2602 12

Година LI

•

Сремска Митровица

у овом броју:

Шта представници сремских општина очекују од 2011. године 

•

Среда 12. јануар 2011.

•

Број 2602

•

Цена 40 динара

До­чек

Стране 2-3.

Интервју: Милан Божић, председник СПК 

Страна 4.

Кућа сретних душа 

Страна 6.

Новогодишња ноћ у инђијским јавним службама 

У

но­во­го­ди­шњој но­ћи, на Град­ском тр­гу у Ста­рој Па­зо­ви, за гра­ђа­ не оп­шти­не и број­не го­ сте из на­ше зе­мље, Хр­ ват­ске, Сло­ве­ни­је и Бо­ сне и Хер­це­го­ви­не при­

Страна 18.

022 069

/ 636-999

Sremska Mitrovica, Kuzminska 9

BESPLATNA KUĆNA DOSTAVA

Божић на Гасиној петљи 

Страна 25.

ре­ђен је ве­ли­чан­ствен, му­зич­ки спек­такл. По­ зна­та рок гру­па “Цр­ве­на ја­бу­ка” за­ба­вља­ла је не­ ко­л и­к о хи­љ а­д а по­с е­т и­ ла­ц а, а на­к он по­н оћ­н ог ва­т ро­м е­т а, пред­с ед­н ик

оп­ш ти­н е Го­ран Јо­вић по­же­лео је пу­но сре­ће и успе­ха свим гра­ђа­ни­ма и на­ја­вио да­љи раз­вој оп­ шти­не ко­ја се на­ла­зи у ран­гу нај­у­спе­шни­јих оп­ шти­на у Ср­би­ји. Г.М.

2

Среда, 12. јануар 2011.

живот наш

ГО­РАН ВУ­КО­ВИЋ, ПРЕД­СЕД­НИК ОП­ШТИ­НЕ РУ­МА

Пла­но­ви ам­би­ци­оз ­ ни, али и ре­ал­ни За ин­ве­сти­ци­је у овој го­ди­ни из бу­џе­та ће би­ти из­дво­је­но 450 ми­ли­о­ на, од Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња оче­ку­је се 350 ми­ли­о­на ди­на­ра

Пише: Ми­ли­ја­на Бар­јак­та­ре­вић

Зим­ске ча­ро­ли­је С

ун­це је оти­шло на слу­жбе­ни пут и пу­сти­ло ињу да се до­ка­же, а оштрој зи­ми и хлад­но­ћи се ра­ду­ју ваљ­да са­мо пси мар­ке Ха­ски. Сне­га сла­бо има, ни за бе­бу Сне­шка, али за­то ле­да у из­о­би­љу, од ко­јег је обич­но ви­ше ште­те не­го ко­ри­сти. До­ђе чо­ве­ку да нос не про­мо­ли кроз про­зор да не мо­ра. Не зна се дал` је те­же они­ма ко­ји не­ма­ ју ауто или они­ма ко­ји има­ју ал` не­ма­ју га­ра­жу а при­том те­шко при­хва­та­ју про­ме­ну ки­шног го­ди­шњег до­ба у чвр­сто агре­гат­но. Не­при­ла­го­ђе­ни кли­мат­ској про­ме­ни, за­по­сле­ни вла­сник ауто­мо­би­ла ће на по­сао ре­дов­но ка­сни­ти ако на вре­ме ни­је из­ма­зао ке­де­ре гли­це­ри­ном, јер пер­фор­манс око ула­ска у за­ле­ђен ауто­мо­бил има од­ре­ђе­ну ду­жи­ну тра­ја­ња. Пр­во што нео­д­го­вор­ном вла­сни­ку во­зи­ла па­да на па­мет ка­да кре­не да ци­ма за­ле­ђе­ну бра­ву је -„До­не­ћу вру­ће во­ де“. ...Мо­же да успе ако му прет­ход­но ни­је оста­ла бра­ва у ру­ци. Сле­де­ћа по­пу­лар­на ме­то­да на­сил­ног ула­ска у соп­стве­ни ауто­мо­бил је за­гре­ва­ње кљу­ча упа­ља­чем (згод­но је кад је вла­сник пу­шач чи­сто да не би че­као упа­љач од рет­ких про­ла­зни­ка). Мо­же да успе а и не мо­ра. Фен би сва­ка­ко од­ра­дио по­сао да је про­ду­жни гај­тан бли­зу али те­шко да овим по­ступ­ ком не би на­пра­ви­ли оп­шту по­мет­њу по ку­ћи и око ку­ће очај­ник ће по­ку­ша­ти да им­про­ви­зу­је ду­ва­њем ху­уу-ху­уу у бра­ву (са­мо не пре­ви­ше бли­зу да се уста не за­ле­пе за ме­тал). Ако вра­та во­за­ча ипак по­ред све ма­ште не мо­гу да се отво­ре „про­вал­ник“ ће по­ку­ша­ ти да уђе кроз вра­та су­во­за­ча, нор­мал­но, с тим да се не ра­ди о пре­де­бе­лој осо­би, же­ни у сук­њи, осо­би с про­бле­ма­тич­ном кич­мом, што би све оте­жа­ло при­ла­ зак во­ла­ну. На кра­ју на­рав­но увек се мо­же ући кроз ге­пек (ако има­те пе­то­ро вра­та, па ни­је ло­ше убу­ду­ће и ту пре­тр­ча­ти гли­це­ри­ном), али ако је мо­гу­ће да ову опе­ра­ци­ју ни­ко не гле­да. Ушли сте у ауто­мо­бил. Кроз ле­дом иша­ра­но ста­кло се ни­шта не ви­ди (ко би се се­тио да и за то по­сто­ ји ре­ше­ње) Има­те то­ли­ко вре­ме­на тек да се на­пра­ве два кру­га на „шајб­ни“ кроз ко­ји се мо­же пре­ци­зним цен­три­ра­њем гла­ве ви­де­ти пут ис­пред. Са стра­не и не мо­ра. Ко ће сад љу­шти­ти и са стра­не. Ако је ипак ус­пе­ла ме­то­да на­сил­ног отва­ра­ња вра­ та, а не­ма­те вре­ме­на да че­ка­те да се ауто на ми­нус – о-хо хо још и за­гре­је, вра­та ко­ја сад не мо­гу да се за­тво­ре др­жа­ће­те нор­мал­но, ру­ком до од­ре­ди­шта. То се под­ра­зу­ме­ва. И кре­ће­те у екс­трем­ни спорт -во­ жња по ле­ду с отво­ре­ним вра­ти­ма. Дај бо­же да ниг­де не­ма­те кру­жну окрет­ни­цу а ако има­те, пре­се­ци­те је. Те­шко је во­зи­ти у круг с вра­ти­ма у ле­вој ру­ци. А кад ипак це­ли стиг­не­те, оста­ви­ће­те овлаш при­сло­ње­на вра­та јер не мо­гу ни да се за­тво­ре, или че­кај­те да се ауто до­бро угре­је. По­сао не­ће по­бе­ћи. Није`тица. Све исто по­но­ви­ти и по по­врат­ку по­со-ку­ћа. Пар­ки­ра­ње по не­пред­ви­ђе­ним ме­сти­ма, шлај­фо­ва­ње и: „Ком­ши­ ја, мо­же ма­ло да гур­неш?“(ко­ји на­рав­но уоп­ште не мо­ра да бу­де ком­ши­ја али при­сно зву­чи) пот­пу­но је нор­ма­лан део сце­на­ри­ја од стра­не вла­сни­ка осред­ њих во­зи­ла и за­кр­жља­ле од­го­вор­но­сти. Да ли ће­те уста­ја­ти сат вре­ме­на ра­ни­је, на вре­ ме упо­тре­би­ти пре­па­ра­те про­тив за­ле­ђи­ва­ња, или не па­ли­ти ауто до про­ле­ћа ...ствар је опре­де­ље­ња. И он­да ка­жу ужи­ва­ју на ле­ду или у оби­ла­ску шта­ ти­ја­знам ча­ро­ли­ја од ле­да. По­сле ова­квих аван­ту­ра до­ла­зе у об­зир евен­ту­ал­но коц­ки­це од ле­да у – ча­ши оми­ље­ног пи­ћа.

П

ро­те­клу, 2010. го­ди­ну, пред­ сед­ник Оп­шти­не Ру­ма Го­ран Ву­ко­вић је ока­рак­те­ри­сао као јед­ну од нај­те­жих од по­чет­ке кри­ зе у све­ту и зе­мљи. Ка­да је о рум­ ској оп­шти­ни реч, би­ло је од­ре­ђе­ них ре­зул­та­та, али не­ма ме­ста за­ до­вољ­ству јер су се у ме­ђу­вре­ме­ну на­го­ми­ла­ли со­ци­јал­ни про­бле­ми. Ка­ко кри­за увек, и сву­где, нај­ви­ ше по­га­ђа нај­си­ро­ма­шни­је сло­је­ ве, гро ак­тив­но­сти од­но­сио се на ''га­ше­ње по­жа­ра'', али, због ши­ри­ не про­бле­ма, у то­ме се ни­је у пот­ пу­но­сти ус­пе­ло. Узи­ма­ју­ћи у об­зир на­ја­ве о по­бољ­ша­њу еко­ном­скопри­вред­ног ам­би­јен­та, у 2011. го­ ди­ну ула­зи се са не­што ви­ше оп­ ти­ми­зма. -На­ши пла­но­ви су ам­би­ци­о­зни, али и ре­ал­ни. У 2011. из бу­џе­та рум­ске оп­шти­не за ин­ве­сти­ци­је ће се из­дво­ји­ти 450 ми­ли­о­на, од Фон­ да за ка­пи­тал­на ула­га­ња АП Вој­ во­ди­не оче­ку­је­мо 350 ми­ли­о­на ди­ на­ра, на­дам се да ће­мо овим сред­ стви­ма ус­пе­ти да за­вр­ши­мо за­по­ че­те и ре­а­ли­зу­је­мо све пла­ни­ра­не по­сло­ве-ка­же Го­ран Ву­ко­вић. Је­дан од нај­ве­ћих по­сло­ва је из­град­ња ин­ду­стриј­ских по­го­на на ''Рум­ској пе­тљи'', нај­пре се мо­ра­ју за­вр­ши­ти за­по­че­ти ра­до­ви на ин­

Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ник Оп­шти­не Ру­ма фра­струк­ту­ри. Пу­те­ва ни­ка­да ни­је до­ста, а и ква­ли­тет по­сто­је­ћих је ди­ску­та­би­лан у свим сре­ди­на­ма, ка­да је о Ру­ми реч на ре­ду је до­ вр­ше­так де­о­ни­це Бу­ђа­нов­ци - Пе­ ћин­ци што ће, по­ред ефи­ка­сни­јих са­о­бра­ћај­них ве­за, до­при­не­ти лак­ шој раз­ме­ни по­љо­при­вред­них про­ из­во­да у овом де­лу Сре­ма. Мно­ги, на­ро­чи­то мла­ђа по­пу­ла­ ци­ја, као про­је­кат број је­дан ви­де ба­зен у из­ле­ти­шту Бо­ро­ко­вац. Ова ин­ве­сти­ци­ја ''те­шка'' је 150 ми­ли­о­ на ди­на­ра, сред­ства су обез­бе­ђе­на из бу­џе­та, Ру­мља­ни ће, пре­ма обе­ ћа­њи­ма чел­ни­ка рум­ске оп­шти­не, свој ку­так за ку­па­ње и за­ба­ву има­ ти до по­чет­ка лет­ње се­зо­не.

До­бро су по­од­ма­кли ра­до­ви на град­њи но­вог за­ба­ви­шта: у овај обје­кат би­ће уло­же­но 130 ми­ли­ о­на ди­на­ра, ме­ста ће би­ти за око 200 рум­ских ма­ли­ша­на, али и по­ сла за 30-ак тре­нут­но не­за­по­сле­ них. Овим објек­том, на ду­жи рок ће се ре­ши­ти про­блем де­це ко­ја су до са­да оста­ја­ла ис­под цр­те ка­да је реч о упи­су у вр­тић. Ни­је за­по­ста­вље­но ни здрав­ ство, по­ред рум­ског До­ма здра­вља, мно­ге се­о­ске аму­лан­те су до­би­ле но­ви ''гланц'', и опре­му, ова вр­ста по­сла пред­сто­ји у ме­сти­ма као што су Хрт­ков­ци и Сте­ја­нов­ци. Уре­ђе­ње из­ле­ти­шта Бор­ко­вац је пер­ма­нент­ни за­да­так, оно из да­на у дан до­би­ја од­ли­ке ле­по уре­ђе­ног ту­ри­стич­ко-спорт­ског и ре­кре­а­ тив­ног цен­тра. С тим у ве­зи је и фор­ми­ра­ње ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ ци­је. Ру­ма је не та­ко дав­но има­ла ту­ри­стич­ку аген­ци­ју ко­ја ни­је за­ до­во­ља­ва­ла по­тре­бе оп­шти­не - од но­ве ор­га­ни­за­ци­је се оче­ку­је ства­ ра­ње ам­би­јен­та за раз­вој ту­ри­зма, све раз­ви­је­ни­је при­вред­не гра­не у окру­же­њу, тим пре што усло­ви за то по­сто­је, у исто­риј­ском, ге­о­граф­ ском и сва­ком дру­гом сми­слу. 

К. Ку­зма­но­вић

ВЛА­ДИ­МИР ПЕ­ТРО­ВИЋ, ПРЕД­СЕД­НИК ОП­ШТИ­НЕ ИРИГ

Од ''Вин­ског Сре­ма'' до за­о­би­ла­зни­це Во­ћар­ство, ви­но­гра­дар­ство и ту­ри­зам - нај­ве­ће шан­се ири­шке оп­шти­не за ула­зак у дру­штво раз­ви­је­них

М

а­да но­ви про­јек­ти, иде­је и но­ва кре­та­ња су­сти­жу јед­ни дру­ге, Ириг још увек има ста­тус не­раз­ви­је­не оп­шти­не - узро­ке за то тре­ба тра­жи­ти у кри­зи ко­ја је за­ хва­ти­ла све, па и Ириг, али и у ду­ го­го­ди­шњем та­во­ре­њу ове срем­ске ва­ро­ши­це, без ве­ће же­ље да се про­ бу­ди из ду­бо­ког сна. У по­след­њих го­ди­нак да­на на кор­ми­лу Оп­шти­не Ириг је но­ва, мла­да, еки­па, сто­га ни­је не­ре­ал­но оче­ки­ва­ти да ће но­ви ен­ту­зи­ја­зам, енер­ги­ја и струч­ност, до­не­ти же­ље­не ре­зул­та­те. Од­ре­ђе­ них по­ма­ка већ има, ту су на­гра­де са сај­мо­ва, али и ни­воа Вој­во­ди­не, јед­на од њих је ''Би­знис парт­нер 2010.'', ту су но­ве ве­зе са све­том, у пр­вом ре­ду ми­сли се на кон­так­те са Нор­ве­шком ко­ји у овој го­ди­ни тре­ба да уро­де пло­дом. По­ред при­вред­но-еко­ном­ских, нај­ве­ћи про­блем Ири­га је ду­ги низ го­ди­на упра­во са­о­бра­ћај. Ми­сли се на ка­ми­о­не и шле­пе­ре ко­ји из да­ на у дан, про­ла­зе­ћи кроз Ириг це­ лом ду­жи­ном, уни­шта­ва­ју пу­те­ве, још ве­ћи про­блем је без­бед­ност гра­ђа­на - ни­је рет­кост да не­ки од ''те­рет­ња­ка'' за­вр­ши у спа­ва­ћој со­ би по­не­ких ири­шких до­ма­ћи­на. Са

Вла­ди­мир Пе­тро­вић, пред­сед­ник oпшти­не Ириг аспек­та са­мог Ири­га, то је кру­пан за­ло­гај, про­блем је не­ре­шив у фи­ нан­сиј­ском сми­слу. Ири­жа­ни сто­га, као озе­бао сун­це, че­ка­ју ре­ше­ње пу­та Но­ви Сад - Ша­бац, и ко­па­ње ту­не­ла кроз Фру­шку го­ру. На­да­ју се да ће се оства­ри­ти она ста­ра из­ ре­ка - ''Ко че­ка, тај и до­че­ка''. -Из ме­се­ца у ме­сец ожи­вља­ва про­је­кат ''Вин­ски Срем'', у на­шим пла­но­ви­ма је да до 2012. го­ди­не има­мо 700 но­вих план­та­жа во­ћа и ви­но­гра­да. У про­те­клој го­ди­ни за­са­ђе­но је око 200 хек­та­ра воћ­ ња­ка, углав­ном ја­бу­ка, и 50 хек­ та­ра но­вих ви­но­гра­да. Оче­ку­је­мо

Оснивач и из­да­вач НИПД "Срем­ске но­ви­не" д.о.о. Срем­ска Ми­тро­ви­ца, Трг вој­во­ђан­ских бри­га­да 14/II, ДИ­РЕК­ТОР Дра­ган Ђорђевић, ГЛАВ­НИ И ОД­ГО­ВОР­НИ УРЕД­НИ­К Јо­ван­ка Зур­ко­вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ­ДАК­ЦИ­ЈА: Све­тла­на Ђа­ко­вић, Ка­ти­ца Ку­зма­но­вић, Зо­ри­ца Га­ра­ша­нин-Сте­фа­но­вић, Ду­шан По­зна­но­вић, Са­ња Ми­хај­ло­вић, Ми­лан Ми­ле­у­снић (фо­то­ре­пор­тер), Гордана Мајсторовић, Живан Неговановић ТЕХ­НИЧ­КИ УРЕД­НИК Марко Зрилић, Те­ле­фо­ни: 610-144 (цен­тра­ла и телефакс), 610-496 (маркетинг) e-mail: [email protected],Те­ку­ћи ра­чун: 335-14254-73 Металс банка Штам­па "Борба а.д.", Београд. ПРЕТ­ПЛА­ТА: за шест ме­се­ци 1.100,00 ди­на­ра, за го­ди­ну да­на 2.200,00 ди­на­ра, за ино­стран­ство тро­стру­ко.

да ће до 2015. го­ди­не под но­вим воћ­ња­ци­ма и ви­но­гра­ди­ма би­ти 1.500 хек­та­ра. Ту ра­чу­на­мо и на ме­ ле за­са­де на­ших зе­мљо­рад­ни­ка, уз по­др­шку оп­шти­не и Ми­ни­стар­ства за по­љо­при­вре­ду Ср­би­је. План нам је да они­ма ко­ји по­ди­жу за­са­де обез­ бе­ди­мо 200 хи­ља­да ди­на­ра као бес­ по­врат­на сред­ства за на­бав­ку сад­ног ма­те­ри­ја­ла. Не­ки ре­зул­та­ти на пла­ну во­ћар­ства су већ ви­дљи­ви: ''Руд­нап аграр'' је по­са­дио 130 хек­та­ра ја­бу­ка, пла­ни­ра­ју да за­са­де још 370 хек­та­ра. ''Атос Ви­нум'' у Ма­лој Ре­ме­ти већ по­ се­ду­је 37 хек­та­ра воћ­ња­ка и вла­сти­ ту хлад­ња­чу. Но­ва план­та­жа од 20 хек­та­ра ни­кла је и у Ја­ску. На­да­ле­ко су по­зна­те на­ше ви­на­ри­је, ''Мач­ков по­друм'' и ''Ко­ва­че­вић'', у при­пре­ ми је да­ва­ње у за­куп ''Ири­шког по­ дру­ма''-ка­же Вла­ди­мир Пе­тро­вић, пред­сед­ник Оп­шти­не Ириг. За раз­вој Ири­га зна­ча­јан је хо­ ланд­ски ''Гров ра­сад'' са ста­кле­ни­ком на 13.500 ква­драт­них ме­та­ра, план је да под ста­кле­ни­ком бу­де 60 хиљ­ да ква­дра­та. За­хва­љу­ју­ћи фир­ми ''План­тен'', са­ла­та и за­чин­ско би­ље из Ири­га ићи ће на тр­жи­шта Аустри­ је, Не­мач­ке и Швај­цар­ске.  К. Ку­зма­но­вић

CIP - Ka­ta­logi­za­ci­ja u pu­bli­ka­ci­ji Bi­bli­ot­eka Ma­ti­ce srp­ske, No­vi Sad 32+659.3(497.113) SREM­SKE no­vi­ne / glav­ni i od­go­vo­ri ured­nik Jo­van­ka Zur­ko­vi}. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem­ska Mi­tro­vi­ca : Srem­ske no­vi­ne, 1961-. - Ilu­str. ; 45 cm Ne­deq­no. ISSN 0561-7294 CO­BISS.SR-ID 35321351

3

Среда, 12. јануар 2011.

О ГО­ДИ­НИ ИЗА НАС И ОЧЕ­КИ­ВА­ЊИ­МА У НА­СТУ­ПА­ЈУ­ЋОЈ ГО­ВО­РЕ ЧЕЛ­НИ ЉУ­ДИ СРЕМ­СКИХ ОП­ШТИ­НА ГО­РАН ЈЕ­ШИЋ, ПРЕД­СЕД­НИК ОП­ШТИ­НЕ ИН­ЂИ­ЈА

Оче­ку­јем еко­ном­ски мно­го бо­љу го­ди­ну П

о­ли­ти­ка оп­шти­не Ин­ђи­ја го­ди­на­ма уна­зад је би­ла да се зна­чај­на сред­ства ула­жу у ин­фра­струк­ту­ру и опре­ма­ње ин­ду­стриј­ских зо­на, јер ка­ко ка­жу чел­ни­ци ло­кал­не упра­ве, то је је­дан од основ­них усло­ ва да би ин­ве­сти­то­ри до­шли у ову сре­ди­ну. Та­ко је и би­ло до 2009. ка­да је до­шла кри­за и, ка­ко ка­же Го­ран Је­шић, пред­ сед­ник оп­шти­не Ин­ђи­ја, ни­ко се та­да ни­је по­ја­вио ни да пи­та за ин­ве­сти­ци­је. - Он­да је до­шла 2010. ко­ја је би­ла бо­ља од прет­ход­не, на­ ро­чи­то у по­след­њем квар­та­лу ка­да су ожи­ве­ле ин­ве­сти­ци­ је. Што се ти­че по­сла ко­јим се ба­ви ло­кал­на упра­ва, де­фи­ни­ тив­но смо иза­шли из кри­зе. Ме­ ђу­тим, ми не мо­же­мо ди­рект­ но да ути­че­мо на по­бољ­ша­ње стан­дар­да на­ших гра­ђа­на јер то нај­ви­ше за­ви­си од по­ну­де и тра­жње на тр­жи­шту ра­да. Оно што ми мо­же­мо и на­ме­ра­ва­мо да ура­ди­мо је ства­ра­ње усло­ ва за отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста. Не­ке про­јек­те смо за­ вр­ши­ли кра­јем про­шле го­ди­не, у овом тре­нут­ку има­мо са­свим из­ве­сне ин­ве­сти­ци­је ко­је ће, ка­да бу­ду за­вр­ше­не, за­по­сли­

стри­ји не­мач­ке ком­па­ни­је ИГБ Ауто­мо­ти­ве ко­ја тре­нут­но ра­ди у за­ку­пље­ном про­сто­ру. Са­да за­по­шља­ва­ју 350 рад­ни­ка ка­да се на про­ле­ће пре­се­ле у свој про­стор има­ће ду­пло ви­ше за­ по­сле­них. Ове го­ди­не по­чи­ње да се гра­ди Тех­но­ло­шки парк а на је­сен 2011. пла­ни­ра­но је отва­ра­ње Аутлет цен­тра. То ни­је све. У то­ку су при­пре­ме за из­град­њу фа­бри­ке дан­ске ком­ па­ни­је ''Грунд­фос'' ка­ја се ба­ви про­из­вод­њом пум­пи и ком­пре­ со­ра. Док не бу­де из­гра­ђе­на ха­ла у Ин­ђи­ји што се пла­ни­ра до 2012. го­ди­не, про­из­вод­ња ће би­ти ор­га­ни­зо­ва­на у из­најм­ ље­ном про­сто­ру у Па­зо­ви.

Го­ран Је­шић: Из­ве­сно 1.200 рад­них ме­ста ти зна­ча­јан број гра­ђа­на, ка­же гра­до­на­чел­ник Ин­ђи­је. О ко­јим се ин­ве­сти­ци­ја­ма кон­крет­но ра­ди? - Пр­ва ко­ја ће би­ти за­вр­ ше­на је фа­бри­ка гре­ја­ча на­ ме­ње­них ауто­мо­бил­ској ин­ду­

Не­ке ин­ве­сти­ци­је ће би­ ти за­вр­ше­не, не­ке за­по­че­те. Ко­ли­ко оче­ку­је­те да у Ин­ђи­ ји то­ком 2011. бу­де отво­ре­ но но­вих рад­них ме­ста? - Са­свим је из­ве­сно да ће би­ти отво­ре­но 1.200 но­вих рад­них ме­ста. Не знам шта тре­ ба да се де­си да се та­кве ства­ ри не до­го­де. На нај­бо­љем смо пу­ту да у 2011. го­ди­ни има­мо сто­пу не­за­по­сле­но­сти на ни­воу Европ­ске уни­је. Али то ге­не­ри­

ше је­дан но­ви и нај­ве­ћи про­ блем за оп­шти­ну Ин­ђи­ја што ми ви­ше не мо­же­мо да при­ву­че­мо озбиљ­не ин­ве­сти­то­ре јер не­ма­ мо до­вољ­но ква­ли­фи­ко­ва­не и ви­со­ко­о­бра­зо­ва­не рад­не сна­ге. Ква­ли­фи­ка­ци­о­на струк­ту­ра не­ за­по­сле­них не од­го­ва­ра по­тре­ ба­ма тр­жи­шта и то је ве­ли­ки про­блем, ка­же Го­ран Је­шић. Ка­ко ло­кал­на упра­ва на­ ме­ра­ва ово да ре­ши? - Ми смо кре­ну­ли у ре­ша­ва­ ње овог про­бле­ма на ви­ше на­ чи­на. Да­је­мо ве­ли­ки број сти­

пен­ди­ја али и на дру­ги на­чин сти­му­ли­ше­мо мла­де љу­де да уче и за­вр­ша­ва­ју фа­кул­те­те, на­ро­чи­ти тех­нич­ке ко­ји у овом тре­нут­ку тре­ба­ју при­вре­ди. Да би мла­де за­др­же­ли ов­де мо­ра­ мо по­ра­ди­ти и на ста­но­град­ њи, по­бољ­ша­њу пре­во­за. За­ цр­та­ли смо да до по­чет­ка но­ве школ­ске го­ди­не у са­рад­њи са Тех­нич­ким фа­кул­те­том из Но­ вог Са­да отво­ри­мо фа­кул­тет у Ин­ђи­ји за два ин­фор­ма­ти­чар­ ска сме­ра, ка­же Го­ран Је­шић о пла­но­ви­ма оп­шти­не Ин­ђи­ја у 2011. го­ди­ни.  З.Г.Сте­фа­но­вић

Ин­фра­струк­ту­ра - У ци­љу по­сти­за­ња ве­ће без­бед­но­сти са­о­бра­ћа­ја у 2011. го­ди­ни на­ста­вља­мо са из­град­њом оби­ла­зни­це око Ин­ђи­је, ра­ ди­ће се ре­кон­струк­ци­ја рас­кр­сни­це Оби­ли­ћев ве­нац, тре­ћи део Вој­во­де Сте­пе, Школ­ска и Же­ле­знич­ка ули­ца. Пла­ни­ра­на је из­град­ња во­до­во­да у Чор­та­нов­ци­ма и ка­на­ли­за­ци­је у Бе­ шки и за­вр­ше­так ин­фра­струк­тур­ног опре­ма­ња се­ве­ро­и­сточ­не рад­не зо­не. Би­ће за­вр­шен но­во­из ­ гра­ђе­ни део згра­де оп­шти­ не. Ре­ћи ћу и то да пла­ни­ра­мо да у овој го­ди­ни за­вр­ши­мо спорт­ску ха­лу ко­ја ће би­ти дом за свих 60 спорт­ских клу­бо­ва на­ше оп­шти­не ко­ји оку­пља­ју пре­ко 2.500 мла­дих љу­ди, ре­ као је Је­шић.

БРА­НИ­СЛАВ НЕ­ДИ­МО­ВИЋ, ГРА­ДО­НА­ЧЕЛ­НИК СРЕМ­СКЕ МИ­ТРО­ВИ­ЦЕ

Вре­ме ни­смо уза­луд тро­ши­ли У

ла­га­ње у ин­фра­струк­ту­ру уоп­ште, до­ка­за­но је, је­дан је од ва­жних пред­ус ­ ло­ва за раз­ вој не­ке сре­ди­не, до­ла­зак но­ вих ин­ве­сти­то­ра, а са­мим тим и отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста. Ово­га су све­сни у чел­ни љу­ди Срем­ске Ми­тро­ви­це због че­га го­ди­на­ма уна­зад огром­на сред­ ства усме­ра­ва­ју на ре­кон­струк­ тук­ци­ју пут­не ин­фра­струк­ту­ре, обез­бе­ђе­ње до­вољ­них ко­ли­ чи­на енер­ги­је, си­гур­но елек­ тро­снаб­де­ва­ње и ко­му­нал­но опре­ма­ње но­вих ин­ду­стриј­ских зо­на. Док мно­ги ово по­др­жа­ ва­ју има и оних ко­ји сма­тра­ју да град­ња и опре­ма­ње но­вих рад­них зо­на ни­је по­треб­на док не "ожи­ве" ста­ри по­го­ни и већ по­сто­је­ће рад­не зо­не. Гра­до­ на­чел­ник Срем­ске Ми­тро­ви­це Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић, под­ се­ћа да је ста­ра ин­ду­стриј­ска зо­на би­ла и још увек је­сте до­ брим де­лом ис­пре­пле­те­на не­ ре­ше­ним имо­вин­ско- прав­ним од­но­си­ма и да је то је­дан од раз­ло­га што се град опре­де­лио да гра­ди но­ве зо­не. -По­сто­је­ћа ин­ду­стриј­ска зо­ на је би­ла ком­плет­но ис­пре­ пле­те­на не­ре­ше­ним имо­вин­ско прав­ним од­но­си­ма. Има­ли смо два пу­та - је­дан да пра­ви­мо но­ве ин­ду­стриј­ске зо­не, отва­ ра­мо их на про­сто­ри­ма где их до­тад ни­је би­ло и дру­ги да че­

Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић ка­мо да се на­ве­де­ни про­бле­ми ре­ше. Це­ла кон­цеп­ци­ја је ус­ по­ста­вље­на још 2004. и 2005. го­ди­ни и ни­је се мо­гло че­ка­ти. Ми смо са­да на по­чет­ку 2011. го­ди­не а још увек ни­су ре­ше­ни сви имо­вин­ско прав­ни од­но­си у ста­рој ин­ду­стриј­ској зо­ни, још увек сви ни­су на­шли вла­сни­ка, још увек по­сто­је фир­ме ко­је су у сте­ча­ју, а сте­ча­ји су јед­на од по­сле­ди­ца ло­ше при­ва­ти­за­ ци­је. То је ор­го­ман те­рет ко­ји град ни­је мо­гао да но­си и мо­ ра­ло је да се кре­не у отва­ра­ње но­вих ин­ду­стриј­ских зо­на. Ја ћу ап­со­лут­но би­ти на ста­но­ви­ шту да грин­филд ин­ве­сти­ци­је не­ма­ју ал­те­ра­ти­ву и град мо­ра

да се раз­ви­ја - ка­те­го­ри­чан је гра­до­на­чел­ник Не­ди­мо­вић. Исти­на је да су се сте­кли усло­ви да за не­ке ком­плек­се, ко­ји су ра­ни­је би­ли сим­бо­ли Срем­ске Ми­тро­ви­це и ве­ли­ки ги­ган­ти, ло­кал­на са­мо­у­пра­ ва на раз­ли­чи­те на­чи­не бу­де укљу­че­на у ре­ша­ва­ње њи­хо­ вих про­бле­ма. Кад је "Ма­троз" у пи­та­њу, об­ја­шња­ва гра­до­на­ чел­ник, ло­кал­на са­мо­у­пра­ва план­ским ак­том, ра­дом Упра­ве за ур­ба­ни­зам и кон­вер­зи­јом зе­ мљи­шта ко­ја је у то­ку до­при­но­ си да то зе­мљи­ште што пре до­ ђе у функ­ци­ју ка­ко би на ње­му мо­гло да се гра­ди, а ин­ве­сти­тор да ре­а­ли­зу­је оно што је пла­ни­ рао. Јер, са­мо уред­ба ве­за­на за кон­вер­зи­ју пра­ва ко­ри­шће­ња у пра­во сво­ји­не зе­мљи­шта је го­ди­ну да­на ко­чи­ла пла­ни­ра­ не ак­тив­но­сти. Слич­но је и са "Ше­ће­ра­ном" ко­ја је про­да­та из сте­ча­ја. Пред­у­зе­ће је би­ло у про­бле­му, при­ва­ти­зо­ва­но је,

оти­шло у сте­чај, а про­блем је остао. На кра­ју фир­ма је до­би­ ла вла­сни­ка ко­ји ов­де пла­ни­ра да не­што гра­ди. Град је план­ ском ак­тив­но­шћу до­при­нео да се та­мо не­што мо­же гра­ди­ти и има обе­ћа­ња куп­ца да ће ове го­ди­не та­мо ожи­вља­ва­ти про­ из­вод­њу. Ка­ко се до­при­но­си ре­ша­ва­њу про­бле­ма са ста­рим ком­плек­си­ма по­ка­зу­је и при­ мер "Ми­тро­са". Пред­у­зе­ће је у сте­ча­ју са ком­плет­но не­ре­ше­ ним имо­вин­ском прав­ним од­ но­си­ма, спо­ро­ви­ма „Ми­тро­са“ у сте­ча­ју, „Та­ко­во агра­ра“ ... Све у све­му ту љу­ди не ра­де, ту су пра­зне ха­ле. - Ми смо ов­де због љу­ди, а не због ха­ла и слич­ног. Ме­ни је основ­ни ин­те­рес да и у по­го­не којe је узео зуб вре­ме­но до­ ве­де­мо ин­ве­сти­то­ре да радe. До­ста сам се ба­вио овим пи­та­ њи­ма, по­ја­ви­ли су се не­ки за­ ин­тер­со­ва­ни, оче­ку­јем по­ма­ке по­чет­ком го­ди­не у сми­слу да

Па­нон­ска вра­та Па­нон­ска вра­та су из­гра­ђе­на, у ја­ну­а­ру кре­ћу пр­ве ком­по­ зи­ци­је. Би­ло је про­бле­ма са фор­ми­ра­њем но­вог за­јед­нич­ког пред­у­зе­ћа за же­ле­знич­ки са­о­бра­ћај Хр­ват­ска- Ср­би­ја, по­сто­ је још не­ке не­ре­ше­не ства­ри око шпе­ди­те­ра и же­ле­зни­це, али пи­ста је за­вр­ше­на, тер­ми­нал, кра­но­ви су ту и оче­ку­је се да но­во пред­у­зе­ће поч­не уско­ро са ра­дом.

не­ко уђе у за­куп, док фа­бри­ка не иза­ђе из сте­ча­ја - ре­као је ми­тро­вач­ки гра­до­на­че­ник. Освр­ћу­ћи се на 2010. го­ди­ну и по­себ­но област за­по­шља­ва­ ње гра­до­на­чел­ник Не­ди­мо­вић сма­тра да је та го­ди­на зна­чај­на што је у њој отво­рен "Сир­ми­јум стил" и 200 но­вих рад­них ме­ ста, што је у "Eato­nu" вра­ћен број за­по­сле­них на 1.000 рад­ ни­ка, што су до­го­во­ре­не но­ве ин­ве­сти­ци­је ко­је се на­ста­вља­ју ове го­ди­не. - За­у­ста­ви­ли смо не­га­тив­ ни тренд, у 2011. го­ди­ни би­ ће знат­но ви­ше но­вих рад­них ме­ста. То го­во­рим због се­дам ин­ве­сти­ци­ја ко­је су у ра­зним фа­за­ма из­ра­де та­ко да ће ове го­ди­не би­ти отво­ре­но ба­рем 1.000 рад­них ме­ста. Ово го­во­ ри да вре­ме ни­смо тро­ши­ли без ве­зе - оце­нио је гра­до­на­чел­ник Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић, до­да­ју­ ћи да ни­је у це­ли­ни за­до­во­љан 2010. го­ди­ном због то­га што се ни­је зна­чај­ни­је сма­њио број љу­ди без по­сла, али је за­до­во­ љан ула­га­њи­ма у ин­фра­струк­ ту­ру јер је на том по­љу оства­ ре­но ви­ше не­го што је обе­ћа­но. Лич­но, Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић ће за­у­век за­пам­ти­ти 2010. го­ ди­ну, јер му се на ње­ном по­ чет­ку ро­дио син. 

С.Ђа­ко­вић

4

Среда, 12. јануар 2011.

ИН­ТЕР­ВЈУ: МИ­ЛАН БО­ЖИЋ, ПРЕД­СЕД­НИК СРЕМ­СКЕ ПРИ­ВРЕД­НЕ КО­МО­РЕ

Кри­за не­ће бр­зо про­ћи До­ма­ћи ре­сур­си и све оно што би мо­гло да ра­ди, не­ка­ко је ста­вље­но са стра­не и сви че­ка­ју не­ку по­моћ, не знам од ко­га - За раз­ли­ку од дру­гих сре­ди­на, Срем има шан­су јер има до­ста при­вред­них су­бје­ка­та ко­ји се ба­ве про­из­вод­њом у пра­вом сми­слу те ре­чи

К

ри­за не са­мо да ни­је про­ шла, већ ми­слим да ће се ње­ни ефек­ти осе­ћа­ти, не са­мо у 2011. већ и у 2012. го­ди­ни – ис­та­као је за „Срем­ске но­ви­не“ но­ви пред­сед­ник Срем­ске при­ вред­не ко­мо­ре Ми­лан Бо­жић. Пр­ви ин­тер­вју на­кон из­бо­ра за пред­сед­ни­ка ре­ги­о­нал­не ко­ мо­ре Ми­лан Бо­жић је дао на­шем ли­сту, уз оце­ну да ће за­вр­ше­так из­бо­ра у ко­мо­ри мно­го зна­чи­ти ка­ко би се Срем­ска при­вред­на ко­мо­ра (СПК) при­хва­ти­ла оба­ ве­за ко­је су пред њом. - Ми не же­ли­мо да се вра­ ћа­мо на оно што је би­ло, већ да под­ву­че­мо цр­ту јер је мно­ го опе­ра­тив­них и из­вр­шних ак­тив­но­сти ко­је тре­ба спро­ве­ сти ка­ко би ко­мо­ра ра­ди­ла оно што је ње­на основ­на на­ме­на и уло­га. Са но­вим ру­ко­вод­ством и по­сто­је­ћим ка­дром, СПК је спрем­на да кре­не на­пред. Не ка­жем да до са­да ко­мо­ра ни­је ра­ди­ла ка­ко тре­ба да ра­ди, али с об­зи­ром да по­сто­је мно­ге де­ ви­ја­ци­је у при­вре­ди и дру­штву, за­кон­ским и под­за­кон­ским ак­ ти­ма, да нас оче­ку­ју из­ве­сне траснфор­ма­ци­је, ко­мо­ра мо­ра би­ти укљу­че­на у сва зби­ва­ ња. Ми се, као тим, ни јед­ног тре­нут­ка ни­смо опу­сти­ли, ни­ ти де­ли­мо уве­ре­ње да је кри­за про­шла. На­про­тив, ми­сли­мо да је ко­мо­ра ду­бо­ко све­сна кри­зе за ко­ју чак ми­слим да ће у на­ ред­ној го­ди­ни би­ти и ве­ћа, ако не и да ће се не­га­тив­ни ефек­ти на­ста­ви­ти и у 2012. го­ди­ни – ка­же Бо­жић и до­да­је да СПК са свим сво­јим сег­мен­ти­ма, гру­па­ ци­ја­ма и удру­же­њи­ма, има ја­ сан план за на­ред­ну го­ди­ну да по­ве­ћа­њем ак­тив­но­сти за­и­ста бу­де пра­ви сер­вис при­вред­ним су­бјек­ти­ма у ци­љу пре­ва­зи­ла­ же­ња кри­зе и да­ва­ња до­при­но­ са да при­вред­ни су­бјек­ти лак­ ше пре­жи­ве и на­ста­ве да­ље. Шта у прак­си зна­чи ин­тен­ зив­ни­ја ак­тив­ност ко­мо­ре ? - Основ­не на­ше ак­тив­но­сти би­ће у са­рад­њи са ло­кал­ним са­мо­уп ­ ра­ва­ма јер се са њи­ма мо­ра­мо по­ве­за­ти да­ле­ко ви­ше и да­ле­ко бо­ље. Већ смо пред­ ви­де­ли да од­мах на­пра­ви­мо ди­ на­ми­ку са­ста­на­ка са чел­ни­ци­ма се­дам срем­ских оп­шти­на. У том

Ма­ли ко­рак, ве­ли­ка по­моћ

Ми­лан Бо­жић

- Ако за­и­ста по­сто­ји опре­де­ље­ње др­жа­ве да по­ мог­не по­сто­је­ћа пред­у­зе­ћа и раст при­вре­де, ма­лим по­ те­зи­ма мо­же ите­ка­ко мно­го да учи­ни. Ни­је­дан еко­но­ ми­ста ме не мо­же убе­ди­ти да за при­вре­ду не зна­чи мно­го ако би се по­рез на до­дат­ну вред­ност (ПДВ), пла­ћао по на­пла­ће­ној ре­а­ ли­за­ци­ји. Бу­ди­те убе­ђе­ни, то је ма­ли по­тез за над­ле­ же­не, а би­ла би ве­ли­ка по­ моћ по­су­ста­лој при­вре­ди – ис­ти­че Бо­жић.

