2590

1960

Година L

•

Сремска Митровица



Среда 13. октобар 2010.

•

Број 2590

•

Цена 40 динара

Зим­ни­ца

у овом броју:

У Инђији аутлет центар

•

0

201

Страна 2.

Поделе у СПК:

Исток против запада 

Страна 3.

„Туристички цвет“ Засавици 

Страна 5.

Н

а пи­јач­ним те­зга­ма и ове је­се­ни је ве­ли­ка по­ну­да, али це­не као да су ви­со­ке за ис­та­ње­ни кућ­ни бу­ џет па је ку­па­ца ре­ла­тив­но ма­ло. На ми­тро­вач­ким пи­ја­ца­ма це­не за ку­

Комшија удавио лекарку 

Страна 6.

Пазовачки МИНИ-ТИНИ фест 

Страна 13.

Војка добила халу 

Страна 17.

022 069

по­ви­ну на ве­ли­ко су: па­при­ка ро­га од 30 до 60 ди­на­ра, па­при­ка ба­бу­ра од 25 до 50 ди­на­ра, зе­ле­ни па­ра­дајз 30 ди­на­ра, кар­фи­ол 70 ди­на­ра, кра­ став­чи­ћи од 70 до 80 ди­на­ра, ку­пус

/ 636-999

Sremska Mitrovica, Kuzminska 9

BESPLATNA KUĆNA DOSTAVA

од 15 до 20 ди­на­ра по ки­ло­гра­му. Свет­ска кри­за је мо­жда про­шла, али код нас тра­го­ви ду­же оста­ју. 

М.М.

2

Среда, 13. октобар 2010.

ЖИВОТ НАШ

ИН­ВЕ­СТИ­ЦИ­ЈА О КО­ЈОЈ СЕ ГО­ВО­РИ

Пр­ви ''Outlet'' цен­тар у Ср­би­ји К

Пише: Ми­ли­ја­на Бар­јак­та­ре­вић

Ко, јел` ја? С

ла­вље, ту­га, бол, секс, сва­ђа, до­бар филм, јед­ но­став­но де­си­ло се да по­сле не­про­спа­ва­не но­ћи мо­ра­те ују­тру на по­сао. Ух. Под­вр­га­ва­ње три­ко­ви­ма за одр­жа­ва­ње буд­ног ста­ ња ти­па 40 ка­фа, Гу­а­ра­на, прскањe во­дом, углав­ном сла­бо по­ма­же. Kапци су те­шки а гла­ву ву­че гра­ви­та­ ци­ја. Чи­та­ње не до­ла­зи у об­зир, књи­ге иона­ко слу­же за успа­вљи­ва­ње. Ча­со­пи­си су до­сад­ни. Ин­тер­нет мо­ же да вас др­жи не­ко вре­ме, и он­да опет на­пад кри­зе. Ко вам је крив што сте тро­шка­ри­ли го­ди­шњи од­мор па сад не мо­же­те да пућ­ка­те у свом кре­ве­ту. Да­кле, ако ни­сте ди­рек­тор фир­ме, па мо­же­те да се из­ву­че­те на не­ки ва­жан са­ста­нак и `ладно не до­ђе­те на по­сао, и ни­сте иза­бра­ли ме­ди­ци­ну за про­фе­си­ју где не­ма ци­ле-ми­ле, не­го ра­ди­те не­где за сто­лом, сло­бод­но се рас­про­стри­те по сто­лу. Раз­мак­ни­те та­ста­ту­ру и ко­ је­ка­кве спи­се, по­ту­ри­те не­што ме­ка­но (мо­ра не­где да се на­ђе) чи­сто да не оста­не онај пре­по­зна­тљи­ви цр­ве­ни круг на че­лу или сле­по­оч­ни­ци, и го­то­во. Па не­ма ту мно­го шта да се раз­ми­шља. Јер ако ни­сте до­ бри с ко­ле­гом, шта вам мо­же? Не­ће вас ваљ­да шти­ па­ти. А ако је­сте, су­пер. Кад тад ће­те му уз­вра­ти­ти услу­гу. Мо­жда би баш би­ло пре­те­ра­но да хр­че­те али обич­но не­ће хр­ка­ње у тој по­зи. Мо­же да бу­де про­ блем је­ди­но у тр­за­њу но­гу , па би би­ло згод­но да исте ску­пи­те да­ље од ку­ћи­шта ком­пју­те­ра. Али ка­ко год окре­не­те утр­ну­ће вам врат. У та­квим тре­ну­ци­ма увек се пи­та­те ка­ко то да не­ма ниг­де баш н и ј е д а н ка­у­чић или фо­те­ља за хит­не слу­ча­је­ве. Или не­ ки ста­ри ор­мар или оста­ва. Не тре­ба ва­ма уства­ри мно­го. 15-20 ми­ну­та ква­ли­тет­ног сна. Да вас ни­ко не ди­ра. И ствар­но, до­шли би­сте се­би. Уме ма­ло ли­це да се ис­фал­та али оде­те уми­је­те се, на­ба­ци­те ма­ло шмин­ке, ако се шмин­ка­те, по­пра­ви­те фри­зу­ру, и ни­ ком ни­шта. Па ни­је то грех. Ниг­де не пи­ше у Би­бли­ји а ни у За­ко­ну. Ниг­де. „За­бра­ње­но спа­ва­ње на рад­ном ме­сту“. Без­ве­зе. Шта би он­да све тре­ба­ло да пи­ше. Иха-хај! Па зар тре­ба не­на­спа­ва­ни да ра­ди­те и све да из­гре­ши­те? Тек то не ва­ља. Ако не­ма ко да вас „по­кри­ва“, не­го ра­ди­те са­ми, мо­же евен­ту­ал­но да вам се де­си да до­ђе стран­ка и ка­же: „Ја сам био ра­ни­је па сте спа­ва­ли“. Па не­го шта је тре­ба­ло да ура­ди? Си­гур­но ни он не во­ли кад га бу­де. И шта би­сте му по­мо­гли, она­ко из сна? Ако сте пак с не­ко­ли­ко љу­ди у кан­це­ла­ри­ји не­ка­ко се при­чвр­сти­те за сто­ли­цу (као се­ди­те ус­прав­но) а да не пад­не­те, и да вам гла­ва не кли­ма на­прад на­зад,и на­цр­тај­те на кап­ке бе­лом сен­ ком или бе­ли­лом бе­о­ња­че, а цр­ним кре­јо­ном зе­ни­це и тре­па­ви­це. По­сле спа­ва­ња ски­ни­те. Не мо­ра цео град да зна, кад бу­де­те ишли ку­ћи, да сте спа­ва­ли на рад­ном ме­сту. Уства­ри шта је нај­бо­ље? Мо­ра­те јед­но­став­но схва­ти­ти да мо­же­те тро­шка­ри­ти сво­је или ту­ђе па­ ре, стр­пље­ње, емо­ци­је, али не и свој го­ди­шњи од­ мор. Ни­кад не зна­те кад ће се не­ко из­не­на­да ро­ди­ти, заљу­би­ти, по­сва­ђа­ти, по­ми­ри­ти, оду­ше­ви­ти, раз­о­ча­ ра­ти,...раз­бо­ле­ти. До­пу­то­ва­ти. От­пу­то­ва­ти. Жи­вот је та­ко не­пред­ви­див.

