Jovan Zlatoust, Sveti Grigorije Bo goslov, Sveti Atanasije Veliki: KRASOTA DEVSTVENOSTI 10. Ava Varsanufije i Jovan Prorok: DUHOVNO RUKOVO&EQE 11. Arhimandrit Sofronije: STARAC SILUAN 12. Protojerej Jovan Majendorf: HRISTOS U ISTOYNO-HRIWÇAN SKOJ MIS LI 13. Episkop Jerotej Vlahos: VEYE U PUSTIQI SVETE GORE 14. N. Levitski: SVETI SAROVSKI STARAC SERAFIM 15. Arhimandrit Sofronije: O MOLITVI 16. SILA SE BO%IJA U NEMOÇI POKAZUJE 17. Arhimandrit Justin Popoviç: PRAVOSLAVNA CRKVA I EKUME NIZAM 18. Protoprezviter M. Kardamakis: PRAVOSLAVNA DUHOVNOST 19. Pavle Evdokimov: HRISTOS U RUSKOJ MISLI 20. Arhimandrit Sofronije: VIDETI BOGA KAO WTO JESTE 21. DOBROTOXUBXE È tom 22. MATERIK 23. Episkop Kalistos Ver: PRAVOSLAVNI PUT 24. RAZGOVORI STRANIKA SA DUHOVNIM OCEM 25. OBITAVAQE BEZGRANIYNOG U SRCU 26. Protojerej Georgije Florovski: ISTOYNI OCI ÈÌ VEKA 27. Boris Zajcev, Pavle Rak: SVETOGORSKE STAZE 28. Protojerej Georgije Florovski: ISTOYNI OCI Ì - ÌÈÈÈ VEKA 29. DOBROTOXUBXE ÈÈ tom 30. Preobaùenoviç Nagren: SAZREVAQE DUWE 31. Sveti Vasilije Veliki: TRAGOM JEVAN&ELSKOG PODVIGA 32. Episkop ZHP Atanasije: BOG OTACA NAWIH 33. Leonid Uspenski: TEOLOGIJA IKONE 34. Ala Selavri: SVETI JOVAN KRONWTATSKI 35. UZVIWENOST SVEWTENOSLU%EQA 36. DOBROTOXUBXE ÈÈÈ tom 37. Sveti Vasilije Veliki: BESEDE 38. Sveti Jovan Kronwtatski: MOJ %IVOT U HRISTU, È deo 39. Stilijanos G. Papadopulos: STARAC JAKOV 40. Protojerej Aleksandar Wmeman: EVHARISTIJA 41. Otac Jovan %uravski: TAJNA CARSTVA BO%IJEG 42. Vladimir Loski: OGLED O MISTIYKOM BOGOSLOVXU ISTOY NE CRK VE 43. DOBROTOXUBXE ÈÌ tom 44. Protojerej Aleksandar Wmeman: ZA %IVOT SVETA 45. VRLINOSLOV È tom 46. BALKANSKI ZLATOUST 47. Jeromonah Isaak: %ITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA 48. Vladimir Loski: BOGOVI&EQE
Kqige u pripremi: Protojerej Aleksandar Wmeman: —VODOM I DUHOM” IZREKE OTACA Sveti Teofan Zatvornik: PUT KA SPASEQU Protojerej Aleksandar Wmeman: VELIKI POST Protojerej Jovan Majendorf: STUDIJA O SVETOM GRIGORIJU PALAMI
408
HILANDARSKI PREVODI
DOBROTOXUBXE Ì tom Izdavay MANASTIR HILANDAR Za izdavaya SAVET STARACA HILANDARSKOG BRATSTVA
Ova duwekorisna kqiga je wtampana bogougodnom dobrotom porodice M anojloviç iz Wvajc a r ske Wtampa TUPOGRAFEION MELISSA ASPROBALTA Thl. (23970) 23313. Fax 21754 Wtampano u 3000 primeraka