ти код нас то­ли­ко ду­го док не оства­ре сво­је еко­ном­ске ци­ље­ ве, а он­да ће објек­те пре­се­ли­ ти на не­ку слич­ну де­сти­на­ци­ ју ко­ја не­ће пра­ви­ти про­бле­ме по пи­та­њи­ма за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не. Е, у том де­лу имам не­ ки лош ути­сак да се по­ја­вљу­ју ула­га­чи са по­тен­ци­јал­но пр­ља­ вим тех­но­ло­ги­ја­ма. На­ша за­кон­ска ре­гу­ла­ти­ва и пот­пи­си­ва­ње ЦЕФ­ТА спо­ра­зу­ ма пот­пу­но су отво­ри­ли на­ше тр­жи­ште по свим осно­ва­ма и код нас при­сти­же ро­ба са свих стра­на, па и ро­ба ве­о­ма ди­ску­ та­бил­ног ква­ли­те­та. Не­ве­ро­ ват­но је да у жит­ни­ци, а био сам при­су­тан у јед­ном стра­ном тр­го­вин­ском лан­цу, љу­ди у ре­ ду че­ка­ју да ку­пе не­ки „со­ци­ јал­ни“ хлеб. Ни­ка­ко не мо­гу да се по­ми­рим са тим, да ми до­ зво­ља­ва­мо се­би да у ре­ду че­ ка­мо не­ки на­вод­ни со­ци­јал­ни хлеб ко­ји је чак и уво­зног по­ ре­кла. Шта ко­мо­ра мо­же кон­ крет­но ура­ди­ти у та­квим окол­но­сти­ма ?

ци­љу, се­кре­та­ри на­ших од­бо­ ра и удру­же­ња ће агре­сив­ни­је кон­так­ти­ра­ти и са удру­же­њи­ ма при­вред­ни­ка и асо­ци­ја­ци­ ја­ма. Ве­ће ак­тив­но­сти зах­те­ва и тре­нут­на си­ту­а­ци­ја у ко­јој се по­ја­вљу­ју из­ве­сна удру­же­ња и асо­ци­ја­ци­је, аген­ци­је и слич­не ор­га­ни­за­ци­је ко­је се код прав­ них и при­вред­них су­бје­ка­та де­ ли­мич­но пре­зен­ту­ју и ак­тив­но­ сти­ма да им на­вод­но пру­же не­ ку по­моћ, а то је у ствар­но­сти по­сао при­вред­не ко­мо­ре. То­ком из­бо­ра у СПК, би­ло је ре­чи и о на­вод­ним по­де­ла­ ма у ко­мо­ри и то на „ис­ток“ и „за­пад“. Има ли по­де­ла ? - Ја лич­но не­мам ути­сак о по­де­ла­ма. Што се ти­че из­бо­ра за ко­мор­ске ор­га­не, ја сам ов­ де, у ко­мо­ри, при­су­тан го­ди­на­ ма и ни­ка­да ни­сам имао ути­сак да по­сто­ји из­ве­сна по­де­ла. Ако је и по­сто­јао раз­лог да се та­ко ту­ма­чи јед­на си­ту­а­ци­ја, мо­жда се та­ква оце­на из­во­ди­ла пре­ма бро­ју де­ле­га­та или чла­но­ва од­ бо­ра или Управ­ног од­бо­ра или

По­мо­ћи до­ма­ћу при­вре­ду - Искре­но ка­жем да не гле­дам бла­го­на­кло­но на суб­вен­ци­је пла­ћа­ња по рад­ном ме­сту стра­ним су­бјек­ти­ма. За­и­ста сто­јим иза ми­шље­ња да, ка­да би др­жав­ни ор­га­ни ма­ло ви­ше сни­ми­ли ста­ње на­ших по­сто­је­ћих при­вред­них су­бје­ка­та и кад би да­ли са­мо упо­ла олак­ши­ца ко­је да­ју стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма, да би то по­сто­је­ћим су­бјек­ти­ма ите­ка­ко ре­ши­ло мно­ге про­бле­ме. Не са­мо да би по­сто­је­ћи су­бјек­ти ра­ди­ли, већ би за­по­сли­ли и на­ ше љу­дие и цео ре­ги­он. Да ме по­гре­шно не схва­ти­те, ја са­мо ни­сам при­ста­ли­ца то­ли­ког суб­вен­ци­о­ни­ра­ња стра­них су­бје­ ка­та, а да ми на­ше при­вред­не су­бјек­те за­не­ма­ру­је­мо као да не по­сто­је – на­во­ди Бо­жић и до­да­је да би да­ле­ко ве­ћа ко­рист за оп­шти­ну, ре­ги­он и др­жа­ву би­ла ако би се не­кој фа­бри­ци у ни­ско­а­ку­му­ла­тив­ној гра­ни, тек­стил­ној ин­ду­стри­ји на при­мер, да­ле ма­кар упо­ла ма­ње суб­вен­ци­је од оних што се да­ју из­ве­ сним стра­ним пред­у­зе­ћи­ма.

Скуп­шти­не. У су­шти­ни, ми­слим да по­де­ле ни­ко­ме ни­су би­ле циљ, ни­ти на­ме­ра. За­и­ста не­ мам ути­сак о не­кој „те­ри­то­ри­ јал­ној“ по­де­ли. На­про­тив. Ви ни­сте пр­ви ко­ји по­ста­вља то пи­та­ње, и баш из тог раз­ло­га, на ко­ле­ги­ју­му ко­мо­ре је раз­ма­ тра­то то пи­та­ње и за­кљу­че­но је да се­кре­та­ри од­бо­ра пре­гле­ да­ју са­ста­ве од­бо­ра, Управ­ног од­бо­ра и Скуп­шти­не. Да ви­ди­ мо ко је све, по би­ло ком осно­ ву, при­су­тан у ко­мо­ри, да не би су­тра не­ко по­ста­вио то пи­ та­ње о по­де­ла­ма и да пре­бро­ ја­ва да ли је из не­ке оп­шти­не ви­ше љу­ди у ко­мо­ри. Да­кле и то ће­мо ана­ли­зи­ра­ти. Исти­на је да има те­шко­ћа у ра­ду од­бо­ра јер не­ки љу­ди ду­же вре­ме не уче­ству­ју у ра­ду ор­га­на ко­мо­ре из њи­ма зна­них раз­ло­га. Зна­мо да је си­ту­а­ци­ја те­шка, али мо­ ра­мо са њи­ма ви­де­ти да ли ће ак­тив­но ра­ди­ти или не. Где су, по Ва­шем ми­шље­ њу, пер­спек­ти­ве срем­ске при­вре­де ? - Уве­рен сам да срем­ска при­вре­да има за ни­јан­су по­ вољ­ни­ју пер­спек­ти­ву од не­ких дру­гих ре­ги­о­на. Срем са сво­ јим по­тен­ци­ја­ли­ма има шан­су по­што је ве­о­ма ин­те­ре­сант­на зо­на за ино-ула­га­ња.. Сви смо све­сни да, да би при­вре­да кре­ ну­ла на­пред, не мо­же без ини­ ци­јал­не ка­пи­сле, од­но­сно до­ дат­них сред­ста­ва а до њих је мо­гу­ће до­ћи на ви­ше на­чи­на. Је­дан је, сва­ка­ко, оче­ки­ва­ни при­лив стра­ног ка­пи­та­ла, дру­ ги ве­ћа ис­ко­ри­шће­ност на­ших ре­сур­са и мо­гућ­но­сти на­ше при­вре­де, а тре­ће до­бра ускла­ ђе­ност од­лу­ка ло­кал­них са­мо­ у­пра­ва, по­моћ по­кра­јин­ских и

ре­пу­блич­ких ин­сти­ту­ци­ја. Мо­је ми­шље­ње је да ни­смо ис­цр­пе­ли до­ма­ће ре­сур­се. Имам ути­сак да ве­ћи­на су­бје­ка­та са­ мо че­ка не­што „Бо­гом да­но“ од стра­них ин­ве­сти­ци­ја или до­ на­ци­ја. Та­ко до­ла­зи­мо до не­ке ин­ди­фе­рент­но­сти у дру­штву па се за­не­ма­ра­ју соп­стве­не при­ вред­не ак­тив­но­сти, за­не­ма­ру­је и оно што би се мо­гло ура­ди­ти. То је ве­о­ма за­бри­ња­ва­ју­ће. Ре­ сур­си и све оно што би мо­гло да ра­ди, не­ка­ко је ста­вље­но са стра­не и сви че­ка­ју не­ку по­ моћ, не знам од ко­га. Дру­го, за раз­ли­ку од дру­гих сре­ди­на, Срем има шан­су јер има до­ста при­вред­них су­бје­ка­ та ко­ји се ба­ве про­из­вод­њом у пра­вом сми­слу те ре­чи. За­то би др­жа­ва мо­ра­ла има­ти слу­ха да раз­дво­ји из­ве­сне сег­мен­те при­вре­ђи­ва­ња. Ни­јед­на еко­но­ ми­ја не мо­же оп­ста­ти ако се не ства­ра но­ва вред­ност и у том слу­ча­ју нам не мо­же по­мо­ћи ни­ко на све­ту, ни­ка­ква стра­на ин­ве­сти­ци­ја. Ипак, отва­ра­ње тр­жи­шта и до­ла­зак но­вих ин­ве­сти­ци­ ја су не­што без че­га се не мо­же ? - Стра­ни ин­ве­сти­тор ће до­ћи и, ако до­жи­ви оно што ми ов­ де до­жи­вља­ва­мо као при­вред­ ни су­бјек­ти, зна­те ко­ли­ко ће се за­др­жа­ти код нас? Ве­о­ма крат­ ко. Ми је­смо ин­те­ре­сан­тан ре­ ги­он за стра­не ула­га­че јер им за­кон­ска ре­гу­ла­ти­ва тре­нут­ но иде на ру­ку, „ре­ле­вант­но“ се до­зво­ља­ва­ју ди­ску­та­бил­ни стра­ни ула­га­чи ко­ји у ре­ги­он пла­си­ра­ју сум­њи­ву, мо­жда пр­ ља­ву тех­но­ло­ги­ју. Убе­ђен сам, а то ми го­во­ри ис­ку­ство по­сле оби­ла­ска Евро­пе, да ће они би­

- Као ко­мо­ра мо­же­мо да до­ при­не­се­мо и та­ко што ће­мо се ди­рект­но обра­ћа­ти др­жав­ним ор­га­ни­ма, без об­зи­ра на ува­жа­ ва­ње ко­мор­ске хи­је­рар­хи­је. Да им се обра­ти­мо са ди­рект­ним пи­та­њи­ма ко и у име ко­га до­ зво­ља­ва уни­шта­ва­ње пре­храм­ бе­не ин­ду­стри­је. Не­ве­ро­ват­но је да ми до­зво­ли­мо да има­мо не­ста­ши­цу мле­ка. Ни­шта се не би из­не­на­ди­ли су­тра да до­че­ ка­мо да не­ма­мо бра­шна, што не би би­ло ни­шта но­во у ова­квом на­чи­ном во­ђе­ња при­вре­де. Не бих се при­хва­тио ове ду­жно­сти да ни­сам убе­ђен да са са­рад­ни­ ци­ма, али и са ме­диј­ским ку­ћа­ ма, мо­же­мо не­што ура­ди­ти. Ми­ слим да у мно­го че­му, не са­мо гра­ђа­ни, већ и мно­ги при­вред­ ни су­бјек­ти, ни­су ин­фор­ми­са­ни о ствар­но­сти. Ма­ло пре сам по­ ме­нуо млин­ско-пе­кар­ску ин­ду­ стри­ју ко­ја има сво­ја удру­же­ња. Ве­о­ма ин­ди­ка­тив­но је да љу­ди ко­ји из те бран­ше, ни­шта ни­су ни ма­кар па­пи­о­ро­ло­шки пред­ у­зе­ли да се ди­рект­но обра­те др­жав­ним ор­га­ни­ма и ука­жу им шта се до­га­ђа. Ова ин­ду­стри­ја је у ве­ли­ким про­бле­ми­ма и тра­ жи спас у при­ват­ном или стра­ ном ула­га­чу, па из тог раз­ло­ га ве­ро­ват­но мо­ра­ју да ћу­те и гле­да­ју сво­ја по­сла. За­то сам од мо­јих са­рад­ни­ка тра­жио да има­ју та­чан спи­сак опе­ра­тив­них ак­тив­но­сти. При­ вред­на ко­мо­ра мо­ра би­ти сер­ вис при­вред­ним су­бјек­ти­ма, мо­ра да им по­мог­не да се иза­ђе из кри­зе. По мом ду­бо­ком уве­ ре­њу, кри­за у не­ким сег­мен­ ти­ма још ни­је ни по­че­ла. Не мо­же­мо ни­ко­ме да­ва­ти ла­жна обе­ћа­ња јер нам пред­сто­ји ве­ ли­ка бор­ба у свим сег­мен­ти­ма. 

Ж.Не­го­ва­но­вић

PETA STRANA SVETA

Среда, 12. јануар 2011.

5

ПР­ВИ ОВО­ГО­ДИ­ШЊИ ПО­НЕ­ДЕ­ЉАК

Рад­ни је дан и имам пра­во на свој дан од­мо­ра

Пи­ше ко стиг­не, уре­ђу­је ко мо­ра

Бећар­ски би­се­ри срем­ских там­бу­раша Пише: Милић Јовановић

Ш

е­та­ју­ћи пу­стим ули­ца­ма, за­у­ста­вио сам се ис­пред кла­ди­о­ни­це. Пр­ви је по­не­дељк у Но­вој го­ди­ни и не ра­ди се. Ма­ла на­гра­да од др­жа­ве ко­ја се спре­ ма да нам, у да­ни­ма ко­ји до­ла­зе, као по оби­ча­ју за уз­врат узме све што има­мо. И не­ма­мо. Уред­ни­ца је још про­те­кле не­де­ље из­ да­ла ''бе­фел'' да се са пре­да­јом ру­ко­пи­ са не че­ка ду­го. И та­ко, иако је не­рад­ни дан, на­ме­рих се да оби­ђем ба­рем оно ма­ло рад­њи ко­је су, ипак, ре­ши­ле да на­ру­ше ту не­рад­нич­ку пра­знич­ну иди­ лу. Ула­зим у ма­лу, за­ди­мље­ну кла­ди­о­ ни­цу и ту, у гру­пи­ци од де­се­так љу­ди, за­ти­чем при­пи­тог го­ста. Се­део је сам и гле­дао у пра­зну ча­шу. Пла­тих му ту­ру и се­дох крај ње­га. - Да­нас, по­чео је, у на­шем гра­ду не ра­ди ни­шта. Но­ва го­ди­на је, мо­ра ма­ло да се опу­сти­мо и ми, обич­ни смрт­ни­ци. - Па да, али, ка­ко он­да не­ки ипак ра­ де? Да ли је то оста­вље­но на во­љу или је то пре­кр­шај уред­бе, упи­тах, ко­ли­ко да по­кре­нем раз­го­вор. На­сме­јао се ше­рет­ски. - Не не, при­ја­те­љу, ви­ди се да не по­зна­јеш ов­да­шња пра­ви­ла. Ја, ре­ци­ мо, ра­дим у др­жав­ној фир­ми. И на­ма је стрикт­но за­бра­ње­но да ра­ди­мо на да­на­шњи дан. На­рав­но, има оних ко­ји ову ко­ман­ду не мо­гу да ис­по­шту­ју, јер, знаш ка­ко је, уми­ре се чак и за Но­ву го­ди­ну, а и ле­чи се исто та­ко. Ја сва­ка­ ко ни­сам, ни­ти ћу ра­ди­ти да­нас. Пр­ви је рад­ни дан у Но­вој го­ди­ни и имам пра­во на свој дан од­мо­ра. А ови што ра­де, то су при­ват­ни­ци, а они не по­шту­ју ни­шта и ни­ког. - Че­кај ма­ло, пре­ки­нух га. Па и ја ра­ дим код при­ват­ни­ка, али сам да­нас сло­ бо­дан. И не са­мо ја, има још та­квих. Гле­дао ме је ис­под ока. - Па... до­бро сад. А ре­ци ми, где ра­ диш? - У но­ви­на­ма. На­сме­ја се гро­хо­том.

Цр­ве­но или цр­но? - Ааааа, то се не ра­чу­на. Ко је још ви­део ко­ри­сти од но­ви­на­ра? Обич­на цу­ ња­ла, сму­тљив­ци. Ето, ре­ци­мо, у јед­ним те но­ви­на­ма хва­ле, у дру­ги­ма гр­де. И ко­ме ве­ро­ва­ти? - Па у то­ме и је­сте сва су­шти­на, упа­ дох, сре­ћан што се мој са­го­вор­ник за­па­ лио. Ти про­чи­таш и јед­но и дру­го и сам до­ђеш до исти­не. - Ма хај­де, мо­лим те, ко је још до исти­не сам до­ла­зио?! Зна се шта је исти­ на! Упа­лиш те­ле­ви­зор и то онај, глав­ни, не оне ма­ле и оне из дру­гих гра­до­ва. Да­кле, упа­лиш то, али да бу­де др­жав­ни про­грам и ето ти исти­не. Све оста­ло је њу­шка­ње и цу­ња­ње од ко­јег ни­ко не­ма ко­ри­сти. Али, пу­сти сад исти­ну. Елем, има ту још је­дан до­каз. Да­нас, као што ви­диш, ра­де са­мо они ко­ји су нам нео­п­ ход­ни. Кла­ди­о­ни­це, бан­ке, ме­њач­ни­це, коц­кар­ни­це, апо­те­ке и ка­фа­не... - И Ки­не­зи! Удах­но је ду­бо­ко и ис­пио ча­шу хлад­ ног пи­ва. - Па на­рав­но, и Ки­не­зи! Они су нам по­треб­ни та­ман ко­ли­ко и апо­те­ке, да­ кле, мно­го ви­ше не­го ви, цу­ња­ла. Не­ка са­да Ки­не­за. Ви­диш, наш чо­век во­ли да се кла­ди, да се коц­ка, украт­ко ре­че­но,

во­ли да ку­ша сво­ју сре­ћу. Е сад, не­рад­ ни је дан, да­кле, има­мо сво вре­ме ово­ га све­та за ту за­ба­ву. И шта сад? Пр­во одеш у бан­ку, узмеш па­ре са бан­ко­ма­ та или их про­ме­ниш у ди­на­ре у не­кој од ме­њач­ни­ца. Ако ни­си јео, оба­виш то у пе­ка­ри, па пра­вац кла­ди­о­ни­ца. Ту играш, кла­диш се на љу­де, ко­ње, псе, сва­шта ту има. По­пи­јеш ко­је пи­во и... - До­бро, пре­ки­дех га. А апо­те­ке и Ки­ не­зи, ка­кве ве­зе они има­ју? Љу­ти­то ме по­гле­да. - По­ла­ко, дру­гар, што си то­ли­ко не­ стр­пљив? Ка­да поч­неш да гу­биш, кад те за­бо­ли гла­ва, мо­жеш да одеш до апо­те­ ке да ку­пиш ко­ју та­бле­ти­цу, да се ма­ло сми­риш и ти и твој бол у гла­ви. Ка­да се све то при­ми­ри, ка­да до­ђеш ма­ло се­би и ка­да схва­тиш да си из­гу­био но­вац, е он­ да одеш код Ки­не­за! Ту, ако ти је оста­ ло сит­ни­не, мо­жеш да би­раш. Да ли да же­ни ку­пиш пла­стич­но цве­ће, или се­би оне де­бе­ле све­тле­ће гај­та­не да пре­кра­ тиш му­ке. У сва­ком слу­ча­ју, Ки­не­зи су пре­ко по­треб­ни. Ка­ко за­вр­ши ре­че­ну, та­ко се на­гло ди­же од аста­ла и об­у­че ка­пут. Бла­го се на­сме­јах. - Па да знаш, ре­кох. А ако ку­пиш гај­ тан, он­да по­сао има­ју, ка­ко они у ко­ му­нал­ном, та­ко и ле­ка­ри, а то су опет др­жав­не фир­ме. - У пра­ву си! Ту до­ла­зи­мо на по­че­так при­че. Ре­као сам већ да има оних ко­ ји уми­ру али се и ле­че без об­зи­ра што је Но­ва го­ди­на. А сад ајд' здра­во при­ја­ те­љу, одох ку­ћи, смр­зох се ов­де са то­ бом. Ре­че и за­ма­че за вра­та, а ја оста­дох да раз­ми­шљам. - Мо­жда је чо­век био и у пра­ву, по­ ми­слих обла­че­ћи ка­пут. У том, оти­дох код Ки­не­за по бу­кет пла­стич­ног цве­ћа. Све­тле­ћи гај­тан ипак не бих. Но­ва го­ ди­на је! 

С. Лап­че­вић

Сунце зађе и спусти се тама, моја драга код куће је сама. Мала моја да ли си заспала, јеси л` мени места оставила. Ја сам теби оставила место, треба драги да долазиш често. Вечераске можда нећу доћи, лепо спавај и мене одсањај.

Написао: Ан­ђел­ко Ер­де­ља­нин

Ер­де­ља­ње

(Иза­бра­ни и за­бра­ње­ни афо­ри­зми) Но­ва срп­ска кле­тва: Да ка­у­бо­ју црк­не кра­ва! Срп­ска се тру­ба с Ко­со­ва не чу­је. Од оних из Гу­че! Оно што пре­о­ста­не од Ср­би­је зва­ће се - Не­ал­ба­ни­ја. Има ли Ср­би­ја при­ја­те­ље? При­ја­тељ се у ну­жди по­зна­је... Па, кад поч­не ве­ли­ ко сра­ње, ви­де­ће­мо. Ле­по је би­ти Ср­бин, ал пе­шко. Ср­би се мо­ле Бо­гу, а ве­ли­ка си­ла Бо­га не мо­ли. Ср­би су гре­шком бом­бар­до­ва­ни. За­то их је сти­гла за­слу­же­на ка­зна.

Карт: Жарко Гаћеша

Хо­ће ли Ру­си­ја уме­ти да пе­ва као што су Ср­би пе­ва­ли о њој? И Сло­вен­ци су не­ка вр­ста Ср­ба. Хр­ва­ти не мо­гу очи­ма да их ви­де. Цр­но­гор­ци су до­бар на­род, Ср­би су луд на­род, а до­бар и луд су бра­ћа. Сви ће во­ле­ти Ср­бе кад их бу­де ко­ли­ко и Лу­жич­ких Ср­ба. Би­ће ско­ро про­паст све­та. Од­мах по­сле Европ­ске уни­је. Ко с ђа­во­лом ти­кве са­ди, не пи­та за са­ вет ба­што­ва­не Ује­ди­ње­них на­ци­ја. И по­сле НА­ТО-а - НА­ТО. Оно што је за­бра­ње­но у све­ту, до­зво­ ље­но је у "ме­ђу­на­род­ној за­јед­ни­ци". На Ко­со­ву не­ма по­врат­ка на ста­ро, јер је све ста­ро спа­ље­но и по­ру­ше­но. Рат­ни зло­чи­ни не за­ста­ре­ва­ју. Са­мо, за не­ке по­сто­ји - из­ла­зна стра­те­ги­ја! Ко нам шта мо­же! То нам и ура­ди. За бо­га­те др­жа­ве спољ­на по­ли­ти­ка је си­ро­тињ­ска за­ба­ва. Исто­ри­ју пи­шу по­бед­ни­ци на по­след­ њим из­бо­ри­ма.

6

Среда, 12. јануар 2011.

НА­КОН УРУ­ША­ВА­ЊА ПЛА­ФО­НА НА КУ­ЋИ ПО­РО­ДИ­ЦЕ ЧО­ВИЋ, ОП­ШТИ­НА СТА­РА ПА­ЗО­ВА ДО­ДЕ­ЛИ­ЛА СТАН СА­МО­ХРА­НОЈ МАЈ­ЦИ СА ШЕ­СТО­РО ДЕ­ЦЕ

Ку­ћа срет­них ду­ша Н

Чо­ви­ћи на пра­гу но­вог ста­на

а­кон уру­ша­ва­ња пла­фо­на у тро­шној ку­ћи­ци у Ста­рој Па­зо­ ви у ко­јој је жи­ве­ла Ран­ка Чо­вић, са­мо­хра­на мај­ка са сво­јих ше­сто­ро де­це, ових да­на Чо­ви­ћи­ма је сти­гао пра­ви бо­жић­ни по­клон. У по­моћ је при­ско­чи­ла Оп­шти­на Ста­ра Па­зо­ва и ре­ши­ла овај ве­ли­ки про­блем Чо­ ви­ћи­ма та­ко што им је до­де­ли­ла из свог стам­бе­ног фон­да на­ме­ње­ног нај­си­ро­ма­шни­јим, дво­со­бан стан у цен­тру Ста­ре Па­зо­ве ве­ли­чи­не че­ тр­де­се­так ква­дра­та. Но­вом ста­ну су се нај­ви­ше об­ра­до­ва­ли ма­ли­ша­ни, а Не­ма­ња, је­дан од пет Ран­ки­них си­но­ва ка­же ка­ко са­да има­ју пу­но со­ба, да је ле­по, то­пло и чи­сто, а ње­гов брат не­ста­шко пра­ви рас­по­ ред на ли­цу ме­ста.- У зад­њој со­би спа­ва­мо Ра­до­слав, Алек­сан­дар и ја. Ма­ма са оста­ли­ма у пред­њој рас­по­ре­ђу­је Не­ма­ња и ка­же да је­ два че­ка да пре­спа­ва пр­ву ноћ по пре­се­ље­њу - Бар ћу са­да на ми­ру да се на­спа­вам. Пре­се­ље­њем у дво­со­бан стан у цен­тру Ста­ре Па­зо­ве у Ули­ци Све­ то­сав­ска 8. ова по­ро­ди­ца ко­нач­ но по­сле ду­го го­ди­на има са­свим при­стој­не усло­ве за жи­вот. Со­бе су про­стра­не, окре­че­не, ла­ми­нат­ ни по­до­ви и а кроз вра­та ко­нач­но не ду­ва ве­тар. И оно што је нај­ва­ жни­је не­ма ме­мле и вла­ге у ко­јој су жи­ве­ли го­ди­на­ма. -По­гле­дај са­мо, има­мо и ку­па­ти­ ло, хва­ли се Не­над и кон­ста­ту­је да је још ма­ли за огле­да­ло, ко­је је ви­со­ко по­ста­вље­но- Мо­рам ста­ви­

Део по­ро­ди­це Чо­вић

ти сто­ли­цу да се ви­дим. Али, за­то ћу сам да се ку­пам. Ран­ка Чо­вић при­ча да су оп­шти­ на­ри до­не­ли и пот­пу­но но­ви “сме­ де­ре­вац” и плус обе­ћа­ли и др­ва. За пр­во вре­ме, бар до пра­зни­ка има др­ва, та­ко да им је то­пло “као и ра­ ју.”- Пр­ви пут су мо­ја де­ца у ку­ћи са­мо у пи­жа­ма­ма. Ран­ка ка­же да је њи­хо­ва по­ро­ ди­ца срећ­на, без об­зи­ра што че­сто

не­ма­ју до­вољ­но хра­не. Она ра­ди као по­моћ­ни рад­ник у основ­ној шко­ли и де­ца при­ма­ју деч­ји до­да­ так.- У ста­рој ку­ћи за­ма­ло да на­ стра­да­ју де­ца ка­да је пао пла­фон. Још јед­ну ја­чу ки­шу или снег ку­ ћа не би из­др­жа­ла. Са стра­хом смо ле­га­ли у кре­вет. Ипак, још има до­ брих љу­ди, а по­ка­за­ли су то из на­ ше Оп­шти­не, ка­же Ран­ка.  Ј.З.

СРЕМ­СКО­МИ­ТРО­ВАЧ­КА БОЛ­НИ­ЦА ДО­БИ­ЈА МА­МО­ГРАФ, ДАР ВЛА­ДЕ ЈА­ПА­НА

Успе­шни­ја бор­ба про­тив ра­ка Б

ол­ни­ца у Срем­ској Ми­тро­ви­ци је јед­ ако би­смо пре­гле­да­ли це­ло­куп­но ста­ на од 39 здрав­стве­них уста­но­ва ко­ја нов­ни­штво, ми би­смо зна­чај­но сма­њи­ ће од Вла­де Ја­па­на, на пред­лог Вла­де ли уз­на­пре­до­ва­не фор­ме бо­ле­сти ко­је Ср­би­је и Ми­ни­стар­ства зда­вља, по­чет­ су у ка­сни­јем то­ку от­пор­не на ле­че­ње ком го­ди­не у про­гра­му „Ср­би­ја про­тив и ко­је по­ве­ћа­ва­ју тро­шко­ве пру­жа­ња ра­ка“, до­би­ти ма­мо­граф за ра­но от­кри­ та­кве здрав­стве­не за­шти­ти. Сви пре­ ва­ње ма­лиг­них ту­мо­ра дој­ке. гле­ди су пот­пу­но без­бед­ни, без­бол­ни - По­се­ду­је­мо са­мо је­дан ма­мо­граф, и сви на­ши су­гра­ђа­ни тре­ба да им се стар пет­на­е­стак го­ди­на, та­ко да ће нам ода­зо­ву. ова до­на­ци­ја мно­го зна­чи­ти, не са­мо за Си­сте­мат­ски пре­гле­ди ће се од­ви­ја­ па­ци­јен­те из Срем­ске Ми­тро­ви­це, не­го ти на два на­чи­на. Је­дан је по­зи­ва­њем за па­ци­јен­те из це­лог Сре­ма – ка­же в.д. од­ре­ђе­них го­ди­шта пре­ко би­рач­ких ди­рек­то­ра Оп­ште бол­ни­це при­ма­ри­јус спи­ско­ва, што већ ра­ди Дом зда­вља. др Ми­ро­слав Кен­дри­шић.- Је­дан од Ка­ко је реч о пре­вен­тив­ним пре­гле­ кри­те­ри­ју­ма за до­би­ја­ње те вр­сте по­мо­ ди­ма, не­по­треб­но је ства­ра­ње гу­жви. ћи би­ло је да има­мо про­стор и од­го­ва­ Дру­га вр­ста си­сте­мат­ског пре­ле­да је ра­ју­ће об­у­че­не ка­дро­ве. Ка­ко ми то већ опор­ту­ни скри­нинг, а то зна­чи да ће ра­ди­мо го­ди­на­ма, ми смо у пред­но­сти сви они ко­ји се не ода­зо­ву по­зи­ви­ма, као бол­ни­ца ко­ја је нај­о­бу­че­ни­ја за ту а из би­ло ког дру­гог раз­ло­га се ја­ве вр­сту де­лат­но­сти. ле­ка­ру, би­ти укљу­че­ни у пре­вен­тив­не По ре­чи­ма на­чел­ни­ка Оде­ље­ња ги­не­ пре­гле­де. ко­ло­ги­је и аку­шер­ства, при­ма­ри­ју­са др - Циљ ових си­сте­мат­ских пре­гле­ Дра­га­на Ма­ло­ба­би­ћа, Оп­шта бол­ни­ца да је фор­ми­ра­ње ри­зич­них гру­па где и Дом здра­вља у Срем­ској Ми­тро­ви­ци су оне за сва­ку од по­ме­ну­тих бо­ле­сти су и на­кон „одва­ја­ња“ на­ста­ви­ле ко­ор­ раз­ли­чи­те где ће се па­ци­јен­ти ко­ји ди­ни­ра­не ак­тив­но­сти у от­кри­ва­њу три спа­да­ју у ри­зич­не гру­пе, по­зи­ва­ти и нај­че­шћа кар­ци­но­ма у Ср­би­ји: кар­ци­ че­шће – ка­же др Ма­ло­ба­бић. но­ма дој­ке, кар­ци­но­ма де­бе­лог цре­ва и Ина­че, Ср­би­ја др­жи не­слав­но пр­во кар­ци­но­ма гр­ли­ћа ма­те­ри­це код же­на. ме­сто у Евро­пи по обо­ље­ва­њу и уми­ Др Ми­ро­слав Кен­дри­шић и др Дра­ган Ма­ло­ба­бић - На­ша же­ља је да ком­плет­на по­пу­ ра­њу од ра­ка гр­ли­ћа ма­те­ри­це, а је­ ла­ци­ја, од 25 до 69 го­ди­на ста­ро­сти, ди­на све­тла тач­ка у Ср­би­ји је Срем бу­де пре­гле­да­на то­ком три го­ди­не за где је уми­ра­ње и обо­ље­ва­ње на ни­воу ове три бо­ле­сти, од­но­сно да се го­ди­ за­пад­них зе­ма­ља по­што се скри­нинг шње пре­гле­да тре­ћи­на гра­ђан­ства – на­во­ пра­вил­но ра­ди. Пра­ви по­ка­за­тељ ква­ли­те­ Број­ке ди др Ма­ло­ба­бић и по­ја­шња­ва: та ове вр­сте здрав­стве­не за­шти­те је раст - Ра­ди­ће се те­сто­ви на скри­ве­но кр­ва­ре­ бро­ја опе­ра­ци­ја ко­је су ми­ни­мал­них за­хва­ У Ср­б и­ј и се сва­к е го­д и­н е ре­г и­ ње у сто­ли­ци код иза­бра­ног ле­ка­ра, Па­па­ та и по­сле ко­јих ни­је ви­ше по­теб­но ни­ка­ стру­ј е че­т и­р и хи­љ а­д е но­в их слу­ч а­ ни­ко­лау те­сто­ви код иза­бра­ног ги­не­ко­ло­га кво ле­че­ње, а уз­на­пре­до­ва­не бо­ле­сти ко­је је­в а ра­к а дој­к е код же­н а, 1.400 но­ и ма­мо­гра­фи­ја код же­на пре­ко 45 го­ди­на зах­те­ва­ју про­ши­ре­не опе­ра­ци­је и зра­че­ње вих слу­ч а­ј е­в а ра­к а гр­л и­ћ а ма­т е­р и­ц е што би се ра­ди­ло у слу­жби за ди­јаг­но­сти­ се углав­ном ја­вља­ју код же­на ко­је 12 го­ и 3.800 но­в их слу­ч а­ј е­в а ма­л иг­н ог ку Оп­ште бол­ни­це ко­ја је и при­ма­лац ове ди­на и ви­ше ни­су до­ла­зи­ле на Па­па­ни­ко­ ту­м о­р а де­б е­л ог цре­в а. до­на­ци­је ја­пан­ске вла­де. На овај на­чин, лау тест. Ж.Н.-Ј.З.

ГО­ДИ­ШЊА СКУП­ШТИ­НА “ФЕ­НИК­СА”

Иза­бра­но но­во пред­сед­ни­штво

Д

ру­штво за афир­ма­ци­ју ин­ ва­ли­да “Фе­никс” из Ста­ре Па­зо­ве сво­ју ре­дов­ну го­ди­шњу скуп­шти­ну, одр­жа­ло је кра­јем про­те­кле го­ди­не. Без рас­пра­ве, јед­но­гла­сно усво­јен је из­ве­штај о ра­ду за 2009. го­ди­ну у окви­ру ко­га су на­ве­де­не све ак­тив­но­сти Дру­штва, од кр­сне сла­ве, по­се­ла и де­фи­леа до све­ча­ног обе­ле­жа­ ва­ња 15 го­ди­на ра­да и по­сто­ја­ ња. Пред­сед­ни­ца овог Удру­же­ ња Је­ли­ца Де­спот об­ја­сни­ла је да ре­дов­на скуп­шти­на ка­сни због при­пре­ма но­вог Ста­ту­та, а за­тим је до­да­ла да је Дру­штво де­ло­ва­ло у скла­ду с сво­јим на­ зи­вом, што ће ре­ћи да су осо­бе с ин­ва­ли­ди­те­том скре­ну­ле па­ жњу на се­бе у овој сре­ди­ни. По фи­нан­сиј­ском пла­ну Дру­штво је оства­ри­ло до­бит од 200 хи­ља­да ди­на­ра што ће би­ти по­де­ље­но у па­ке­ти­ма за де­цу и као со­ли­дар­ на по­моћ чла­но­ви­ма. У скла­ду с ва­же­ћим За­ко­ном о удру­же­њи­ ма гра­ђа­на, Дру­штво је усво­ји­ ло но­ви Ста­тут у ко­ме су из­ме­не тех­нич­ке при­ро­де, на­гла­си­ла је Мир­ја­на Со­ко­ло­вић пред­ста­ вља­ју­ћи но­ви­не у овом ак­ту и до­да­ла, да за ње­го­ву при­пре­му мно­го ду­гу­ју по­ма­жу­ћем чла­ну, прав­ни­ци На­ди Су­че­вић. С об­ зи­ром да је ово би­ла и из­бор­на скуп­шти­на, иза­бра­но је но­во пред­сед­ни­штво од се­дам чла­но­ ва и то: Је­ли­ца Де­спот, ко­ја ће и да­ље ру­ко­во­ди­ти Удру­же­њем, Зден­ка Ву­ко­вић, Мир­ја­на Со­ ко­ло­вић, Дра­ги­ца Ту­ран, Ру­ жи­ца Бла­ну­ша, Цви­ка Ки­пић и Ан­ђе­ли­ја Сму­ђа. Г.М.

7

Среда, 12. јануар 2011.