ом­па­ни­је ''Fas­hion ho­u­se de­ve­ lop­ment'' и ''Blac­ko­ak de­ve­lop­ mets'' ових да­на кре­ћу са из­град­ њом ''Fas­hion ho­u­se outlet cen­ter'' у Ин­ђи­ји пр­вог објек­та те вр­сте у Ср­би­ји у ко­ји ће ин­ве­сти­ра­ти 30 ми­ли­о­на евра. Ова ин­ве­сти­ци­ја је пла­ни­ра­на ла­не али је свет­ска еко­ном­ска кри­за од­ло­жи­ла по­че­ так ра­до­ва. ''Outlet'' цен­тар би­ће из­гра­ђен на по­вр­ши­ни од 30.000 ква­драт­них ме­та­ра а под кро­вом овог објек­та би­ће сме­ште­но 125 ло­ка­ла у ко­ји­ма ће се про­да­ва­ти фир­ми­ра­на ро­ба, вр­хун­ски мод­ни брен­до­ви по це­на­ма 30 до 70 од­сто ни­жим не­го у дру­гим про­дав­ни­ца­ ма, ре­че­но је на про­шло­не­дељ­ној

кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре ко­ју су одр­жа­ли ин­ве­сти­то­ри у хо­те­лу ''Ха­јат'' у Бе­о­гра­ду. Ин­ђи­ју су на тој кон­фе­рен­ци­ ји пред­ста­вља­ли Пе­тар Фи­ли­по­ вић, по­моћ­ник пред­сед­ни­ка оп­ шти­не Ин­ђи­ја и Урош Ћу­ру­ви­ја, ди­рек­тор Ди­рек­ци­је за из­град­њу оп­шти­не Ин­ђи­ја. О ва­жно­сти ове ин­ве­сти­ци­је из угла оп­шти­не Фи­ ли­по­вић ка­же: - По­ред то­га што оче­ку­је­мо еко­ ном­ске и ту­ри­стич­ке ефек­те, ова ин­ве­сти­ци­ја је ве­о­ма ва­жна за Ин­ђи­ју јер ће ка­да бу­де за­вр­шен ''Outlet'' цен­тар за­по­сли­ти 1.000 рад­ни­ка, нај­ви­ше же­на са сред­њом струч­ном спре­мом ко­јих има­мо и

нај­ви­ше на еви­ден­ци­ји На­ци­о­нал­ не слу­жбе за за­по­шља­ва­ње. Ка­да не­мач­ка ком­па­ни­ја ''Ba­u­er­hin'' ко­ја се ба­ви из­ра­дом гре­ја­ча за ауто­мо­ бил­ска се­ди­шта, из­гра­ди до­го­ди­не но­ву фа­бри­ку, упо­сли­ће осам­сто же­на, чи­ме ће­мо број не­за­по­сле­не жен­ске по­пу­ла­ци­је све­сти на ве­о­ ма ма­ли број.'' ''Outlet'' цен­тар тре­ба да бу­де из­гра­ђен до је­се­ни 2011. го­ди­ не. По­ред ње­га пла­ни­ра­на је из­ град­ња тр­го­вин­ских ла­на­ца ро­бе ши­ро­ке по­тро­шње, хо­те­ла, за­бав­ ног пар­ка. Ка­да то бу­де из­гра­ђе­ но укуп­на вред­ност ове ин­ве­сти­ ци­је из­но­си­ће 100 ми­ли­о­на евра.  З.Г.С.

ЈЕ­СЕ­ЊА БЕР­БА И СЕ­ТВА

Да се не по­но­ви лањ­ска се­тва Хо­ће ли у Срем би­ти за­се­ја­но ви­ше пше­ни­це не­го ла­не - Ски­да­ње је­се­њих усе­ва до­бро на­пре­ду­је

Бер­ба ку­ку­ру­за

П

ре­ма про­це­на­ма Срем­ске при­ вред­не ко­мо­ре у Сре­му се оче­ ку­је да ове је­се­ни стр­ним жи­ти­ ма бу­де за­се­ја­но из­ме­ђу 50.000 и 55.000 хек­та­ра, што ће, ако се оче­ки­ва­ње оства­ри, би­ти по­вр­ши­ на из­над де­се­то­го­ди­шњег про­се­ка и за око 30 од­сто ве­ћа од про­шло­ го­ди­шње. Хо­ће ли про­це­на би­ти ре­а­ли­зо­ва­на оста­је да се ви­ди, а ина­че, она се за­сни­ва на чи­ње­ ни­ци да по­љо­при­вред­ни­ци по­ред оба­ве­зе при­др­жа­ва­ња пло­до­пре­да са­да за се­тву пше­ни­це има­ју и сти­ му­ла­тив­ну це­ну на тр­жи­шту. Сед­ни­ци Од­бо­ра удру­же­ња за аграр ре­ги­о­нал­не при­вред­не ко­ мо­ре би­ла је по­све­ће­на же­тви, је­се­њој бер­би и се­тви. Се­кре­тар од­бо­ра Вла­ди­мир Вла­ов ­ ић под­

се­тио је да лањ­ска се­тва пше­ни­ це ни­је би­ла успе­шна као ра­ни­јих го­ди­на, јер је под стр­ним жи­ти­ма у Сре­му би­ло 40.560 хек­та­ра што је за 14 од­сто ма­ње од пла­ни­ра­ них по­вр­ши­на. По­љо­при­вред­ни­ци су као раз­лог за од­у­ста­ње од пше­ ни­це та­да на­во­ди­ли ни­ску от­куп­ну це­ну у то­ку же­тве, а је­дан од раз­ ло­га зна­чај­ног сма­ње­ња по­вр­ши­на би­ли су и не­по­вољ­ни вре­мен­ски усло­ви то­ком са­ме же­тве. Оства­рен про­се­чан при­нос пше­ ни­це био је 3,6 то­на по хек­та­ру, што је око 20 од­сто ма­ња ко­ли­чи­ на од ви­ше­го­ди­шњег при­но­са у Сре­му. Про­те­кла же­тва би­ла ду­га и че­сто пре­ки­да­на због вре­мен­ ских при­ли­ка, а нај­ве­ћи при­но­си од пет то­на по хек­та­ру оства­ре­ни

Оснивач и из­да­вач НИПД "Срем­ске но­ви­не" д.о.о. Срем­ска Ми­тро­ви­ца, Трг вој­во­ђан­ских бри­га­да 14/II, ДИ­РЕК­ТОР Дра­ган Ђорђевић, ГЛАВ­НИ И ОД­ГО­ВОР­НИ УРЕД­НИ­К Јо­ван­ка Зур­ко­вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ­ДАК­ЦИ­ЈА: Све­тла­на Ђа­ко­вић, Ка­ти­ца Ку­зма­но­вић, Зо­ри­ца Га­ра­ша­нин-Сте­фа­но­вић, Ду­шан По­зна­но­вић, Са­ња Ми­хај­ло­вић, Ми­лан Ми­ле­у­снић (фо­то­ре­пор­тер), Гордана Мајсторовић, Живан Неговановић ТЕХ­НИЧ­КИ УРЕД­НИК Марко Зрилић, Те­ле­фо­ни: 610-144 (цен­тра­ла и телефакс), 610-496 (маркетинг) e-mail: [email protected],Те­ку­ћи ра­чун: 335-14254-73 Металс банка Штам­па "Борба а.д.", Београд. ПРЕТ­ПЛА­ТА: за шест ме­се­ци 1.100,00 ди­на­ра, за го­ди­ну да­на 2.200,00 ди­на­ра, за ино­стран­ство тро­стру­ко.

су у ста­ро­па­зо­вач­кој оп­шти­ни док су нај­ни­жи би­ли у пе­ћи­нач­кој и из­но­си­ли су у про­се­ку 2,4 то­не по хек­та­ру. Је­се­њи бер­ба на по­љи­ма је у пу­ ном је­ку. Ше­ћер­на ре­па је по­ва­ђе­ на са ви­ше од по­ло­ви­не за­се­ја­них хек­та­ра, због ра­ног ва­ђе­ња ди­ге­ сти­ја је ни­жа, а оства­ре­ни при­нос је у про­се­ку 50,4 то­не и ве­ћи је не­ го ла­не. Же­тва сун­цо­кре­та се бли­ жи кра­ју, до сре­ди­не про­шле не­ де­ље род со­је је ски­нут са ви­ше од 70 од­сто по­вр­ши­на, а бер­ба мер­ кан­тил­ног ку­ку­ру­за ко­ји је за­се­јан на око 135.000 је на по­чет­ку. При­ нос са убра­них по­вр­ши­на из­но­си око де­вет то­на по хек­та­ру.   С.Ђ.

CIP - Ka­ta­logi­za­ci­ja u pu­bli­ka­ci­ji Bi­bli­ot­eka Ma­ti­ce srp­ske, No­vi Sad 32+659.3(497.113) SREM­SKE no­vi­ne / glav­ni i od­go­vo­ri ured­nik Jo­van­ka Zur­ko­vi}. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem­ska Mi­tro­vi­ca : Srem­ske no­vi­ne, 1961-. - Ilu­str. ; 45 cm Ne­deq­no. ISSN 0561-7294 CO­BISS.SR-ID 35321351

3

Среда, 13. октобар 2010.

ДУ­БО­КЕ ПО­ДЕ­ЛЕ У СРЕМ­СКОЈ ПРИ­ВРЕД­НОЈ КО­МО­РИ

Ис­ток про­тив за­па­да До­са­да­шњем пред­сед­ни­ку Вла­ди­ми­ру Мал­ба­ши­ћу ис­те­као ман­дат - Ко­мо­ром ће ру­ко­во­ди­ти вр­ши­лац ду­жно­сти Дра­ги­ца Ко­ва­че­вић, ко­ја је, ина­че и пред­сед­ник Скуп­шти­не - Во­лон­те­ри убу­ду­ће на че­лу Ко­мо­ре

В

ан­ред­на сед­ни­ца Управ­ног од­бо­ра Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре, ко­ја је одр­жа­на про­шлог че­тврт­ка ни­је раз­ре­ши­ла на не­ ки на­чин пат-по­зи­ци­ју, као ни очи­глед­не ду­бо­ке по­де­ле и ме­ђу ру­ко­вод­ством и ме­ђу чла­ни­ца­ма. Ма­да се ви­ше чла­но­ва Управ­ног од­бо­ра за­ла­га­ло за је­дин­ство и пре­ва­зи­ла­же­ње по­де­ла, стру­ја и ком­пли­ко­ва­не си­ту­а­ци­је на­ста­ле не­из­бо­ром пред­сед­ни­ка, про­блем је вра­ћен на по­че­так, а у на­ред­ них ме­сец да­на Ко­мо­ром ће ру­ко­ во­ди­ти вр­ши­лац ду­жно­сти пред­ сед­ни­ка Дра­ги­ца Ко­ва­че­вић из Ин­ђи­је, ко­ја је и ак­ту­ел­на пред­ сед­ни­ца Скуп­шти­не ко­мо­ре, јер је до­са­да­шњем пред­сед­ни­ку мр Вла­ди­ми­ру Мал­ба­ши­ћу ис­те­ као ман­дат 8.ок­то­бра. Си­ту­а­ци­ја је по­че­ла да се ком­ пли­ку­је ка­да на Скуп­шти­ни, одр­ жа­ној 30. сеп­тем­бра, за пред­сед­ ни­ка Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре ни­је иза­бран ди­пло­ми­ра­ни агро­ ном Рат­ко Фи­ли­по­вић, ко­га је Скуп­шти­ни пред­ло­жио Управ­ни од­бор. Да под­се­ти­мо, на кон­курс за пред­сед­ни­ка Срем­ске при­вред­ не ко­мо­ре при­ја­ви­ла су се тро­ји­ ца кан­ди­да­та, Рат­ко Фи­ли­по­вић, ина­че за­по­слен у При­вред­ној ко­ мо­ри Вој­во­ди­не, ма­ги­стар Дра­ ган Ми­лен­ко­вић, по­след­њи ди­ рек­тор ли­кви­ди­ра­ног „Ма­тро­за“ и еко­но­ми­ста Зо­ран Стан­ко­вић, из Пе­ћи­на­ца. Пре­ма ста­ту­ту ко­ мо­ре Управ­ни од­бор је раз­ма­трао све три мол­бе и ве­ћи­ном гла­со­ ва 8:3, Скуп­шти­ни пред­ло­жио да за пред­сед­ни­ка иза­бе­ре Рат­ка Фи­ли­по­ви­ћа. Ме­ђу­тим, на Скуп­ шти­ни ко­мо­ре, пре­ма ту­ма­че­њу пред­сед­ни­це Дра­ги­це Ко­ва­че­вић, кан­ди­дат Управ­ног од­бо­ра Рат­ко Фи­ли­по­вић ни­је до­био ве­ћи­ну, а сти­гле су и жал­бе пре­о­ста­ле дво­ ји­це кан­ди­да­та у ко­ји­ма се ка­же да је фа­во­ри­зо­ван кан­ди­дат Рат­ ко Фи­ли­по­вић. Она и да­ље оста­је при тврд­њи да су од­лу­ке Скуп­ шти­не ва­же­ће и да је све ра­ђе­но ка­ко ва­ља. Ме­ђу­тим, сам по­ку­шај из­бо­ ра но­вог пред­сед­ни­ка ко­мо­ре на Скуп­шти­ни 30. сеп­тем­бра, по­ка­