У ПО­РО­ДИ­ЛИ­ШТУ ОП­ШТЕ БОЛ­НИ­ЦЕ

Од среде до среде

Сер­геј пр­ва бе­ба

Га­ле­ри­ја

Мај­ци уру­че­но 50.000 ди­на­ра, по­клон - па­кет за бе­бу и бу­кет цве­ћа

По­зо­ри­ште

До 15. ја­ну­а­ра из­ло­жба та­ пи­се­ри­је

Д

ТАМ­БУ­РА­ШИ НА ОКУ­ПУ

Мла­де жи­це

Ц

ен­тар за кул­ту­ру "Сир­ми­ју­ март ор­га­ни­зо­вао је 4. ја­ ну­а­ра, у По­зо­ри­шту "До­бри­ца Mилутиновић" фе­сти­вал там­ бу­ра­шке му­зи­ке мла­дих ор­ке­ ста­ра са те­ри­то­ри­је Сре­ма под на­зи­вом "Мла­де жи­це". На пр­ вом по ре­ду фе­сти­ва­лу на­сту­ пи­ли су там­бу­ра­шки ор­ке­стри : "Срем" при "Сир­ми­ју­мар­ту", "Да не умре там­бу­ра - Ша­шин­ ци, Там­бу­ра­шки ор­ке­стар из Ста­ре Па­зо­ве, Град­ски там­бу­ ра­шки ор­ке­стар "Бран­ко Ра­ди­ че­вић"- Ру­ма, Рум­ски там­бу­ра­ шки ор­ке­стар "Пла­ви чу­пе­рак", Там­бу­ра­шки ор­ке­стар Сред­ње Му­зич­ке шко­ле "Пе­тар Кран­ че­вић" и Там­бу­ра­шки ор­ке­стар Кул­тур­ног обра­зов­ног цен­тра Шид. Но­ва му­зич­ка ма­ни­фе­ста­ ци­ја ни­је би­ла так­ми­чар­ског ка­рак­те­ра, али је би­ла ве­о­ ма успе­шна. Оку­пи­ла је мла­де там­бу­ра­ше из ви­ше ме­ста и до­ при­нос је не­го­ва­њу тра­ди­ци­о­ нал­не му­зи­ке ових про­сто­ра , сма­тра Јо­сип Но­вот­ни, ди­рек­ тор "Сир­ми­ју­мар­та".

МУ­ЗИЧ­КА ШКО­ЛА "ПЕ­ТАР КРАН­ЧЕ­ВИЋ"

При­пре­ма Вив­ко­ви­зи­је

М

у­зич­ка шко­ла "Пе­тар Кран­ че­вић", под по­кро­ви­тељ­ ством Град­ске упра­ве за пред­ школ­ско обра­зо­ва­ње, ор­га­ни­ зо­ва­ће ''Вив­ко­ви­зи­ју", Фе­сти­вал де­це пред­школ­ског уз­ра­ста. Овај фе­сти­вал ће се одр­жа­ти у апри­лу, так­ми­чар­ског је ка­рак­ те­ра, a на­гра­де сле­де нај­бо­љим ма­лим из­во­ђа­чи­ма, ком­по­зи­то­ ри­ма, тек­сто­пи­сци­ма, а кон­курс за при­ја­ву за­ин­те­ре­со­ва­них отво­рен је до 28.ја­ну­а­ра.  За­ин­те­ре­со­ва­на де­ца, од­но­ сно ро­ди­те­љи, тре­ба да до­ђу у му­зич­ку шко­лу, да по­пу­не при­ ја­ву и пре­у­зму CD са пе­сма­ма ко­је ће де­те при­пре­ми­ти на ауди­ци­ју пла­ни­ра­ну 5. фе­бру­ а­ра у про­сто­ри­ји шко­ле. Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја о све­му за­ин­те­ре­ со­ва­ни мо­гу да до­би­ју те­ле­фо­ ном по­зи­вом на број 022 - 639 - 061, од 9 до 12 са­ти, ја­ви­ли су из Му­зич­ке шко­ле "Пе­тар Кран­че­вић".

е­чак Сер­геј пр­ва је бе­ба из Срем­ске Ми­тро­ви­це ро­ђе­на у 2011. го­ди­ни у ов­да­шњем по­ ро­ди­ли­шту. На свет га је до­не­ла Јо­ва­на На­ха­јов­ски, де­чак је те­жи­не 2.800 гра­ма, ду­жи­не 51 са­ни­ти­ме­тар, а срећ­ној мај­ци ово је пр­во де­те. Гра­до­на­чел­ ник Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић је, као и сва­ке го­ди­не, да­ри­вао пр­во­ро­ђе­ну бе­бу и по­ро­ди­љу. Ово­га пу­та мај­ци је уру­че­но 50.000 ди­на­ра, по­клон - па­кет за бе­бу вре­дан 10.000 ди­на­ра и бу­кет цве­ћа, а све­ча­ном чи­ ну при­су­ство­ва­ли су чел­ни­ци бол­ни­це. Ина­че, пр­ва бе­ба ро­ђе­на у по­ро­ди­ли­шту Оп­ште бол­ни­це би­ла је де­вој­чи­ца. Ро­ђе­на је 1. ја­ну­а­ра у 9, 15 са­ти, а на свет ју је до­не­ла На­та­ша Цви­је­тић из Ши­да, ко­јој је та­ко­ђе уру­чен по­клон па­кет. M.M.

Из матичарског звања СКЛО­ПИ­ЛИ БРАК: ове не­де­ље ни­је би­ло скла­па­ња бра­ка

Јо­ва­на На­ха­јов­ски са си­ном

НА ТР­ГУ ЗА ДО­ЧЕК НО­ВЕ ГО­ДИ­НЕ

Пре­гршт ле­пих же­ља

БЛИ­ЗАН­ЦИ (му­шко) : Јов­ко­вић До­бри­вој и Ја­сми­ на – Ја­ме­на

Ве­се­ло и ма­што­ви­то у нај­лу­ђој но­ћи

У ХРА­МО­ВИ­МА И ДО­МО­ВИ­МА

Про­сла­вљен Бо­жић Слу­же­не ли­тур­ги­је и на­ла­га­ни бад­ња­ци у пор­та­ма

Н

а­ла­га­њем бад­ња­ка, Све­тим ар­хи­је­реј­ским ли­тур­ги­ја­ма у хра­мо­ви­ма, уз нај­леп­ше же­ ље и тра­ди­ци­о­нал­не по­здра­ве "Мир бож­ји - Хри­стос се ро­ди" 7. ја­ну­а­ра Бо­жић су про­сла­ви­ли цр­кве и вер­ни­ци ко­ји про­шту­ју ју­ли­јан­ски ка­лен­дар. На Бад­ ње ве­че, 6. ја­ну­а­ра, у ми­тро­ вач­ких хра­мо­ви­ма слу­же­не су ве­чер­ње ли­тур­ги­је и на­ла­га­ни бад­ња­ци у пор­та­ма, а овом чи­ ну је при­су­ство­вао ве­ли­ки број вер­ни­ка. На сам Бо­жић, на­кон ју­тар­њих ли­тур­ги­ја, чи­та­на је Бо­жић­на по­сла­ни­ца па­три­јар­ха Ири­не­ја, а сла­ви­ло се и у до­ мо­ви­ма мно­гих Ми­тров­ча­на уз пра­знич­ну тр­пе­зу.

ДО­БИ­ЛИ ЋЕР­КУ: Со­та­ни­ца Ди­ми­три­је и Мир­ ја­на, Па­ва­со­вић Вла­ди­мир и Све­тла­на – Срем­ска Ми­тро­ ви­ца, Јев­тић Са­ша и Ма­ри­ ја­на – Ла­ћа­рак, Цр­но­ја­кић Ђор­ђе и Мир­ја­на – Мар­ тин­ци, Пе­тро­вић Здрав­ко и Ми­ли­ца – Са­лаш Но­ћај­ски, Мар­ко­вић Пре­драг и Жа­кли­ на – Си­бач, Цви­је­тић Са­ша и На­та­ша – Шид, Ђур­ђе­вић Ми­ло­рад и Све­тла­на – Ру­ма, Иса­и­ло­ски Вла­дан и Ан­дри­ ја­на - Те­то­во ДО­БИ­ЛИ СИ­НА: Ма­рељ Ду­шан и Да­ни­је­ла, Мр­ва­ ље­вић Зо­ран и Ду­брав­ка, Срем­ска Ми­тро­ви­ца, До­брић Де­јан и Со­ња, Ко­ла­ре­вић Не­бој­ша и Би­ља­на – Шид, Бу­ље­вић Дра­ган и Дра­га­на – До­брин­ци, Ил­кић Ра­да и Мир­ја­на - Врд­ник

Н

и хла­до­но­ћа, ни мраз ни­ су спре­чи­ли мно­го­број­не Ми­тров­ча­не да Но­ву 2011. го­ ди­ну до­че­ка­ју за­јед­но са зна­ ни­ма и не­зна­ни­ма на Град­ском тр­гу. Да се све што је би­ло ло­ ше за­бо­ра­ви и са ле­пим же­ља­ ма кро­чи у Но­ву го­ди­ну би­ло је ла­ко уз му­зи­ку по­зна­тог бен­да "Aпсолутно ро­ман­тич­но ", бо­гат ва­тро­мет у по­ноћ. Су­гра­ђа­ни­ма је пра­знич­ну че­стит­ку са тр­га упу­тио за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ ка др Ср­ђан Ко­зли­на, под­се­ ћа­ју­ћи да у 2011. го­ди­ну "ула­ зи­мо са ве­ли­ким оп­ти­ми­змом, но­вом енер­ги­јом, али и на­дом за бо­љи­так. За­ме­ник гра­до­на­ чел­ни­ка је по­ру­чио да ће се над­ле­жни по­тру­ди­ти се да бу­ ду на­ста­вље­на ула­га­ња у на­шу сре­ди­ну.

13. ја­ну­а­ра у 19 са­ти Но­во­го­ди­њи кон­церт у ор­ га­ни­за­ци­ји Пра­во­слав­не омла­ди­не 29. ја­ну­а­ра, у 20 са­ти, пред­ста­ва "Ши­ша­ње" 30. ја­ну­а­ра у 19 са­ти на ма­лој сце­ни три­би­на, а у 20 са­ти на ве­ли­кој сце­ни, "Са­бља ди­ми­ски­ја - УК "Вук Ка­ра­џић"

На­ла­га­ње бад­ња­ка

УМР­ЛИ: Ђор­ђе­вић Ми­ли­ца рођ.1920., Бро­да­лић Љу­ бин­ка рођ.1938., Ву­ле­тић Сте­ван рођ.1949., Ми­шче­ вић Дра­го­мир рођ.1932., Ми­ло­ше­вић Та­то­мир рођ.1935., Лом­пар Вла­ ди­мир рођ.1954., Мир­нић Си­мо рођ.1952., Јеф­тић Ма­ ри­ја рођ.1922., Тур­да Па­вле рођ.1948., Ја­ко­вље­вић Ма­ ри­ја рођ.1937., Ни­ко­лић Пе­ тар рођ.1929., Ка­ра­влах Ма­ ти­ја рођ.1945., Ми­ћа­ше­вић Сто­ја рођ.1947., Јо­ва­но­вић Ни­ко­ла рођ.1927.,Мол­нар Те­ре­зи­ја рођ.1929., То­до­ро­ вић Дра­ган рођ.1956., Ко­ва­ че­вић Во­ји­слав рођ.1940., Пу­шић Ан­те рођ.1936., Јо­ ва­но­вић Ђор­ђе рођ.1930., Жар­ко Ан­те рођ.1932., То­ мић Не­дељ­ко рођ.1949., Бе­ћа­гол Ми­ле­ва рођ.1941., Сал­кић Ол­га рођ.1926., Удо­ ви­чић Са­ва рођ.1947., Се­ ни­ча­нин Жи­ван рођ.1928., Ра­до­ва­но­вић Мир­ја­на рођ.1935.,Ра­кић Сло­бо­дан рођ.1951., Зво­на­ре­вић Ђу­ ро рођ.1933., Сте­фа­но­вић Ми­ћа рођ.1929., Кра­ји­нов На­да рођ.1937., Жи­ва­но­вић Не­бој­ша рођ.1940., Ну­јић Ја­ња рођ.1931., Жив­ко­вић Зден­ка рођ.1935., Ко­лар Ма­ри­ја рођ.1928., Ку­руц Јо­ван рођ.1946., Ра­кић Ву­ ко­са­ва рођ.1925. го­ди­не. 

Ма­ти­чар: Ж. Јан­ко­вић

8

Среда, 12. јануар 2011.

RUMA

СА СЕД­НИ­ЦЕ СКУП­ШТИ­НЕ ОП­ШТИ­НЕ

Јав­на пред­у­зе­ћа у 2011. го­ди­ни Но­ва од­бор­нич­ка гру­па у Скуп­шти­ни - Но­ви ди­рек­то­ри у До­му здра­вља и ЈП ''Стам­бе­но''

Н

www.ruma.rs Припремила: Катица Кузмановић

НО­ВО­ГО­ДИ­ШЊЕ РА­ДО­СТИ

Па­ке­ти­ћи за 900 ма­ли­ша­на

У

ве­ли­кој са­ли Кул­тур­ног цен­тра, уочи Но­ве го­ди­не, 28. де­цем­бра, би­ло је из­у­зет­но жи­во и ве­се­ло - уз де­чи­ју при­ ред­бу, до­де­ље­ни су па­ке­ти­ћи за 900 ма­ли­ша­на из со­ци­јал­но угро­же­них по­ро­ди­ца. Ова ак­ци­ја ор­га­ни­зо­ва­на је у са­рад­њи Оп­шти­не Ру­ма, Цен­ тра за со­ци­јал­ни рад и не­вла­ди­ не ор­га­ни­за­ци­је ''Де­ца све­та''. Ма­ли­ша­ни­ма је че­стит­ке за пра­ зник упу­тио пред­сед­ник Оп­шти­ не Ру­ма Го­ран Ву­ко­вић: -Ове па­ке­ти­ће при­пре­ми­ла су де­ца из це­лог све­та, же­лим да вам на­ред­на го­ди­на бу­де успе­ шни­ја од ове, да бу­де­те здра­ви, и да вам се ис­пу­ни нај­ве­ћи број же­ља. Су­де­ћи по рас­по­ло­же­њу у са­ ли, нај­ве­ћа же­ља рум­ских ма­ли­ ша­на у том тре­нут­ку би­ла је да от­кри­ју - са­др­жај па­ке­ти­ћа.

а сед­ни­ци Скуп­шти­не оп­ шти­не у Ру­ми, одр­жа­ној пред сам крај про­шле го­ди­не, 28. де­цем­бра, до­ми­ни­ра­ле су те­ме ко­је се од­но­се на пла­но­ве и про­гра­ме јав­них пред­у­зе­ћа и уста­но­ва у 2011. го­ди­ни - ме­ диј­ску па­жњу при­ву­кле су и не­ке ка­дров­ске про­ме­не, као и фор­ми­ра­ње но­ве од­бор­нич­ке гру­пе у Скуп­шти­ни. На са­мом по­чет­ку скуп­штин­ ског за­се­да­ња са­оп­ште­на је ин­фор­ма­ци­ја да су од­бор­ни­ци Дра­ган Бо­жић, Ра­до­ван Бо­ жић, Сне­жа­на ма­тић - Олу­ јић, Би­ља­на Јо­вић, сви из ДСС, као и Ду­шан Оп­се­ни­ца (Но­ва Ср­би­ја), фор­ми­ра­ли но­ву од­бор­нич­ку гру­пу ''Не­за­ви­сни од­бор­ни­ци''. Крај сед­ни­це обе­ле­жен је из­ве­шта­јем о раз­ре­ше­њи­ма и

име­но­ва­њи­ма. Са ме­ста ди­ рек­то­ра До­ма здра­вља раз­ ре­ше­на је др Ве­сна Сав­ чић, раз­ре­ше­ на је и за­ме­ ник ди­рек­то­ра ове уста­но­ве Ненад др Сми­ља Боровић Лон­чар, за в.д. ди­рек­то­ра, на пе­ри­од од шест ме­се­ци, име­но­ван је Ми­ лан Ми­тро­вић, спе­ци­ја­ли­ста, ги­не­ко­лог-аку­шер. До про­ме­на на че­лу пред­у­зе­ћа до­шло је и ЈП ''Стам­бе­но'': ду­жно­сти ди­рек­то­ ра је раз­ре­ше­на Ми­ли­ца Ми­ хај­ло­вић, но­ви в.д. ди­рек­тор је, на пе­ри­од од го­ди­ну да­на, Љу­бо­мир Де­лић, ди­пло­ми­ра­ ни ма­шин­ски ин­же­њер.

НАЈ­БО­ЉИ РУМ­СКИ КУ­ГЛАШ

По­кло­ни и че­стит­ке

На­гра­да за Мар­ка Ан­ти­ћа

Ч

Филм­ски про­грам

Зим­ске филм­ске ра­до­сти од 4. до 16. ја­ну­а­ра

МА­ТИ­ЧАР Вен­ча­ни: Дра­ган Ив­ко­вић и Са­ња Ву­ка­шин, Дар­ко Јо­ва­но­вић и Са­не­ла Ђор­ ђе­вић, Ми­лан Је­кић и Са­ би­на Век­барт До­би­ли ћер­ку: Сла­ви­ца и Ми­лан Дро­бац, Ива­на и Иси­дор Ра­дић, Ма­ри­ја­на Кор­бић и Сло­бо­дан Јо­ва­ но­вић До­би­ли си­на: Та­ма­ра и Бо­јан Јев­тић Умр­ли: Љи­ља­на Апо­стол­ ски - 1950, Љу­би­ца Ве­лич­ ко­вић - 1928, Је­вро­си­ма Бо­шко­вић - 1937, Де­ва Ву­ ки­ће­вић - 1929, Ми­лан­ка Бо­ја­џи­ја - 1970, Ми­о­драг Сте­фа­но­вић - 1949, Во­јин Ар­се­но­вић - 1933, Мар­ко Јур­че­вић - 1934, Ана­ста­зи­ ја Да­мјан­чук - 1932, Ан­ге­ ли­на Лон­ча­ре­вић - 1938.

чвр­стим ко­му­нал­ним от­па­дом - ре­ги­о­нал­на де­по­ни­ја на­ла­зи­ће се на те­ри­то­ри­ји Оп­шти­не Ин­ђи­ ја где ће се уско­ро фор­ми­ра­ти и пред­у­зе­ће ко­је ће упра­вља­ти овим по­сло­ви­ма. У да­љем то­ку сед­ни­це усво­ је­ни су про­гра­ми по­сло­ва­ња јав­них пред­у­зе­ћа и уста­но­ва у 2011. го­ди­ни. Без ве­ће рас­ пра­ве усво­је­ни су про­гра­ми ра­ да ЈП ''Гас - Ру­ма'', ЈУП ''План'', За­ви­чај­ног му­зе­ја, Град­ске би­ бли­о­те­ке, Кул­тур­ног цен­тра, Спорт­ског цен­тра, Са­ве­за спор­ то­ва, Цен­тра за со­ци­јал­ни рад и ''По­ле­тар­ца''. То­ком рас­пра­ве о про­гра­му ра­да ЈП ''Во­до­вод'', пред­сед­ник Го­ран Ву­ко­вић из­ нео је по­зи­тив­не оце­не и на­ гла­сио да ово пред­у­зе­ће у овој го­ди­ни ко­нач­но из­ла­зи из гу­ бит­ка.

ЗА ПР­ВУ РУМ­СКУ БЕ­БУ

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

''Тро­у­гао об­ма­не'' - 12. ја­ ну­ар ''Ха­ри По­тер'' - од 13. до 19. ја­ну­а­ра

Пред­сед­ник оп­шти­не Го­ран Ву­ко­вић обра­зло­жио је ини­ ци­ја­ти­ву за из­ме­ну За­ко­на о се­ди­шти­ма и под­руч­ји­ма су­до­ ва и јав­них ту­жи­ла­шта­ва: -Основ­ни суд у Ру­ми био је ту 150 го­ди­на, са­да је из­ме­ штен. Вра­ћа­њем се­ди­шта у Ру­ му, прав­ду би­смо учи­ни­ли до­ ступ­ни­јом. Ова­ко, гра­ђа­ни су у си­ту­а­ци­ји да пу­ту­ју, пра­ве тро­ шко­ве, гу­бе вре­ме, а ума­ње­на је и без­бед­ност са­мих су­ди­ја. Пред­ла­же­мо да на те­ри­то­ри­ји Сре­ма бу­ду три основ­на су­да, да овај у Ру­ми по­кри­ва и оп­ шти­не Ириг и Пе­ћин­ци. Ова ини­ци­ја­ти­ва при­хва­ће­ на је јед­но­гла­сно. До­не­та је и од­лу­ка о при­хва­ та­њу анек­са спо­ра­зу­ма о са­рад­ њи оп­шти­на у ве­зи са фор­ми­ ра­њем ре­ги­о­на за упра­вља­ње

Де­таљ из рум­ског По­ро­ди­ли­шта

П

р­ва рум­ска бе­ба већ у По­ ро­ди­ли­шту има­ла је пр­ ве го­сте: чел­ни­ци рум­ске оп­ шти­не, а би­ли су ту за­ме­ник пред­сед­ни­ка оп­шти­не Дра­ган Кар­даш, на­чел­ни­ци оде­ље­ња у Оп­штин­ској упра­ви Го­ри­ца Ша­шић, На­да Бе­го­је­вић и Све­ти­слав Да­мјан­чук, да­ро­ ва­ли су је 5. ја­ну­а­ра па­жњом и по­кло­ни­ма: уз цве­ће и по­клон-

па­кет, усле­ди­ла је и нов­ча­на на­гра­да од 50 хи­ља­да ди­на­ ра. Мај­ка Ми­ро­сла­ва Ан­дрић (28) до­не­ла је на свет 1. ја­ну­ а­ра у 20,40 ча­со­ва де­вој­чи­цу На­та­ли­ју, те­шку 2,8 ки­ло­гра­ ма и ви­си­не 50 сан­ти­ме­та­ра, што је би­ло до­вољ­но за оце­ну 9/10. По­ро­ди­ци Ан­дрић је ово дру­го де­те, ма­лу На­та­ли­ју код ку­ће жељ­но че­ка брат.

ел­ни­ци рум­ ске оп­шти­не при­ре­ди­ли су 30. де­цем­бра про­шле го­ди­не у Град­ској ку­ћи при­јем за нај­бо­љег рум­ског ку­гла­ша - нов­ ча­ну на­гра­ду у из­но­су од де­сет хи­ља­да ди­на­ра и пла­ке­ту при­мио је Мар­ко Ан­тић, уче­ник осмог раз­ ре­да ОШ ''Вељ­ко Ду­го­ше­вић'', члан КК ''Сло­вен'' и ре­ пре­зен­та­ци­је Ср­ би­је у ка­те­го­ри­ји пи­он ­ и­ра. У име рум­ске оп­шти­не мла­дом Ан­ти­ћу су на до­са­да­шњим ус­пе­си­ма че­сти­ та­ли пред­сед­ник оп­шти­не Ру­ма Го­ран Ву­ко­вић, ње­гов за­ме­ник Дра­ган Кар­даш, пред­сед­ник СО Не­над Бо­ро­вић и на­чел­ ник Оде­ље­ња дру­штве­них де­ лат­но­сти Све­ти­слав Да­мјан­ чук. За­јед­но са Мар­ком, при­је­ му су при­су­ство­ва­ли ње­гов отац Алек­сан­дар, та­ко­ђе ку­глаш, и де­да Ми­лан, ве­ли­ки по­зна­ва­ лац овог спор­та.

Мар­ко Ан­тић (у сре­ди­ни) на при­је­му у Град­ској ку­ћи

Ан­тић се ку­гла­њем ба­ви већ шест го­ди­на, у срп­ској ре­пре­ зен­та­ци­ји је од 2010. го­ди­не, иза ње­га су већ ве­ли­ки ус­пе­си - две сре­бр­не ме­да­ље на Свет­ ском ку­пу у Ри­је­ци, у мар­ту про­шле го­ди­не осво­јио је куп Ср­би­је са 582 чу­на, што је ње­ гов лич­ни ре­корд, ту су и две злат­не ме­да­ље на др­жав­ном пр­вен­ству у Ба­њи Ју­на­ко­вић осво­је­не у де­цем­бру про­шле го­ди­не.

УОЧИ НО­ВЕ ГО­ДИ­НЕ

Отво­ре­но кли­за­ли­ште за де­цу Н

о­во­го­ди­шње зим­ске ра­до­ сти обе­ле­же­не су у Ру­ми још јед­ним до­га­ђа­јем - уочи но­во­го­ди­шњег до­че­ка, 30. де­ цем­бра, на Град­ском тр­гу је отво­ре­но кли­за­ли­ште за ма­ли­ ша­не - ко­ли­ко је овај вид за­ ба­ве и ре­кре­а­ци­је не­до­ста­јао рум­ским ма­ли­ша­ни­ма го­во­ри и по­да­так да је већ у пр­вим ми­ ну­ти­ма кли­за­ли­ште би­ло по­пу­

ње­но ма­лим кли­за­чи­ма. Кли­за­ли­ште има ди­мен­зи­је 20 са 13 ме­та­ра, ра­ди­ће од де­ сет до 22 ча­са и би­ће у функ­ци­ ји до 28. фе­бру­а­ра ове го­ди­не. Улаз на те­рен, уз ко­ри­шће­ње кли­заљ­ки, ко­шта­ће ро­ди­те­ље 100 ди­на­ра на сат, што и ни­је пу­но у од­но­су на ужи­ва­ње ма­ ли­ша­на то­ком пра­зни­ка и зим­ ског рас­пу­ста.

Рум­ски ма­ли­ша­ни на кли­за­ли­шту

9

Среда, 12. јануар 2011.

СЕД­НИ­ЦИ СКУП­ШТИ­НЕ ОП­ШТИ­НЕ

Усво­јен бу­џет Пла­ни­ран при­лив сред­ста­ва је 2,43 ми­ли­јар­де ди­на­ра - Нај­ви­ше нов­ца би­ће усме­ре­но у ин­ве­сти­ци­је, за рад оп­штин­ске упра­ве све­га де­вет од­сто

IN\IJA www.indjija.net www.moja.indjija.net

Припрема: З. Г. Стефановић

УКРАТ­КО

Ви­ше от­па­да ЈКП ''Ко­му­на­лац'' је у 2010. го­ди­ни са­ку­пио ви­ше ПЕТ ам­ба­ла­же и па­пи­ра што по­твр­ђу­је да је по­стиг­нут од­го­вор­ни­ји од­нос гра­ђа­ на пре­ма се­па­ра­ци­ји сме­ћа. На­и­ме, у 2009. при­ку­пље­но је 99 то­на пла­стич­не ам­ба­ ла­же а у 2010. чак 143 то­не, па­пи­ра је би­ло 194 то­не а у 2010. 231 то­на, са­оп­штио је Слав­ко Пу­ва­ча, ди­рек­тор ''Ко­му­нал­ца''.

Про­ход­ни пу­те­ви У то­ку ове зи­ме ''Ко­му­на­ лац'' је за одр­жа­ва­ње пу­те­ва на под­руч­ју оп­шти­не укуп­ но по­тро­шио 132 то­не со­ли и 236 то­на ри­зле. У сва­ком тре­нут­ку са­о­бра­ћај се нор­ мал­но од­ви­јао.

И

ове као и прет­ход­них го­ди­ на нај­ви­ше нов­ца из бу­џе­ та оп­шти­не Ин­ђи­ја тро­ши­ће се на ин­ве­сти­ци­је па ће та­ко по­ сма­тра­но бу­џет би­ти ин­ве­сти­ ци­о­ни. Не­ко­ли­ко ка­пи­тал­них ин­ве­сти­ци­ја обе­ле­жи­ће 2011, за­вр­ше­так спорт­ске ха­ле, по­ че­так из­град­ње ре­ги­о­нал­не де­ по­ни­је, ка­на­ли­за­ци­је у Бе­шки и во­до­во­да у Чор­та­нов­ци­ма. Све­га де­вет од­сто бу­џе­та тро­ ши­ће пред­сед­ни­ци, од­бор­ни­ци, чла­но­ви Ве­ћа и ком­плет­на оп­ штин­ска упра­ва. Ту је ура­чу­нат и 41 ми­ли­он ди­на­ра на­ме­њен за до­вр­ше­так кри­ла згра­де оп­ шти­не. С об­зи­ром да се ни­во со­ци­јал­них да­ва­ња не­ће сма­ њи­ва­ти, на­про­тив, бу­џет ће би­ти и со­ци­јал­ни, чу­ло се на по­след­њем про­шло­го­ди­шњем за­се­да­њу Скуп­шти­не оп­шти­не на ко­јем је ве­ћи­ном гла­со­ва до­ не­та од­лу­ка о бу­џе­ту за 2011. го­ди­ну. Бу­џет ће из­но­си­ти 2,43 ми­ли­јар­де ди­на­ра или 82 од­сто бу­џе­та 2010. го­ди­ни. - Тре­ћу го­ди­ну за ре­дом до­ но­си­мо бу­џет окру­же­ни број­ ним не­по­зна­ни­ца­ма. Не зна­мо ко­ли­ка ће би­ти тран­сфер­на

На по­след­њој сед­ни­ци СО сред­ства, о ви­си­ни ин­фла­ци­је са­мо се на­га­ђа, је­ди­но се зна да је до­зво­ље­ни раст пла­та у јав­ном сек­то­ру осам од­сто. У та­квим усло­ви­ма не­ће би­ти ла­ ко ре­ли­зо­ва­ти пла­ни­ра­на сред­ ства тим ви­ше што не зна­мо ни ка­кав ће би­ти ста­тус по­ре­за на имо­ви­ну. Учи­ни­ли смо све да тај из­вор­ни при­ход бу­де све­о­ бу­хва­тан и рав­но­мер­но рас­по­ ре­ђен, по­пи­са­ни су сви објек­ти

КУЛ­ТУ­РА

Ви­ше при­хо­да Оде­ље­ње за утвр­ђи­ва­ње и на­пла­ту јав­них при­хо­да, сре­ђи­ва­њем еви­ден­ци­је и ве­ћим об­у­хва­том по­ре­ских об­ве­зни­ка ус­пе­ло је да на­ пла­ти у 2010. го­ди­ни 30 ми­ ли­о­на ди­на­ра ви­ше не­го у прет­ход­ној го­ди­ни. По­рез на имо­ви­ну фи­зич­ких ли­ца ве­ћи је за 20 про­це­на­та и укуп­но из­но­си 35 ми­ли­о­на ди­на­ра.

ИЗ­ЈА­ВА

Но­вац На­род­ној ку­хи­њи - Од­лу­чи­ли смо да ове го­ ди­не не одр­жи­мо тра­ди­ци­о­ нал­ни но­во­го­ди­шњи кок­тел на ко­ји смо про­те­клих го­ди­на по­зи­ва­ли са­рад­ни­ке, по­слов­не парт­не­ре, при­вред­ни­ке, бив­ше пред­сед­ни­ке оп­шти­не и уру­чи­ ва­ли им сим­бо­лич­не по­кло­не. Но­вац пла­ни­ран за кок­тел, око

Пад про­ме­та на пи­ја­ци По­след­њих го­ди­на на град­ској пи­ја­ци се сма­њу­је про­мет. Оства­ре­ње у 2010. го­ди­ни би­ло је осам ми­ли­о­ на што је за бли­зу два ми­ ли­о­на ма­ње не­го прет­ход­не го­ди­не. У ''Ко­му­нал­цу'' сма­ тра­ју да је је­дан од глав­них раз­ло­га отва­ра­ње ме­га-мар­ ке­та. Да ли је са­мо то или по­сто­је и не­ки дру­ги раз­ ло­зи би­ће пред­мет ана­ли­зе над­ле­жних у ''Ко­му­нал­цу''

у оп­шти­ни Ин­ђи­ја па оче­ку­је­ мо да тај бу­џет­ски при­ход бу­де осет­но ве­ћи. Опре­де­ли­ли смо се да нај­ви­ше нов­ца пла­си­ра­мо у ин­ве­сти­ци­је али и да за­др­ жи­мо ни­во со­ци­јал­них да­ва­ња на ко­ји­ма ис­тра­ја­ва­мо го­ди­на­ ма, ре­као је, из­ме­ђу оста­лог, Го­ран Је­шић, пред­сед­ник оп­ шти­не Ин­ђи­ја. О то­ме шта ће би­ти при­о­ри­ те­ти се­о­ских ме­сних за­јед­ни­ца

из­ја­шња­ва­ли су се са­ве­ти а, по ре­чи­ма пред­сед­ни­ка, ан­ке­ ти­ра­ни су и гра­ђа­ни ко­ји нај­ бо­ље зна­ју шта им је по­треб­но у се­лу. Ре­зул­та­ти ан­ке­те би­ће уско­ро по­зна­ти. Став од­бор­нич­ке гру­пе СРС ко­ји је из­нео Ми­лен­ко Вин­ чић био је да је бу­џет не­ре­ал­ но ви­сок и да га тре­ба ума­њи­ти за ми­ли­јар­ду ди­на­ра и исто то­ ли­ко сма­њи­ти рас­хо­де. За раз­ ли­ку од ње­га шеф од­бор­нич­ке гру­пе ДСС Срп­ко Ме­де­ни­ца је био ми­шље­ња да је план бу­џе­ та ре­а­лан, под усло­вом да се ре­а­ли­зу­ју тран­сфер­на сред­ства из Ре­пу­бли­ке, али да тре­ба ви­ ше ула­га­ти у по­љо­при­вре­ду јер је то, по ње­го­вом ми­шље­ њу, гра­на ко­ја мо­же да до­не­се при­ход. На по­след­њој про­шло­го­ ди­шњој сед­ни­ци Скуп­шти­не оп­шти­не ко­јом је пред­се­двао Алек­сан­дар Ко­ва­че­вић, пред­сед­ник, усво­је­ни су про­ гра­ми ра­да јав­них пред­у­зе­ћа и уста­но­ва за 20011. го­ди­ну и до­не­то низ од­лу­ка од ва­жно­ сти за функ­ци­о­ни­са­ње ло­кал­не упра­ве.

150.000 ди­на­ра, би­ће усме­рен за рад На­род­не ку­хи­ње у Ин­ ђи­ји. Из бу­џе­та је за нај­си­ро­ ма­шни­је су­гра­ђа­не то­ком 2010. го­ди­не би­ло из­дво­је­но че­ти­ ри ми­ли­о­на ди­на­ра, из­ја­вио је уочи Но­ве го­ди­не Пе­тар Фи­ ли­по­вић, по­моћ­ник пред­сед­ ни­ка оп­шти­не Ин­ђи­ја.

ОКОМ КА­МЕ­РЕ

Кул­тур­ни иден­ти­тет ''У кул­ту­ри де­сет го­ди­на ра­ди­мо на ду­ге ста­зе по­чев од Кул­ тур­ног цен­тра ко­ји по­след­њих го­ди­на има соп­стве­ну про­дук­ци­ју, по­стао је парт­нер ве­ли­ким по­зо­ри­шти­ма и да­је пред­ста­ве ван на­ ше зе­мље. У га­ле­ри­ји су ус­по­ста­вље­ни стан­дар­ди, из­да­је се ча­ со­пис за кул­ту­ру. Јед­ном реч­ју ус­пе­ли смо да ство­ри­мо кул­тур­ни иден­ти­тет оп­шти­не, ре­као је Го­ран Је­шић, пред­сед­ник оп­шти­не Ин­ђи­ја.

Из­ло­жба књи­га

По­де­ли­ли 350 па­ке­ти­ћа

У

ор­га­ни­за­ци­ји Цен­тра за со­ци­јал­ни рад по­де­ље­ ни су но­во­го­ди­шњи па­ке­ти­ћи ма­ли­ша­ни­ма из ма­те­ри­јал­но угро­же­них по­ро­ди­ца, 280, за ко­је је но­вац обез­бе­ди­ла оп­ шти­на Ин­ђи­ја. Зхва­љу­ју­ћи ху­ма­но­сти чла­но­ва Удру­же­ ња Ита­ли­ја­на у Ин­ђи­ји и Мо­то клу­ба Ин­ђи­ја обез­бе­ђе­на су сред­ства за још 70 па­ке­ти­ћа

ко­ји су уру­че­ни де­ци са по­ себ­ним по­тре­ба­ма и де­ци без ро­ди­тељ­ског ста­ра­ња за ко­је је у Чор­та­нов­ци­ма ор­га­ни­зо­ ва­но дру­же­ње уз ко­ла­че ко­је су за њих при­пре­ми­ле Ива­на Ми­ће­тин из Ин­ђи­је и Алек­ сан­дра Па­шић, хра­ни­тељ­ка из Чор­та­но­ва­ца док су им за­ по­сле­ни у Цен­тру за со­ци­јал­ ни рад обез­бе­ди­ли со­ко­ве.

На из­ло­жби књи­га у хо­лу На­род­не би­бли­о­те­ке пред­ста­вље­ на су из­да­ња ове уста­но­ве на­ста­ла у пе­ри­од од 1983. до кра­ ја 2010. го­ди­не. Пр­ва об­ја­вље­на књи­га у из­да­њу ''На­то­ше­ви­ћа'' би­ла је ''При­ло­зи срп­ској би­бли­о­гра­фи­ји 18. ве­ка'' а по­след­ња књи­га об­ја­вље­на кра­јем про­шле го­ди­не ''Не­ко у про­ла­зу'' збир­ка при­по­ве­да­ка Ане Ву­кај­ло­вић. Из­ме­ђу ова два из­да­ња из­да­то је 14 збор­ни­ка об­ја­вљи­ва­них на­кон Су­сре­та би­бли­о­гра­фа у спо­мен на др Ге­ор­ги­ја Ми­ха­и­ло­ви­ћа и 40 књи­га из за­ви­чај­ног фун­ду­са, углав­ном, ов­да­шњих ауто­ра. Нај­бо­га­ти­ја из­да­њи­ма би­ла је 2010. го­ди­на ка­да је об­ја­вље­но де­вет књи­га.

За­вр­ша­ва се ''Кид фест'' Дру­ги фе­сти­вал де­чи­јег фил­ма ''Кид фест'' за­вр­ша­ва се ве­че­ рас про­јек­ци­јом ''Сенд­мен и из­гу­бље­ни пе­сак сно­ва'' у Кул­тур­ном цен­тру. Про­јек­ци­ја по­чи­ње у 18 ча­со­ва, це­на ула­зни­це је 100 ди­ на­ра. Фе­сти­вал је отво­рен 8. ја­ну­а­ра а ор­га­ни­зо­ван је у са­рад­њи Кул­тур­ног цен­тра и ди­стри­бу­тер­ске ку­ће ''МЦФ Мр­га­Ком филм'' из Бе­о­гра­да.

Но­во­го­ди­шње ра­до­сти

10

Среда, 12. јануар 2011.

СВЕ­ЧА­НА СЕД­НИ­ЦА СО СТА­РА ПА­ЗО­ВА

Го­ди­на озбиљ­них ин­ве­сти­ци­ја С

По­во­дом про­сла­ве Бо­жи­ћа по Гре­го­ри­јан­ском ка­лен­да­ру у По­зо­ри­шту у Ста­рој Па­зо­ви 25. де­цем­бра 2010. го­ди­не одр­жан је тра­ди­ци­о­нал­ни “Бо­жић­ни кон­церт”. На­сту­пио је Хор “Та­ ли­ја” из­во­де­ћи ду­хов­не ме­ло­ ди­је, мла­ђа, деч­ја гру­па Фол­ клор­ног ан­сам­бла СКУД-а “Хе­ рој Јан­ко Чме­лик”, ФА “Кла­сје”, Удру­же­ње же­на и сло­ли­сти Ема Ко­чиш, Да­вид Фор­гач, Ми­ха­ е­ла Ко­чиш, Ире­на То­пољ­ски, Ана Двор­ниц­ки, Игор Ухе­љи и Бра­ни­слав Ко­вач.