Вла­ди­мир Мал­ба­шић: Про­бле­ме ће ре­ша­ва­ти но­ви љу­ди Ван­ред­на сед­ни­ца Управ­ног од­бо­ра

„Врућ кром­пир“ Гор­чи­на

Пен­зи­ја за ген­се­ка Иако на ко­мор­ским ску­по­ви­ма ни­ко јав­но ни­је по­ми­њао ди­ рект­но упли­та­ње по­ли­ти­ке и по­ли­ти­ча­ра по име­ну и пре­зи­ме­ну у из­бор ру­ко­вод­ства, јав­на тај­на је да је би­ло по­ли­тич­ких при­ти­са­ ка ка­ко ко да гла­са и да су и ов­де по­де­ле ду­бо­ке. Пред­сед­ни­ца Дра­ги­ца Ко­ва­че­вић је на сед­ни­ци Скуп­шти­не ре­кла да је из­бор ис­по­ли­ти­зо­ван и да је би­ло при­ти­са­ка. Си­ту­а­ци­ју у Ко­мо­ри до­ дат­но ком­пли­ку­је од­ла­зак у пен­зи­ју до­са­да­шњег ген­се­ка Ко­мо­ре Ни­ко­ле По­по­ви­ћа, за ко­јег су не­ки од чла­но­ва Скуп­шти­не и Управ­ног од­бо­ра ре­кли да је одав­но ис­пу­нио усло­ве за пен­зи­о­ ни­са­ње и да Над­зор­ни од­бор тре­ба да про­ве­ри за­што он ни­је већ у пен­зи­ји. По­по­вић је при­сут­ни­ма са­оп­штио да ко­ри­сти пра­во на го­ди­шњи од­мор, а по по­врат­ку од­ла­зи у пен­зи­ју. зао је ко­ли­ко има не­спо­ра­зу­ма у овој при­вред­ној асо­ци­ја­ци­ји, где је до­шло до озбиљ­ног су­да­ ра из­ме­ђу Управ­ног од­бо­ра и Скуп­шти­не ко­мо­ре, па је на овој ван­ред­ној сед­ни­ци Управ­ног од­ бо­ра СПК од­лу­че­но да Над­зор­ни од­бор пре­и­спи­та да ли су ста­ту­ тар­не од­лу­ке Скуп­шти­не од 30. сеп­тем­бра, ка­да је, по­ред оста­ лог, до­не­та и од­лу­ка да убу­ду­ће пред­сед­ник и пот­пред­сед­ник ове асо­ци­ја­ци­је при­вред­ни­ка бу­ду во­лон­те­ри.

На ван­ред­ној сед­ни­ци Управ­ ног од­бо­ра по­ста­ви­ло се и пи­та­ње да ли ће до­са­да­шњи кан­ди­да­ти Рат­ко Фи­ли­по­вић, Дра­ган Ми­лен­ ко­вић и Зо­ран Стан­ко­вић би­ти и да­ље кан­ди­да­ти за ову функ­ци­ ју, по­сле од­лу­ке Скуп­шти­не ко­ мо­ре да се ова фун­ци­ја оба­вља во­лон­тер­ски, ако се зна, исти­на не­зва­нич­но, да је до са­да пла­та пред­сед­ни­ка СПК би­ла из­над сто хи­ља­да ди­на­ра. По­ред то­га што су на Скуп­ шти­ни, 30. сеп­тем­бра, из­не­те

Дра­ги­ца Ко­ва­че­вић до даљ­њег вр­ши­лац ду­жно­сти

На­кон осам го­ди­на про­ве­ де­них на че­лу Ко­мо­ре, ипак од­ла­зим са до­зом гор­чи­не. Над­зор­ни од­бор има за­да­так да утвр­ди да ли је Скуп­шти­на ра­ди­ла по ста­ту­ту и да ли су ле­ги­тим­не ње­не од­лу­ке. Све дру­го, ре­ша­ва­ће не­ки но­ви љу­ди на че­лу Ко­мо­ре, ре­као је до­са­да­шњи пред­сед­ник Вла­ди­мир Мал­ба­шић. тврд­ње да је из­бор пред­сед­ни­ка ис­по­ли­ти­зо­ван, чу­ле су се и при­ мед­бе да би ко­нач­но пред­сед­ник Ко­мо­ре тре­ба­ло да бу­де са раз­ ви­је­ног „срем­ског ис­то­ка“, из оп­ шти­на Ин­ђи­ја, Пе­ћин­ци или Ста­ ра Па­зо­ва, јер при­вред­ни­ци из ових сре­ди­на има­ју ве­ће уче­шће у по­сло­ва­њу срем­ске при­вре­де, па та­ко пла­ћа­ју и ве­ће чла­на­ри­не за ко­мо­ру, у од­но­су на ма­ње раз­ ви­јен „срем­ски за­пад“ – Срем­ску Ми­тро­ви­цу, Шид, Ру­му и Ириг. Тек ка­да се утвр­ди да ли је Скуп­ шти­на до­не­ла ва­ља­не од­лу­ке о во­лон­те­ри­ма на че­лу, а и све­му оста­лом, по­но­ви­ће се по­сту­пак за

Ка­ко су при­ста­ли­це тврд­ њи, ко­је је за­сту­пао ге­не­рал­ ни се­кре­тар Ни­ко­ла По­по­вић, да Скуп­шти­на ни­је ра­ди­ла ле­гал­но по Ста­ту­ту и по­слов­ ни­ку, да је пре­кр­ше­но ви­ше чла­но­ва, као и да код из­бо­ра пред­сед­ни­ка тре­ба ра­чу­на­ти и ко­вер­ти­ра­не гла­со­ве од­ сут­них чла­но­ва ко­јих је би­ло че­ти­ри, и оне дру­ге стру­је, ко­ју је за­сту­па­ла пред­сед­ ни­ца Дра­ги­ца Ко­ва­че­вић, да је све би­ло ле­гал­но и по сло­ву за­ко­на, оста­ли чвр­сто на сво­јим по­зи­ци­ја­ма, „врућ кром­пир“ око ових ак­ту­ел­ них ко­мор­ских пи­та­ња пре­ ба­чен је Над­зор­ном од­бо­ру. Пред­сед­ник НО Алек­сан­дар Бож­ја­ко­вић је на­гла­сио да ће Над­зор­ни од­бор мо­ра­ ти да тра­жи по­моћ прав­них екс­пе­ра­та у ту­ма­че­њу скуп­ штин­ских и од­лу­ка Управ­ног од­бо­ра. из­бор ру­ко­вод­ства. Да ли ће би­ти кан­ди­да­та, оста­је да се ви­ди.   Ј.Зур­ко­вић