ве­ча­на сед­ни­ца Скуп­шти­не оп­шти­не Ста­ра Па­зо­ва одр­ жа­на је 30. де­цем­бра про­шле го­ди­не у при­су­ству од­бор­ни­ка, број­них го­сти­ју из јав­ног и при­ вред­ног жи­во­та и све­штен­ства. Пред­сед­ник СО Ста­ра Па­зо­ва Ми­ лош Цр­но­мар­ко­вић уз че­стит­ке за но­во­го­ди­шње и бо­жић­не пра­ зни­ке, на по­чет­ку је ре­као да је оп­штин­ски пар­ла­мент у 2010. го­ди­ни одр­жао се­дам сед­ни­ца са 192 тач­ке днев­ног ре­да, до­нео 54 од­лу­ке, 115 ре­ше­ња и 12 за­кљу­ ча­ка. За 2010. Ср­ђан Стан­ко­вић, пот­пред­сед­ник СО Ста­ра Па­зо­ ва је ре­као да је она би­ла ве­о­ма успе­шна јер се му­ко­трп­но ра­ди­ло и до­нет је низ зна­чај­них од­лу­ка, на­по­ме­нув­ши да су и скуп­штин­ ска те­ла до­но­си­ла ве­о­ма ва­жне од­лу­ке, по­пут Ко­ми­си­је за род­ну рав­но­прав­ност и Кан­це­ла­ри­је за мла­де. - У мно­гим ства­ри­ма смо пр­ви у Ср­би­ји, тре­ба­ло би да и у при­вре­ди бу­де­мо пр­ви. Оно што је зна­чај­но, 2011. го­ди­на би­ће за све нас го­ди­на озбиљ­них ин­ве­ сти­ци­ја, о че­му го­во­ри и бу­џет за на­ред­ну го­ди­ну ко­ји ће омо­гу­ћи­ ти убр­зан раз­вој, ула­га­ње у ин­ фра­струк­ту­ру, из­град­њу спорт­ ских те­ре­на, кул­тур­них уста­ но­ва.... На­рав­но, и у из­град­њу ба­зе­на о че­му ра­чу­на во­ди Ди­ рек­ци­ја за из­град­њу- об­ја­снио је

Па­зо­вач­ки Де­да Мра­зић

27. СКУП­ШТИН­СКО ЗА­СЕ­ДА­ЊЕ ОДР­ЖА­НО У НА­СТАВ­КУ

PAZOVA^KA HRONIKA Припремила: Гордана Мајсторовић

УКРАТ­КО

Бо­жић­ни кон­церт

У су­срет но­во­го­ди­шњим пра­зни­ци­ма у ста­ро­па­зо­вач­кој ОШ “Си­ме­он Ара­ниц­ки” 24., 25. и 26. де­цем­бра, ор­га­ни­зо­ва­на је по­де­ла па­ке­ти­ћа за де­цу за­ по­сле­них у јав­ним пред­у­зе­ћи­ ма и уста­но­ва­ма и оп­штин­ским ор­га­ни­ма упра­ве, уз из­во­ђе­ње пред­ста­ве “Но­во­го­ди­шњи цир­ кус” ко­ју су при­пре­ми­ли вас­ пи­та­чи ПУ “По­ле­та­рац” у Ста­ рој Па­зо­ви. Ор­га­ни­за­тор ове но­во­го­ди­шње ма­ни­фе­ста­ци­је је Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја а по­кро­ви­тељ Оп­шти­на Ста­ра Па­зо­ва.

Еко­ло­шки по­крет “Еко сан” На са­стан­ку оп­штин­ског Еко­ло­шког по­кре­та “Еко сан” одр­жа­ном 30. де­цем­бра про­ шле го­ди­не пред­сед­ни­ца Мир­ ја­на До­мо­њи за­хвли­ла се сви­ ма ко­ји су по­мо­гли и по­др­жа­ли њи­хо­ве ак­ци­је, а пре све­га пред­сед­ни­ку оп­шти­не Го­ра­ну Јо­ви­ћу. Би­ло је ре­чи о спро­ве­ де­ној ак­ци­ји “За­у­ста­ви­мо ам­ бро­зи­ју” и Фе­сти­ва­лу ме­да, а у 2011. го­ди­ни, Мир­ја­на До­мо­њи је ка­за­ла да ће се ак­це­нат ста­ ви­ти на еду­ка­ци­ју де­це и гра­ ђа­на о зна­ча­ју пче­ла, њи­хо­вој угро­же­но­сти и за­шти­ти.

Ром­ска омла­ди­на да­нас Прет­по­след­њег де­цем­бар­ ског да­на про­шле го­ди­не УГ “Ром­ска омла­ди­на да­нас” обе­ ле­жи­ло је пет го­ди­на по­сто­ја­ ња и де­ло­ва­ња. Пред­сед­ник Удру­же­ња РОД Алек­сан­дар Бо­ли­но­вић оце­нио је да је по­ ло­жај мла­дих Ро­ма у ста­ро­па­ зо­вач­кој оп­шти­ни по­диг­нут на је­дан ви­ши ни­во. Бра­ни­слав Јо­ва­но­вић, ко­ор­ди­на­тор Кан­ це­ла­ри­је за ин­клу­зи­ју Ро­ма на­ ја­вио је у 2011. го­ди­ни из­ра­ду ак­ци­о­них пла­но­ва за школ­ство и за­по­шља­ва­ње.

Ср­ђан Стан­ко­вић и на­ја­вио ско­ри за­вр­ше­так Ку­ће фуд­ба­ла. Пред­ сед­ник оп­шти­не Го­ран Јо­вић је у обим­ном из­ла­га­њу под­се­тио да

се у пр­кос еко­ном­ској кри­зи мо­гу по­хва­ли­ти до­брим ре­зул­та­ти­ма. У 2010. го­ди­ни ра­ди­ли смо мно­го ка­да је у пи­та­њу по­бољ­ша­ње ин­ фра­струк­ту­ре, ка­да су у пи­та­њу ко­му­нал­ни про­бле­ми, а и 2011. го­ди­на би­ће ин­ве­сти­ци­о­на - ре­а­ ко је пред­сед­ник Јо­вић, освр­нув­ ши се на све оно што је ра­ђе­но, са­да, већ у го­ди­ни иза нас. Од ас­ фал­ти­ра­ња ули­ца, ка­на­ли­за­ци­је, ре­кон­струк­ци­је во­до­вод­не мре­же у но­во­па­зо­вач­ким бло­ко­ви­ма 9 и 25, пут­не мре­же у ин­ду­стриј­ској зо­ни у Ста­рој Па­зо­ви, ка­пе­ла у Вој­ки и Ста­рим Ба­нов­ци­ма, до

про­ши­ре­ња Град­ске де­по­ни­је по европ­ским стан­дар­ди­ма и до­би­ ја­ња у вла­сни­штво од Ми­ни­стар­ ства по­љо­при­вре­де још 90 хек­ та­ра зе­мљи­ шта за но­ву Го­ран Јо­вић ин­ду­стриј­ску зо­ну уз ауто пут Бе­о­град - Но­ви Сад, из­ме­ђу Ста­ре и Но­ве Па­зо­ ве чи­ме ће се за­о ­к ру­ж и­т и би­знис парк

у овој оп­шти­ни. Пред­сед­ник Го­ ран Јо­вић је још по­ме­нуо из­град­ њу ба­зе­на, сер­ти­фи­ка­ци­ју оп­ шти­не, оства­ре­ну пре­ко­гра­нич­ну са­рад­њу са Ву­ко­вар­ско-Срем­ском жу­па­ни­јом, при­сту­па­ње Спо­ра­зу­ му о енер­гет­ској ефи­ка­сно­сти, Ре­ги­он ­ ал­ној раз­вој­ној аген­ци­ ји, по­ме­нуо је и ин­пле­мен­та­ци­ ју Стра­те­ги­је одр­жи­вог раз­во­ја, ука­зав­ши на успе­хе у кул­ту­ри, спор­ту и ра­ду са мла­ди­ма. Све у све­му, за њих је 2010. би­ла успе­ шна го­ди­на.

При­сут­ни на све­ча­ној сед­ни­ци

Усво­јен бу­џет за 2011. го­ди­ну С

ед­ни­ца оп­штин­ског пар­ла­ мен­та у Ста­рој Па­зо­ви ко­ја је по­че­ла у сре­ду 29. де­цем­бра 2010., пре­ки­ну­та је у 14 ча­со­ва и 30 ми­ну­та због не­по­сто­ја­ња усло­ ва за не­сме­тан рад, на­кон што је пре­се­да­ва­ју­ћи Ми­лош Цр­но­ мар­ко­вић из­ре­као ме­ру уда­ље­ ња са сед­ни­це ше­фу од­бор­нич­ке гру­пе Ра­ди­ка­ла Ср­ђи Ко­ма­зе­цу. У овом де­лу сед­ни­це од­бор­ни­ци вла­да­ју­ће ве­ћи­не са­мо су ус­пе­ли ве­ћи­ном гла­со­ва да усво­је за­пи­ сник с прет­ход­не сед­ни­це, на шта су од­бор­ни­ци опо­зи­ци­о­не СРС, као и ра­ни­је има­ли при­мед­би. По­ле­ми­ка је во­ђе­на око по­вре­де По­слов­ни­ка, а ин­ци­дент­на си­ту­а­ ци­ја је на­ста­ла ка­да је за го­вор­ ни­цом Ра­до­слав Гво­здић, шеф од­бор­нич­ке гру­пе “За европ­ску Ср­би­ју” ре­као да пред­се­да­ва­ју­ ћи не мо­же да­ва­ти од­бор­ни­ци­ ма да го­во­ре ван днев­ног ре­да, као и да од­бор­ни­ци Ра­ди­кал­не стран­ке чи­та­ју ту­ђе тек­сто­ве. Та­ да је Ср­ђо Ко­ма­зец у прат­њи не­ ко­ли­ко сво­јих од­бор­ни­ка до­шао до пред­сед­нич­ког пул­та, ба­цио ми­кро­фом и ма­те­ри­ја­ле ис­пред пред­се­да­ва­ју­ћег, због че­а­га му је од­мах из­ре­че­на ме­ра уда­ље­ња с сед­ни­це, ко­ју он ни­је ис­по­што­ вао. С об­зи­ром да и по­сле ви­ше па­у­за за­се­да­ње ни­је мо­гло да се на­ста­ви, Ми­лош Цр­но­мар­ко­вић је на­ста­вак за­ка­зао за 30. де­цем­ бар, на­кон одр­жа­ва­ња све­ча­не сед­ни­це. Сед­ни­ца је на­ста­вље­ на уз при­су­ство обез­бе­ђе­ња ка­ко ис­кљу­че­ни од­бор­ни­ци (по­ред Ко­ ма­зе­ца и Ста­мен­ко­вић Дра­ган ис­кљу­чен у на­став­ку сед­ни­це) не би оме­та­ли њен рад.

Бу­џет 2,8 ми­ли­јар­ди Нај­ва­жни­је је да је на овој сед­ни­ци, ма ко­ли­ко опо­зи­ци­о­ ни од­бор­ни­ци би­ли упор­ни да је оп­стру­иш ­ у, до­не­та од­лу­ка о

До­не­то ви­ше ва­жних од­лу­ка

Гу­жва пред пул­том пред­се­да­ва­ју­ћег

Од­бор­нич­ка гру­па “Ује­ди­ње­ни ре­ги­о­ни” Пред­сед­ник СО Ста­ра Па­зо­ва Ми­лош Цр­но­мар­ко­вић, на по­ чет­ку сед­ни­це у на­став­ку, оба­ве­стио је од­бор­ни­ке, да од­бор­ нич­ку гру­пу “Ује­ди­ње­ни ре­ги­о­ни” чи­не: Бран­ка Ста­но­је­вић, Да­ли­бор­ка Жив­ко­вић, Ма­ја Кли­па, Вла­ди­мир По­љов­ка и Ср­ђан Стан­ко­вић. Шеф ове од­бор­нич­ке гру­пе је Вла­ди­мир По­љов­ка. бу­џе­ту Оп­шти­не Ста­ра Па­зо­ ва за 2011. го­ди­ну, пре ко­је је усво­јен из­ве­штај о из­вр­ше­њу бу­џе­та за пр­вих 9 ме­се­ци 2010. го­ди­не. Уку­пан обим бу­џе­та за 2011. го­ди­ну утвр­ђен је у из­но­ су од 2.872.956.000,00 ди­на­ра, од ко­јих при­ма­ња и при­хо­ди бу­ џе­та из­но­се 2.107.910.000,00, док су при­хо­ди ин­ди­рект­них бу­ џет­ских ко­ри­сни­ка про­јек­то­ва­ ни на 765.046.000,00 ди­на­ра. Укуп­ни рас­хо­ди су урав­но­те­же­ ни с про­јек­то­ва­ним при­хо­ди­ма и из­но­се 2.872.956.000,00 ди­ на­ра, од че­га рас­хо­ди бу­џе­та из­но­се 2.107.910.000,00 ди­на­ ра, а рас­хо­ди из до­да­тих при­хо­ да бу­џет­ских ко­ри­сни­ка из­но­се

765.046.000,00 ди­на­ра. Уку­пан де­фи­цит бу­џе­та за 2011. го­ди­ну ко­ји ће се по­кри­ти по осно­ву за­ ду­жи­ва­ња и про­да­је фи­нан­сиј­ске имо­ви­не, утвр­ђен је у из­но­су од 18.122.000,00 ди­на­ра. У струк­ту­ри рас­хо­да нај­ви­ ше сред­ста­ва је пла­ни­ра­но за ка­пи­тал­на ула­га­ња у згра­де и гра­ђе­вин­ске објек­те и слич­ но и то је оно што чи­ни раз­вој­ ну ком­по­нен­ту бу­џе­та. Сред­ства пла­ни­ра­на за ове на­ме­не из­но­се 1.396.437.000,00 ди­на­ра, од­но­ сно 48,60 од­сто укуп­ног бу­џе­та. Ме­ђу­тим, и по­ред раз­вој­не ком­ по­нен­те бу­џет ове оп­шти­не и да­ ље је за­др­жао и со­ци­јал­ну и еко­ ном­ску ком­по­нен­ту.

Ина­че, на по­след­њем за­се­ да­њу оп­штин­ског пар­ла­мен­та у 2010. го­ди­ни до­нет је и низ дру­ гих ва­жних од­лу­ка, по­пут од­лу­ ке о до­но­ше­њу Пла­на де­таљ­не ре­гу­ла­ци­је на­се­ља Кр­ње­шев­ци, као и о из­ме­на­ма и до­пу­ни Пла­ на де­таљ­не ре­гу­ла­ци­је за Ста­ре и Но­ве Ба­нов­це и Ба­нов­це-Ду­нав и из­ра­ди овог пла­на за но­во­па­ зо­вач­ко на­се­ље Блок 23. Усво­ је­не су и од­лу­ке о утвр­ђи­ва­њу на­зи­ва ули­ца у Ста­рој Па­зо­ви и ин­ду­стриј­ској зо­ни у Бло­ку 25 у Но­вој Па­зо­ви. До­не­та је и од­лу­ка о по­твр­ђи­ва­њу члан­ства оп­шти­не у Стал­ној кон­фе­рен­ци­ји гра­до­ва и оп­шти­на, као и из­ме­на од­лу­ке о осни­ва­њу ПУ “По­ле­та­рац” и “Ра­ дост” и из­ме­на и до­пу­на од­лу­ке о осни­ва­њу Цен­тра за со­ци­јал­ни рад. Усво­је­на је и од­лу­ка о ор­га­ ни­зо­ва­њу Ра­дио те­ле­ви­зи­је Ста­ ра Па­зо­ва од по­сто­је­ће ра­диј­ске ку­ће. Усво­јен је Ак­ци­о­ни план за мла­де за пе­ри­од 2010. - 2014. го­ ди­не, Ак­ци­о­ни план по­бољ­ша­ња по­ло­жа­ја же­на и род­не рав­но­ прав­но­сти за пе­ри­од 2011.-2013. го­ди­не и Ак­ци­о­ни план за­по­шља­ ва­ња у на­ред­ној го­ди­ни. Са­гла­ сност на из­ме­не до­би­ли су ста­ ту­ти “По­ле­тар­ца”, Би­бли­о­те­ке “До­си­теј Об­ра­до­вић” и Цен­тра за со­ци­јал­ни рад, док су из­ме­ не пре­тр­пе­ли Школ­ски од­бо­ри Тех­нич­ке шко­ле и ШО­СО “Ан­тон Ска­ла”. Усво­је­не су и до­пу­ње­не тач­ке днев­ног ре­да по пред­ло­гу Оп­штин­ског ве­ћа ко­је се од­но­се на из­ме­ну са­ста­ва Управ­ног од­ бо­ра ПУ “Ра­дост”, из­ра­ду пла­на де­таљ­не ре­гу­ла­ци­је Бло­ка 20 у Но­вој Па­зо­ви и до­но­ше­њу од­лу­ ке о усло­ви­ма, на­чи­ну вр­ше­ња и тех­нич­ког при­је­ма обје­ка­та.

11

Среда, 12. јануар 2011.

ЗА­ШТО ЈЕ ГРА­ДО­НА­ЧЕЛ­НИК СРЕМ­СКЕ МИ­ТРО­ВИ­ЦЕ БРА­НИ­СЛАВ НЕ­ДИ­МО­ВИЋ ПРЕ­ШАО У ДС

ХРОНИКА

Пут ко­ји је до­бар за Ми­тро­ви­цу

РУ­МА

М

ој ула­зак у ДС је лич­на од­лу­ка, јер ми­слим да је до­бро за Ми­тров­ча­не и бу­ дућ­ност овог гра­да да бу­де­ мо на стра­ни оних ко­ји кр­че пут у Евро­пу, ре­као је срем­ ско­ми­тро­вач­ки гра­до­на­чел­ ник Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић, кра­јем про­шле го­ди­не, на­кон пот­пи­си­ва­ња при­ступ­ни­це за Де­мо­крат­ску стран­ку у Но­вом Са­ду. Нед­мо­вић је при­ступ­

ни­цу пот­пи­сао у По­кра­ји­ни јер пре­ма не­ким из­во­ри­ма из вр­ха ми­тро­вач­ког ДС Град­ски од­бор ни­је хтео да рас­пра­вља о ње­го­вом при­је­му, ма­да он твр­ди да ни­је ни под­нео зах­ тев Град­ском од­бо­ру. Иако је зва­нич­но тран­сфер оба­вљен, про­мо­ви­са­ње гра­до­ на­чел­ни­ка Нед­мо­ви­ћа као но­ вих сна­га ДС-а би­ће оба­вље­но по­чет­ком ове го­ди­не, на­кон

по­бољ­ша­ња здрав­стве­ног ста­ ња и опо­рав­ка по­сле опе­ра­ ци­је пред­сед­ни­ка Бо­ри­са Та­ди­ћа. Бран­си­лав Не­ди­мо­вић је на функ­ци­ју гра­до­на­чел­ни­ка иза­бран као при­пад­ник ДСС и на­род­ни по­сла­ни­ик Скуп­шти­ не Ср­би­је, ко­ји је од­мах на­кон из­бо­ра дао оства­ку на ме­сто по­сли­ни­ка. Ре­до­ве ДСС на­пу­ стио је пре не­пу­не две го­ди­не

због не­сла­га­ња са по­ли­ти­ком стран­ке и био ак­ти­ван у По­ кре­ту Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ ги­ја ко­ји је још про­шлог ле­та пот­пи­сао тех­нич­ку са­рад­њу са Де­мо­крат­ском стран­ком у По­кра­ји­ни. Сло­ви за мла­дог, спо­соб­ног и ко­о­пе­ра­тив­ног чо­ве­ка са ко­јим је Ми­тро­ви­ ца на че­лу при­ву­кла по­до­ста стра­них ин­ве­сти­то­ра и кре­ну­ ла у убр­за­ни раз­вој. Ј.З.

КОН­ФЕ­РЕН­ЦИ­ЈА ЗА НО­ВИ­НА­РЕ СНС – ИН­ЂИ­ЈА

На­пред­ња­ци спрем­ни за из­бо­ре П

ред­став­ни­ци Окру­жног од­ бо­ра СНС за Срем уочи Но­ве го­ди­не одр­жа­ли су кон­фе­рен­ ци­ју за но­ви­на­ре у Ин­ђи­је на ко­јој су ин­фор­ми­са­ли јав­ност да су кон­сти­ту­и­са­ни оп­штин­ ски од­бо­ри СНС у Ин­ђи­ји, Ста­ рој Па­зо­ви, Пе­ћин­ци­ма и Ири­гу и да је у то­ку кон­сти­ту­и­са­ње од­бо­ра у Срем­ској Ми­тро­ви­ци и Ру­ми. Пред­сед­ник Оп­штин­

З

Пред­став­ни­ци СНС за Срем

РУ­МА

О

пе­ра­тив­ним ра­дом срем­ ско­ми­тро­вач­ке по­ли­ци­ је Сло­бо­дан П. (55) из Ру­ме, иден­ти­фи­ко­ван је као из­вр­ши­ лац пљач­ке по­ште у Ру­ми. Осно­ва­но се сум­ња да је Сло­бо­дан П. То­ком по­след­ње сед­ми­це про­шле го­ди­не, ма­ски­ ран, у ве­чер­њим са­ти­ма, ушао у по­шту у На­се­љу „Игра­ли­ште“

Л

обла­сти ве­ро­на­у­ке, ре­сти­ту­ци­ је цр­кве­не имо­ви­не и ду­хов­ном жи­во­ту по­што је во­дио се­ми­на­ ре за струч­но уса­вр­ша­ва­ње ве­ ро­у­чи­те­ља, а био је и аутор ви­ ше де­се­ти­на про­је­ка­та ко­ји се спро­во­де у основ­ним шко­ла­ма.  Ж.Н.

Со­ци­ја­ли­сти оја­ча­ли ре­до­ве п­штин­ска ор­га­ни­за­ци­ја СПС Ин­ђи­је број­ни­ја је за но­вих 167 чла­но­ва ко­ли­ко их је уочи Но­ве го­ди­не при­мље­ но у ову пар­ти­ју. По ре­чи­ма пред­сед­ни­ка Оп­штин­ског од­ бо­ра СПС Сре­те­на Јо­ва­но­

Ж.Н.

Воз пре­га­зио же­ну

ИН­ЂИ­ЈА

О

и уз прет­њу но­жем, узео из ка­ се 400.000 ди­на­ра, на­кон че­га је по­бе­гао. Због осно­ва­не сум­ње да је из­вр­шио кри­вич­но де­ло раз­бој­ ни­штво, Сло­бо­дан П. је при­ве­ ден ис­тра­жном су­ди­ји Основ­ног су­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. 

ви­ћа то је био дру­ги при­јем у 2010. Про­ле­тос су при­ми­ли 200 но­вих чла­но­ва па са­да има­ју 1.076 гра­ђа­на ин­ђиј­ске оп­шти­ не са чла­но­ском кар­том Со­ци­ ја­ли­стич­ке пар­ти­је.  З.Г.С.

Н

а пру­жном пре­ла­зу у Срем­ ској Ми­тро­ви­ци, не­по­зна­ту жен­ску осо­бу је 30. де­цем­бра, око 22,40 ча­со­ва, уда­рио те­ рет­ни воз ко­ји са­о­бра­ћа на ре­ ла­ци­ји Шид-Ру­ма. Од по­сле­ди­ ца по­вре­да, же­на је пре­ми­ну­ла на ли­цу ме­ста. Уви­ђај на ли­цу ме­ста из­вр­ шио је де­жур­ни ис­тра­жни су­ ди­ја Основ­ног су­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, у при­су­ству по­ли­

бог осно­ва­не сум­ње да је из­вр­шио кри­вич­но де­ло си­ ло­ва­ња у по­ку­ша­ју, срем­ско­ми­ тро­вач­ка по­ли­ци­ја ухап­си­ла је Бо­го­љу­ба Б. (27) са под­руч­ја Срем­ске Ми­тро­ви­це. Пре­ма зва­нич­ном са­оп­ште­ њу, Бо­го­љуб Б. је по­ку­шао да си­лу­је јед­ну 24-го­ди­шњу су­ гра­ђан­ку. На­кон по­ли­циј­ског за­др­жа­ ва­ња, Бо­го­љуб Б. при­ве­ден је ис­тра­жном су­ди­ји Ви­шег су­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, ко­ји му је на­кон са­слу­ша­ња од­ре­дио при­ твор до ме­сец да­на.

СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА

СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА

Све­ште­ник Ра­де Мар­ко­вић

бог осно­ва­не сум­ње да је то­ ком де­цем­бра, на град­ском трг­ту у Ру­ми, си­лом оште­тио три те­зге, но­во­го­ди­шњу јел­ку и раз­био ста­кло на вра­ти­ма Кул­ тур­ног цен­тра и та­ко на­чи­о­ни ште­ту од око 100.000 ди­на­ра, по­ли­ци­ја је при­ве­ла Да­ми­ра Б. (21) из Ру­ме. Уз при­ја­ву да је из­вр­шио кри­вич­но де­ло уни­ште­ња и оште­ће­ња ту­ђе ства­ри, Да­мир Б. при­ве­ден је ис­тра­жном су­ ди­ји Основ­ног су­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, ко­ји га је на­кон са­ слу­ша­ња пу­стио да се бра­ни са сло­бо­де. 

По­ку­шај си­ло­ва­ња

По­ги­нуо све­ште­ник Ухап­шен раз­бој­ник о­знич­ки па­рох про­то­је­реј Ра­до­сав Ра­де Мар­ко­вић (39) по­ги­нуо је 31. де­цем­бра у са­о­бра­ћај­ној не­сре­ћи ко­ја се до­го­ди­ла на пу­ту Пла­ти­че­во – Ша­бац, на те­ри­то­ри­ји рум­ске оп­шти­не. Све­ште­ник Мар­ко­вић се пут­нич­ким во­зи­лом вра­ћао са слу­жбе­ног пу­та из Па­три­јар­ ши­је у Бе­о­гра­ду и ди­рект­но се су­да­рио са ка­ми­о­ном. По­ли­циј­ска упра­ва у Срем­ ској Ми­тро­ви­ци са­оп­шти­ла је да се не­зго­да до­го­ди­ла око по­дне­ва. Ра­до­сав Мар­ко­вић је упра­вљао пут­нич­ким во­зи­лом „ре­но ме­ган“ - Из­гу­бив­ши кон­тро­лу над во­зи­лом, во­зач „ре­ноа“ је пре­ шао у су­спрот­ну са­о­бра­ћај­ну тра­ку и уда­рио у ка­ми­он с при­ ко­ли­цом ко­ји му је до­ла­зио у су­срет. Во­зач „ре­ноа ме­га­на“ је по­ги­нуо на ли­цу ме­ста – на­во­ди се у по­ли­циј­ском са­оп­ште­њу. Ка­ко са­зна­је­мо, све­ште­ник Мар­ко­вић је био ве­о­ма оми­љен јер је дао ве­ли­ки до­при­нос у

З

СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА

ског од­бо­ра у Ин­ђи­ји је Дра­ ган Ла­кић, у Ста­рој Па­зо­ви Ђор­ђе Ра­ди­но­вић, у Пе­ћин­ ци­ма Ни­ко­ла Ра­до­са­вље­вић и Бо­жи­дар Ива­нић у Ири­гу. Но­ви­на­ри­ма су се обра­ти­ли и ко­ор­ди­на­то­ри за Срем Бо­ра Ку­тић и Бо­ри­слав Рај­ков и из­ра­зи­ли спрем­ност на­пред­ња­ ка за из­бо­ре ко­је оче­ку­ју у овој го­ди­ни.  З.Г.С.

НА ПУ­ТУ ПЛА­ТИ­ЧЕ­ВО – ША­БАЦ

Оште­тио те­зге и јел­ку

циј­ских слу­жбе­ни­ка По­ли­циј­ ске упра­ве у Срем­ској Ми­тро­ ви­ци. На­ред­бом ис­тра­жног су­ди­је Основ­ног су­да, те­ло пре­ми­ну­ ле пре­ве­же­но је у Ин­сти­тут за суд­ску ме­ди­ци­ну у Но­вом Са­ду ра­ди суд­ско-ме­ди­цин­ске об­ дук­ци­је, а по­ли­ци­ја пред­уз ­ и­ма све ак­тив­но­сти на утвр­ђи­ва­њу иден­ти­те­та по­ги­ну­ле же­не.  Ж.Н.

По­сле раз­бој­ни­штва на­пао по­ли­цај­ца

О

сно­ва­но се сум­ња да је Са­ша С. (27) из Срем­ске Ми­тро­ви­це, у бли­зи­ни про­дав­ ни­це "По­ду­на­вље" у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, фи­зич­ки на­пао 54-го­ди­шњег су­гра­ђа­ни­на, на­ нео му ла­ке те­ле­сне по­вре­де и од ње­га про­тив­прав­но узео 37.000 ди­на­ра. По­ли­ци­ја је са­оп­шти­ла да је при­ли­ком хап­ше­ња, Са­ша С. фи­зич­ки на­пао по­ли­цај­ца, али је убр­зо са­вла­дан, ли­шен сло­ бо­де и за­др­жан у по­ли­циј­ској ис­по­ста­ви до 48 ча­со­ва. Због осно­ва­не сум­ње да је из­вр­шио кри­вич­на де­ла раз­ бој­ни­штва и на­пад на слу­жбе­ но ли­це у вр­ше­њу слу­жбе­не ду­жно­сти, Са­ша С. је при­ве­ден ис­тра­жном су­ди­ји Основ­ног су­ да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, ко­ји му је на­кон са­слу­ша­ња од­ре­ дио при­твор до ме­сец да­на.

СТА­РА ПА­ЗО­ВА

У НО­ВИМ БА­НОВ­ЦИ­МА

Уда­ри­ла је стру­ја на кро­ву ва­го­на

За­те­чен у про­ва­ли

Н

Д

ок је про­ва­љи­вао у про­дав­ ни­цу - ме­њач­ни­цу "Стоп" у Но­вим Ба­нов­ци­ма, по­ли­ци­ја је за­те­кла Не­ма­њу Д. (20) из Но­вих Ба­но­ва­ца ко­ји је од­мах ухап­шен и од­ре­ђе­но му је за­ др­жа­ва­ње до 48 ча­со­ва. Уз кри­вич­ну при­ја­ву за кри­ вич­но де­ло те­шке кра­ђе у по­ ку­ша­ју, Не­ма­ња Д. је при­ве­ден ис­тра­жном су­ди­ји Основ­ног су­ да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, ко­ји

му је на­кон са­слу­ша­ња од­ре­ дио при­твор до ме­сец да­на. По­ли­ци­ја је са­оп­шти­ла да се осно­ва­но сум­ња да је Не­ма­ња Д. у то­ку ове го­ди­не из­вр­шио 12 те­шких кра­ђа на ште­ту фи­ зич­ких ли­ца и обје­ка­та на под­ руч­ју Ста­ре Па­зо­ве за ко­је је у ок­то­бру под­не­та кри­вич­на при­ ја­ва Основ­ном јав­ном ту­жи­ла­ штву у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, у ре­дов­ном по­ступ­ку.  Ж.Н.

а же­ле­знич­кој ста­ни­ци у Ста­рој Па­зо­ви је по­вре­ђе­на 19-го­ди­шња др­жа­вљан­ка Сло­ ве­ни­је. Она се по­пе­ла на кров те­рет­ног ва­го­на, по­ста­вље­ног на ко­ло­се­ку же­ле­знич­ке ста­ ни­це у Ста­рој Па­зо­ви и та­да, нај­ве­ро­ват­ни­је ле­ђи­ма до­дир­ ну­ла по­гон­ску ви­со­ко­на­пон­ску струј­ну мре­жу, на­кон че­га је па­ла са ва­го­на. Де­вој­ка је на­кон ука­за­не пр­ве по­мо­ћи, у све­сном ста­њу, хит­но пре­ве­же­на у Ур­гент­ни цен­тар у Бе­о­гра­ду.  Ж.Н.

12

Среда, 12. јануар 2011.

Иришка хроника 

Припрема: Катица Кузмановић

ОП­ШТИН­СКИ ФОНД ЗА ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕ­ДУ

За раз­вој 15 ми­ли­о­на ди­на­ра Реч је о сред­стви­ма за сти­му­ли­са­ње по­љо­при­вред­ни­ка, во­ћа­ра и ви­но­гра­да­ра са ма­њим по­се­ди­ма

Б

у­џет ири­шке оп­шти­не за 2011. го­ди­ну усво­јен је у де­цем­бру 2010, а јед­на од ва­ жни­јих став­ки од­но­си се на по­љо­пи­вре­ду. Био је то сво­је­ вр­сни од­го­вор на пи­та­ње ка­ко сти­му­ли­са­ти мла­де про­из­во­ђа­ че да се ба­ве пољ­при­вре­дом, и сход­но то­ме, оста­ну на се­лу. Оп­ш тин­с ком фон­д у за раз­ вој по­љ о­п ри­в ре­д е, бу­џ е­т ом за 2011. го­д и­н у, пла­н и­р ан је из­н ос од 15 ми­л и­о ­н а ди­н а­р а. Да ли је то ма­л о, или до­в ољ­ но, по­к а­з а­ћ е вре­м е, тек - реч је о сред­с тви­м а за сти­м у­л и­ са­њ е по­љ о­п ри­в ред­н и­к а, во­ ћа­р а и ви­н о­г ра­д а­р а са ма­њ им по­с е­д и­м а. Овим сред­с тви­м а они ће би­т и у при­л и­ц и да на­б а­в е сад­н и ма­т е­р и­ј ал за план­т а­ж е ја­б у­к е и бре­с кве, као и сад­њ у ви­н о­г ра­д а. По­ вр­ш и­н е по­м е­н у­т их план­т а­ж а и ви­н о­г ра­д а ни­с у ве­ћ е од по­ ла хек­т а­р а. Из­н о­с и суб­в ен­

ци­ј а ће би­т и у ви­с и­н и од 200 хи­љ а­д а ди­н а­р а. Исто­вре­ме­но, по­љо­при­вред­ ни­ци­ма се ну­ди у за­куп 200 хек­та­ра др­жав­ног зе­мљи­шта, на пе­ри­од од 40 го­ди­на, уз оба­ве­зу да се на том зе­мљи­шту по­диг­ну но­ви за­са­ди воћ­ња­ка и ви­но­гра­да. Пре­ма оце­ни струч­ ња­ка, пре­де­ли иде­ал­ни за сад­ њу воћ­ња­ка и ви­но­гра­да, по сво­јим ге­о­граф­ским ка­рак­те­ри­ сти­ка­ма, на­ла­зе се у Врд­ни­ку, Ири­гу, Кру­ше­до­лу. У ду­го­роч­ним пла­но­ви­ма ири­шке оп­шти­не за­цр­та­но је да се до 2012. го­ди­не по­диг­не 700 но­вих воћ­ња­ка и ви­но­гра­да, а да до 2015. под но­вим за­са­ди­ ма бу­де 1.500 хек­та­ра. Ови по­ да­ци го­во­ре о то­ме да је Ириг пре­по­знао нај­бо­љи пут за свој раз­вој, као и то да ће се, ре­а­ ли­за­ци­јом ових пла­но­ва, ре­ла­ тив­но бр­зо из­ме­сти­ти са по­зи­ ци­је не­раз­ви­је­них оп­шти­на.

Беочинска хроника У ПРА­ВО­СЛАВ­НИМ ХРА­МО­ВИ­МА И ДО­МО­ВИ­МА

Про­сла­вљен Бо­жић

 Бад­ње ве­че у цр­кви Пре­о­бра­же­ња Го­спод­њег у Бе­о­чин се­лу

У

свим пра­во­слав­ним цр­ ква­ма, ма­на­сти­ри­ма Бе­о­ чин и Ра­ко­вац и до­ма­ћин­стви­ ма ши­ром оп­шти­не све­ча­но је про­сла­вљен нај­ра­до­сни­ји хри­шћан­ски пра­зник - Ро­ђе­ње Ису­са Хри­ста. На Бад­њи дан, већ по тра­ди­ци­ји, у хра­мо­ви­ма су одр­жа­не мо­ли­тве и па­ље­ни бад­ња­ци, а на сâм Бо­жић, 7. ја­ну­а­ра, до­ма­ћи­ни су се у сво­

јим ку­ћа­ма, за­јед­но са нај­ми­ ли­ји­ма, оку­пи­ли око по­себ­но при­пре­мље­не пра­знич­не тр­пе­ зе. По­што је да­ном Хри­сто­вог ро­ђе­ња у Ви­тле­је­му окон­чан 40-днев­ни пост, вер­ни­ци ко­ји по­шту­ју оби­ча­је ис­ко­ри­сти­ли су при­ли­ку да се при­че­сте у ме­сној цр­кви.  Сни­мио:  Ог­њен Аде­мов­ски

ИЗ ИСТО­РИ­ЈЕ ВРД­НИЧ­КОГ РУД­НИ­КА

Пр­ви ру­да­ри - ка­лу­ђе­ри Руд­ник је за­тво­рен 1968. го­ди­не због про­до­ра во­де

Ј

е­дан од ве­ли­ких при­ род­них по­тен­ци­ја­ла ири­шке оп­шти­не сва­ка­ ко је ба­сен мр­ког угља у Врд­ни­ку, овој те­ми Ири­жа­ни се све че­шће вра­ћа­ју са аспек­та исто­ ри­је, али и об­но­вљи­вих из­во­ра енер­ги­је и опре­ де­ље­ња Ре­пу­бли­ке Ср­ би­је и АП Вој­во­ди­не да се укљу­че у про­јек­те из тих обла­сти. Ин­ду­стриј­ски раз­вој Врд­ни­ка те­ме­љио се на руд­ни­ ку мр­ког угља, јед­ном од нај­са­ три­јих угље­но­ко­па у бив­шој Ју­ го­сла­ви­ји. Исто­ри­ја врд­нич­ког руд­ни­ка да­ти­ра од 1804. го­ди­ не ка­да је отво­рен за­хва­љу­ју­ ћи осо­бљу ма­на­сти­ра Врд­ник, та­да је био је­ди­ни у Вој­во­ди­ни. Пр­ви ру­да­ри би­ли су уства­ри ка­лу­ђе­ри врд­нич­ког ма­на­сти­ ра, из пи­са­них тра­го­ва ви­ди се да је руд­ник ра­дио од 1813. до 1817. го­ди­не, и то за по­тре­бе др­жа­ве. Па­у­за на­ста­је од 1817. до 1845. го­ди­не ка­да бра­ћа Вла­ди­слав и Па­вле Пе­ја­че­вић из Ру­ме узи­ма­ју од ма­на­сти­ра Ра­ва­ни­ца овај руд­ник у за­куп. Већ 1849. го­ди­не руд­ник по­ ста­је вла­сни­штво по­ро­ди­це Пе­ ја­че­вић. Да ли је реч о рен­та­бил­ но­сти, или не­чем дру­гом, тек већ 1850. го­ди­не Пе­ја­че­ви­ћи

руд­ник из­да­ју у за­куп не­ким Ру­мља­ни­ма, а не­што ка­сни­је по­штан­ском тр­гов­цу Гу­бер­бер­ ге­ру. Од 1871. руд­ник по­ста­је вла­сни­штво Гви­де Пон­гра­ца, вла­сте­ли­на из За­гре­ба, то је уства­ри био пра­ви по­че­так екс­ пло­а­та­ци­је угља. Овај вла­сте­ лин отва­ра ве­ћа по­ља у да­на­ шњем ре­јо­ну се­ве­не врд­нич­ке ко­ло­ни­је. Та­да је про­ра­ди­ло и глав­но ок­но. Де­сет го­ди­на ка­ сни­је по­но­во се отва­ра ста­ро ок­но Зо­ра и Бар­ба­ра, а њи­хо­ ва екс­пло­а­та­ци­ја за­вр­ша­ва се 1906. го­ди­не. По­чет­ком 20. ве­ка отва­ра­ ју се но­ва ок­на - Зо­ра, Бар­ба­ ра, Гу­став и Оскар. Нај­ва­жни­је ок­но, отво­ре­но из­ме­ђу 1908 1911, до­спе­ло је до ду­би­не од 227 ме­та­ра, а то­ком 1927. го­ ди­не про­ду­бље­но је за још 47 ме­та­ра. У то вре­ме би­ло је то нај­ду­бље ок­но у Ју­го­сла­ви­ји.

Пре­ла­же­њем руд­ ни­ка у вла­сни­штво аустро­у­гар­ског ера­ра 1907. го­ди­не, по­чи­ње ин­тен­зив­ни­ја екс­пло­а­ та­ци­ја врд­нич­ког угља, ка­ко је у руд­ни­ку би­ло ма­ло ква­ли­фи­ко­ва­них ру­да­ра, рад­на сна­га се тра­жи­ла на стра­ ни. Вла­сте­лин Пон­грац 1906. го­ди­не оби­ла­зи руд­ни­ке у Сло­ве­ни­ји и Че­шкој, са со­бом у Врд­ ник до­во­ди шест ру­да­ра, не­ки од њих до­шли су са по­ро­ди­ ца­ма. На­кон фор­ми­ра­ња Кра­ ље­ви­не Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­ на­ца, руд­ник по­ста­је др­жав­на сво­ји­на, у по­чет­ку при­па­да ру­дар­ском од­се­ку у За­гре­бу, а три го­ди­не ка­сни­је пре­ла­зи под упра­ву Ди­рек­ци­је др­жав­ них ру­дар­ских пред­у­зе­ћа у Са­ра­је­ву. По­сле Дру­гог свет­ ског ра­та, руд­ник је у функ­ ци­ји све до 1968. го­ди­не, ка­ да је због про­до­ра во­де у ок­но за­тво­рен. Мо­жда је при­чи о врд­нич­ком руд­ни­ку ов­де крај, а мо­жда и ни­је. У но­ви­је вре­ме, на ба­зи на­уч­них ис­тра­жи­ва­ња, све ви­ ше се го­во­ри о не­ис­ко­ри­шће­ ним мо­гућ­но­сти­ма руд­ни­ка у сми­слу про­из­вод­ње при­род­ног га­са, дво­стру­ко јеф­ти­ни­јег од уво­зног.

УДРУ­ЖЕ­ЊЕ ЖЕ­НА "ИМА НА­ДЕ" ИЗ БЕ­О­ЧИ­НА

Нај­ве­ћу па­жњу по­све­ћу­ју де­ци У

дру­же­ње же­на "Има на­де" из Бе­о­чи­на, ко­је по­сто­ји три го­ди­не, ор­га­ни­зо­ва­ло је то­ком 2010. низ ху­ма­ни­тар­них ак­ ци­ја и пре­да­ва­ња из обла­сти здрав­стве­не за­шти­те, уру­чи­ло број­не по­кло­не бо­ле­сни­ма и си­ро­ма­шни­ма, али и нај­мла­ђим су­гра­ђа­ни­ма, уче­ни­ци­ма ОШ "Јо­ван Гр­чић Ми­лен­ко". Чла­ни­ це удру­же­ња на­ро­чи­то се по­ но­се бри­гом о ма­лој Ива­ни Зец, обо­ле­лој од ле­у­ке­ми­је, ко­јој од 2009. го­ди­не по­ма­жу нов­ча­но и ку­по­ви­ном ле­ко­ва. У ме­ђу­вре­ ме­ну, де­вој­чи­ца је оздра­ви­ла и по­шла у шко­лу, на ра­дост ових ху­ма­них же­на и свих љу­ди до­ бре во­ље. Пред­сед­ни­ца удру­же­ња "Има на­де" На­да Док­нић ис­ти­че: - То­ком чи­та­ве го­ди­не смо пра­ти­ли ток Ива­ни­не бо­ле­сти и, кра­јем ма­ја, њој по­све­ти­ли на­шу ре­дов­ну скуп­шти­ну. По­ што је де­вој­чи­ца оздра­ви­ла и по­шла у шко­лу, од­лу­чи­ли смо да јој ку­пи­мо пи­са­ћи сто, сто­ ли­цу и школ­ску тор­бу. Истом ак­ци­јом смо да­ри­ва­ли по пи­ са­ћи сто и сто­ли­цу две­ма уче­ ни­ца­ма - јед­ној ко­ја се по­себ­но ис­та­кла ђач­ким ре­зул­та­ти­ма, а дру­гој чи­ји су ро­ди­те­љи сле­пи. Ина­че, це­ла про­те­кла го­ди­на је би­ла по­све­ће­на уче­ни­ци­ма ов­да­шње основ­не шко­ле. Не­ гу­ју­ћи срп­ску тра­ди­ци­ју и оби­ ча­је, рас­пи­са­ли смо кон­курс за ли­те­рар­не и ли­ков­не ра­до­ве "У су­срет Ус­кр­су" и на­гра­ди­ли 25 уче­ни­ка.

На­да Док­нић у про­сто­ри­ја­ма удру­же­ња У окви­ру бри­ге за уче­ни­ке ОШ "Јо­ван Гр­чић Ми­лен­ко", а по­во­дом Да­на шко­ле, удру­же­ ње же­на је нов­ча­но на­гра­ди­ло Ни­ко­лу Ар­се­но­ви­ћа, ђа­ка ге­не­ ра­ци­је. При­год­не школ­ске по­ кло­не до­би­ло је свих 155 ђа­ка пр­ва­ка, док је школ­ској би­бли­ о­те­ци уру­чен ком­плет књи­га по­зна­тих срп­ских пи­са­ца. На­рав­но, би­ло је и дру­гих ак­тив­но­сти, ка­же На­да Док­нић, па је та­ко за бе­о­чин­ску сред­ њо­школ­ку ко­ја бо­лу­је од те­шке бо­ле­сти (има­ла три опе­ра­ци­је) при­ку­пље­но око сто хи­ља­да ди­на­ра. Јед­но­го­ди­шњем Ан­ дри­ји, ко­ји жи­ви у ста­ра­тељ­ ској по­ро­ди­ци, ку­пље­на је оде­

ћа и обу­ћа. Ка­да се све са­бе­ре, Удру­же­ње же­на "Има на­де" је то­ком 2010. го­ди­не при­ку­пи­ ло укуп­но око 250.000 ди­на­ра нов­ча­не по­мо­ћи. Чла­ни­це овог жен­ског удру­ же­ња, та­ко­ђе, ла­не су се ода­ зва­ле на ви­ше од 30 ху­ма­ни­ тар­них ак­ци­ја ши­ром Ср­би­је. По­себ­но их ра­ду­је што су ку­ мо­ва­ле ак­ти­ву же­на из Шап­ца, ко­ји је упра­во ко­ле­ги­ни­це из Бе­о­чи­на пре­по­знао као ху­ма­но, озбиљ­но и од­го­вор­но удру­же­ ње. Ина­че, чла­ни­це удру­же­ња "Има на­де" успе­шно са­ра­ђу­ју са ви­ше од пе­де­сет срод­них удру­же­ња у Ср­би­ји.  Д. П.

13

Среда, 12. јануар 2011.

ПРЕД­СТАВ­НИ­ЦИ ''ОЗОН РА­ДИ­ЈА'' НА СТУ­ДИЈ­СКОМ ПУ­ТО­ВА­ЊУ У НЕ­МАЧ­КОЈ

Ди­ги­та­ли­за­ци­ја, пут до са­вре­ме­ног но­ви­нар­ства

По­се­та Ин­тер­на­ци­о­нал­ном са­ј­му по­љо­при­вред­не опре­ме Срем­ска при­вред­на ко­мо­ра у са­рад­њи са ту­ри­стич­ком аген­ ци­јом “КОМ­ПАС то­у­рисм & тра­вел” Но­ви Сад ор­га­ни­зу­је у пе­ри­о­ ду од 18-25. фе­бру­а­ра у Па­ри­зу по­се­ту:СИ­МА Ин­тер­на­ци­о­нал­ном са­ја­му по­љо­при­вред­не опре­ме: трак­то­ри, ком­бај­ни, се­ја­ли­це,на­ вод­ња­ва­ње. И СИА Ин­тер­на­ци­о­нал­ном по­љо­при­вред­ном са­ја­му: сто­чар­ство, сточ­на хра­на, ве­те­ри­нар­ство, по­вр­тар­ство, хор­ти­кул­ ту­ра, опре­ма за ри­бар­ство, ко­њар­ство, ло­вач­ка опре­ма... За­ин­те­ре­со­ва­ни за на­ве­де­но пу­то­ва­ње тре­ба да се нај­ка­сни­је до 14.01.2011. го­ди­не ја­ве на те­ле­фон 022 610 778, фаx 022 610 078, моб. 063 535 456, e-mail: vla­di­mir.vla­o­vic­@ko­mo­ra.net или лич­но у Срем­ској при­вред­ној ко­мо­ри, Кра­ља Пе­тра I 4/2, Срем­ ска Ми­тро­ви­ца.

Уче­сни­ци сту­диј­ског пу­то­ва­ња

Д

а би јед­на ме­диј­ска ку­ћа би­ла успе­шна у свом по­ слу, да би мо­гла да од­го­во­ри на иза­зов ко­ји до­но­си ди­ги­та­ли­за­ ци­ја, нео­п­ход­но је кон­стант­но уса­вр­ша­ва­ње и угле­да­ње на оне ко­ји су у том сми­слу до­сти­ гли мак­си­мум. Упра­во оту­да, већ ви­ше од две го­ди­не, срем­ ско­ми­тро­вач­ки ра­дио ''Озон'' и не­мач­ка ку­ћа ''Дој­че ве­ле'' успе­шно са­ра­ђу­ју на овом по­ љу. У скло­пу те са­рад­ње, ра­ дио ''Озон'' је уче­ство­вао на сту­диј­ском пу­то­ва­њу у не­мач­ кој Се­вер­ној Вест­фа­ли­ји, а уз ми­тро­вач­ки ра­дио, на пу­то­ва­ њу су би­ли и пред­став­ни­ци: ''Да­на­са'', ''ТВ Но­ви Сад'', ''Ра­ дио Ак­ти­ва'', ''Ра­дио Пре­ше­ва'', Сту­диа Б'', ''Бли­ца'' и дру­гих до­ма­ћих ме­диј­ских ку­ћа. - За­по­сле­ни у на­шој ку­ћи од­ла­зе на се­ми­на­ре ко­је ор­га­ ни­зу­је ''НУНС'', ''УНС'', ре­сор­ни по­кра­јин­ски Се­кре­та­ри­јат, ''Дој­ че ве­ле'', и дру­ге ор­га­ни­за­ци­је и ме­диј­ске ку­ће. Циљ је да се на­ ши за­по­сле­ни уса­вр­ше у скла­ду са ди­ги­та­ли­за­ци­јом ме­ди­ја ко­ја је на За­па­ду већ при­сут­на, а ко­ ја код нас узи­ма све ви­ше ма­ ха, сма­тра глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник ''Озо­на'', Ди­ја­на Шће­ кић Аштал­ков­ски и до­да­је да је при­мер не­мач­ких ме­ди­ја у том сми­слу нај­бо­љи. Ка­ко ис­ти­че глав­ни и од­го­

вор­ни уред­ник ми­тро­вач­ког ра­ ди­ја, са­рад­ња са ''Дој­че ве­ле'' до­шла је оту­да што је ова ку­ћа уви­де­ла по­тен­ци­јал ''Озо­на'', ко­ји је, ка­ко Шће­кић Аштал­ ков­ски на­по­ми­ње, иза­шао из­ ван ло­кал­ног окви­ра. - Пу­то­ва­ње је ор­га­ни­зо­ва­ но од стра­не ''Дој­че ве­ле'' и ''ОЕБС''-а. Циљ про­гра­ма је био упо­зна­ва­ње са си­сте­мом ре­гу­ ли­са­ња и са­мо­ре­гу­ли­са­ња ме­ ди­ја у Не­мач­кој, на при­ме­ри­ма ре­ги­о­нал­них ра­ди­ја, те­ле­ви­ зи­ја и штам­пе, ис­ти­че Ди­ја­на Шће­кић Аштал­ков­ски и на­по­ ми­ње да циљ ко­ји Нем­ци же­ ле да по­стиг­ну је­сте пот­пу­но оспо­со­бља­ва­ње но­ви­на­ра за оба­вља­ње свих вр­ста но­ви­нар­ ског по­сла. - Нај­но­ви­ја прак­са на не­ мач­ким те­ле­ви­зи­ја­ма су ''VJ но­ви­на­ри''. Иде­ја је и ов­де као и у ве­зи са штам­па­ним ме­ди­ ји­ма иста, а то је да се је­дан чо­век оспо­со­би да оба­вља по­ сао од по­чет­ка до кра­ја. Та­ко, ''VJ но­ви­нар'' из­ла­зи сам на те­ рен, сам узи­ма ка­дро­ве и ра­ди ин­тер­вјуе, сам вр­ши мон­та­жу. Да­кле, не­ма по­тре­бе да на те­ рен са њим иде би­ло ко, ис­ти­че Шће­кић Аштал­ков­ски. По­себ­на пред­ност ко­ју не­ мач­ки ме­ди­ји има­ју, а ка­ко на­по­ми­ње уред­ни­ца ''Озо­на'', је­сте и по­да­так да др­жа­ва са

25 од­сто сред­ста­ва уче­ству­је у сва­ком при­ват­ном ме­ди­ју, што ипак не зна­чи да она на­сто­ји да вр­ши кон­тро­лу над ин­фор­ ми­са­њем јав­но­сти. - Ствар је про­ста. Не­мач­ка др­жа­ва схва­та да има оба­ве­зу да на вре­ме ин­фор­ми­ше сво­ је гра­ђа­не. Упра­во оту­да, она сма­тра да мо­ра на не­ки на­чин по­мо­ћи ме­ди­је, али не и ути­ца­ ти на њи­хо­ву по­ли­ти­ку. У Не­ мач­кој се ла­ко мо­гу раз­ли­ко­ва­ ти ле­во ори­јен­ти­са­ни од де­сно ори­јен­ти­са­них ме­ди­ја, и то за др­жа­ву ни­је оп­тре­ћу­ју­ћи фак­ тор. Они ко­ји има­ју пра­во гла­ са, ка­да се го­во­ри о уре­ђе­њу ме­диј­ске по­ли­ти­ке у јед­ној ме­ диј­ској ку­ћи, је­су пред­став­ни­ци цр­кве­не за­јед­ни­це, пред­став­ ни­ци школ­ства и дру­гих гру­ па ко­је жи­ве на под­руч­ју ко­је ме­диј по­кри­ва. Али, да не бу­де за­бу­не, и они има­ју са­мо са­ве­ то­дав­ну уло­гу, без мо­гућ­но­сти да ути­чу на про­ме­ну те по­ли­ ти­ке. Не­мач­ка је на­кон Дру­гог свет­ског ра­та до­жи­ве­ла ве­ли­ко отре­жње­ње и то је ути­ца­ло на то да и ме­ди­ји има­ју при­лич­ну сло­бо­ду го­во­ра. Ми­слим да је, ми­мо тех­нич­ког на­прет­ка, ко­ ји је на­ма још увек да­ле­ко, та исти­на од из­у­зет­ног зна­ча­ја и за нас, ис­ти­че Ди­ја­на Шће­кић Аштал­ков­ски.  С.Лап­че­вић

По­зив на бес­пла­тан се­ми­нар о но­вим про­пи­си­ма у са­ста­вља­њу го­ди­шњих фи­нан­сиј­ских из­ве­шта­ја и утвр­ђи­ва­ња по­ре­за на до­бит за 2010. го­ди­ну У ци­љу упо­зна­ва­ња са но­вим про­пи­си­ма у са­ста­вља­њу го­ди­ шњих фи­нан­сиј­ских из­ве­шта­ја и утвр­ђи­ва­њу по­ре­за на до­бит за 2010. го­ди­ну, Срем­ска при­вред­на ко­мо­ра и Са­вез ра­чу­но­во­ђа и ре­ви­зо­ра Ср­би­је, ор­га­ни­зу­ју бес­пла­тан се­ми­нар 20. и 21. ја­ ну­а­ра 2011. го­ди­не у ве­ли­кој Са­ли Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ ца, Све­тог Ди­ми­три­ја 13. са по­чет­ком у 9 ча­со­ва. Са­ста­вља­ње го­ди­шњег фи­нан­сиј­ског из­ве­шта­ја за 2010. го­ди­ ну спе­ци­фич­но је по то­ме што се по­рез на до­бит утвр­ђу­је пре­ма зна­чај­но дру­га­чи­јим пра­ви­ли­ма у од­но­су на прет­ход­не го­ди­не. Об­ра­чун по­ре­за на до­бит вр­ши се на но­вим обра­сци­ма по­ре­ских би­лан­са и по­ре­ских при­ја­ва, а про­пи­са­ни су и но­ви пра­те­ћи обра­ сци (ПК, ОК и др.). Исто­вре­ме­но, крај го­ди­не обе­ле­жен је зна­ чај­ним из­ме­на­ма по­ре­ских за­ко­на, док се по­чет­ком 2011. го­ди­не оче­ку­ју из­ме­не и дру­гих зна­чај­них про­пи­са (плат­ни про­мет, де­ ви­зно по­сло­ва­ње и др.). Са­јам у Ати­ни Срем­ска при­вред­на ко­мо­ра оба­ве­шта­ва сво­је чла­ни­це и све за­ ин­те­ре­со­ва­не при­вред­ни­ке да се у пе­ри­о­ду од 11.- 14.фе­бру­а­ра 2011.го­ди­не ор­га­ни­зу­је пред­ста­вља­ње срп­ске при­вре­де у обла­ сти пре­храм­бе­не ин­ду­стри­је на “24.Ме­ђу­на­род­ном сај­му пре­хра­ не, пи­ћа и опре­ме (ИФ.Д.Т.ЕX)” у Ати­ни. Ини­ци­ја­ти­ву за ову са­јам­ску про­мо­ци­ју је по­кре­ну­ло Грч­ко – срп­ско по­слов­но удру­же­ње из Ати­не, а по­др­жа­ла је Аген­ци­ја за стра­на ула­га­ња и про­мо­ци­ју из­во­за (СИ­Е­ПА) и Ам­ба­са­да Ре­пу­бли­ ке Ср­би­је у Ати­ни. На осно­ву до­го­во­ра При­вред­на ко­мо­ра Ср­би­је бес­плат­но до­би­ја Ин­фо штанд.Та­ко­ђе по­сто­ји и мо­гућ­ност са­мо­ стал­ног на­сту­па и то по ни­жим це­на­ма од са­јам­ски ре­дов­них це­ на. Рок за под­но­ше­ње при­ја­ве је 20.ја­ну­ар 2011. го­ди­не

НО­ВО­ГО­ДИ­ШЊА АК­ЦИ­ЈА РО­ТА­РИ КЛУ­БА СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА

Па­ке­ти­ћи за де­цу без ро­ди­те­ља С

ва­ке го­ди­не по­во­дом но­во­ го­ди­шњих пра­зни­ка Ро­та­ри клуб Срем­ска Ми­тро­ви­ца па­ке­ ти­ћи­ма об­ра­ду­је де­цу без ро­ди­ тељ­ског ста­ра­ња. Та­ко је би­ло и на кра­ју 2010. го­ди­не, ка­да је у По­зо­ри­шту „До­бри­ца Ми­лу­ти­но­ вић“, 63 де­це из хра­ни­тељ­ских по­ро­ди­ца од Де­да Мра­за до­би­ло но­во­го­ди­шње па­ке­ти­ће. Ка­ко је ре­као Ми­лан Сто­ја­ но­вић, пред­сед­ник ми­тро­вач­ ких ро­та­ри­ја­на­ца, ова ак­ци­ја је по­ста­ла већ тра­ди­ци­о­нал­на, а ре­а­ли­зу­је се уз по­моћ до­на­ то­ра пред­у­зе­ћа „Лу­ки ко­мерц“ из Пе­ћи­на­ца. - То је не­што нај­ма­ње што тој де­ци мо­же­мо да по­да­ри­ мо, а да­ру­је­мо им од ср­ца. Са аспек­та на­ших ак­тив­но­сти, ово је за­вр­шна ма­ни­фе­ста­ци­ја Ро­ та­ри клу­ба у 2010. го­ди­ни. На­ ста­вља­мо и да­ље са на­шим ак­ тив­но­сти­ма ко­је су, пре све­га, ху­ма­ни­тар­ног ка­рак­те­ра, а за­ тим и они­ма ко­је су афир­ма­ци­ја не­ких ак­тив­но­сти до­брих и ко­

Кра­јем но­вем­бра спро­ве­де­на ме­ра не­ге укла­ња­ња фор­ми­ра­не “гло­го­ве шу­ме” на па­шња­ку Ва­ље­вац

С

До­де­ла па­ке­ти­ћа у По­зо­ри­шту ри­сних за дру­штве­ну за­јед­ни­цу и по­је­дин­це – ре­као је Ми­лан Сто­ја­но­вић, пред­сед­ник Ро­та­ри клу­ба Срем­ска Ми­тро­ви­ца.

При­ли­ком до­де­ле па­ке­ти­ћа, но­во­го­ди­шњу пред­ста­ву за де­ цу из­ве­ли су глум­ци ми­тро­вач­ ког По­зо­ри­шта. С. М.

ма­ње­њем гр­ла сто­ке на па­ шња­ку Ва­ље­вац у по­след­њих де­се­так го­ди­на ре­зул­ти­ра­ло је по­ја­вом ин­тен­зив­ног ра­ста жбу­ на­сте ве­ге­та­ци­је ко­ја се по­че­ла све ви­ше ши­ри­ти и об­ра­ста­ти па­ шњак. Глог (Cra­te­gus mo­mogyna) као нај­број­ни­ја и нај­ек­спло­зив­ ни­ја вр­ста пре­ма сво­јој би­о­ло­ ги­ји има ја­ку из­да­нач­ку сна­гу, та­ко да се мла­ди­це ко­је ис­те­ра­ ју из па­ња вр­ло бр­зо раз­ви­ја­ ју у пра­ва ста­бла. Ова­ква ње­на осо­би­на је ре­зул­ти­ра­ла и нај­ве­ће про­цен­ту­ал­но уче­шће гло­га у об­ ра­ста­њу па­шња­ка. По­ред гло­га у об­ра­ста­њу па­шња­ка уче­ству­ју и сле­де­ће вр­сте: тр­њи­на (Pru­ nus spi­no­sa), ди­вља ру­жа(Ра­са ca­ni­na) и др. Про­це­њу­је се да је сад тре­нут­но по­треб­но укло­ни­ти укуп­но око 30.000 ко­ма­да жбу­ но­ва по­ме­ну­тих вр­ста. Кра­јем но­ вем­бра уз ко­ри­шће­ње трак­то­ра и та­ру­па оба­вље­но је та­ру­пи­ра­ње гло­га на по­вр­ши­ни од 10 хек­та­ра као ре­а­ли­за­ци­ја ме­ра са­на­ци­је па­шња­ка Ва­ље­вац у осло­ба­ђа­њу

па­шња­ка од са­мо­ни­клог гло­га. Код укла­ња­ња жбу­на­сте ве­ге­та­ ци­је во­ди се ра­чу­на о рас­по­ре­ду ка­ко се не би на­ру­ши­ла ам­би­јен­ тал­на це­ли­на и оста­вља­ју се са­ мо нај­круп­ни­ја / нај­бо­ља ста­бла и она ко­ја се укла­па­ју у це­ли­ну а има­ју сво­ју функ­ци­ју у ис­хра­ ни оста­лих чла­но­ва те зо­о­це­но­зе. Као по­сле­ди­ца ре­а­ли­за­ци­је овог по­сла има­ће­мо спре­ча­ва­ње да­ љег за­ра­ста­ња па­шња­ка и до­би­ ја­ње ве­ћих отво­ре­них по­вр­ши­на на па­шња­ку за ис­па­шу сто­ке.

14

КУЛТУРА

Среда, 12. јануар 2011.

ЈУ­БИ­ЛЕ­ЈИ ЗНА­МЕ­НИ­ТИХ ЧЕ­РЕ­ВИ­ЋА­НА

Се­ло ча­сних и углед­них љу­ди



Ата­на­си­је Ге­ре­ски

У

про­те­клу, 2010. го­ди­ну, укло­пи­ле су се мно­ге го­ ди­шњи­це ве­за­не за Че­ре­вић и ње­гов За­ви­чај­ни му­зеј. У том сми­слу тре­ба­ло би са­гле­да­ти и на­ред­не ре­до­ве. На­и­ме, од смр­ти Јо­ва­на Гр­чи­ ћа Ми­лен­ка про­те­кло је 135 го­ди­на. Јо­ван Гр­чић Ми­лен­ко је пе­сник ро­ман­ти­зма, ко­ји се огла­сио на књи­жев­ном пла­ну под ути­ца­јем по­ет­ске ре­чи ро­ ман­ти­ча­ра Ђу­ре Јак­ши­ћа, Зма­ ја и Ла­зе Ко­сти­ћа. За­ла­зе­ћи у пе­снич­ке во­де, "фру­шко­гор­ски сла­вуј" је ра­но схва­тио да се сла­ва не за­до­би­ја ла­ко. По­нео се са су­дом оно­вре­ме­них кри­ ти­ча­ра, исто­вре­ме­но и са бо­ ле­шћу ко­ја се су­ро­во по­и­гра­ла са ње­го­вом мла­до­шћу. Реч је о по­е­ти и не­свр­ше­ном ме­ди­ци­ на­ру, ко­ји је по сво­јој не­су­ђе­ ној љу­ба­ви, ме­штан­ки Ми­ле­ни Сте­фа­но­вић, по­нео пе­снич­ко име Ми­лен­ко. Од смр­ти на­шег ис­так­ну­тог ва­ја­ра, та­ко­ђе ро­дом из Че­ре­ ви­ћа, Јо­ва­на Сол­да­то­ви­ћа, про­те­кло је пет го­ди­на, а од ње­го­вог ро­ђе­ња де­вет де­це­ ни­ја. Ње­го­ве скулп­ту­ре, да­ро­



Јо­ван Гр­чић Ми­лен­ко

ва­не и из­ло­же­не За­ви­чај­ном му­зе­ју у Че­ре­ви­ћу, оли­ча­ва­ју све­вре­мен­ске по­ру­ке. Екс­по­ на­ти из­ли­ве­ни у брон­зи ука­зу­ ју и на да­ро­дав­че­ву ве­за­ност за род­ни крај и ини­ци­ја­ти­ву да упра­во про­сто­ри Му­зе­ја, на сво­је­вр­стан на­чин, илу­стру­ју исто­ри­ју Че­ре­ви­ћа. У том кон­ тек­сту, а по­во­дом свог род­ног Че­ре­ви­ћа, у јед­ној при­ли­ци је ре­као: "Ако бих се мо­гао по­ хва­ли­ти не­ка­квом пр­га­во­шћу и ина­том, он­да бих ре­као да ми је по­ре­кло сре­мач­ко." Од ро­ђе­ња Сте­фа­на Жив­ ко­ви­ћа Те­ле­ма­ха про­те­кло је 230 го­ди­на. Те­ле­мах је не­ ко вре­ме био се­кре­тар Пра­ви­ тељ­ству­ју­шчег со­вје­та, пи­сар вој­во­де Ми­лен­ка Стој­ко­ви­ћа. Био је је­дан од нај­ум­ни­јих и нај­пи­сме­ни­јих љу­ди сво­га вре­ме­на, о че­му све­до­чи, из­ ме­ђу оста­лог, и ње­го­ва пре­ пи­ска са Ву­ком Сте­фа­но­ви­ћем Ка­ра­џи­ћем. Као до­бар зна­лац фран­цу­ског је­зи­ка и књи­жев­ но­сти, пр­ви је у нас пре­вео Фе­не­ло­но­вог Те­ле­ма­ха. Оту­да је ње­го­вом пу­ном име­ну при­ до­да­то и оно Те­ле­мах.

Ни­ко­ла Игић

Ди­ми­три­је Ла­за­ров Ра­ша

Од ро­ђе­ња углед­ног Че­ре­ ви­ћа­ни­на, тр­гов­ца по стру­ци, али и кул­тур­ног по­сле­ни­ка и до­бро­тво­ра нај­ста­ри­је ин­сти­ ту­ци­је у Ср­ба, Ма­ти­це срп­ске, Пе­тра Ко­сти­ћа, про­те­кло је 215 го­ди­на, а од смр­ти 145 го­ ди­на. Пе­тар Ко­стић је иза се­бе оста­вио бо­га­ту за­ду­жби­ну. Из ње је у то­ку шко­ло­ва­ња слу­ша­ ла­ца бо­го­сло­ви­је, пра­ва, ме­ди­ ци­не и фи­ло­зо­фи­је по­мог­ну­то че­тр­де­сет пи­то­ма­ца, од ко­јих су де­вет­на­е­сто­ро би­ли из Ко­ сти­ће­вог род­ног ме­ста. Ата­на­си­је Ге­ре­ски је ро­ ђен 1810. го­ди­не, да­кле пре 200 го­ди­на, а умро је 1885. го­ди­не. Он је био тр­го­вач­ки ме­це­на. На­кон по­лу­ве­ков­ног успе­шног тр­го­ва­ња у Оде­си, вра­тио се у за­ви­чај­но ме­сто да би сво­јим бо­га­тим ис­ку­ством, кул­тур­ним прег­ну­ћем и да­ро­ ва­ним имет­ком, као је­дан од до­бро­тво­ра Ма­ти­це срп­ске и но­во­сад­ске Ве­ли­ке гим­на­зи­је, по­ма­гао шко­ло­ва­ње ка­ко сво­ јих зе­мља­ка та­ко и гим­на­зи­ја­ ла­ца са дру­гих про­сто­ра. Од ро­ђе­ња мар­кант­ног ста­ ри­не из гро пла­на сли­ке Па­је

Јо­ва­но­ви­ћа Се­о­ба Ср­ба - Ни­ ко­ле Иги­ћа, про­те­кло је 125 го­ди­на. Ни­ко­ла Игић је био су­ ди­ја у За­гре­бу и по мно­гим дру­ гим ме­сти­ма ши­ром Сла­во­ни­је. Сли­кар Па­ја Јо­ва­но­вић при­ли­ ком из­ра­де мо­ну­мен­тал­не сли­ ке Се­о­ба Ср­ба узео је Иги­ћа за цен­трал­ни лик. Ди­ми­три­је Ла­за­ров Ра­ша је ро­ђен 1925, да­кле пре рав­ но 85 го­ди­на. Био је на­род­ни хе­рој. За­вр­шив­шив­ши основ­ну шко­лу остао је у род­ном Че­ре­ ви­ћу, у ро­ди­тељ­ској ку­ћи, ба­ ве­ћи се по­љо­при­вре­дом. По из­ би­ја­њу устан­ка ра­ди као иле­га­ лац и уче­ству­је у мно­гим сме­ ли­јим ак­ци­ја­ма. Го­ди­не 1942. са сво­јим дру­го­ви­ма Жив­ком Су­дар­ским Су­да­ром и Ла­за­ром Ма­рун­ки­ћем Бр­ком на­шао се у Фру­шко­гор­ском од­ре­ду. Ње­ го­ви са­бор­ци пам­те ка­ко је, остав­ши пот­пу­но без му­ни­ци­је, на­ста­вио да се бо­ри го­то­во го­ ло­рук, уби­ја­ју­ћи не­при­ја­те­ље кун­да­ком сво­је пу­шке. Ра­ша је умро 1948. го­ди­не. Ле­ген­дар­ни ле­кар и ве­ли­ки чо­век, Ду­шан Са­вић До­да, ро­ђен је пре рав­но јед­ног ве­ка,





Јо­ван Сол­да­то­вић

а умро пре две и по де­ц е­н и­ је, да­к ле 1985. го­д и­н е. Био је пар­т и­з ан­с ки ле­к ар, на­у ч­ ник и дру­ш тве­н о-по­л и­т ич­к и рад­н ик. Уз жи­в от­н у мак­с и­м у Чо­в ек чо­в е­к у чо­в ек, са бор­ ци­м а Фру­ш ко­г ор­с ког од­р е­д а, по­т ом I и II вој­в о­ђ ан­с ке бри­ га­д е, као и дру­г им пар­т и­з ан­ ским је­д и­н и­ц а­м а, про­ш ао је кроз мно­г е ва­т ре­н е окр­ш а­ј е и те­ш ко­ћ е. Не­у ­м ор­н и бо­р ац, ве­л и­к и ху­м а­н и­с та, но­с ли­л ац ви­ш е рат­н их и мир­н о­д оп­с ких од­л и­к о­в а­њ а, уре­з ао се у се­ ћа­њ а де­ц е­н и­ј а­м а ду­г а, у ме­ мо­а р­с ке за­п и­с е сво­ј их са­б о­ ра­ц а, као и у при­ч е не­г да­њ их ра­њ е­н и­к а Цен­т рал­н е бол­н и­ це у Тр­н а­в и. Ње­г о­в а ку­ћ а у Че­р е­в и­ћ у је увек би­л а отво­ ре­н а ка­к о за све ме­ш та­н е, та­к о и за број­н е при­ј а­т е­љ е, од ко­ј их су че­с то свра­ћ а­л и зна­м е­н и­т и сли­к ар Ми­л ан Ко­ њо­в ић, по­з на­т и пе­с ник Ми­ ро­с лав Ан­т ић, сли­к ар Ми­л ан Ке­ч ић и дру­г и.  Јо­ва­на Но­ва­ков  Љу­би­ца По­по­вић - Бје­ли­ца

НО­ВЕ КЊИ­ГЕ

Пр­ва љу­бав­на екс­кур­зи­ја Дра­го­мир Ћу­ла­фић: "Рин­ги­шпил за дво­је", Bo­ok ­ land, Бе­ог ­ рад 2010.

К

ључ­но пи­та­ње гла­си: "Ко­ ји су нај­сла­ђи по­љуп­ци на све­ту?" А ви­ше­гла­сно јед­но­ гла­сни од­го­вор је: "Са екс­кур­ зи­је!" Од­го­вор ко­ји се чу­је и да­ле­ко од­је­ку­је. Та­ко је бар у ро­ма­ну за мла­де Рин­ги­шпил за дво­је Дра­го­ми­ра Ћу­ла­фи­ћа. Из­ме­ђу тог пи­та­ња и од­го­во­ра има у књи­зи мно­го дру­гих ве­ ћих и ма­њих пи­та­ња и по­во­да за раз­ми­шља­ње. Ђач­ки до­жи­вља­ји са екс­кур­ зи­ја ни­су но­ва књи­жев­на те­ма, али за ђа­ке су они увек но­ви и не­по­но­вљи­ви. Та­кви мо­гу би­ ти и у при­ча­ма и ро­ма­ни­ма, као што је ов­де слу­чај. У Рин­ги­ шпи­лу за дво­је опи­су­је се са­мо за­вр­шни (опро­штај­ни) део екс­ кур­зи­је, а пра­ва при­ча по­чи­ње тек по­сле. Мно­ге ђач­ке љу­ба­ ви са екс­кур­зи­је обич­но се на екс­кур­зи­ји и за­вр­ше. Рет­ке су и за­то за­ни­мљи­ве оне "са про­ ду­же­ним деј­ством".

Да­кле, ова љу­бав, о ко­јој је у ро­ма­ну реч, за­по­че­та је у Цр­ној Го­ри ("дру­гој др­жа­ви"), где су бо­ра­ви­ли "осма­ци" јед­ не бе­о­град­ске шко­ле. За­во­ ле­ли су се Оља из Бе­ог­ ра­да и Бла­жо из Бу­две, а с ра­стан­ком је њи­хо­ва љу­бав по­че­ла да ја­ча. У Ољи­ном раз­ре­ду сви су још ду­го ми­ри­са­ли на мо­ ре, а са­мо ње­на осе­ћа­ња су би­ла не­што ви­ше од обич­ног се­ћа­ња. Мо­бил­ни те­ле­фон је по­стао дра­го­цен по­сред­ник у одр­жа­ва­њу ве­зе, а за­љу­бље­ на ср­ца на­шла су на­чи­на да се и ужи­во срет­ну. За Ољу је то би­ла пр­ва љу­ бав­на екс­кур­зи­ја, а по ње­ном ту­ма­че­њу екс­кур­зи­ја ни­је са­ мо из­лет (по Ву­ја­кли­ји), не­ го (и пре све­га) ра­до­ва­ње. Уисти­ну, ње­на љу­бав је пра­ва љу­бав­на ра­дост, у нај­чед­ни­ јем сми­слу. Та­ко је, из­гле­да, до­жи­вља­ва и њен Бла­жо. У тој

љу­ба­ви не­ма пре­пре­ка (осим да­љи­не из­ме­ђу два гра­да), не­ ма про­бле­ма. Сви је по­др­жа­ва­ ју – и ро­ди­те­љи, и вр­шња­ци, и нај­бо­ље дру­га­ри­це, чак и по­ је­ди­ни на­став­ни­ци (по­себ­но то­ле­рант­на раз­ред­на). Сви су по­не­се­ни Ољи­ним љу­бав­ним за­но­сом, али то ипак ни­је спо­ кој­на љу­бав­на иди­ла "слат­ког пу­бер­те­та". Пу­но је дра­ма­ти­ ке у овој ти­неј­џер­ској ве­зи, а дра­ма­тич­ност је у стал­ном пре­и­спи­ти­ва­њу љу­бав­не сре­ ће и са­мо­кон­тро­ли ра­до­сти. Лик мла­ђа­не Оље, Ољи­це, ле­по­ти­це у пу­бер­те­ту, ве­о­ма је ле­по из­ни­јан­си­ран. У Ољи жи­ви ви­ше ра­зних Ољи­ца: му­ дри­ца, џан­гри­за­ло, па­мет­ни­ ца, глу­па­ви­ца, не­га­тор­ка, лу­ ди­ца, осма­ки­ња, ша­ша­ви­ца, ро­ман­тич­на Оља у пу­бер­те­ту. С њи­ма она во­ди бес­крај­не раз­го­во­ре о сво­јој љу­ба­ви, и све јој оне по­ма­жу у жи­во­

ту. Раз­го­ва­ра она и са нај­бо­ љим дру­га­ри­ца­ма, Ве­сном и Ја­сном, ко­је отва­ра­ју и вр­ло те­шка пи­та­ња (на при­мер, о сек­су и трај­но­сти ра­не мла­ да­лач­ке ве­зе), што са­мо по­ ве­ћа­ва збу­ње­ност у љу­ба­ви. Ме­та­фо­ра те збу­ње­но­сти је рин­ги­шпил у гла­ви, и Ољи­ној и Бла­жо­вој, и свим оста­лим мла­до­лу­ди­ма гла­ва­ма, а до­го­ ди се и ствар­ни рин­ги­шпил (на ва­ша­ру), ко­ји се пре­о­бра­ћа у рин­ги­шпил за дво­је, ко­ји се, за­љу­бље­ни, окре­ћу око све­та, уз апла­у­зе и ци­ку пу­бли­ке. Ова мла­да­лач­ка љу­бав­на при­ча, ко­ја кип­ти од вре­лих емо­ци­ја, ни­је ни­ма­ло оп­те­ре­ ће­на па­те­ти­ком љу­бав­ног пи­ јан­ства. На­про­тив, иро­нич­ним от­кло­ном у са­мо­по­сма­тра­њу, шар­мант­ном ти­неј­џер­ском ре­ то­ри­ком и ма­лим вер­бал­ним про­ста­клу­ци­ма убла­жа­ва се и ла­ки при­вид па­те­ти­ке.



Дра­го­мир Ћу­ла­фић

У Ољи­ној гла­ви вр­ти се без­ број рин­ги­шпи­ла, у тре­ну­ци­ма оса­ме гр­ли и љу­би са­му се­бе и чи­ни јој се, кат­кад, да ту ни­ че­га не­ма, да су то све пу­сти сно­ви. Не­си­гур­на је у окру­же­ њу "му­шких глу­пан­де­ро­са", за­ бри­ну­та за бу­дућ­ност сво­је љу­ ба­ви, за­ми­шље­на а не уме да ми­сли. Све је то ис­при­ча­но еле­гант­ но и ла­ко, са пу­но шар­ма, ма­ ло ху­мо­ра и мно­го сим­па­ти­ја за сва та за­љу­бље­на мла­да би­ћа, ко­ја и не слу­те ка­ква ће стра­ шна љу­бав уско­ро да им сло­ми ср­це.  Ан­ђел­ко Ер­де­ља­нин

15

Среда, 12. јануар 2011.