ГЕ­ОГ ­ РАФ­СКИ ИН­ФОР­МА­ЦИ­О­НИ СИ­СТЕМ СРЕМ­СКЕ МИ­ТРО­ВИ­ЦЕ УСКО­РО НА ИН­ТЕР­НЕТ ПОР­ТА­ЛУ ГРА­ДА

Пред­у­слов за при­вла­че­ње но­вих ин­ве­сти­то­ра Мно­штво по­да­та­ка на јед­ном ме­сту омо­гу­ћи­ће по­тен­ци­јал­ним ин­ве­сти­то­ри­ма да лак­ше до­би­ју ин­ фор­ма­ци­је о ло­ка­ци­ја­ма, усло­ви­ма и све­му дру­гом што је по­треб­но за ин­ве­сти­ра­ње

У

окви­ру ре­а­ли­за­ци­је про­јек­та Ге­о­граф­ског ин­фор­ма­ци­он ­ ог си­сте­ма, ко­јег спро­во­ди Срем­ска Ми­тро­ви­ца, обез­бе­ђе­на је нео­п­ ход­на опре­ма та­ко да ће у нај­ ско­ри­је вре­ме бо­га­та ба­за ра­зно­ ра­зних по­да­та­ка би­ти пре­зен­то­ ва­на на ин­тер­нет пор­та­лу гра­да. Овај про­је­кат је вре­дан око 13 ми­ли­о­на ди­на­ра, фи­нан­си­ра­ју га Срем­ска Ми­тро­ви­ца и USAID пре­ко Mега про­јек­та, а ње­го­вом из­ра­дом ства­ра­ју се нео­п­ход­ни пред­у­сло­ви за при­вла­че­ње но­вих ин­ве­сти­ци­ја што је је­дан од ци­ ље­ва про­јек­та. На­чел­ник за бу­џет и фи­нан­си­ је Ду­шко Ша­ро­шко­вић об­ја­ шња­ва да су по­треб­ни још не­ки

Ду­шко Ша­ро­шко­вић тех­нич­ки де­та­љи да би, на­кон го­ди­ну да­на из­ра­де, Ге­о­граф­ски

ин­фор­ма­ци­о­ни си­стем мо­гао да се при­ме­њу­је у прак­си. - Са ста­нов­ни­шта Град­ске упра­ве за бу­џет и ло­кал­не по­ре­ ске ад­ми­ни­стра­ци­је про­је­кат је од не­мер­љи­вог зна­ча­ја. Има­ће­ мо кон­со­ли­до­ва­ну ба­зу по­да­та­ка о по­ре­ским об­ве­зни­ци­ма што ће омо­гу­ћи­ти по­раст сто­пе, ажу­ри­ ра­ње на­пла­те по­ре­за и по­ве­ћа­ње ових при­хо­да. То ће би­ти учи­ ње­но на на­чин да ни­ко не бу­де оште­ћен - на­ја­вио је Ду­шко Ша­ ро­шко­вић. При­ме­на Ге­о­граф­ског ин­фор­ ма­ци­о­ног си­сте­ма са ста­но­ви­ шта Град­ске упра­ве за ур­ба­ни­зам и стам­бе­но ко­му­нал­не по­сло­ве пру­жи­ће бо­љи уви­ди у гра­ди­ли­

Зо­ран Бе­ре­жни шта и гра­ђе­вин­ске ак­тив­но­сти, али ће скра­ти­ти вре­ме за из­да­

ва­ње по­треб­них до­зво­ла, ис­та­као је на­чел­ник ове упра­ве Зо­ран Бе­ре­жни. - Ка­да Ге­о­граф­ски ин­фор­ма­ ци­о­ни си­стем бу­де до­сту­пан на ин­тер­нет пор­та­ли Срем­ске Ми­ тро­ви­це за­ин­те­ре­со­ва­ни ће мо­ ћи да зна­ју све о гра­ђе­вин­ским ло­ка­ци­ја­ма. На­ма у упра­ви сле­ ди пу­ње­ње ба­зе по­да­та­ка да би све та­кве пар­це­ле ко­је по­сто­је би­ле уне­те у овај си­стем - ис­ та­као је Зо­ран Бе­ре­жни. Сва јав­на пред­уз ­ е­ћа и град­ ске упра­ве има­ће при­ступ ба­зи по­да­та­ка о ин­фра­струк­тур­ним објек­ти­ма, а то ће би­ти мо­гу­ће и гра­ђа­ни­ма.  С.Ђ.

4

Среда, 13. октобар 2010.

КАР­ДИ­О­ЛО­ШКА СЕК­ЦИ­ЈА ДРУ­ШТВА ЛЕ­КА­РА ВОЈ­ВО­ДИ­НЕ

СА­СТА­НАК МИ­ТРО­ВАЧ­КИХ ГРАД­СКИХ ВЛА­СТИ И ЗА­ИН­ТЕ­РЕ­СО­ВА­НИХ ПРЕ­ВО­ЗНИ­КА

Ко­ро­нар­на бо­лест - во­де­ћи узрок смр­ти Ква­ли­тет­ним усло­ви­ма

до ква­ли­тет­ни­је услу­ге

У

пе­так је у град­ској ку­ћи у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, одр­жа­на Кар­ди­о­ло­шка сек­ци­ ја Дру­штва ле­ка­ра Вој­во­ди­неСЛД, а чи­ји је до­ма­ћин би­ла Оп­шта бол­ни­ца Срем­ска Ми­ тро­ви­ца. Те­ма са­стан­ка би­ла је "Акут­ни ко­ро­нар­ни син­дро­ми у осо­ба ста­ри­је жи­вот­не до­би", а о овој про­бле­ма­ти­ци го­во­ри­ ли су ле­ка­ри спе­ци­ја­ли­сти са Ин­сти­ту­та за кар­ди­о­ва­ску­лар­ не бо­ле­сти Срем­ска Ка­ме­ни­ ца кроз при­ме­ре и пре­по­ру­ке Во­ди­ча кли­нич­ке прак­се ЕСЦ. О ис­ку­стви­ма Ко­ро­нар­не је­ди­ ни­це Оп­ште бол­ни­це Срем­ска Ми­тро­ви­ца при­сут­не је упо­ знао др Да­вор Па­ња­шко­ вић. Пре­ма ис­тра­жи­ва­њи­ма ти­ма ле­ка­ра из на­ше бол­ни­це, во­де­ћи узрок смр­ти осо­ба ста­ ри­јих од 75 го­ди­на је упра­во ко­ро­нар­на бо­лест ( 80 од­сто свих узро­ка). Др Пе­ња­шко­ вић је на­гла­сио да нај­ви­ше па­ци­је­на­та до­ла­зи по по­зи­ ву Слу­жбе хит­не по­мо­ћи око 50 про­це­на­та, а нај­ма­ње са­ мо­и­ни­ци­ја­тив­но. Да би сто­па смрт­но­сти услед ср­ча­них обо­ ље­ња би­ла што ни­жа, ва­жно је уна­пре­ђи­ва­ти здрав­стве­ну про­све­ће­ност ове по­пу­ла­ци­је, али и зна­ња и ве­шти­не ле­ка­ра у при­мар­ном и се­кун­дар­ном ни­воу и раз­ви­ти бо­љу ко­му­ ни­ка­ци­ју са тер­ци­јал­ним уста­