ПОТ­ПИ­САН ПРО­ТО­КОЛ О СА­РАД­ЊИ СА НЕ­МАЧ­КИМ ИН­ВЕ­СТИ­ТО­РИ­МА

Уско­ро две но­ве фа­бри­ке у Ви­шњи­ће­ву Реч је о ин­ве­сти­ци­ји вред­ној 135 ми­ли­о­на евра, а у пи­та­њу је отва­ра­ње по­го­на за ре­ци­кла­жу гу­ма и из­град­ња фа­бри­ке за про­из­вод­њу био га­са

ШИД Припрема: С. Михајловић

УКРАТ­КО

Пр­ви глас Ви­шњи­ће­ва По­во­дом пра­во­слав­не Но­ве го­ди­не у Ви­шњи­ће­ву ће у су­бо­ту, 15. ја­ну­а­ра, би­ти ор­га­ни­зо­ва­на ма­ни­ фе­ста­ци­ја „Пр­ви глас Ви­ шњи­ће­ва“, на ко­јој ће се так­ми­чи­ти пе­ва­чи ама­те­ри.

Ер­де­вик По­кра­јин­ски се­кре­та­ри­ јат за по­љо­при­вре­ду, во­до­ при­вре­ду и шу­мар­ство одо­ брио је 10 ми­ли­о­на ди­на­ра за по­тре­бе ва­тро­га­сних дру­шта­ва у Вој­во­ди­ни. За по­тре­бе До­бро­вољ­ног ва­ тро­га­сног дру­штва Ер­де­вик одо­бре­но је 250 хи­ља­да ди­на­ра, за про­је­кат са­ни­ ра­ња згра­де Ва­тро­га­сног до­ма.

Не­за­по­сле­ност Пре­ма по­да­ци­ма На­ци­о­ нал­не слу­жбе за за­по­шља­ ва­ње, ис­по­ста­ве у Ши­ду, на кра­ју 2010.го­ди­не, 3.450 ли­ца на­ла­зи­ло се на еви­ ден­ци­ји. Про­шле го­ди­не у истом пе­ри­о­ду 2.950 ли­ца је тра­жи­ло по­сао.

До­бро­вољ­но да­ва­ла­штво Пр­ва ово­го­ди­шња ак­ ци­ја до­бро­вољ­ног да­ва­ња кр­ви би­ће одр­жа­на у Мо­ро­ ви­ћу, 12. ја­ну­а­ра. У ак­ци­ји ће уче­ство­ва­ти и ме­шта­ни  Ви­шњи­ће­ва и Ја­ме­не.

Асвал­ти­ра­ње у се­ли­ма У се­ли­ма шид­ске оп­шти­ не Би­кић До, Сот и Мо­ло­ вин, пре­о­ста­ло је још да се асвал­ти­ра око че­ти­ри ки­ ло­ме­тра пу­те­ва, а ра­до­ве фи­нан­си­ра Фонд за ка­пи­ тал­на ула­га­ња Вој­во­ди­не. За­вр­ше­так по­сла од­ло­жи­ли су не­по­вољ­ни вре­мен­ски усло­ви, али оче­ку­је се да ће жи­те­љи ових се­ла ас­ валт до­би­ти пре про­ле­ћа.

П

ро­те­кле сре­де пред­сед­ни­ца Оп­шти­не На­та­ша Цвјет­ ко­вић пот­пи­са­ла је про­то­кол о са­рад­њи са два не­мач­ка ин­ве­ сти­то­ра, ко­ји же­ле да ин­ве­сти­ ра­ју у шид­ску оп­шти­ну. Вред­ ност ин­ве­сти­ци­је из­но­си 135 ми­ли­о­на евра, а у пи­та­њу је отва­ра­ње по­го­на за ре­ци­кла­жу гу­ма у Ви­шњи­ће­ву и фа­бри­ке за про­из­вод­њу био га­са, у ко­ ји­ма ће се за­по­сли­ти око 150 рад­ни­ка. Пот­пи­си­ва­ње про­то­ко­ла о са­рад­њи је пр­ви ко­рак ка ре­а­ ли­за­ци­ји ве­о­ма зна­чај­ног ула­ га­ња не­мач­ких ин­ве­сти­то­ра у Оп­шти­ну Шид и Срем, а то је ре­зул­тат пре­го­во­ра ко­ји су тра­ ја­ли го­ди­ну и по да­на. По­че­так из­град­ње оче­ку­је се у мар­ту, а при­о­ри­тет при за­по­шља­ва­ њу има­ће при­пад­ни­ци ром­ске на­ци­о­нал­но­сти. Пот­пи­си­ва­ њу уго­во­ра, по­ред на­род­ног по­сла­ни­ка Жељ­ка Бре­сто­ вач­ког и на­чел­ни­ка Срем­ског окру­га Са­ве Али­ши­ћа, при­су­ ство­ва­ли су и по­кра­јин­ски се­ кре­тар за рад, за­по­шља­ва­ње и рав­но­прав­ност по­ло­ва Ми­ро­ слав Ва­син, као и ди­рек­тор Кан­це­ла­ри­је за ин­клу­зи­ју Ро­ма Ду­шко Јо­ва­но­вић, ко­ји су би­ ли по­сред­ни­ци у пре­го­во­ри­ма

Пот­пи­сан про­то­кол о са­рад­њи са не­мач­ким при­вред­ни­ци­ма и пру­жи­ли ве­ли­ку по­др­шку и по­ моћ шид­ској оп­шти­ни. Ка­ко је ис­та­кла пред­сед­ни­ца Цвјет­ко­вић, на­по­кон се по­ка­ за­ло и до­ка­за­ло да шид­ска оп­ шти­на има зна­ча­јан ге­о­стра­те­ гиј­ски по­ло­жај и у окру­же­њу. - По то­ме тре­ба да бу­де­мо ли­дер у ре­ги­о­ну, јер смо за­хва­ љу­ју­ћи упра­во на­шем ге­о­стра­

те­гиј­ском по­ло­жа­ју атрак­тив­ни ка­ко за стра­на, та­ко и за до­ма­ ћа ула­га­ња – ис­та­кла је пред­ сед­ни­ца На­та­ша Цвјет­ко­вић. По­кра­јин­ски се­кре­тар за рад, за­по­шља­ва­ње и рав­но­ прав­ност по­ло­ва Ми­ро­слав Ва­ син на­гла­сио је да ова ин­ве­ сти­ци­ја ве­о­ма зна­чај­на, а сим­ бо­ли­ка је што је пот­пи­си­ва­ње про­то­ко­ла усле­ди­ло упра­во на

У АДА­ШЕВ­ЦИ­МА ПО­ЧЕТ­КОМ ОВЕ ГО­ДИ­НЕ

Шљун­че­ње атар­ских пу­те­ва За овај по­сао, као и за уре­ђе­ње ка­нал­ске мре­же ат­мос­фер­ске од­вод­ње сред­ства обез­бе­ђе­на из По­кра­јин­ског фон­да

по­чет­ку го­ди­не у ко­јој се оче­ ку­је да Ср­би­ја по­ста­не кан­ди­ дат за члан­ство у ЕУ. Отва­ра­њем но­вих рад­них ме­ ста сма­њи­ће се не­за­по­сле­ност, а ло­кал­на са­мо­у­пра­ва је на тај на­чин по­ка­за­ла спрем­ност да при­ву­че стра­не ин­ве­сти­то­ре и та­ко убр­за еко­ном­ски раз­вој не са­мо сво­је оп­шти­не, не­го и це­ лог ре­ги­о­на.

ДО СРЕ­ДИ­НЕ ЈА­НУ­А­РА

Пред­ло­зи за Све­то­сав­ску по­ве­љу  

И

з фон­да По­кра­јин­ског се­ за­јед­ни­ца кон­ку­ри­са­ла код кре­та­ри­ја­та за по­љо­при­ По­кра­јин­ског се­кре­та­ри­ја­та вре­ду, во­до­при­вре­ду и шу­ обез­бе­ђе­на су из бу­џе­та ме­ мар­ство кра­јем про­шле го­ди­ сног са­мо­до­при­но­са – ре­као је не обез­бе­ђе­на су пред­сед­ник Или­ја сред­ства за ра­до­ Мир­ко­вић. ве на шљун­че­њу Осим по­с ло­в а атар­ских пу­те­ва и на ин­ф ра­с трук­ уре­ђе­ње ка­на­ла за тур­н ом уре­ђ е­њ у ат­мос­фер­ску од­ се­л а, у Ада­ш ев­ вод­њу у Ада­шев­ ци­м а се то­к ом ци­ма. ове го­д и­н е пла­ Ка­ко нам је ре­ као Или­ја Мир­ко­ вић, пред­сед­ник Са­ве­та ове Ме­ сне за­јед­ни­це, за шљун­че­ње атар­ ских пу­те­ва ово се­ло је до­би­ло два Или­ја Мир­ко­вић, ми­ли­о­на ди­на­ра, пред­сед­ник Са­ве­та МЗ а исто то­ли­ко и за уре­ђе­ње ка­нал­ске мре­же ат­мос­фер­ске од­вод­ње. - Ра­до­ви ће по­че­ти чим то до­зво­ле вре­мен­ски усло­ви, а ра­ди­ће се на атар­ским пу­те­ви­ ма или за­о­би­ла­зни­ца­ма Све­то­ сав­ске, Бран­ка Ра­ди­че­ви­ћа и Же­ле­знич­ке ули­це. Укуп­но ће би­ти ура­ђе­но бли­зу два ки­ло­ ме­тра ка­на­ла у атар­ском по­те­ су Под­ши­ђе. Сред­ства за из­ра­ ду про­је­ка­та, ко­ји­ма је Ме­сна

ни­р а и пра­в ље­њ е би­ц и­к ли­ стич­к е ста­з е. Ка­ко ка­же Мир­ко­вић, идеј­но ре­ше­ње за овај про­је­кат већ по­сто­ји, а ста­за ће би­ти ду­гач­ ка 1.800 ме­та­ра.

Цен­тар Ада­ше­ва­ца

Н

а те­ри­то­ри­ји шид­ске оп­ шти­не рас­пи­сан је кон­ курс за Све­то­сав­ску по­ве­љу. У пред­школ­ској уста­но­ви, ово пре­сти­жно при­зна­ње се до­ де­љу­је вас­пи­та­чу за мо­дер­ну ор­га­ни­за­ци­ју ра­да и при­ме­ну са­вре­ме­них ме­то­да и об­ли­ка ра­да, за при­пре­ма­ње и уче­ ство­ва­ње де­це на смо­тра­ма и так­ми­че­њи­ма уста­но­ва, као и за успе­шну пре­зен­та­ци­ју ра­ да са де­цом и ра­да уста­но­ве уоп­ште. Све­то­сав­ска по­ве­ ља до­де­љу­је се уче­ни­ци­ма и про­свет­ним рад­ни­ци­ма за по­ себ­на до­стиг­ну­ћа у обла­сти­ ма књи­жев­но­сти, при­род­них на­у­ка, дру­штве­них на­ук ­ а, му­зи­ке, ли­ков­ног ства­ра­ла­ штва и фи­зич­ке кул­ту­ре. Кон­курс тра­је до 15. ја­ну­ а­ра, а пред­ло­ге за до­де­лу по­ ве­ље тре­ба до­ста­ви­ти Ко­ми­ си­ји за оп­штин­ска при­зна­ња. Све­то­сав­ска по­ве­ља би­ће до­де­ље­на на све­ча­но­сти по­ во­дом Све­тог Са­ве – школ­ске сла­ве.

16

КУЛТУРА

Среда, 12. јануар 2011.

УЗ ЈУБИЛЕЈЕ ДВОЈИЦЕ ПЕСНИКА – ВЛАДИКЕ НИКАНОРА ГРУЈИЋА И ДОКТОРА ПРАВА ЛАЗЕ КОСТИЋА

Личи на цуру, ал' пије као момак! Како је млађани пештански студент у Сремским Карловцима упознао тек хиротонисаног викарног епископа, аутора спева "Свети Сава", и касније га посетио у манастиру Крушедолу

М

ало тога би могло да доведе у везу владику пакрачког Никанора Грујића и знаменитог српског песника Лазу Костића: први је био три деценије старији од овог другог, у Сремским Карловцима и Крушедолу беше веома мало прилика за сусретање, а животни путеви, погледи и наклоност према поезији и те како су им се разликовали. Па ипак, у тренуцима када се две године, 2010. и 2011, неминовно смењују, поводом сасвим случајних, симболичних значења ових цифара, наилазимо на занимљив анегдотски детаљ који је, ипак, повезао двојицу знаменитих личности наше културе. Епископ пакрачки Никанор Грујић (1810 – 1887) родио се 1. децембра, пре равно два века, у барањском селу Липови, у свештеничкој породици. Поета Лаза Костић (1841 – 1910), опет, на свет је дошао у Ковиљу, 31. јануара, ускоро ће и 170-годишњица његовог рођења, а умро је 9. децембра, пре пуних сто година. Толико о јубилејима. *** За ово наше сремско поднебље Милутина Грујића, потоњег монаха Никанора, везују многи биографски детаљи: богословију је завршио у Сремским Карловцима, потом се, 1841, замонашио у фрушкогорском манастиру Кувеждину, био је професор те славне Карловачке богословије, чиновник Конзисторије и близак сарадник митрополита Јосифа Рајачића. Управу манастира свога пострига, Кувеждина, тада као протосинђел, Никанор преузима почетком јануара

саставити дирљиве стихове Госпођици Ленки Дунђерској у споменицу, неку врсту предлошка за своју последњу, лабудову и - најлепшу песму. Нека остане забележено да је, 1910, већ тешко оболео, Лаза Костић у Бечу сачинио тестамент који је садржавао и две изричите жеље. Он Крушедолу оставља хиљаду круна, са захтевом да се сваке године чита молитва за спас Ленкине душе, а исто толико одређује и Врднику – Раваници за молитву на дан смрти своје венчане супруге Јулијане Јулче Паланачки. Ленка и Лаза (цртеж Оље Ивањицки)

1848. године. Биће активан учесник Мајске скупштине, а после његовог чувеног говора за српског војводу је изабран Стеван Шупљикац, онај исти царски официр којег ће игуман кувеждински дочекати на Банстолу, по повратку са италијанског ратишта. По налогу сада већ устоличеног патријарха Рајачића, новопроизведени архимандрит Никанор Грујић се убрзо враћа у Кувеждин да као његов настојатељ "воздигне манастир на достојну висину". Ту ће остати до 1853. године, када је премештен (против воље кувеждинских калуђера!) за старешину манастира Крушедола. За посвећеног (викарног) епископа је хиротонисан у Карловцима, 1861, а већ 1864. стаје на чело Пакрачке епархије. Од поетских састава владике Никанора најпознатији

Владика Никанор Грујић (рад Георгија Марковића, 1869) је епски спев Свети Сава Немањић, штампан 1861. Ваља још напоменути да је био велики противник Вукових језичких реформи, оштро се супротставивши његовом преводу Новог завјета... Што се Лазара (Лазе) Костића тиче, његова животна прича је много познатија ширем читалаштву. Аутор једне од најлепших љубавних песама на српском језику, Santa Maria della Salute (1909), доктор права, средњошколски професор, чиновник и српски посланик у пештанском парламенту, био је свестрана књижевна, уметничка и уопште културна појава. Ко још није чуо за његову животну и стваралачку музу, млађану и прелепу Јелену Ленку Дунђерски (1871 – 1895), којом су инспирисани Лазини најчувенији стихови. Буквално побегавши од те своје "небеске" љубави, песник ће у манастиру Крушедолу, 1892,

*** У мемоарским списима Из мога живота Лаза Костић је, поред осталог, за поколења оставио и сећање на своја два необична сусрета са владиком Никанором Грујићем. Први се збио у Карловцима, када је двадесетогодишњи Лаза ("био сам правник друге године у Пешти, и већ неки пјесник") позван на вечеру код мајке свог пријатеља Јоце Живковића, потоњег барона и владике. У великом друштву изненада се нашао и тек хиротонисани епископ Никанор, коме је одмах понуђено место до прочеља. Овако је о њему песник записао: "Владика Никаног Грујић, пјесник Светог Саве, велики проповједник и гласовити појац, класички образован књижевник – доста је сјетити се његове критике Вукова Новог завјета -,

заносни Демостен у народним скуповима за маџарске буне, постао је г. 1861. у вријеме благовјештенског сабора српског народа у Аустрији – тада још није било Аустро-Угарске – посвећени владика и био је од свих калуђера најомиљенији у народу, особито у нас писмене омладине." Запазио је тада млађани јуриста како владика не скида очи са њега, као да се нечему чудио или га, можда, са неким заменио. А онда је, после краћег разговора са домаћицом, одмахнуо руком и није га више ни погледао! Свега тога су се обојица присетили када је Лаза Костић касније посетио владику Никанора у Крушедолу. Тада му је старешина манастира саопштио о чему се, заправо, током оне вечере, у Карловцима, дошаптавао са домаћицом, госпођом Живковићком: " - Молим вас, госпођо, мени рекоше да ви вечерас имате само госте, а видим за столом и једну гошћу. - Коју то? - Па она цура с оним дугачким вратом и с распуштеном косом, у златној везеној кошуљи, што само гледа, ништа не говори, порумени кад је погледам, ал' пије као момак. - Па то и јесте момак. - Момак! Ха-ха-ха! Збиља? Неће бити. Па то је онда као "дијете Грујица". На то му домаћица каже ко сам и шта сам, он одмахне руком и - l'incident était vide (инцидент би окончан)." 

Душан Познановић

ЛА­ЗА КО­СТИЋ

У Сре­му

FOTO GALERIJA

(од­ло­мак)

Уба­ва Фру­шко, ди­во­то мо­ја, у те­би не­ма вр­ле­та го­ро­ста­сних, ти се не на­ме­ћеш по­но­сном не­бу, не ну­диш му љу­ба­ви тво­је пру­жа­ју­ћи му го­ле, ка­ме­ни­те ру­ке у раз­блу­ди си­ло­ви­тој; ти се сме­шиш, са­мо се сме­шиш. Кад је ства­рао бог ову зе­мљу, то пу­нач­ко де­вој­че, ство­ре­ње у ко­га је ср­це огањ а те­ло ка­мен и во­да, на те­би је, Фру­шко, про­ре­зао ле­пој­ци тој ча­роб­не усне: ти се сме­шиш, са­мо се сме­шиш. -------------------------------------------------А кад те угле­да усред ра­ја оно ста­ро др­во, сви­ју ја­бу­ка пра­мај­ка, пр­ва све­ти­тељ­ка, гре­шни­ца пр­ва, отво­ри јој се ра­на под оном је­ди­ном от­ки­ну­том пе­тељ­ком и за­тре­се се. Стре­со­ше се на те­бе ја­бу­ке и у сва­ку ру­пи­цу обра­шчи­ћа тво­јих па­де по је­дан за­бра­њен плод: у сва­ку до­ли­ну тво­ју па­де по је­дан на­ма­стир бе­ли...

Лука Топаловић: Митровачки трг (око 1914)



(1861)

17

Среда, 12. јануар 2011.

СТА­РА ПА­ЗО­ВА: У НО­ВО­ГО­ДИ­ШЊОЈ НО­ЋИ ЦР­ВЕ­НА ЈА­БУ­КА

Му­зич­ки спек­такл и ва­тро­мет за до­чек Окру­жи­те се љу­ба­вљу, по­зи­тив­ном енер­ги­јом и до­брим љу­ди­ма, - по­ру­чио је пред­сед­ник Оп­шти­не Ста­ра Па­зо­ва Го­ран Јо­вић у но­во­го­ди­шњој но­ћи и на­ја­вио: Па­зо­ва ће би­ти нај­бо­ља оп­шти­на 2011. го­ди­не

Наступ Црвене јабуке

По­се­ти­о­ци ужи­ва­ли уз му­зи­ку Цр­ве­не ја­бу­ке

Н

о­ву 2011. го­ди­ну на Тр­гу “Др Зо­ра­на Ђин­ђи­ћа” у Ста­ рој Па­зо­ви уз му­зич­ки спек­такл “Цр­ве­не ја­бу­ке” и спек­та­ку­лар­ ни ва­тро­мет тач­но у по­ноћ, до­ че­ка­ло је ви­ше хи­ља­да по­се­ти­ ла­ца свих ге­не­ра­ци­ја ко­ји­ма ни тем­пе­ра­ту­ра од ми­нус 12 ни­је сме­та­ла да ужи­ва­ју у му­зи­ци по­пу­лар­не рок гру­пе. У но­во­ го­ди­шњој но­ћи по­ред гра­ђа­на ста­ро­па­зо­вач­ке оп­шти­не на Град­ском тр­гу у Ста­рој Па­зо­ви об­ре­ли су се и број­ни го­сти из Сре­ма и дру­гих де­ло­ва зе­мље, као и из др­жа­ва у окру­же­њу, Сло­ве­ни­је, Хр­ват­ске и Бо­сне и Хер­це­го­ви­не. Но­во­го­ди­шња ат­мос­фе­ра је, до­до­у­ше нај­пре за­гре­ва­на уз му­зи­ку Гру­пе “Цир­кус фан­ ке­стра”, да би кул­ми­ни­ра­ла на­сту­пом по­пу­лар­не “Цр­ве­не ја­бу­ке” ко­ји је, уз бур­но скан­ ди­ра­ње пу­бли­ке ди­рек­но пре­

Нај­леп­ше ма­ске На ма­скем­ба­лу за нај­ мла­ђе би­ра­не су и нај­леп­ ше ма­ске. Пр­ву на­гра­ду за нај­бо­љу ма­ску осво­јио је Ми­ха­и­ло Ада­мо­вић, дру­ гу Ми­ли­ца Ба­ја­ли­ца и тре­ћу Ми­лан До­мо­њи. но­си­ла Ра­дио Те­ле­ви­зи­ја Вој­ во­ди­не. Дра­жен Же­рић Же­ ра и ње­го­ви му­зи­ча­ри пе­ва­ли су и по­зна­те хи­то­ве као што су : “Бје­жи ки­шо с про­зо­ра”, “Не­ ка­ко с про­ље­ћа”, “За све ове го­ди­не”, “То ми ра­ди”, “Ту­га, ти и ја”, “Има не­што од ср­ца до ср­ ца”, “Ста­ра при­ја­те­љи­ца” ... Та­ ко се, у но­во­го­ди­шњој но­ћи у овом срем­ском гра­ду пе­ва­ло и игра­ло, а на сва­кој дру­гој гла­ ви мо­гла се ви­де­ти ка­па Де­да

Мра­за с нат­пи­сом Ста­ра Па­зо­ ва. Де­ца су ју­ри­ла за цр­ве­ним ба­ло­ни­ма с истим нат­пи­сом. И да би но­во­го­ди­шње сла­вље би­ ло пот­пу­ни­је, слу­жен је то­пао чај и ку­ва­но ви­но. По­же­лев­ши пу­но сре­ће и успе­ха свим гра­ ђа­ни­ма оп­шти­не, али и Сре­ма, Вој­во­ди­не и Ср­би­је, пред­сед­ ник оп­шти­не Го­ран Јо­вић је по­ру­чио: “Окру­жи­те се љу­ба­ вљу, по­зи­тив­ном енер­ги­јом и до­брим љу­ди­ма” и на­ја­вио : Па­ зо­ва ће би­ти нај­бо­ља оп­шти­на 2011. го­ди­не. Она се и до са­да на­ла­зи­ла у ран­гу нај­ра­зви­је­ни­ јих оп­шти­на Ср­би­је и зва­нич­но, нај­ра­зви­је­ни­ја оп­шти­на Сре­ма у про­шлој го­ди­ни, те се у да­ љем трен­ду раз­во­ја мо­же оче­ ки­ва­ти, ка­ко ре­че пред­сед­ник Јо­вић и да бу­де нај­ра­зви­је­ни­ја оп­шти­на. Ина­че, ор­га­ни­за­тор јав­ног до­че­ка Но­ве го­ди­не у Ста­рој

До­чек деч­је Но­ве го­ди­не

Го­ран Јо­вић упу­тио но­во­го­ди­шњу че­стит­ку Па­зо­ви је ов­да­шњи Цен­тар за кул­ту­ру а ге­не­рал­ни по­кро­ви­ тељ Оп­шти­на Ста­ра Па­зо­ва. Ме­ђу­тим, тог 31. де­цем­бра ис­ пра­ћа­ју­ће го­ди­не на Тр­гу “Др Зо­ра­на Ђин­ђи­ћа” у Ста­рој Па­ зо­ви Цен­тар за кул­ту­ру и оп­ шти­на ор­га­ни­зо­ва­ли су и до­чек деч­је Но­ве го­ди­не с број­ним ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма за нај­мла­ђе. У хо­лу Бе­ле згра­де би­ра­не су нај­леп­ше ма­ске ко­је су ка­сни­је при­ка­за­не на би­ни. Уру­че­ни су и па­ке­ти­ћи за уче­сни­ке у про­ гра­му и на­гра­ђе­не. Про­гла­ше­ ни су и по­бед­ни­ци на кон­кур­су Цен­тра за кул­ту­ру за нај­леп­ше пи­смо Де­да Мра­зу на ко­ји је сти­гло око три сто­ти­не пи­са­ ма из све три основ­не шко­ле у Ста­рој Па­зо­ви. Из сва­ке шко­ ле на­гра­ђе­на су по три ауто­ра нај­леп­шег пи­сма а про­чи­та­на су она нај­бо­ља. Ема Ко­чиш, уче­ни­ца ОШ „Хе­рој Јан­ко Чме­ лик“ го­во­ри­ла је тра­ди­ци­о­нал­ не но­во­го­ди­шње че­стит­ке на сло­вач­ком је­зи­ку, док су нај­ мла­ђи по­ла­зни­ци Шко­ле стра­ них је­зи­ка “Лин­го“ ко­ју во­ди про­фе­сор­ка ен­глен­ског је­зи­ка Да­ни­је­ла Гро­зда­нић срећ­ну Но­ву 2011. го­ди­ну по­же­ле­ли сво­јим су­гра­ђа­ни­ма, из­во­де­ћи но­во­го­ди­шњу поп пе­сму на ен­ глен­ском је­зи­ку. Уз но­во­го­ди­ шњу че­стит­ку за нај­мла­ђе, тач­ но у под­не, Еми­ли­ја Де­спот, по­бед­ни­ца МИ­НИ-ТИ­НИ фе­ста от­пе­ва­ла је пе­сму „Бад­ње ве­ че“, а за­тим је лу­та­ју­ћи ре­пор­

тер раз­го­ва­рао са де­цом на Тр­гу о њи­хо­вим ути­сци­ма, јер се деч­ји до­чек Но­ве го­ди­не ор­ га­ни­зо­вао пр­ви пут. Во­ди­тељ овог про­гра­ма био је Ми­ња Су­бо­та, а ње­му су се на би­ ни у де­ље­њу па­ке­та и ди­ско­ва “Цр­ве­не ја­бу­ке” при­дру­жи­ли и пред­сед­ник оп­шти­не Го­ран Јо­ вић и фронт­мен по­пу­лар­не гру­ пе Дра­жен Же­рић Же­ра. И на кра­ју ва­ља ис­та­ћи да је за­хва­ љу­ју­ћи до­број ор­га­ни­за­ци­ји, до­чек Но­ве го­ди­не у Ста­рој Па­ зо­ви про­те­као у до­број ат­мос­ фе­ри, без ика­квих екс­це­са.   Г.Мај­сто­ро­вић

На­гра­ђе­ни за нај­леп­ша пи­сма За нај­леп­ша пи­сма Де­да Мра­зу на кон­кур­су Цен­тра за кул­ту­ру из ОШ „Бо­шко Пал­ко­вље­вић Пин­ки“ на­ гра­ђе­ни су сле­де­ћи уче­ни­ ци: Сер­геј Са­вић, Алек­ сан­дар Бо­јић, Ма­ри­ја Ку­зма­но­вић, и Алек­сан­ дра Са­вић. Из ОШ „Си­ме­ он Ара­ниц­ки“ на­гра­ђе­ни су Ан­ђе­ла Ко­ва­че­ви­оћ, Пе­ тар Кун­да­џи­ја и Јо­ва­на Бо­шњак, а из ОШ „Хе­рој Јан­ко Чме­лик“ Ања Ла­ ка­тош, Мо­ни­ка Ба­бик и Кри­сти­јан Фа­бри.

18

Среда, 12. јануар 2011.

У НО­ВО­ГО­ДИ­ШЊОЈ НО­ЋИ СА ЗА­ПО­СЛЕ­НИ­МА У ЈАВ­НИМ СЛУ­ЖБА­МА – ИН­ЂИ­ЈА

Док су дру­ги сла­ви­ли, они су ра­ди­ли Ва­тро­га­сци, по­ли­цај­ци и здрав­стве­ни рад­ни­ци но­во­го­ди­шњу ноћ про­ве­ли на рад­ним ме­сти­ма – У знак па­жње ве­че­ру из Ре­сто­ра­на ''Си­дро'' уру­чио им Си­ни­ша Фи­ли­по­вић, за­ме­ник пред­сед­ни­ка оп­шти­не

На Хит­ној у Бе­шки до­чек уз те­ле­ви­зор

С

рет­но, и да у Но­вој го­ди­ни не­ма­те пу­но по­сла, би­ле су же­ље упу­ће­не за­по­сле­ни­ма у јав­ним слу­жба­ма ва­тро­га­сци­ма, по­ли­цај­ци­ма и здрав­стве­ним рад­ни­ци­ма ко­ји су нај­ве­се­ли­ју ноћ про­ве­ли на сво­јим рад­ним ме­сти­ма. Ка­жу, за њих је то био још је­дан рад­ни дан. Да не би био оби­чан, ло­кал­на упра­ва се по­бри­ну­ла у са­рад­њи са Ре­сто­ ра­ном ''Си­дро'' да сви­ма њи­ма обез­бе­ди но­во­го­ди­шњу ве­че­ру ко­ја је тог 31. де­це­бра би­ла на ме­ни­ју по­ме­ну­тог ре­сто­ра­на. Све њих на пунк­то­ви­ма у Ин­ђи­ ји и Бе­шки об­иш ­ ао је Си­ни­ша Фи­ли­по­вић, за­ме­ник пред­сед­ ни­ка оп­шти­не са са­рад­ни­ци­ма и че­сти­тао им пред­сто­је­ће пра­ зни­ке. Хит­на ме­ди­цин­ска по­моћ у Ин­ђи­ји је би­ла по­ја­ча­на још јед­ном те­рен­ском еки­пом ко­јом је ру­ко­во­ди­ла др Ан­ка Ко­ра­ ли­ја а на че­лу ре­дов­не еки­пе ко­ја је ту ноћ де­жу­ра­ла би­ла је др Ма­ри­ја Ла­ло­вић. - Но­во­го­ди­шња ноћ нам је по­че­ла са јед­ном ин­тер­вен­ци­

јом. Има­ли смо па­ци­јен­та чи­ја је здрав­стве­на сли­ка на­го­ве­ шта­ва­ла мо­гу­ћи шлог. На­кон ука­за­не пр­ве по­мо­ћи по­сла­ли смо га на не­у­ро­ло­ги­ју у зе­мун­ ску бол­ни­цу. Ле­по би би­ло ка­ да би се на то­ме све за­вр­ши­ло, ре­кла је др Ан­ка Ко­ра­ли­ја. На пунк­ту Хит­не слу­жбе у Бе­шки де­жу­ра­ли су др Ива­ на Ке­цвој, ме­ди­цин­ска се­стра Би­ља­на Ибро­чић и ме­ди­ цин­ски тех­ни­чар Алек­сан­дар Јеф­тић. - На по­сао смо ве­че­рас до­ шли сат вре­ме­на ра­ни­је да би ко­ле­га­ма ко­ји иду на до­чек омо­гу­ћи­ли да ра­ни­је оду ку­ ћи. Ми ће­мо, ако не бу­де по­сла на те­ре­ну, и она­ко Но­ву го­ди­ ну до­че­ка­ти уз те­ле­ви­зиј­ски про­грам, при­ча нам о ко­ле­ги­ јал­но­сти ме­ди­ци­на­ра у Бе­шки Алек­сан­дар Јеф­тић. Уз те­ле­ви­зор су де­жу­ра­ли и ва­тро­га­сци Вељ­ко Ве­лич­ко­ вић и Дра­ган Ни­ко­лић. - Та­ко ме је за­ка­чи­ла сме­ на. Се­дам го­ди­на ра­дим у Ва­ тро­га­сној је­ди­ни­ци, три го­ди­не

По­ли­цај­ци у при­прав­но­сти

за­ре­дом де­жу­рам за Но­ву го­ ди­ну. На­дам се да ћу сле­де­ћу до­че­ка­ти са по­ро­ди­цом, ре­као је Дра­ган Ни­ко­лић а ње­гов ко­ ле­га Ве­ља до­да­је да они су­тра­ дан по­што су сло­бод­ни пра­ве ре­при­зу. Обич­но нај­ви­ше по­сла у но­ во­го­ди­шњој но­ћи има­ју по­ли­ цај­ци. Њих 14 је у но­во­го­ди­ шњој но­ћи би­ло ан­га­жо­ва­но у Ин­ђи­ји, че­тво­ро смо за­те­кли у По­ли­циј­ској ста­ни­ци Си­ни­шу Или­чи­на, Сло­бо­да­на Ро­кви­ ћа, Са­њу Му­чи­ба­бић и Де­ја­ на Му­дри­ћа. - Про­шлу Но­ву го­ди­ну сам до­че­као код ку­ће, ову на рад­ ном ме­сту, та­кав нам је по­сао, то смо иза­бра­ли, ка­же по­ли­ ца­јац Ро­квић док на ра­чу­на­ру пра­ти ин­фор­ма­ци­је ко­је сти­жу са те­ре­на. На по­ли­циј­ском пунк­ту у Бе­ шки за­те­кли смо Слав­ка Ма­ ле­ти­ћа и Са­шу То­ми­ћа. - Ниг­де ни­смо пла­ни­ра­ли да иде­мо на до­чек па смо се до­ бро­вољ­но ја­ви­ли да де­жу­ра­мо и омо­гу­ћим мла­ђим ко­ле­га­ма да са де­вој­ка­ма и су­пру­га­ма иду на до­чек. За нас је ово јед­на од мно­го­број­них но­ћи ко­је то­ком го­ди­не про­во­ди­мо на рад­ном ме­сту, ка­же ис­ку­сни по­ли­ца­јац Слав­ко Ма­ле­тић. Но­во­го­ди­шња ноћ у ин­ђиј­ ској оп­шти­ни је про­те­кла мир­ но, чак ни пе­тар­де ни­су би­ле гро­мо­гла­сне као прет­ход­них го­ди­на. Не­ка та­ко оста­не це­ле го­ди­не.  Зо­ри­ца Га­ра­ша­нин  Сте­фа­но­вић

Радили у новогодишњој ноћи

Де­жу­ра­ли и ва­тро­га­сци

На хит­ној слу­жби у Ин­ђи­ји

19

Среда, 12. јануар 2011.

У "МИ­ТРО­СРЕ­МУ" СА­НИ­РА­ЈУ ПО­СЛЕ­ДИ­ЦЕ СВИЊ­СКЕ КУ­ГЕ НА ФАР­МИ И ПЛА­НИ­РА­ЈУ

Обо­ри ће опет би­ти пу­ни Због за­ра­зе "Ми­тро­срем" је остао без 8.500 ко­ма­да сви­ња, али ме­ђу ово­го­ди­шњим пла­но­ви­ма је и об­но­ва про­из­вод­ње на фар­ми у Ве­ли­ким Ра­дин­ци­ма

З

бог свињ­ске ку­ге ко­ја се пре два ме­се­ца по­ја­ви­ла у Ве­ли­ки Ра­дин­ци­ма на "Ми­ тро­сре­мо­вој" фар­ми у бли­зи­ ни овог се­ла уни­ште­но је око 8.500 ко­ма­да свих ка­те­го­ри­ја сви­ња, а та ште­та је про­це­ње­ на на око 98,5 ми­ли­о­на ди­на­ра. Док су по­љо­при­вред­ни сто­ча­ри до­би­ли од­ште­ту за сво­је сви­ње об­у­хва­ће­не спро­ве­де­ним се­том ме­ра здрав­стве­но- са­ни­тар­ ног ка­рак­те­ра "Ми­тро­сре­му" она ни­је ис­пла­ће­на, са­зна­је­мо

у овом пред­у­зе­ћу, али ме­наџ­ мент пред­у­зе­ћа не од­у­ста­ју од ба­вље­ња сто­чар­ством. На­про­ тив, оно ће би­ти јед­на од око­ сни­ца раз­во­ја. Ди­рек­тор овог по­љо­при­ вред­ног ак­ци­о­нар­ском дру­штва Сто­јан Сто­ја­но­вић ре­као нам је да се на­кон по­ја­ве ку­ге и оног што се као за­штит­на ме­ ра до­го­ди­ло фар­ма са­да чи­сти, дез­ин­фи­ку­је а са­ни­ра­ју се и про­сто­ри­је ка­ко би уско­ро под над­ле­жно­шћу ми­ни­стар­ства и

Ку­га од­не­ла 98,5 ми­ли­о­на ди­на­ра

ин­спек­ци­је био за­по­чет но­ви ци­клус про­из­вод­ње сви­ња, али и ју­на­ди. - Ште­та од свињ­ске ку­га је на­док­на­ђе­на по­љо­при­вред­ни­ ци­ма а ка­да ће на­ма не зна­мо. Без об­зи­ра на то ми оче­ку­је­ мо да уско­ро об­но­ви­мо про­из­ вод­њу на на­шој фар­ми и да ту бу­де сме­ште­но за по­че­так око 800 кр­ма­ча а вре­ме­ном да се ова број­ка уве­ћа­ва. Та­ко­ђе, пла­ни­ра­мо да на фар­ми има­ мо ју­над, за по­че­так 600 гр­ла да би ка­сни­је до­сти­гли три пу­ та ве­ћи број. Ако све бу­де те­ кло по пла­ну усе­ље­ње фар­ме оче­ку­је­мо по­чет­ком фа­бру­а­ра - ка­же Сто­јан Сто­ја­но­вић. "Ми­тро­срем" је до­ско­ра имао ве­ли­ке пла­но­ве у обла­сти про­ из­вод­ње сви­ња, од­но­сно све­ жег свињ­ског ме­са. На фар­ми у Ве­ли­ким Ра­дин­ци­ма би­ло је 8.500 ко­ма­да сви­ња ра­зних ка­те­го­ри­ја. У од­но­су на 2009. го­ди­ну то је био ду­пло ве­ћи ка­па­ци­тет у овој про­из­вод­њи, оче­ки­ва­ло се да ту бу­де про­ из­ве­де­но од 16.000 до 17.000 ко­ма­да то­вље­ни­ка, пла­ни­ра­ло да "Ми­тро­срем" бу­де про­из­во­ ђач и снаб­де­вач све­жим ме­сом ви­ше ве­ли­ких тр­го­вин­ских си­ сте­ма. Ови пла­но­ви су, због објек­тив­них окол­но­сти, са­да

Сто­јан Сто­ја­но­вић па­ли у во­ду. Ина­че, Ми­тро­срем Ад је и фор­мал­но по­стао вла­сни­штво др­жа­ве, ова фир­ма је вла­сни­ штво Аген­ци­је за чу­ва­ње од­ у­зе­те имо­ви­не, фор­ми­ран је

но­ви управ­ни од­бор, на чи­јем че­лу је за­ступ­ник ка­пи­та­ла. - За­ступ­ник ка­пи­та­ла во­ди по­сло­ва­ње, до­но­си стра­те­шке од­лу­ке и за­сту­па др­жа­ву као вла­сни­ка. Су­шти­на по­слов­не по­ли­ти­ке је про­ши­ре­ње про­ из­вод­ње ка­ко на "Кор­ну" та­ко и на фар­ми у Ве­ли­ким Ра­дин­ ци­ма. Про­шла го­ди­на "Ми­тро­сре­ му" ни­је до­не­ла оче­ки­ва­не успе­хе. За про­из­вод­њу пше­ни­ це и три­ти­ка­леа би­ла је ло­ша, за ку­ку­руз до­бра, а не­што бо­ ља за ре­пу и со­ју. Се­зон­ски ра­ до­ви на по­љи­ма су одав­но оба­ вље­ни, а вре­мен­ски усло­ви су раз­лог што још има ма­ло по­сла за зим­ско ора­ње.  С.Ђ.