У

срем­ско­ми­тро­вач­кој Град­ској ку­ћи је, про­те­клог пет­ка, одр­ жан рад­ни са­ста­нак пред­став­ни­ ка град­ских вла­сти и пре­во­зни­ка, за­ин­те­ре­со­ва­них за пре­у­зи­ма­ње при­град­ских ли­ни­ја ко­је је ''Ла­ста'' по­чет­ком сеп­тем­бра, услед не­рен­ та­бил­но­сти, на­пу­сти­ла. Циљ раз­го­ во­ра био је да се утвр­ди што бо­љи текст Кон­кур­са ко­ји би за­до­во­љио ка­ко пре­во­зни­ке, та­ко и пут­ни­ке. Пре­ма ре­чи­ма ре­сор­ног по­моћ­ ни­ка гра­до­на­чел­ни­ка, Дра­га­на Ми­ло­ше­ви­ћа, овај раз­го­вор је са­ мо је­дан у ни­зу ко­ји ће у бу­дућ­но­ сти би­ти ор­га­ни­зо­ва­ни. - Да­на­шњем са­стан­ку при­су­ство­ ва­ли су сви за­ин­те­ре­со­ва­ни пре­во­

КЊИ­ЖЕВ­НО ВЕ­ЧЕ У МИ­ТРО­ВАЧ­КОЈ БИ­БЛИ­О­ТЕ­ЦИ "ГЛИ­ГО­РИ­ЈЕ ВО­ЗА­РО­ВИЋ" Са ску­па у Срем­ској Ми­тро­ви­ци

Број­ке

Ка­ра­ван пи­са­ца ме­ђу сво­јом пу­бли­ком

У ми­тро­вач­кој бол­ни­ци го­ди­шње од ср­ча­них бо­ле­сти ле­чи се бли­зу 480 па­ци­је­на­та ста­ри­јих од 75 го­ди­на, од укуп­но 630 па­ци­је­на­та код ко­јих је ди­јаг­но­сти­ко­ва­на бо­лест ср­ца. На­кон те­ра­пиј­ског ле­че­ња у 83 од­сто слу­ча­је­ва па­ци­јент се опо­ра­ви, док је у 15,7 од­сто слу­ча­је­ва ис­ход -смрт.

но­ва­ма. По­пу­ла­ци­ја ста­ри­ја од 75 го­ди­на је сво­је­вр­сни иза­зов ка­ко у ди­јаг­но­стич­ком, та­ко и у

те­ра­пиј­ском сми­слу-за­кљу­чио је др Пе­ња­шко­ви.  Б.С.

ТЕХ­НИ­ЧА­РИ ОБЕ­ЛЕ­ЖИ­ЛИ ДАН ШКО­ЛЕ – ИН­ЂИ­ЈА

При­ја­тељ­сво ду­го 36 го­ди­не При­ред­ба за про­фе­со­ре и уче­ни­ке из Ђев­ђе­ли­је

П

о­во­дом 9. ок­то­бра, Да­на Тех­нич­ке шко­ле ''Ми­хај­ло Пу­пин'' у Ин­ђи­ји, у уз­врат­ној по­се­ти Ин­ђи­ји би­ли су про­фе­со­ ри и уче­ни­ци Сред­њо­школ­ског цен­тра ''Јо­сиф Јо­си­фов­ски'' из Ђев­ђе­ли­је. У окви­ру тро­днев­ не по­се­те одр­жа­на су спорт­ска так­ми­че­ња у ко­шар­ци и ма­лом фуд­ба­лу а нај­ве­ћи део вре­ме­на про­ве­ден је у дру­же­њу. - При­ја­тељ­ство на­ших шко­ла и на­ша два гра­да тра­је пу­них 36 го­ди­на, на­гла­сио је Ни­ко­ла Спа­сић, ди­рек­тор ''Пу­пи­на'' и уру­чио при­го­дан по­клон Бор­ че­ту Ми­чев­ском, ди­рек­то­ру сред­њо­шко­слог цен­тра из Ђев­ ђе­ли­је на при­ред­би одр­жа­ној у су­бо­ту у Кул­тур­ном цен­тру. При­год­ним по­кло­ном Ми­чев­ски им је че­сти­тао Дан шко­ле. На све­ча­но­сти су уру­че­не на­гра­де нај­бо­љим уче­ни­ца­ма у про­те­ клој школ­ској го­ди­ни: Је­ле­ни Бо­ро­је­вић, Не­вен­ки То­до­ро­ вић и Ја­сми­ни Пе­шић. У про­гра­му су уче­ство­ва­ли

зни­ци: ''Ђе­не­ра­ли тран­спорт'', ''Ла­ ста'', ''Сир­ми­јум­бус'', ''Ши­дек­спрес'' и ''Ва­сић пре­воз''. Циљ раз­го­во­ра је да се до­ђе до што бо­љег тек­ста Кон­ кур­са за но­вог пре­во­зни­ка при­град­ ских ли­ни­ја. Са­ста­нак је био рад­ни и за­ин­те­ре­со­ва­ни пре­во­зни­ци да­ли су из­ве­сне су­ге­сти­је и пред­ло­ге, ко­ је ће­мо ми, као пред­став­ни­ци Гра­да раз­мо­три­ти, ис­та­као је Ми­ло­ше­вић. Ди­ми­три­је Вла­јић град­ски са­ о­бра­ћај­ни ин­спек­тор, ис­та­као је да ће Кон­курс би­ти отво­рен нај­ка­сни­ је 1. де­цем­бра, ка­ко би се до кра­ ја го­ди­не са­зна­ло ко ће би­ти но­ви пре­во­зник пут­ни­ка на те­ри­то­ри­ји Гра­да.  С. Л.