НО­ВИ ПРО­ЈЕ­КАТ У РУ­МИ

''Хај­де да се дру­жи­мо''

Н­ови пр­ави­лн­ици о об­уци в­оз­ача П­ише: Љ­уб­омир Ст­еф­ан­овић,инж. Вл­асник ауто-шк­оле „АУТ­ОАС“, Ср.М­итр­ов­ица

З

авр­ше­ни су но­ви пра­вил­ ни­ци о обу­ци кан­ди­да­та за во­за­че и на осно­ву нај­но­ви­јих са­зна­ња ко­нач­но ће би­ти до­ не­ти око по­ло­ви­не овог ме­се­ ца. Пре­ла­зни пе­ри­од ће тра­ја­ти два ме­се­ца од да­на до­но­ше­ња. Овим пра­вил­ни­ци­ма се пред­ ви­ђа да ће кан­ди­да­ти упи­са­ни по ста­рим про­пи­си­ма сво­ју обу­ ку мо­ћи да за­вр­ше у ро­ку од три ме­се­ца од да­на сту­па­ња на сна­гу но­вих пра­вил­ни­ка. Да би се мо­гло иза­ћи на ис­пит, по­ред за­вр­ше­не обу­ке по ста­рим пра­ вил­ни­ци­ма, нео­п­ход­но је да ови кан­ди­да­ти од­слу­ша­ју нај­ма­ње 3 до­пун­ска на­став­на ча­са те­о­ри­је о но­ви­на­ма из но­вог за­ко­на као и 3 ча­са прак­тич­не на­ста­ве у при­ме­ни но­вих про­пи­са. Кан­ди­да­ти ко­ји су за­вр­ши­ли или ће за­вр­ши­ти обу­ку са на­ вр­ше­них 17 го­ди­на сти­чу пра­во на по­ла­га­ње во­зач­ког ис­пи­та од­мах на­кон сту­па­ња на сна­гу но­вих пра­вил­ни­ка не че­ка­ју­ћи пу­но­лет­ство. На­кон по­ло­же­ног во­зач­ког ис­пи­та "Б" ка­те­го­ри­је по но­вим про­пи­си­ма из­да­је се проб­на во­зач­ка до­зво­ла свим ли­ци­ма без об­зи­ра на го­ди­не ста­ро­сти.

По сту­па­њу на сна­гу но­вих пра­вил­ни­ка обу­ка се од­ви­ја на сле­де­ћи на­чин: 1. упи­са­ни кан­ди­дат за во­ за­ча пр­во по­ха­ђа те­о­риј­ску на­ ста­ву од 40 н/ч, 2. за­тим по­ла­же те­о­риј­ски део во­зач­ког ис­пи­та, 3. на­кон по­ло­же­ног те­о­риј­ ског ис­пи­та иде на прак­тич­ну обу­ку (во­жњу), 4. исто­вре­ме­но иде на обу­ку из пр­ве по­мо­ћи и по­ла­же ис­пит из пр­ве по­мо­ћи у цр­ве­ном кр­ сту и 5. на­кон за­вр­ше­не прак­тич­ не обу­ке по­ла­же ис­пит из во­ жње. На осно­ву ових од­ред­би мо­ же се за­кљу­чи­ти да ће ком­ плет­на обу­ка тра­ја­ти нај­ма­ње три ме­се­ца а за не­ке кан­ди­да­те и ви­ше. За но­ве шко­ле као и за на­ ста­вак ра­да по­сто­је­ћих аутошко­ла пред­ви­ђе­но је да мо­ра­ју ис­пу­ни­ти сле­де­ће усло­ве: 1. нај­ма­ње 3 ин­струк­то­ра во­жње са ли­цен­цом 2. јед­ног пре­да­ва­ча те­ор ­ исјке на­ста­ве са нај­ма­ње за­вр­ше­ ним са­о­бра­ћај­ним фа­кул­те­том или ви­шом шко­лом са­о­бра­ћај­не стру­ке или фа­кул­тет дру­ге стру­ ке са 5 го­ди­на ис­ку­ства у са­о­ бра­ћа­ју са ли­цен­цом,

3. нај­ма­ње јед­ног ис­пи­ти­ва­ ча на ис­пи­ти­ма са ли­цен­цом, 4. нај­ма­ње три во­зи­ла за обу­ку кан­ди­да­та, у вла­сни­штву ауто шко­ле, 5. учи­о­ни­цу са нај­ма­ње 10 ме­ста за кан­ди­да­те, од­но­сно нај­ма­ње 25 ква­дра­та у сво­ји­ни или за­ку­пу (у је­дој учи­о­ни­ци мо­же ра­ди­ти са­мо јед­на аутошко­ла, не­ма за­јед­нич­ке на­ста­ ве и ис­пи­та) 6. по­слов­не про­сто­ри­је за упис кан­ди­да­та у истом по­слов­ ном про­сто­ру са учи­о­ни­цом и 7. по­ли­гон за по­чет­ну обу­ку (по­ли­гон мо­же би­ти за­јед­нич­ки за ви­ше ауто-шко­ла). Це­ну обу­ке кан­ди­да­та по но­вим пра­вил­ни­ци­ма од­ре­ ђу­је Вла­да ре­пу­бли­ке Ср­би­је и би­ће знат­но ве­ћа од са­да­шњих. Ова це­на ни­је до са­да од­ре­ђе­на и уме­сто на­га­ђа­ња тре­ба ре­ћи да је она за "Б" ка­те­го­ри­ју у Ре­ пу­бли­ци Срп­ској 500 € а у Ре­пу­ бли­ци Хр­ват­ској пре­ко 700 €. На­кон до­но­ше­ња но­вих пра­ вил­ни­ка при­ли­ком упи­са на обу­ку у то­ку пре­ла­зног пе­ри­ о­да тре­ба се до­бро рас­пи­та­ти ко­је ауто-шко­ле мо­гу од­но­сно ко­је ће мо­ћи ис­пу­ни­ти ова­ко ри­го­ро­зне усло­ве за на­ствак ра­да пре­ма но­вим пра­вил­ни­ци­ ма. У овом тре­нут­ку ове усло­ ве ис­пу­ња­ва ве­о­ма ма­ли број ауто-шко­ла.

Де­таљ са отва­ра­ња днев­ног бо­рав­ка у Ру­ми

Н

о­ва го­ди­на за­по­че­ла је у Ру­ми на пра­ви на­чин, реч­ ни­ком из соц­ре­а­ли­стич­ких вре­ ме­на ре­че­но - уз но­ву рад­ну по­бе­ду, а ка­да се зна да је та по­бе­да на­ме­ње­на мла­дим осо­ ба­ма на­ру­ше­ног здра­вља, он­да она по­ста­је без­вре­ме­на и ап­со­ лут­но по­зи­тив­на. Тач­но у под­не, 4. ја­ну­а­ра, у ''Змај Јо­ви­ној'' ули­ ци отво­рен је днев­ни бо­ра­вак за де­цу и омла­ди­ну са смет­ња­ма у раз­во­ју, за­жи­вео је ду­го при­ пре­ма­ни про­је­кат под на­зи­вом ''Хај­де да се дру­жи­мо''. Реч је о но­вом об­ли­ку со­ци­ јал­не за­шти­те, фи­нан­си­ра­ном од стар­не Скуп­шти­не оп­шти­не Ру­ма. -Мла­ди ће ов­де има­ти без­ бед­ност, струч­ни над­зор, али и по­др­шку у здрав­стве­ном и еду­ ка­тив­ном сми­слу. Исто­вре­ме­но, то је по­моћ и њи­хо­вим по­ро­ди­ ца­ма ко­је ће мо­ћи да се окре­ну ра­ду. У рад днев­ног бо­рав­ка ће би­ти укљу­че­ни де­фек­то­ло­зи, ме­ди­цин­ско осо­бље и не­го­ва­ те­љи­це. За ре­а­ли­за­ци­ју овог про­јек­та по­бри­нуо се Цен­тар за со­ци­јал­ни рад, уз све­срд­ну по­моћ оп­шти­не, про­сто­ри­је смо до­би­ли од Удру­же­ња за мен­ тал­но не­раз­ви­је­не осо­бе. Овај

про­грам ће тра­ја­ти го­ди­ну да­ на, на­да­мо се да ће би­ти на­ста­ вљен и у бу­дућ­но­сти-ре­кла је на отва­ра­њу објек­та ди­рек­тор Цен­тра за со­ци­јал­ни рад Да­ни­ ца Је­ре­мић. У рум­ском днев­ном бо­рав­ ку има ме­ста за 30-ак осо­ба из по­ме­ну­те ка­те­го­ри­је, по­тре­бе су да­ле­ко ве­ће, али то је тек по­че­так. По­сао ће оба­вља­ти не­ко­ли­ко струч­них рад­ни­ка, ме­ђу њи­ма има и во­лон­те­ра. Отва­ра­ње бо­рав­ка по­здра­вио је и пред­сед­ник СО Ру­ма Не­ над Бо­ро­вић, на­гла­ша­ва­ју­ ћи да ће Оп­шти­на Ру­ма уско­ро усво­ји­ти од­лу­ку о со­ци­јал­ној за­шти­ти ко­јом се пла­ни­ра про­ ши­ре­ње со­ци­јал­них услу­га. Ау­ тор про­јек­та, Дан­ка Си­мић, де­фек­то­лог, на­гла­си­ла је да ће се у бо­рав­ку ра­ди­ти по прин­ ци­пу ра­ди­о­ни­ца, а ди­рек­тор Ге­рон­то­ло­шког цен­тра ''Срем'' Ма­ри­ја Ста­ној­чић-Сра­ка, уз ле­пе же­ље, да­ро­ва­ла је но­си­о­ ци­ма про­јек­та су­ве­нир у об­ли­ ку кљу­ча ко­јим ће се, ка­ко је на­гла­си­ла, отво­ри­ти сви пу­те­ ви да­ље са­рад­ње ме­ђу уста­но­ ва­ма со­ци­јал­не за­шти­те.   К. К.

22

Среда, 12. јануар 2011.

ПЕ­СНИ­ЦИ СРЕ­МА О СРЕ­МУ: НЕДЕЉКО ТЕРЗИЋ

Де­да је но­сио со­мот­ске пан­та­ло­не



ДРУ­ШТВО БЕО-ФО­ТО: ЗИ­МА НА ФРУ­ШКОЈ ГО­РИ

ПО­ЗДРАВ

КО­ШУ­ЉА

Чим сте кре­ну­ли, зна­те ку­да ће­те, не­што сте по­не­ли, зна­те шта ће­те, имај­те на уму шта ће свет ре­ћи. Ње­гов суд је нај­ве­ћи. Ни­смо мо­гли че­ка­ти, ми смо ре­кли све­ту све што смо има­ли. Та­ко је по­чи­њао наш део исто­ри­је. По­здрав са кућ­ног пра­га за­бри­ну­тих мај­ки и се­ста­ра, упла­ка­них не­ве­ста и оро­ну­лих ста­ра­ца са му­дро­сти­ма жи­во­та на са­ви­је­ним пле­ћи­ма оста­ли су за­у­век да леб­де из­над на­ших гла­ва.

Де­да је но­сио со­мот­ске пан­та­ло­не, шу­ба­ру астра­хан­ску, клом­пе и око­ре­ле опан­ке. Де­да је но­сио бо­ју ка­ми­ли­це у очи­ма, у плу­ћи­ма ми­рис ли­пе. Де­да је но­сио сво­је ср­це на дла­ну кад је то тре­ба­ло. Ка­ри­ра­ну ко­шу­љу смо пре­кра­ја­ли с ко­ле­на, на ко­ле­но, са­мо је ко­нац ме­њан из­ме­ђу ге­не­ра­ци­ја. Би­ли смо си­ро­ма­шни, ру­ме­них обра­за и че­сти­ти.

ВИ­ЊА­ГЕ Па­ла гра­на­та на по­чет­ку Па­вло­вач­ке, сло­ми­ла ви­ња­ге. Сви ћу­та­ли као да је не­ко из ку­ће оти­шао, ни­ка­да се вра­ти­ти не­ће, а ни­је се ни по­здра­вио. Два раз­би­је­на цре­па са кро­ва кли­зну­ла оцу под но­ге. Ма­ти скри­ве­на за­ве­сом на про­зо­ру го­стин­ске со­бе, пла­ка­ла је. Оче­ви ко­ра­ци ло­ми­ли су ти­ши­ну, по­звао нас је на крај ба­ште, ру­ка­вом обри­сао зној­но че­ло, у ру­ци је др­жао пу­шку, ни­ко је од нас до та­да ви­део ни­је. Сад знам шта ћу. Оти­шао је као да се ни­ка­да вра­ти­ти не­ће, а ни­је се ни по­здра­вио.

НА­ПР­СТАК Кад је би­ла ја­ка, ни­је је би­ло мно­го, да осе­тиш же­ра­ви­цу у гр­лу до­во­љан са­мо је­дан на­пр­стак. Ис­под два­де­сет гра­ди за де­ду је би­ла као из­вор­ска во­да, за ба­бу до­бро за мен­тол-ли­кер, та­та пи­је пи­во, ја ко­ка-ко­лу, гу­тљај, по гу­тљај, као из на­прст­ка. У сва­чи­јим уши­ма зву­ча­ла је дру­га­чи­ја му­зи­ка. Ба­бин на­пр­стак де­да је но­сио у ма­лом џе­пу, пио из ње­га и клео се да та­ко тре­ба. ПА­ПРИ­КА Са вен­ца от­ки­дао ком­ши­ја су­ву па­при­ку, јео је без хле­ба, а да ни­је га­сио ва­тру у те­лу. Без хле­ба сам деч­јим очи­ма гле­дао је­дан рат, без хле­ба сам мо­гао да­ни­ма у дру­гом ра­ту,

без хле­ба се мо­же, без чо­ве­ка не мо­же. Под ко­то­ба­њом чу­ва ком­ши­ја: та­љи­ге, ме­ри­цу, пр­шњак, ло­тре, чо­ба­њу са ра­ки­јом и још не­ке дав­но за­бо­ра­вље­не ре­чи. Жи­ва про­шлост у ње­му ше­та ви­но­гра­дом. САН­КЕ Но­ћу ме­се­чи­на ке­ту­шу игра по њи­ма, да­њу де­ца вра­ћа­ју из сно­ва за­бо­ра­вље­не при­че, ро­је се леп­ти­ри и пти­це, по­не­ка сен­ка кро­шње ора­ха за­ста­не. Об­ли­ва­не су ви­ном и тај­ним по­љуп­ци­ма, че­ти­ри пу­та по­пра­вља­не, во­зи­ле бе­кри­је, ра­ње­ни­ка и мла­ден­це, све ви­ше ли­че на ста­ри­цу. Ма­гли­ча­сто и сет­но де­ди­но око за­кло­ње­но за пла­мен до­го­ре­лог стењ­ка у пе­тро­леј­ци про­шап­ће тај­но у пле­ва­ри: -Сва­ка част ва­шем ве­ку. ЈА­НИ­КИН ЖАЛ ЗА ШИД­СКИМ ВА­ША­РОМ Сви­рао сам се­ља­ци­ма и го­спо­ди, у ка­фа­ни, сва­то­ви­ма, сва­кој зго­ди, си­ро­ти­њи, Ци­га­ни­ма, али ни­сам сви­рао њи­ма... Жао ми је ни­сам сви­рао, за ту ра­ју там­бу­ра­шку, бе­кри­ја­шку, за ту ра­ју до­бру, ста­ру на Шид­ском ва­ша­ру. Сви­рао сам ла­ђа­ри­ма, Сло­ва­ци­ма, Ру­си­ни­ма, Ма­ђа­ри­ма, на чар­да­ма, на чам­ци­ма, и Шок­ци­ма и Ср­би­ма,

али ни­сам сви­рао њи­ма ста­рим шид­ским бо­е­ми­ма, ка­да пи­ју што не зна­ју ме­ру, да­ру, кад пе­ва­ју а ту­гу­ју на Шид­ском ва­ша­ру. Сви­рао сам на твр­ђа­ви за­љу­бље­ним и про­па­лим љу­ба­ви­ма, тре­зним, бе­сним, пи­ја­ни­ма у хо­те­ли­ма, мо­те­ли­ма, кад је би­ло јаг­ње­ти­не, пра­се­ти­не са ви­ни­ма, али ни­сам сви­рао њи­ма ста­рим шид­ским шме­ке­ри­ма, што под ша­тром у свом жа­ру глде сна­ше и мер­ка­ју на Шид­ском ва­ша­ру.

Сви­рао сам ле­пој­ка­ма, сту­ден­ти­ма, на кон­цер­ти­ма док­то­ри­ма, лов­ци­ма и кел­не­ри­ма, на ули­ци, у ка­на­ли­ма сви­рао за до­бре па­ре и за џа­бе, али ни­сам сви­рао за њих, за бо­е­ме и шид­ске ба­ра­бе. Ех, да ми је да уста­нем, да ура­дим све што ни­сам, да рас­па­лим за Ги­ни­са све бе­ћар­це без пре­стан­ка у три да­на и три но­ћи, и то ћу мо­ћи, ка­ко умем у свом жа­ру, а под ша­тром на Шид­ском ва­ша­ру.

НЕ­ДЕЉ­КО ТЕР­ЗИЋ

Р

о­ђен 12. ма­ја 1949. го­ди­не у Бо­су­ту, се­лу на ушћу исто­ и­ме­не ре­ке у Са­ву, од­ра­стао у Шуљ­му на Фру­шкој го­ри, шко­ ло­вао се у овом се­лу, Срем­ској Ми­тро­ви­ци и сту­ди­рао ар­хе­о­ ло­ги­ју-ап­сол­ви­рао у Бе­о­гра­ду. Сав жи­вот по­све­тио кул­ту­ри и књи­жев­ном ства­ра­ла­штву. Жи­ви и ства­ра у Срем­ској Ми­ тро­ви­ци, члан је Дру­штва књи­ жев­ни­ка Вој­во­ди­не и Дру­штва но­ви­на­ра Вој­во­ди­не. Пр­ве сти­хо­ве је об­ја­вио у мар­ту 1967. го­ди­не. Пи­ше и об­ ја­вљу­је по­ез ­ и­ју, про­зу, драм­ ске тек­сто­ве, ха­и­ку по­ез ­ и­ју, књи­жев­ну кри­ти­ку, са­ти­ру, те­ ле­ви­зиј­ска сце­на­ри­ја и дру­го. Пре­во­ђен на: ен­гле­ски, не­мач­ки, ја­пан­ски, ру­ски, ита­ли­јан­ ски, швед­ски, бу­гар­ски, ал­бан­ски, тур­ски, ма­ђар­ски, јер­мен­ ски, сло­вач­ки, ру­мун­ски, ру­син­ски, укра­јин­ски, сло­ве­нач­ки, ма­ке­дон­ски, ром­ски је­зик, еспе­ран­то и го­ран­ско на­реч­је. За­сту­пљен у ви­ше од сто ан­то­ло­ги­ја и дру­гих зна­чај­ни­ јих књи­жев­них из­бо­ра на: срп­ском, не­мач­ком, ру­ском, јер­ мен­ском, сло­ве­нач­ком, ма­ке­дон­ском, ал­бан­ском и дру­гим је­зи­ци­ма.



Среда, 12. јануар 2011.

СРЕМСКЕ ЗА МЛАДЕ

23

У СРЕМ­СКОЈ МИ­ТРО­ВИ­ЦИ ОДР­ЖАН ФЕ­СТИ­ВАЛ ТРЕШ МЕ­ТА­ЛА

"Ноћ­на ти­ши­на" - че­твр­ти пут Ре­а­ли­за­ци­јом овог Фе­сти­ва­ла, по­ка­за­ло се да и у Срем­ској Ми­тро­ви­ци још увек има ин­те­ре­со­ва­ња за треш ме­тал. Ипак, пра­ви ре­зул­та­ти ће се по­ја­ви­ти тек он­да ка­да Ми­тров­ча­ни из пу­бли­ке ре­ше да се поп­ну на би­ну и та­ко по­мог­ну Ши­ђа­ни­ма ко­ји се са пра­вом мо­гу на­зва­ти но­си­оц ­ и­ма чи­та­ве треш сце­не у Сре­му

Н

е­дав­но је у ми­тро­вач­ком клу­бу ''Зо­ки'' одр­жан че­ твр­ти по ре­ду Му­зич­ки фе­сти­ вал ''Ноћ­на ти­ши­на'', на ко­јем је на­сту­пи­ло не­ко­ли­ко треш ме­тал бен­до­ва из Бе­о­гра­да и Ши­да, с об­зи­ром на то да Срем­ ска Ми­тро­ви­ца, на жа­лост, не­ ма треш ме­тал сце­ну. Ка­ко је ис­та­као Јо­ва То­ља­га, је­дан од глав­них ''кри­ва­ца'' за ор­га­ни­ зо­ва­ње овог му­зич­ког до­га­ђа­ ја, циљ фе­сти­ва­ла је ожи­вља­ ва­ње усну­ле ми­тро­вач­ке треш сце­не. - До­ста је Са­ве про­те­кло ми­ тро­вач­ким ко­ри­том, док се ни­ је де­си­ла ова­ква свир­ка, али, све је на кра­ју ис­па­ло од­лич­но. Што се ти­че ор­га­ни­за­ци­о­ног та­ бо­ра, ве­че је по­че­ло у на­пе­тој ат­мос­фе­ри, али до­ла­ском бен­ до­ва из Бе­о­гра­да и Ши­да, ла­ га­ним за­гре­ва­њем и дру­же­њем уз од­ли­чан треш ме­тал сет са звуч­ни­ка, тен­зи­ја је опа­ла. Бен­до­ви су по­ла­ко кре­ну­ли са тон­ским про­ба­ма, та­ко да је до

по­ла је­да­на­ест све би­ло спрем­ но, при­ча То­ља­га. Фе­сти­вал је отво­рио шид­ ски бенд ''Pu­trid Blood'' ко­ји сви­ра пре­по­зна­тљив и на­да­све ори­ги­на­лан вид треш/спид ме­ та­ла, оду­ше­вив­ши све при­сут­ не екс­пло­зив­но­шћу и тач­но­ шћу ри­фо­ва ко­ји се, на жа­лост све ре­ђе мо­гу чу­ти у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, из ко­је је ова вр­ ста ме­та­ла одав­но по­че­ла да иш­че­за­ва. - Зве­зда ве­че­ри био је бе­о­ град­ски бенд ''Scaf­fold''. Ра­ди се о гру­пи му­зи­ча­ра ко­ји су, то­ком сво­је ду­го­го­ди­шње ка­ ри­је­ре, по­ста­ли пра­ве ле­ген­ де до­ма­ће треш ме­тал сце­не. Сво­јим на­сту­пом, Бе­о­гра­ђа­ни су по­ка­за­ли да 20 го­ди­на ра­да ни­је ма­ла ствар и да и да­нас има­ју шта да по­ну­де љу­би­те­ љи­ма овог зву­ка, сма­тра Јо­ва. То­ком јед­но­ча­сов­ног на­ сту­па, ''Scaf­fold'' су по­се­ти­ о­це фе­сти­ва­ла об­ра­до­ва­ли што аутор­ским пе­сма­ма, што

Јо­ва То­ља­га и ''Scaf­fold'' об­ра­да­ма бен­до­ва као што су ''Slayer'', ''Kre­a­tor'', те до­ ма­ћих ве­ли­ка­на ''Blo­od­bath''

чи­ји је ори­ги­нал­ни ба­си­ста Вла­да и на­сту­пао са ''Scaf­ fold''- ом.

- По­след­њи, али не и ма­ње ва­жни пред ми­тро­вач­ку пу­бли­ ку иза­шли су ''Атом­ски рат'', та­ко­ђе Ши­ђа­ни, ко­ји се сво­јим жан­ром ма­ло раз­ли­ку­ју од пр­ ва два бен­да. Ра­ди се о бен­ду ко­ји сви­ра хард­кор, под ути­ ца­ји­ма скан­ди­нав­ских бен­до­ва као што су ''Rat­tus'' ''Rystysa­ to'', ''Mob 47'' и ко­ји је сво­јом му­зи­ком и не­сва­ки­да­шњим на­ сту­пом за­до­био сим­па­ти­је свих оних ко­ји су до­шли да ужи­ва­ ју у пре­по­зна­тљи­вом твр­дом и брит­ком трeш ме­та­лу, ка­же То­ ља­га. Ре­а­ли­за­ци­јом овог Фе­сти­ва­ ла, по­ка­за­ло се да и у Срем­ској Ми­тро­ви­ци још увек има ин­те­ ре­со­ва­ња за треш ме­тал. Ипак, пра­ви ре­зул­та­ти ће се по­ја­ви­ти тек он­да ка­да Ми­тров­ча­ни из пу­бли­ке ре­ше да се поп­ну на би­ну и та­ко по­мог­ну Ши­ђа­ни­ма ко­ји се са пра­вом мо­гу на­зва­ти но­си­о­ци­ма чи­та­ве треш сце­не у Сре­му.  С. Лап­че­вић

ЗА­ВР­ШЕН ПРО­ЈЕ­КАТ "ПУЛСМ" МИ­ТРО­ВАЧ­КОГ ОМЛА­ДИН­СКОГ КЛУ­БА

Фил­мо­ви, по­зо­ри­шне пред­ста­ве и кон­цер­ти Пре­ма про­це­на­ма ор­га­ни­за­то­ра про­јек­та, све ове ак­тив­но­сти по­се­ти­ло је ви­ше од 2.000 мла­дих Ми­тров­ча­на

О

мла­дин­ски клуб Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца у про­ те­кла три ме­се­ца, тач­ни­је од 15. сеп­тем­бра до 15. де­цем­бра, ор­га­ни­зо­вао је низ кул­тур­них ак­тив­но­сти у окви­ру про­јек­та "ПулСМ", ко­ји је фи­нан­си­ра­ ло Ми­ни­стар­ство омла­ди­не и спор­та, уз по­др­шку ми­тро­вач­ке Кан­це­ла­ри­је за мла­де, Град­ске упра­ве за пред­школ­ско обра­ зо­ва­ње, здрав­ство, со­ци­јал­ну за­шти­ту и омла­ди­ну, По­зо­ри­ шта "До­бри­ца Ми­лу­ти­но­вић", ЈКП "Ко­му­на­ли­је", Цен­тра за кул­ту­ру "Сир­ми­ју­март" и Еко­ ло­шког клу­ба Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Про­је­кат "ПулСМ" осми­шљен је са иде­јом да мла­ди­ма, пр­ вен­стве­но сред­њо­школ­ци­ма у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, пру­жи низ кул­тур­них де­ша­ва­ња, а при­су­ство на овим де­ша­ва­њи­ ма би­ло је пот­пу­но бес­плат­но. У прет­ход­на три ме­се­ца, Омла­дин­ски клуб и парт­не­ри пру­жи­ли су Ми­тров­ча­ни­ма осам филм­ских про­јек­ци­ја, три по­зо­ ри­шне пред­ста­ве и три кон­цер­ та и на тај на­чин, сред­стви­ма од по­ла ми­ли­о­на ди­на­ра, обез­ бе­ди­ли мла­дим Ми­тров­ча­ни­ма за­ни­мљив кул­тур­ни про­грам. - Ве­о­ма је ва­жно што је овај про­је­кат ура­ђен у Срем­ској Ми­ тро­ви­ци, јер то зна­чи да смо се из­бо­ри­ли за кул­тур­на де­ша­ва­ ња у на­шем гра­ду, по­бољ­ша­ли смо кул­тур­ну сце­ну, а мла­ди­ма смо омо­гу­ћи­ли да ква­ли­тет­но ис­ко­ри­сте сво­је вре­ме. За­до­ вољ­ни смо што је кроз на­ше ак­тив­но­сти про­шло мно­го мла­

Са кон­цер­та Ајс Ни­гру­ти­на у ми­тро­вач­ком До­му омла­ди­не Ор­га­ни­за­то­ри про­јек­та „ПулСМ“: Јо­ван Ко­ва­чић, Ми­ло­рад По­па­дић и Алек­сан­дар Бу­до­шан дих љу­ди и што смо на тај на­ чин за­до­би­ли по­ве­ре­ње и за дру­ге, слич­не про­јек­те, ре­као је Јо­ван Ко­ва­чић, ко­ор­ди­на­ тор пројк­та "ПулСМ". Пре­ма ре­чи­ма Алек­сан­дра Бу­до­ша­на, са­рад­ни­ка на про­ јек­ту, за­да­так про­јек­та "ПулСМ" је­сте да ани­ми­ра мла­де про­гра­ ми­ма из обла­сти кул­ту­ре, а да они, у исто вре­ме, по­пу­ња­ва­ њем ано­ним­ног упит­ни­ка ко­ји им је био по­ну­ђен на сва­ком де­ша­ва­њу и сај­ту, са­ми фор­му­ ли­шу зах­те­ве у ци­љу за­до­во­ ља­ва­ња сво­јих по­тре­ба ко­ји су

на кра­ју пре­да­ти пред­став­ни­ ци­ма ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. Ре­зул­та­ти спро­ве­де­не ан­ке­те пред­ста­вља­ју до­бро­ на­мер­ну пре­по­ру­ку и по­моћ Гра­ду да ор­га­ни­зу­је и по­др­жи ква­ли­тет­не про­гра­ме и са­др­жа­ је на­ме­ње­не мла­ди­ма. На тај на­чин под­ста­ћи ће­мо ак­тив­но уче­шће мла­дих у дру­штву, а са­мим обез­бе­ђи­ва­њем кон­ти­ ну­и­ра­ног и осми­шље­ног са­др­ жа­ја за мла­де омо­гу­ћи­ће­мо им да по­пу­не сво­је сло­бод­но вре­ ме на кре­а­ти­ван и за­ба­ван на­ чин, ре­као је Бу­до­шан.

Ка­ко је ис­та­као Ми­ло­рад По­па­дић, ко­ор­ди­на­тор ми­тро­ вач­ке Кан­це­ла­ри­је за мла­де, ко­ја је уче­ство­ва­ла у ре­а­ли­ за­ци­ји "ПулСМ"-а, омал­дин­ска по­ли­ти­ка је на ви­шем ни­воу не­го што је би­ла пре не­ко­ли­ко го­ди­на, за­хва­љу­ју­ћи ова­квим и слич­ним про­јек­ти­ма, као и стал­ним укљу­чи­ва­њем мла­дих у дру­штве­ни жи­вот ло­кал­не за­ јед­ни­це. - Са­рад­ња на ова­квим про­ јек­ти­ма ве­о­ма је зна­чај­на за чи­та­во дру­штво, јер на тај на­ чин, ди­рект­ним укљу­чи­ва­њем и ра­дом са мла­ди­ма, мо­же­мо за­кљу­чи­ти шта је то што они же­ле, и та­ко им по­мо­ћи у свим

сег­мен­ти­ма њи­хо­вог жи­во­та. По за­вр­шет­ку овог про­јек­та, мо­гу да ка­жем да ће­мо и убу­ду­ ће на­ста­ви­ти са про­јек­ти­ма за мла­де, ко­ји ће би­ти још бо­љи и ко­ји ће Ми­тров­ча­ни­ма обез­ бе­ди­ти бо­гат дру­штве­ни жи­вот, на­гла­сио је По­па­дић. Пре­ма про­це­на­ма ор­га­ни­за­ то­ра про­јек­та, све ове ак­тив­но­ сти по­се­ти­ло је ви­ше од 2.000 мла­дих Ми­тров­ча­на, а сва­ку ак­тив­ност мо­гли су да пра­те и пу­тем офи­ци­јал­ног сај­та Омла­ дин­ског клу­ба гра­да Срем­ ска Ми­тро­ви­ца: www.omla­din­ skikgsm.com   С. За­рић

24

Среда, 12. јануар 2011.

ДИ­РЕК­ЦИ­ЈА ЗА ИЗ­ГРАД­ЊУ ОП­ШТИ­НЕ СТА­РА ПА­ЗО­ВА

Успе­шна ин­ве­сти­ци­о­на го­ди­на За ста­ро­па­зо­вач­ку Ди­рек­ци­ју за из­град­њу 2010. , јед­на од успе­шни­јих ин­ве­сти­ци­о­них го­ди­на. Ре­корд­на ре­ал ­ и­за­ци­ ја пла­ни­ра­них ра­до­ва. За све ин­ве­сти­ци­је сред­ства су би­ла обез­бе­ђе­на, а у сле­де­ћој го­ди­ни Ди­рек­ци­ја пла­ни­ра да по­ве­ ћа обим ин­ве­сти­ци­ја за 300 од­сто, на шта ће утро­ши­ти ви­ше од по­ло­ви­не свог бу­џе­та. У 2011. го­ди­ни гра­ђа­ни ста­ро­па­зо­ вач­ке оп­шти­не до­би­ће ба­зен, би­ци­кли­стич­ке ста­зе, ас­фал­ти­ ра­не ули­це, ре­кон­стру­ис ­ а­не рас­кр­сни­це, пе­ти па­кет ка­на­ли­ за­ци­је, вр­тић у Но­вим Ба­нов­ци­ма и још мно­го то­га

План ба­зе­на

Ба­зен до ле­та Бла­жо По­по­вић

Ј

Ас­фал­ти­ра­ње у Ули­ци Ми­ха­ла Ба­бин­ке у Ста­рој Па­зо­ви

ав­но пред­у­зе­ће “Ди­рек­ци­ја за из­град­њу оп­шти­не Ста­ра Па­зо­ва” ка­дров­ски и ма­те­ри­ јал­но је оспо­со­бље­но да ком­ плет­но оба­вља гра­ђе­вин­ске по­сло­ве, сем не­ких за­ма­шни­јих по­ду­хва­та као што је, на при­ мер ре­кон­струк­ци­ја рас­кр­сни­ ца или про­јек­то­ва­ње ба­зе­на или кад је реч о ис­пи­ти­ва­њу свој­ста­ва те­ре­на, где се ан­га­ жу­ју пу­тем јав­них на­бав­ки дру­ ги по­ди­зво­ђа­чи. За ово пред­у­ зе­ће го­ди­на на из­ма­ку би­ла је јед­на од успе­шни­јих. Пре­ци­зно на­пра­вљен план дао је ре­зул­ та­те, јер је ре­а­ли­зо­ван, ка­ко твр­ди Бла­жо По­по­вић, пи ар ме­на­џер пред­у­зе­ћа, ско­ро у пот­пу­но­сти, а не­у­ра­ђе­но је оста­ло са­мо оно за шта ни­је мо­гла да се ис­хо­ду­је по­треб­ на до­ку­мен­та­ци­ја, због че­га се она већ са­да при­ба­вља за на­ ред­ну го­ди­ну. Сред­ства су би­ла за све ин­ве­сти­ци­је обез­бе­ђе­на и у Ди­рек­ци­ји има­ју раз­ло­га да бу­ду за­до­вољ­ни. По ре­чи­ ма По­по­ви­ћа, са­да већ про­те­ кле го­ди­не за ин­фра­струк­тур­не ра­до­ве утро­ше­но је пре­ко 250 ми­ли­о­на ди­на­ра, док се за те­ ку­ћу го­ди­ну пла­ни­ра по­ве­ћа­ње оби­ма по­сло­ва за 300 од­сто на шта ће ово пред­у­зе­ће утро­ши­ ти ви­ше од по­ла свог бу­џе­та,

од­но­со око 800 ми­ли­о­на ди­на­ ра за ин­ве­сти­ци­је. Све што је ра­ђе­но ове го­ди­ не, с аспек­та гра­ђа­на би­ло је ва­жно, јер су, упра­во ре­а­ли­зо­ ва­ни при­о­ри­тет­ни по­сло­ви по од­ре­ђе­ним ме­сти­ма. На при­мер за гра­ђа­не Но­ве Па­зо­ве, од­но­ сно Бло­ка 9 и 9а ас­фал­ти­ра­ње ули­ца у на­се­љу је од по­себ­не ва­жно­сти, с об­зи­ром да су ду­ го че­ка­ли на то. За ста­нов­ни­ ке Ка­ме­на­ре­ве ули­це у Ста­рој Па­зо­ви од из­у­зет­не ва­жно­сти је јав­на ра­све­та, док су за Вој­ ча­не и Бе­ле­ги­ша­не спорт­ске ха­ле пред­ста­вља­ле при­о­ри­те­ те. Углав­ном, у Ди­рек­ци­ји су се тру­ди­ли и да све за­по­че­те ин­ве­сти­ци­је за­вр­ше. Ас­фал­ ти­ра­не су мно­ге ули­це на шта је ове го­ди­не утро­ше­но пре­ко 70 ми­ли­о­на ди­на­ра, док се за на­ред­ну, са­мо за ас­фал­ти­ра­ње пла­ни­ра око 100 ми­ли­о­на, не­ за­ви­сно од одр­жа­ва­ња пу­те­ва и дру­гих ин­ве­сти­ци­ја ве­за­них за ло­кал­ну пут­ну мре­жу. То зна­чи да ће се на­ста­ви­ти с ас­ фал­ти­ра­њем, ка­ко већ у 2012. го­ди­ни у овој општ­ни не би би­ ло не­ас­фал­ти­ра­них ули­ца. Кад је реч о ка­на­ли­за­ци­ ји, ове го­ди­не за­вр­шен је па­

кет че­ти­ри, те је ка­на­ли­за­ци­ја у Ста­рој Па­зо­ви про­шла кроз ули­це: Ве­ре Ми­шче­вић, Бран­ка Ра­ди­че­ви­ћа и то од Јо­ва­на По­ по­ви­ћа до Рад­нич­ке, Ша­фа­ри­ ко­вој и де­ло­ви­ма ули­ца Ми­ха­ла Ба­бин­ке и Пар­ти­зан­ске. У Но­вој Па­зо­ви ка­на­ли­за­ци­ју су до­би­ли жи­те­љи Цр­но­гор­ске ули­це, Га­ ври­ла Прин­ци­па, Но­ва Бла­го­је­ ви­ћа и де­ло­ви­ма Кнез Ми­хај­ло­ ве и Мла­де­на Сто­ја­но­ви­ћа. Ове го­ди­не за ка­на­ли­за­ци­ју из па­ ке­та пет у Но­вој и Ста­рој Па­зо­ ви утро­ши­ће се око 90 ми­ли­о­на ди­на­ра. У Но­вој Па­зо­ви ка­на­ ли­аз­ци­ја ће про­ћи кроз ули­це: Ко­за­рач­ку и де­ло­ве ули­ца Ву­ка Ка­ра­џи­ћа и Ду­ша­на Ву­ка­со­ви­ ћа, Јо­ва­на По­по­ви­ћа и Ма­ри­је Бур­саћ, Цви­је Ку­ко­ља, Бе­о­ град­ске, Бо­сан­ске, Кра­ља Ми­ лу­ти­на, Про­ле­тер­ске, Де­спо­та Сте­фа­на Ла­за­ре­ви­ћа, Ка­ра­ ђор­ђе­ве и де­лом Ули­це Фи­ли­па Ви­шњи­ћа. У Ста­рој Па­зо­ви ка­ на­ли­за­ци­јом ће би­ти об­у­хва­ће­ не ули­це Све­то­за­ра Мар­ко­ви­ћа и Јан­ка Кра­ља и де­ло­ви ули­ца Ја­на Си­ко­ре, Пе­ре Нин­ко­ви­ ћа, Фер­де Кла­ћи­ка, Вла­ди­ми­ра Хур­ба­на и Змај Јо­ви­не. Та­ко­ђе, у зна­чај­ни­је ин­ве­ сти­ци­је у овој го­ди­ни спа­да

Овог ле­та ис­пу­ни­ће се ду­го­го­ди­шња те­жна жи­те­ља ста­ро­ па­зо­вач­ке оп­шти­не да има­ју ба­зен на сво­јој те­ри­то­ри­ји. Он ће би­ти из­гра­ђен на атрак­тив­ној ло­ка­ци­ји, од­но­сно рас­кр­сни­ци пу­те­ва за Ста­ру и Но­ву Па­зо­ву, Вој­ку и Ба­нов­це. Ре­а­ли­за­ци­ја про­јек­та је за­по­че­ла из­ра­дом идеј­ног про­јек­та а ра­до­ви из пр­ве фа­зе по­че­ће, од­мах на про­ле­ће. У пр­вој фа­зи из­гра­ди­ће се пет ба­зе­на, три за де­цу и два за од­ра­сле, а у дру­гој олим­ пиј­ски ба­зен ко­ји под­ле­же стан­дар­ди­ма за свет­ска пли­вач­ка и ва­тер­по­ло так­ми­че­ња. У тре­ћој фа­зи ће се гра­ди­ти ба­зен за­тво­ре­ног ти­па. Пред­ви­ђе­на је и из­град­ња три­би­на и управ­ не згра­де с свим пра­те­ћим са­др­жа­ји­ма. ком­плет­на ре­кон­стук­ци­ја јав­не ра­све­те у Но­вој Па­зо­ви, ре­кон­ струк­ци­ја рас­кр­сни­це у цен­тру Ста­ре Па­зо­ве, као и из­град­ња кру­жног то­ка на рас­кр­сни­ци Ста­ра Па­зо­ва - Но­ва Па­зо­ваСта­ри Ба­нов­ци и пе­шач­ко-би­ ци­кли­стич­ке ста­зе из прав­ца Ста­ре ка Но­вој Па­зо­ви ко­ја ће Ди­рек­ци­ју ко­шта­ти око 45 ми­ ли­о­на ди­на­ра. За­вр­ши­ће се и би­ци­кли­стич­ка ста­за од Ста­рих

Ба­но­ва­ца до Бе­ле­ги­ша. Од ва­ жни­јих ин­ве­сти­ци­ја је и во­до­ вод у Вој­ки, док по­се­бан зна­ чај за гра­ђа­не ста­ро­па­зо­вач­ке оп­шти­не има ба­зен, ко­ји ће по све­му су­де­ћи до­би­ти овог ле­ та. Ка­ко ка­же, Бла­жо По­по­вић, ра­до­ви ће по­че­ти на про­ле­ће а гра­ђа­ни мо­гу оче­ки­ва­ти ку­па­ ње већ то­ком лет­њих ме­се­ци.   Г.Мај­сто­ро­вић

Вртић у Голубинцима

Мул­ти­функ­ци­о­нал­ни те­рен у Но­вој Па­зо­ви

Но­ва спорт­ска ха­ла у Вој­ки

25

Среда, 12. јануар 2011.

КА­КО СЕ СЛА­ВИО БО­ЖИЋ НА ''ГА­СИ­НОЈ ПЕ­ТЉИ'' У ИН­ЂИ­ЈИ

Ћур­ка до­но­си сре­ћу Је­да­не­сто­чла­на по­ро­ди­ца Јо­ва­но­вић до­след­на у чу­ва­њу тра­ди­ци­је и оби­ча­ја Ро­ма

Д

ру­гог да­на Бо­жи­ћа, 8. ја­ну­ а­ра ис­пред ку­ће Мом­чи­ла Јо­ва­но­ви­ћа на кра­ју Ми­ле­ти­ ће­ве ули­це у Ин­ђи­ји би­ло је ве­се­ло. Ње­го­ви уни­ци Пе­ра и Мо­ша ја­ха­ли су ко­ње, зет Бран­ко и уну­кин су­пруг Ми­ле спре­ми­ли су се да кре­ну у во­ жњу ко­чи­јом, вре­ме­шни жен­ ски део је­да­на­е­сто­чла­не по­ро­ ди­це је то с ве­ли­ком па­жњом по­сма­трао док су де­вој­ке об­ у­че­не у ром­ску но­шњу за­пле­ са­ле. За­ста­ја­ли су про­ла­зни­ци, до­шла су и де­ца из ком­ши­лу­ка да се ди­ве и по­сма­тра­ју шта се то де­ша­ва на ''Га­си­ној пе­тљи'' ис­пред ку­ће Јо­ва­но­ви­ћа. - Овај део Ин­ђи­је, на­ка­да­ шња Кла­о­ни­ча ули­ца, са­да Со­ ње Ма­рин­ко­вић на ко­ју из­ла­ зе Ми­ле­ти­ће­ва и Го­лу­би­нач­ка ули­ца до­био је на­зив по мом оцу Га­си, пр­ви се ов­де до­се­лио и гра­ђа­ни су овој рас­кр­сни­ци да­ли име по ње­му, ''Га­си­на пе­

Ја­ха­ли ко­ње

Со­ња и Мом­чи­ло по­но­сни на де­да Га­су тља'', ка­же Га­син син Мом­чи­ло Јо­ва­но­вић ко­ји с по­но­сом ис­ти­ че да је на­ста­ри­ји Ром у Ин­ђи­ји

ИЗ­БОР ЗА МЕ­ЛО­ДИ­ЈУ ГО­ДИ­НЕ НА СЛО­ВАЧ­КОМ ЈЕ­ЗИ­КУ

Ме­ло­ди­ја го­ди­не “Ја сам се­љак” По­бед­ни­ци Ме­ло­ди­је го­ди­не, Ана и Зден­ко Ја­шо

иако има са­мо 65 го­ди­на. Мо­чи­ло нас уво­ди у ку­ћу. По по­ду тр­пе­за­ри­је сла­ма, на тр­пе­зи пу­но ђа­ко­ни­ја. На цен­ трал­ном де­лу сто­ла пе­че­на ћур­ка ко­ја у кљу­ну др­жи хи­ља­ дар­ку... О то­ме ка­ко су се Јо­ва­ но­ви­ћи при­пре­ма­ли за Бо­жић, Мом­чи­ло ка­же: - С при­пре­ма­ма кре­ће­мо још на Ту­цин дан, на Бад­њи дан по­сти­мо и при­пре­ма­мо хра­ну за Бо­жић. На Бад­ње ве­че, кад иза­ђу зве­зде уно­си­мо сла­му

че­му се де­ца нај­ви­ше ра­ду­ју. Ја као нај­ста­ри­ји ба­цам жи­то, ора­хе, нов­чи­ће, да го­ди­на бу­де род­на. Оби­чај је ром­ских по­ ро­ди­ца ко­је се ба­ве тр­го­ви­ном ко­њи­ма као што је то слу­чај са мо­јом по­ро­ди­цом да у со­бу на Бад­ње ве­че уне­се­мо гла­ви­ну, амо­ве, ка­ја­се, кан­џи­је, да нам по­сао до­бро иде. Ро­ми му­зи­ ча­ри уне­су сво­је му­зич­ке ин­ стру­мен­те. Бо­жић смо че­ка­ли уз ва­тру на ули­ци, гре­ја­ли се ку­ва­ном ра­ки­јом и ви­ном. Пи­ та­те ме за ћур­ку на сто­лу ко­ја у кљу­ну др­жи нов­ча­ни­цу? Ве­ ро­ва­ње нас Ци­га­на је да ћур­ка до­но­си сре­ћу, а сре­ћа је сви­ма

по­треб­на, оту­да јој да­је­мо цен­ трал­но ме­сто.'' Мом­чи­ло­ва ћер­ка Со­ња је по­но­сна на сво­ју по­ро­ди­цу у ко­јој сло­жно жи­ве че­ти­ри ге­не­ ра­ци­је. С по­но­сом нам по­ка­зу­ је ура­мље­ну и на зи­ду ока­че­ну фо­то­гра­фи­ју ње­ног де­де Га­ се. Со­ња Јо­ва­но­вић је, ина­че, пред­сед­ни­ца Удру­же­ња Ро­ма ''Ро­ма­ни па­ћи'' /Ром­ско по­што­ ва­ње/ у Ин­ђи­ји ко­је, из­ме­ђу оста­лог, на­сто­ји да са­чу­ва тра­ ди­ци­ју и оби­ча­је Ро­ма али се ба­ви и ху­ма­ни­тар­ним ра­дом са же­љом да по­мог­не, пре све­га, ром­ској де­ци.  З.Г.Сте­фа­но­вић

УСТА­НО­ВА ЗА НЕ­ГО­ВА­ЊЕ КУЛ­ТУ­РЕ "СРЕМ" ДО­ПРИ­НО­СИ РАЗ­ВО­ЈУ АМА­ТЕ­РИ­ЗМА

Но­во­го­ди­шње сно­хва­ти­це Р

Н

а Из­бо­ру за ме­ло­ди­ју го­ди­ не на сло­вач­ком је­зи­ку у ор­га­ни­за­ци­ји Ра­дио Ста­ре Па­ зо­ве, 28. Де­цем­бра 2010., по­ бе­ди­ла је пе­сма “Ја сам се­љак” ко­ју су из­ве­ли Ана и Зден­ко Ја­шо. Од 12 пе­са­ма у кон­ку­ рен­ци­је ко­је су би­ле ме­ло­ди­је ме­се­ца хро­но­ло­шки гле­да­но, она је до­би­ла нај­ви­ше гла­со­ ва пу­бли­ке. Ни са­ми по­бед­ ни­ци ни­су оче­ки­ва­ли то­ли­ки број гла­со­ва, али сва­ка­ко су

се на­да­ли не­кој на­гра­ди. По оце­ни пу­бли­ке на дру­гом ме­сту је пе­сма Вла­ди­ми­ра Жол­на­ја а на тре­ћем про­шло­го­ди­шње по­бед­ни­це Ја­ро­сла­ве Вр­шке. По­ред Оп­шти­не и Ме­сне за­јед­ ни­це Ста­ра Па­зо­ва, ову ма­ни­фе­ ста­ци­ју по­мо­гли су, сем јав­них пред­у­зе­ћа и број­ни спон­зо­ри. У ре­ви­јал­ном де­лу про­гра­ма на­ сту­пи­ла је Ста­ро­па­зов­чан­ка Ми­ ха­е­ла Ко­чиш и Гру­па “Биг Фут” из Бач­ког Пе­тров­ца. Г.М.

е­а­ли­зу­ју­ћи про­грам по­др­ шке раз­во­ја ама­те­ри­зма у се­ли­ма на­ше сре­ди­не, а на­ста­ вља­ју­ћи до­бру тра­ди­ци­ју дру­ же­ња са де­цом у вре­ме­ну ве­се­ лих, срећ­них и ра­до­сних да­на, Уста­но­ва за не­го­ва­ње кул­ту­ре "Срем" је ор­га­ни­зо­ва­ла два про­гра­ма за де­цу, у ко­ји­ма су уче­ство­ва­ли уче­ни­ци ОШ "Јо­ ван Јо­ва­но­вић Змај" из Мар­ти­ на­ца и ОШ "Бран­ко Ра­ди­че­вић" из Ку­зми­на. У му­зич­ко-драм­ском про­гра­ му "Но­во­го­ди­шње сно­хва­ти­це", ко­ји је за­ми­сли­ла и ре­жи­ра­ла, уред­ник кул­тур­ног про­гра­ма Уста­но­ве "Срем" На­та­ша Се­ ку­лић, сво­јим дру­га­ри­ма су се пред­ста­ви­ли и улеп­ша­ли им по­след­њу не­де­љу шко­ле пред зим­ски рас­пуст, уче­ни­ци ви­ ших раз­ре­да ове две шко­ле. - За нај­мла­ђе уче­ни­ке од I дo III раз­ре­да, на­кон за­вр­ше­ ног Ли­ков­ног кон­кур­са "Но­во­ го­ди­шње сно­хва­ти­це", до­де­ли­

Ма­ли глум­ци и на­гра­ђе­ни уче­ни­ци из Мар­ти­на­ца ли смо па­ке­ти­ће за нај­ма­што­ ви­ти­је и нај­кре­а­тив­ни­је ма­ле умет­ни­ке, ко­је им је Де­да Мраз по на­ма по­слао. Же­ља нам је да ова­кав об­лик дру­же­ња оства­ри­мо и са дру­гим се­о­ским

шко­ла­ма на оп­ште за­до­вољ­ ство - ре­кла нам је ди­рек­тор Уста­но­ва за не­го­ва­ње кул­ту­ре "Срем" Зо­ри­ца Ми­шче­вић.   С.Ђ.

26

SPORT

Среда, 12. јануар 2011.

У ТРА­ДИ­ЦИ­О­НАЛ­НОЈ АН­КЕ­ТИ „СРЕМ­СКИХ НО­ВИ­НА“

Дра­га­на То­ма­ше­вић - нај­бо­љи спор­ти­ста Сре­ма РАНГ ЛИСТА НАЈБОЉИХ СПОРТИСТА И СПОРТСКИХ ЕКИПА СРЕМА У 2010. ГОДИНИ

СЕНИОРИ 1. Драгана Томашевић, атлетика, АК Сирмијум, Сремска Митровица 2. Ненад Вуколић, џудо, ЏК Сирмијум, Сремска Митровица 3. Ведран Самац, атлетика, АК Сирмијум, Сремска Митровица 4. Ива Винковић, карате, КК Сирмијум, Сремска Митровица 5. Милан Бубало, фубал, ФК Инђија 6. Вукашин Илијин, одбојка, ОК Јединство, Стара Пазова 7. Тијана Предојевић, рукомет, ЖРК Железничар МЦ, Инђија 8. Миленко Симеуновић, фудбал, ФК Раднички Биг бул, Шид 9. Зоран Катанић, ракетно моделарсто, Аероклуб Сремска Митровица 10. Милош Антић, Куглашки клуб Словен, Рума

ЈУНИОРИ 1. Божидар Антуновић, атлетика, АК Градитељ, Инђија 2. Марија Вученовић, атлетика, АК Срем, Сремска Митровица 3. Петар Урошевић, кик бокс, КБК Фанатик, Стара Пазова 4. Валерија Параклис, карате, КК Сирмијум, Сремска Митровица 5. Нада Панић, џудо, ЏК ЛСК, Лаћарак 6. Никола Јеремић, џудо, ЏК Рума, Рума 7. Весна Катанић, ракетно моделарство, Аероклуб Сремска Митрови­ ца 8. Бојан Уметић, атлетика, АК Сирмијум, Сремска Митровица 9. Бранко Пауковић, атлетика, АК Рума 10. Сања Андрић, СК „Живко Релић Зуц“, Сремска Митровица

ЕКИПЕ 1. Фудбалски клуб Инђија 2. Одбојкашки клуб Јединство, Стара Пазова 3. Џудо клуб Цемент, Беочин 4. ЖРК Макс спорт, Нова Пазова 5. Атлетски клуб Сирмијум, Сремска Митровица 6. Карате клуб Сирмијум, Сремска Митровица 7. Фудбалски клуб Доњи Срем, Пећинци 8. ЖРК Железничар МЦ, Инђија 9. Теквондо клуб Змај, Рума 10. Атлетски клуб Срем, Сремска Митровица

У ју­ни­ор­ској кон­ку­рен­ци­ји нај­бо­љи атле­ти­чар Бо­жи­дар Ан­ту­но­вић, а нај­бо­ља еки­па је Фуд­бал­ски клуб Ин­ђи­ја

А

тле­ти­чар­ка срем­ско­ми­тро­вач­ког Сир­ми­ју­ма Дра­га­на То­ма­ше­вић нај­бо­љи је спор­ти­ста Сре­ма у 2010. го­ди­ни у тра­ди­ци­о­нал­ном из­бо­ру „Срем­ских но­ви­на“, ан­ке­ти с тра­ди­ ци­јом ду­гом по­ла ве­ка. Дра­га­ни је ово ше­сто при­зна­ње као нај­бо­љем спор­ти­сти Сре­ма, ову ла­ска­ву ти­ту­ лу осво­ји­ла је 2003. го­ди­не а по­том уза­стоп­но че­ти­ри пу­та од 2005. до 2008. го­ди­не, па се по бро­ју осво­ је­них при­зна­ња „Спор­ти­ста Сре­ма“ из­јед­на­чи­ла са атле­ти­чар­ком Су­за­ ном Ћи­рић ко­ја је уза­стоп­но шест го­ди­на би­ла нај­бо­ља, од 1988. до 1993. го­ди­не. За нај­бо­љег срем­ског спор­ти­сту у ју­ни­ор­ској кон­ку­рен­ци­ји у про­ шлој го­ди­ни про­гла­шен је атле­ти­чар ин­ђиј­ског ЖАК Гра­ди­тељ Бо­жи­дар Ан­ту­но­вић, док је за нај­у­спе­шни­ју еки­пу 2010. го­ди­не про­гла­шен Фуд­ бал­ски клуб Ин­ђи­ја. У про­шлој го­ди­ни Дра­га­на је би­ла уче­сник фи­на­ла Пр­вен­ства Евро­пе у ба­ца­њу ди­ска и сти­гла до ше­стог ме­ста што је нај­ве­ћи успех на­ше атле­ти­ке, свих вре­ме­на, у ба­ ца­њу ди­ска. По­ред то­га, Дра­га­на је ла­не по­твр­ди­ла и нор­му за Олим­пи­ ја­ду у Лон­до­ну 2012. го­ди­не та­ко да је, по оп­штем убе­ђе­њу, Дра­га­на за­слу­жи­ла ти­ту­лу нај­бо­љег спор­ти­ сте Сре­ма. Ни­је би­ло ди­ле­ме ни у ју­ни­ор­ској кон­ку­рен­ци­ји у ко­јој је нај­у­бе­дљи­ ви­ји био ба­цач ку­гле Бо­жи­дар Ан­ ту­но­вић ко­ји је на Пр­вен­ству све­та у атле­ти­ци осво­јио дру­го ме­сто и

Дра­га­на То­ма­ше­вић

Бо­жи­дар Ан­ту­но­вић

сре­бр­ну ме­да­љу. Овај та­лен­то­ва­ни мла­дић је ла­не нај­пре у Ба­ру по­ста­ вио ре­корд на 19,97м, а у фи­на­лу пр­вен­ства у Кан­да­ди по­пра­вио га је на 20,20м и на тај на­чин оства­рио нај­бо­љи ре­зул­тат у сво­јој ка­ри­је­ри и но­ви на­ци­о­нал­ни ре­корд. У кон­к у­р ен­ц и­ј и спорт­с ких еки­ па, нај­в е­ћ и и нај­з а­п а­ж е­н и­ј и ре­ зул­т ат сва­к а­к о је ве­л и­к и успех фуд­б а­л е­р а Ин­ђ и­ј е ко­ј и су, пр­в и у исто­р и­ј и срем­с ког фуд­б а­л а, ушли у Су­п ер ли­г у. Тај ре­з ул­ тат, оства­р ен у нај­п о­п у­л ар­н и­ј ем спор­т у, до­в ео је ФК Ин­ђ и­ј а и на пр­в о ме­с то та­б е­л е нај­у ­с пе­ш ни­ј их

спорт­с ких еки­п а Сре­м а у 2010. го­д и­н и. По тра­ди­ци­ји, „Срем­ске но­ви­не“ ће на­гра­ди­ти и нај­бо­ље ко­лек­ти­ве у обла­сти рад­нич­ко-спорт­ских ак­ тив­но­сти за ре­зул­та­те оства­ре­не у 2010. го­ди­ни где су нај­уб ­ е­дљи­ви­ји би­ли рад­ни­ци срем­ско­ми­тро­ва­чог „Ито­на“. Ка­ко је све ма­ње ко­лек­ти­ва ко­ји има­ју овај вид ор­га­ни­зо­ва­них ак­ тив­но­сти, ово је по­след­њи пут да се до­де­љу­је при­зна­ње у овој обла­сти, а уме­сто ње, од на­ред­не ан­ке­те, ре­ дак­ци­ја на­шег ли­ста до­де­љи­ва­ће на­ гра­ду у обла­сти школ­ског спор­та.

РАДНИЧКО – СПОРТСКЕ АКТИВНОСТИ 1. „Итон“, Сремска Митровица 2. „Бон комерц“, Инђија 3. ЈП „Железнице Србије“ – Рума

ВЕ­ЧЕ МИ­ТРО­ВАЧ­КЕ ОД­БОЈ­КЕ

При­зна­ња за од­бој­ка­ше ФК Ин­ђи­ја ла­не оства­ри­ла исто­риј­ски успех

Ми­тро­ви­ца на­гра­ди­ла нај­бо­ље од­бој­ка­ше

Г

рад­ски од­бој­ка­шки са­вез Срем­ ска Ми­тро­ви­ца, у са­рад­њи с Гра­дом Срем­ска Ми­тро­ви­ца, ор­га­ ни­зо­вао је „Ве­че од­бој­ке“ на ко­јем су про­гла­ше­ни нај­бо­љи у 2010. го­ди­ни. Уче­сни­ке све­ча­но­сти у име Град­ ског од­бој­ка­шког са­ве­за по­здра­вио је др Не­над Ле­ма­јић а на­гра­де је уру­чио гра­до­на­чел­ник Срем­ске Ми­ тро­ви­це Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић. За оства­ре­не це­ло­куп­не ре­зул­ та­те, као нај­бо­љи клуб про­гла­ше­на је Сло­га из Чал­ме, ко­ја се так­ми­чи у Пр­вој вој­во­ђан­ској ли­ги. Тре­не­ру тог клу­ба Слав­ку Дра­га­но­ви­ћу при­ па­ла је спе­ци­јал­на на­гра­да.

У кон­ку­рен­ци­ји игра­ча на­гра­ ђе­ни су : Ми­лан Зец (Пр­ви тем­по), Мар­ко Ку­лић(ОК Срем22), Ка­та­ри­на Лу­кић (ЖОК Срем), Игор Ра­до­ва­нов (Срем Итон), Алек­сан­дра Ми­хај­ло­ вић(ЖОК Срем), Бра­ни­слав Си­со­је­ вић (Срем Итон) и Јо­ва­на Си­со­је­вић (Пр­ви тем­по). За нај­бо­љу игра­чи­цу про­гла­ше­ на је Алек­сан­дра Ми­хај­ло­вић, чи­ји вр­ху­нац ка­ри­је­ре чи­ни на­ступ за ка­дет­ску ре­пре­зен­та­ци­ју Ср­би­је на Европ­ском пр­вен­ству за мла­де ЕYОF у фин­ском гра­ду Там­пе­реу, где је на­ша еки­па би­ла че­твр­та.   С.Лов­ча­нин

ЈУ­БИ­ЛЕ­ЈИ

ШАХ

100 го­ди­на ми­тро­вач­ког фуд­ба­ла О

По­бед­ник Пе­тар Ко­лог­нат

ва го­ди­на у нај­ве­ћем срем­ском гра­ду про­те­ћи ће у зна­ку вред­ ног спорт­ског ју­би­ле­ја. На­вр­ши­ло се 100 го­ди­на ка­ко је ов­де сти­гла пр­ва фуд­бал­ска лоп­та. Њу су, пре­ ма са­чу­ва­ним по­да­ци­ма, до­на­ли ми­тро­вач­ки Нем­ци, бра­ћа Хајн­рих и Вик­тор Вајс. Пр­ва фуд­бал­ска утак­ми­ца од­и­ гра­на је у Хе­сни 1912. го­ди­не, на игра­ли­шту по­ред Стре­ља­не. Ту се да­нас на­ла­зи те­рен Рад­нич­ког. У пр­вој утак­ми­ци са­ста­ли су се до­ма­ ћи Срп­ски спорт клуб и Фру­шко­го­ рац из Ши­да, а по­бе­да је при­па­ла го­сти­ма. На осно­ву ис­тра­жи­ва­ња, ко­је је вр­шио ов­да­шњи спорт­ски пу­бли­ци­ ста, аутор ве­ом ­ а за­па­же­не и мо­ну­ мен­тал­не мо­но­гра­фи­је о Рад­нич­ ком, чи­је до­пу­ње­но из­да­ње упра­во при­пре­ма, ин­же­њер Јо­ви­ца Сте­вић, у гра­ду на Са­ви по­сто­ја­ло је 29

клу­бо­ва. Пре Дру­гог свет­ског ра­та то су би­ли: Срп­ски спорт­ски клуб, Гра­ђан­ски, По­са­ви­на, Вик­то­ри­ја, Тр­го­вач­ки, Ава­ла, Сла­ви­ја, Ви­тез, Хај­дук, Рад­нич­ки, МСК, За­на­тли­ ја, МСК Рад­нич­ки, Зе­мљо­рад­ник и Фи­ја­ке­ри­ста, а на­кон осло­бо­ђе­ња: Срем, Ми­ли­ци­о­нар, Ду­бра­ва, Сло­га, За­на­тли­ја, Ло­ла Ри­бар, Ло­ко­мо­ти­ ва, Је­дин­ство,Ми­трос, По­љо­строј, Сан­тос, парк, Пр­ви но­вем­бар, Про­ ле­тер, Ака­де­мац и Ре­кре­а­ти­вац. Пре две го­ди­не фор­ми­ран је Ор­ га­ни­за­ци­о­ни од­бор за обе­ле­жа­ва­ ње ју­би­ле­ја. Про­грам обе­ле­жа­ва­ња још ни­је у пот­пу­но­сти де­фи­ни­сан. Пла­ни­ра­но је да цен­трал­ни до­га­ђај у окви­ру ове го­ди­шњи­це ми­тро­вач­ ког фуд­ба­ла бу­де ор­га­ни­зо­ва­на ве­ ли­ка свет­ко­ви­на, по­све­ће­на свим клу­бо­ви­ма с град­ског под­руч­ја, а пред­ви­ђе­не су и дру­ге пра­те­ће ма­ ни­фе­ста­ци­је. С.Л.

У

Ша­хов­ском клу­бу Срем у Срем­ ској Ми­тро­ви­ци, 27. и 28. де­ цем­бра одр­жан је трад­ци­он ­ ал­ни, пе­ти по ре­ду, Ме­мо­ри­јал­ни ша­хов­ ски тур­нир Ми­тро­вач­ких мај­сто­ра. Тур­нир је ор­га­ни­зо­вао Ша­хов­ ски клуб Срем, уз по­др­шку Град­ске упра­ве за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт. Игра­но је де­вет ко­ла по швај­ цар­ском си­сте­му, а на­сту­пи­ло је 16 ша­хи­ста. Пр­во ме­сто при­па­ло је Пе­ тру Ко­лог­на­ту с 7,5 осво­је­них по­е­ на. Дру­го и тре­ће ме­сто по­де­ли­ли су Вла­ди­мир Ма­штра­по­вић и Зо­ран Д. Мар­ко­вић са 7 по­е­на. По­бед­ни­ку је при­пао клуп­ски пе­хар.  С.Л.

SPORT

Среда, 12. јануар 2011.

27

„СРЕМ­СКЕ НО­ВИ­НЕ“ МЕ­ДИЈ­СКИ ПО­КРО­ВИ­ТЕЉ 23. ЗИМ­СКОГ ТУР­НИ­РА У МА­ЛОМ ФУД­БА­ЛУ У ПСЦ „ПИН­КИ“

„При­ја­те­љи­ма“ по­бед­нич­ки пе­хар и 250 хи­ља­да ди­на­ра Фи­нал­ним утак­ми­ца­ма при­су­ство­ва­ло ви­ше од 1.500 гле­да­ла­ца

Ф

и­нал­ним утак­ми­ца­ма у су­бо­ту, 8. ја­ну­а­ра, спу­ште­на је за­ве­ са на трад­ци­о­нал­ни, тро­не­дељ­ни, 23. по ре­ду Зим­ски тур­нир у ма­лом фуд­ба­лу у ми­тро­вач­ком „Пин­ки­ју“ ко­ји је оку­пио го­то­во 100 еки­па. Са­ мо у се­ни­ро­ској кон­ку­рен­ци­ји на­сту­ пи­ло је 25 еки­па, што је ви­ше не­го на прет­ход­ном тур­ни­ру. Та чи­ње­ни­ ца уто­ли­ко је вред­ни­ја, ако се зна да је он ор­га­ни­зо­ван у вре­ме еко­ном­ске кри­зе и бес­па­ри­це. Би­ла је то нај­ма­сов­ни­ја и нај­по­се­ ће­ни­ја спорт­ска при­ред­ба у гра­ду на Са­ви на кра­ју про­шле и по­чет­ком ове го­ди­не. Јер, утак­ми­це је по­сма­тра­ло ви­ше од пет хи­ља­да љу­би­те­ља ма­лог фуд­ба­ла, а са­мо их је фи­нал­не ве­че­ ри у ха­ли би­ло ви­ше од 1.500. У цен­тру па­жње сва­ка­ко је био фи­нал­ни меч се­ни­ор­ских еки­па у ко­ме су сна­ге од­ме­ри­ли Сто­ла­ри­ја „Ми­шче­вић“ из Ла­ћар­ка и „При­ја­те­ љи“ из Срем­ске Ми­тро­ви­це, ко­ји је за­вр­шен ре­зул­та­том 2:4, по­лу­вре­ме 1:2. Та­ко су „При­ја­те­љи“ по­ста­ли по­бед­ни­ци тур­ни­ра. По­ред по­бед­ нич­ког пе­ха­ра при­па­ла им је и но­ ва­ча­на на­гра­да од 250 хи­ља­да ди­ на­ра. На­гра­де је уру­чи­ла ди­рек­тор По­слов­но-спорт­ског цен­тра „Пин­ки“ Спо­мен­ка Ко­тар­лић. Еки­пе су на­сту­пи­ле у овим са­ ста­ви­ма – Сто­ла­ри­ја „Ми­шче­вић“: Де­ лић, Ла­ђе­вац, З. Јо­ва­но­вић, Ско­ру­ пан, Жи­ва­но­вић, Ми­ра­жић, Бе­ро­ца 1,Бо­сан­чић 1, Г. Јо­ва­но­вић. „При­ја­те­љи“: Ђо­кић, Г. Ми­ло­ ва­но­вић, Аћи­мо­вић, То­мић, Сан­трач 2, Тин­тор, Мак­си­мо­вић 1, Ву­ја­нић, Пу­рић, Д. Ми­ло­ва­но­вић. Утак­ми­цу су су­ди­ли Ра­до­ва­но­вић и Ми­ћа­но­вић.

„При­ја­те­љи“ су у фи­нал­ном ме­ чу ва­жи­ли за бла­гог фа­во­ри­та, али су Ла­ћар­ци већ на са­мом по­чет­ ку утак­ми­це до­шли у воћ­ство. Но, уско­ро су Ми­тров­ча­ни из­јед­на­чи­ли ре­зул­тат, а за­тим до­шли у воћ­ство и у њи­хо­ву корст је за­вр­ше­на пр­ва по­ло­ви­на утак­ми­це. У на­став­ку, „При­ја­те­љи“ су ус­пе­ ли да по­ве­ћа­ју пред­ност и на кра­ју су за­слу­же­но три­јум­фо­ва­ли. Фи­на­ле је у пот­пу­но­сти ис­пу­ни­ ло оче­ки­ва­ња. Би­ла је то бор­бе­на и ди­на­мич­на утак­ми­ца, с до­ста ле­пих по­те­за игра­ча обе стра­не и с дра­ ма­тич­ним и уз­бу­дљи­вим зби­ва­њи­ма пред го­ло­ви­ма. Сва тро­ји­ца на­гра­ђе­них фуд­ба­ ле­ра су из еки­пе „При­ја­те­љи“. За нај­бо­љег игра­ча тур­ни­ра про­гла­ шен је Де­јан Ми­ло­ва­но­вић, пр­во­ти­ мац Цр­ве­не зве­зде, ко­ји је имао већ и ин­тер­на­ци­о­нал­ну ка­ри­је­ру, јер је играо у Фран­цу­ској, док је азбу­ку фуд­ба­ла са­вла­дао на ста­ди­он ­ у крај Са­ве. Нај­бо­љи чу­вар мре­же био је Ален Ђо­кић, а пр­ви стре­лац Сло­бо­ дан Сан­трач. У кон­ку­рен­ци­ји омла­ди­на­ца ро­ђе­ них 1992/93. пр­во ме­сто осво­ји­ла је По­сла­сти­чар­ни­ца „Мо­царт“ из Срем­ ске Ми­тро­ви­це, док је дру­го ме­сто при­па­ло „Три­ко­ло­ри­ма“, та­ко­ђе еки­ пи гра­да до­ма­ћи­на тур­ни­ра. Нај­бо­љи играч био је Дра­ги­ша Ста­нић („Мо­царт“), пр­ви стре­лац Алек­сан­дар Гр­ко­вић(„Три­ко­ло­ри“) а нај­си­гур­ни­ји гол­ман Ни­ко­ла Мр­ ко­ња („Мо­царт“). Пр­во ме­сто у над­ме­та­њу ка­де­та ро­ђе­них 1994/95. при­па­ло је Бу­ти­ ку ко­же „Бо­бан“ из Бе­о­гра­да, док је еки­па ми­тро­вач­ке Бу­рег­џи­ни­це „Ку­кић“ би­ла дру­га.

Фи­на­ли­сти у се­ни­ор­ској кон­ку­рен­ци­ји За нај­бо­љег фуд­ба­ле­ра у овој кон­ку­ре­ни­ци про­гла­шен је Не­бој­ ша Си­ми­кић (Бу­рег­џи­ни­ца „Ку­ кић“) нај­еф ­ и­ка­сни­ји стре­лац био је Иван Мар­ко­вић (Бу­тик ко­же „Бо­бан“) а пр­ви гол­ман Мир­ко Па­ вло­вић, та­ко­ђе из овог бе­о­град­ ског клу­ба. Ме­њач­ни­ца „Мо­на­ко“ из Срем­ ске Ми­тро­ви­це осво­ји­ла је пр­во ме­сто у ка­та­го­ри­ји мла­ђих ве­те­ ра­на, док је „Ви­ки­лик­су“ из Ру­ме при­па­ло дру­го ме­сто. Еки­па „Док-Ми­стер до­лар“ из Шап­ца би­ла је нај­бо­ља у ка­те­го­

Ме­њач­ни­ца „Мо­на­ко“ по­бед­ник у ка­те­го­ри­ји мла­ђих ве­те­ра­на

ри­ји ста­ри­јих ве­те­ра­на, а „Гра­фо­ е­ликс2 из Срем­ске Ми­тро­ви­це био је дру­ги. У кон­ку­рен­ци­ји пи­о­ни­ра ро­ђе­ них 1996. го­ди­не ти­ту­ла по­бед­ни­ ка при­па­ла је ми­тро­вач­кој еки­пи „Еки­па 96“ док је Би­фе „Ра­да“ из Чал­ме за­уз ­ ео дру­го ме­сто. Нај­бо­ љи стре­лац био је Не­ма­ња Ша­рић из по­бед­нич­ке еки­пе. Пр­во ме­сто у над­ме­та­њу еки­па ро­ђе­них 1997. осво­ји­ли су Ди­во­ша­ ни, а „Ас“ из Ши­да био је дру­ги. У ка­т е­г о­р и­ј и пе­т ли­ћ а ро­ђ е­н их 1998. „Ре­л и“ из Ди­в о­ш а био је

пр­ви, ис­пред ФК „Шап­ца“ из тог гра­да. За ти­ту­лу нај­бо­љег у ка­та­го­ри­ ји ма­ли­ша­на ро­ђе­них 2002/2003. бо­ри­ле су се ми­тро­вач­ке еки­пе „Рад­нич­ки“ и „Сир­ми­јум“ а пр­во ме­сто при­па­ло је „Рад­нич­ком“. Ор­га­ни­зо­тор тур­ни­ра, ко­ји је у пот­пу­но­сти оправ­дао оче­ки­ва­ња, био је По­слов­но – спорт­ски цен­тар „Пин­ки“ уз по­др­шку Град­ске упра­ ве за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт и ве­ћег бро­ја спон­зо­ра. 

С.Лов­ча­нин

„Мо­царт“ и „Три­ко­ло­ри“ у фи­на­лу омла­дин­ских еки­па

АМЕРИЧКИ ФУДБАЛ

Пе­хар Ле­ги­о­на­ри­ма К

Бе­о­гра­ђа­ни и Ми­тров­ча­ни од­ме­ри­ли сна­ге у фи­на­лу ка­де­та

ра­јем го­ди­не је у Ра­ко­ви­ци ор­га­ ни­зо­ван тур­нир "Тро­феј Бе­о­гра­ да", у ор­га­ни­за­ци­ји Са­ве­за аме­рич­ ког фуд­ба­ла Бе­о­гра­да. То је већ тра­ ди­ци­о­нал­ни тур­нир у флаг-фуд­ба­лу (бес­кон­такт­на вер­зи­ја аме­рич­ког фуд­ба­ла) за мла­ђе ка­те­го­ри­је. Уче­шће на овом тур­ни­ру узе­ло је осам еки­па, ко­је су жре­бом би­ле по­ де­ље­не у две гру­пе. Пр­ву гру­пу су чи­ нил: Rоyal Crоwns из Кра­ље­ва, Ву­ко­ви из Бе­о­гра­да, Wild Bo­ars из Кра­гу­јев­ца и In­di­ans из Ин­ђи­је. У дру­гој гру­пи су би­ли: Hig­hlan­ders из Зе­му­на, Sky Thynder из Об­ра­нов­ца, Gu­ar­di­ans из Ру­ме и Sir­mi­um Le­gi­o­na­ri­es из Срем­ске Ми­тро­ви­це, а сво­је клу­бо­ве су пред­

ста­вља­ли игра­чи до 16 го­ди­на. Игра­ло се сва­ко са сва­ким у окви­ру сво­је гру­ пе, а за­тим по­лу­фи­на­ле и фи­на­ле. Пр­во ме­сто на тур­ни­ру "Тро­феј Бе­о­гра­да" осво­ји­ла је еки­па Sir­mi­um Le­gi­o­na­ri­es из Срем­ске Ми­тро­ви­це, од­бра­нив­ши про­шло­го­ди­шњу ти­ту­ лу и ти­ме по­но­во по­твр­ди­ла ап­со­ лут­ну до­ми­на­ци­ју у флаг-фуд­ба­лу, у Ср­би­ји. Пр­во је са­вла­да­на еки­па Ру­ме, за­тим Обре­нов­ца и Зе­му­на, у по­лу­фи­на­лу је са­вла­дан Кра­гу­је­вац ре­зул­та­том 29:20, а у фи­на­лу је, по­но­во, убе­дљи­во над­и­гран Обре­ но­вац ре­зул­та­том 36:6. Сви уче­сни­ци су на­гра­ђе­ни ма­ји­ца­ ма и пла­ке­та­ма, сва­ка еки­па је до­би­

ла лоп­ту за аме­рич­ки фуд­бал, а на гру­ди­ма "ма­лих-ве­ли­ких" Ле­ги­о­на­ра за­си­ја­ле су злат­не ме­да­ље. По­бед­ни­ ци­ма тур­ни­ра, Ле­ги­о­на­ри­ма, по­ред пе­ха­ра, до­де­љен је и ком­плет ју­ни­ ор­ске опре­ме за аме­рич­ки фуд­бал. Де­ча­ци, ко­ји су с по­но­сом но­си­ ли дрес Ле­ги­о­на­ра су: Не­вен До­кић, Па­вле Не­шко­вић, Да­ни­јел Ђор­ђић, Де­јан Мој­сов­ски, Вла­дан Шу­ман, Јак­ша Ми­лић, Дар­ко Ду­ман­чић, Урош Пе­трић, Лу­ка Хо­ва­нец, Јеф­та Че­ле­ ке­тић, Ми­ро­слав Уро­ше­вић и Сте­фан Стој­ко­вић. Тре­ба ода­ти при­зна­ње и тре­не­ру ми­тро­вач­ких Ле­ги­о­на­ра Зо­ ра­ну Лон­ча­ре­ви­ћу, ко­ји ни­је крио за­ до­вољ­ство оства­ре­ним ре­зул­та­том.