У

го­ди­ни књи­ге и је­зи­ка, пoeт­ ских и про­зних тек­сто­ва, а у су­срет 55. ме­ђу­на­род­ном Сај­му књи­га, Срем­ска Ми­тро­ви­ца и би­ бли­о­те­ка "Гли­го­ри­је Во­за­ро­вић" про­шлог че­тврт­ка би­ли су до­ма­ћи­ ни Ка­ра­ва­на пи­са­ца Дру­штва књи­ жев­ни­ка Вој­во­ди­не, ко­ји је по­се­тио Ми­тро­ви­цу и сво­ју чи­та­лач­ку пу­ бли­ку. Овом при­ли­ком Ми­тров­ча­ни су уго­сти­ли ис­так­ну­те књи­жев­ни­ке, а ка­ра­ван пи­са­ца ко­ји су чи­ни­ли Ни­ ко­ла Страј­нић, Па­вел Га­та­јан­цу, Не­бој­ша Де­ве­так, Мом­чи­ло Ба­ крач и Не­дељ­ко Тер­зић, по­да­рио је сво­јој пу­бли­ци нај­леп­ше сти­хо­ве - Оку­пи­ли смо се са јед­ном ми­

шљу, а то је да учи­ни­мо да пи­сци до­ђу ме­ђу сво­ју пу­бли­ку, да чи­та­ју сво­јој пу­бли­ци, јер се пе­сме све ви­ ше пи­шу за по­је­дин­ца, а све се ма­ ње чи­та­ју ши­рој пу­бли­ци. Овим су­ сре­том же­ле­ли смо то да про­ме­ни­мо и да пу­бли­ка бу­де део нас, ре­као је др Ни­ко­ла Страј­нић, пред­сед­ник Дру­штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не. Да је Ми­тро­ви­ца још јед­ном до­ ка­за­ла да је истин­ски кул­тур­ни цен­тар, на­гла­сио је и ми­тро­вач­ки књи­жев­ник, Не­дељ­ко Тер­зић на­ гла­сив­ши да је ка­ра­ван пи­са­ца још јед­на по­твр­да да је књи­жев­ној пу­ бли­ци по­тре­бан не­по­сре­дан кон­ такт, ди­ја­лог са ства­ра­о­цем и ње­го­ вим де­лом.  С.З.

СТРУЧ­НО УСА­ВР­ША­ВА­ЊЕ

Вас­пи­та­чи­це са фа­кул­тет­ском ди­пло­мом Го­сти и до­ма­ћи­ни ис­пред КЦ ре­ци­та­то­ри Тех­нич­ке шко­ле и КУД ''Со­ко'' чи­ји чла­но­ви су по­ка­за­ли да по­ред не­го­ва­ња фол­кло­ра срп­ског на­ро­да по­ зна­ју и ме­лос ма­ке­дон­ског на­ ро­да. Уче­ник Ни­ко­ла Гр­бић је на­ја­вио да на­ред­не го­ди­не Тех­ нич­ка шко­ла ''Ми­хај­ло Пу­пин'' обе­ле­жа­ва 50 го­ди­на по­сто­

ја­ња и да ће то би­ти при­ли­ка за ве­ће и бо­га­ти­је дру­же­ње са Ђев­ђе­ли­јан­ци­ма. Ина­че, 32 про­фе­со­ра и 18 уче­ни­ка из Ђев­ђе­ли­је би­ли су го­ сти у до­мо­ви­ма сво­јих ко­ле­га, од­ но­сно, дру­го­ва у Ин­ђи­ји.   З.Г.С.

НА БА­ТРОВ­ЦИ­МА

Ци­га­ре­те у фла­ша­ма Вас­пи­та­чи­це са ди­пло­мом Учи­тељ­ског фа­кул­те­та

Ци­га­ре­те и у ре­зер­вном точ­ку

З

а­јед­нич­ком ак­ци­јом ца­ри­не и по­гра­нич­не по­ли­ци­је, по­чет­ ком про­шле сед­ми­це на гра­нич­

ном пре­ла­зу Ба­тров­ци спре­чен је по­ку­шај кри­јум­ча­ре­ња око 600 па­кли­ца ци­га­ре­та из Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Ци­га­ре­те су про­на­ђе­не де­таљ­ ном кон­тро­лом ауто­мо­би­ла мар­ке „ре­но 19”, фран­цу­ских ре­ги­стар­ ских озна­ка ко­јим је упра­вљао тур­ски др­жа­вља­нин О.Т.

Го­то­во 600 па­кли ци­га­ре­та мар­ки „Marl­bo­ro 100s”, „Ca­mel“, „Pall Mall” и „Te­kel” про­на­ђе­ни су у пла­стич­ним фла­ша­ма ко­је су би­ле са­кри­ве­не у ре­зер­во­а­ ру ауто­мо­би­ла, ис­под та­па­ци­ рун­га вра­та и ха­у­бе, про­сто­ру за ре­зер­вни то­чак и у са­мим ре­зер­вним точ­ко­ви­ма. Ж.Н.

У

окви­ру струч­ног усвар­ше­ва­ња, на­кон че­тво­ро­го­ди­шњих сту­ ди­ја, 19 вас­пи­та­чи­ца Пред­школ­ске уста­но­ве ''Бо­шко Бу­ха'' до­би­ло је ди­пло­ме Учи­тељ­ског фа­кул­те­та у Бе­ог­ ра­ду. Циљ им је био да про­ши­ ре сво­је зна­ња и по­бољ­ша­ју рад са де­цом. Ина­че, Учи­тељ­ски фа­кул­тет је упи­са­ло 31 вас­пи­та­чи­ца, сле­де­

ћој гру­пи ди­пло­ме ће би­ти уру­че­не у мар­ту на­ред­не го­ди­не. - У ПУ ''Бо­шко Бу­ха'' ве­ли­ку па­ жњу по­све­ћу­је­мо еду­ка­ци­ји за­по­ сле­них, по­себ­но, струч­ном уса­вр­ ша­ва­њу вас­пи­ти­чи­ца. Же­ља нам је да све оне има­ју фа­кул­тет­ске ди­пло­ме, ка­же Ја­дран­ка Узе­лац, ди­рек­тор­ка ''Бо­шка Бу­хе''.

PETA STRANA SVETA

Среда, 13. октобар 2010.

5

ПО­КРЕТ ГО­РА­НА СРЕМ­СКЕ МИ­ТРО­ВИ­ЦЕ, СРП ''ЗА­СА­ВИ­ЦА'' ДО­БИ­ЛИ НАЈ­ВЕ­ЋЕ ПРИ­ЗНА­ЊЕ ТУ­РИ­СТИЧ­КЕ ОР­ГАН­ЗА­ЦИ­ЈЕ СР­БИ­ЈЕ

Ту­ри­стич­ки цвет за злат­ни успех До­бив­ши ово при­зна­ње СРП ''За­са­ви­ца'' је до­био сва мо­гу­ћа др­жав­на и сту­ков­на при­зна­ња, ко­ја су не­сум­њи­ва по­твр­да ква­ли­тет­ног ра­да на за­шти­ти жи­вот­не сре­ди­не

Пи­ше ко стиг­не, уре­ђу­је ко мо­ра

Бећар­ски би­се­ри срем­ских там­бу­раша Из­бор: Милић Јовановић

Дошла јесен, курузи се беру, дођи мени, мој стари дилберу. Јесен стигла, па и лишће жути, мој се дика на мене наљути. Ала волем лепог вина пити, а још више цурице љубити. Берем грожђе бирам смедеревку, стално мислим на моју швалерку. При­зна­ње За­са­ви­ци „Ту­ри­стич­ки цвет“

Д

р­жав­ни Се­кре­тар за ту­ри­зам у Ми­ ни­стар­ству еко­но­ми­је и ре­ги­о­нал­ ног раз­во­ја, Го­ран Пет­ко­вић и Гор­ да­на Пла­ме­нац, пред­сед­ник Ту­ри­ стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ср­би­је, уру­чи­ли су Сло­бо­да­ну Си­ми­ћу, управ­ни­ку СРП ''За­са­ви­ца'' пре­сти­жну на­гра­ду ''Ту­ри­ стич­ки цвет''. Уру­чи­ва­ње на­гра­де ко­ја се до­де­љу­је нај­бо­љој ор­га­ни­за­ци­ји у ка­те­го­ри­ји ''Уре­ђе­ност ту­ри­стич­ких ам­ би­јен­тал­них сре­ди­на'' оба­вље­но је 27. сеп­тем­бра у про­сто­ри­ја­ма Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ср­би­је. На овај на­чин, још јед­ном је по­твр­ђе­но да се рад ко­ји су уло­жи­ли сви за­по­сле­ни у окви­ру ре­ зер­ва­та у пот­пу­но­сти ис­пла­тио. - При­мив­ши ову пре­сти­жну на­гра­ду, Спе­ци­јал­ни ре­зер­ват при­ро­де ''За­са­ви­ ца'', оства­рио је свој циљ. До­би­ли смо сва мо­гу­ћа др­жав­на и стру­ков­на при­ зна­ња, ре­као је Сло­бо­дан Си­мић овом при­ли­ком, до­дав­ши да по­ен­та ни­је у на­гра­ди као та­квој, не­го у зва­нич­ном при­зна­њу струч­них слу­жби да се по­сао за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не на За­са­ва­ци вр­ши на ви­со­ком ни­воу. У обра­зло­же­њу при­зна­ња по­себ­но је ис­так­ну­то да је СРП ''За­са­ви­ца'' у овој ка­лен­дар­ској го­ди­ни имао из­ван­ред­не ре­зул­та­те у за­вр­шет­ку ам­би­јен­та Ви­зи­

Карт: Жарко Гаћеша

Са до­де­ле на­гра­де Написао: Ђу­ра Ше­фер Сре­мац

СПА­СО­НО­СНИ ГОР­ДИ­ЈЕВ ЧВОР • Ис­под на­шег ше­ши­ра мо­же ста­ти са­ мо во­ђи­на гла­ва. А где ће ра­ја!? • Ме­ђу­на­род­но пра­во ни­је на­ше. По­де­ ли­ше га одав­но ме­ђу дру­гим на­ро­ди­ма. За­са­ви­ца – дра­гуљ при­ро­де

До­ма­ћин број­ним екс­кур­зи­ја­ма

тор­ског цен­тра, те да је у са­рад­њи са Ми­ни­стар­ством еко­но­ми­је и ре­ги­о­нал­ ног раз­во­ја за­по­чео из­град­њу нај­мо­ дер­ни­јег ауто- кам­па у Ср­би­ји. - Оче­ку­је­мо да ће камп би­ти отво­ рен за Вас­крс иду­ће го­ди­не, ис­та­као је Си­мић и до­дао да ње­гов циљ ни­је са­мо оку­пља­ње што ве­ћег бро­ја љу­ди не­го, пре све­га, скре­та­ње па­жње бу­ду­ћим кам­пе­ри­ма на ле­по­те За­са­ви­це и зна­чај очу­ва­ња жи­вот­не сре­ди­не.

У по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на „За­са­ ви­ца“ је по­ста­ла не­за­о­би­ла­зна де­сти­на­ ци­ја за мно­го­број­не екс­кур­зи­је, пут­ни­ ке на­мер­ни­ке из зе­мље и ино­стран­ства, сту­ден­те, мла­де во­лон­те­ре из зе­мље и све­та ко­ји ов­де бо­ра­ве на рад­ним кам­ по­ви­ма, као и ор­га­ни­зо­ва­не ту­ри­стич­ке гру­пе. Ви­ше хи­ља­да по­се­ти­ла­ца бо­ра­ ви­ло је ла­не на За­са­ви­ци, а за оче­ки­ва­ ти је да ове го­ди­не број по­се­та пре­ма­ши лањ­ску. С. Л.

• Ве­чи­то џа­ра­мо по ва­три ру­ком. Не­ма­ мо и дру­гих (м)уда за не­што бо­ље. • Од­мо­та­ли би­смо то за­мр­ше­но клуп­че, ал’ не­ма­мо ју­на­ка ни за мач да пре­се­че Гор­ди­јев чвор. • Суд­би­на на­ро­да је у тво­јим ру­ка­ма! – уз­дах­ну во­ђа пред ку­глом вра­ча­ре. • Ло­мим ја и ја­че ко­сти! – хва­ли се лав. Док му не до­ђе гла­ве слон. • По­ли­ти­ча­ри сва­ке же­тве мла­те пра­ зну сла­му. Пр­во (по)ку­пе пше­ни­цу – у лич­не ам­ба­ре. • Не­бе­ски на­род ни­ка­ко ни­смо! К’о зе­маљ­ско ста­до – сви по­ки­сли смо! • Убо­ји­тост ко­пља за­ви­си од то­га ко­ји га (не)при­ја­тељ хит­не у жи­ву ме­ту. • Пу­ко­ше ми пред очи­ма мут­ни ви­ди­ци. За­тво­ри­ше за мном – вра­та ће­ли­је. • Од ла­га­ња до ула­га­ња са­мо је је­дан ко­рак – ула­ги­ва­ње. • Из­ме­ђу љу­ба­ви и вла­сти не­ма раз­ли­ ке:обе су сле­пе и жен­ског ро­да. За­то се, на кра­ју, све за­вр­ши – не­вер­ством.

ПО­ЛИ­ТИЧ­КЕ ВЕ­СТИ ИЗ (НЕ)СВЕ­СТИ • Ср­би­ја је чвр­сто ре­ше­на да оста­не на пу­ту члан­ства у ЕУ, уз те­сну са­рад­ њу Грч­ке. Те­сно ми га скро­ји на­не – од два бо­га­ља на­ста­је тре­ћи. • На ре­ша­ва­њу кључ­них пи­та­ња на Бал­ка­ну за­у­зе­ће се и при­ја­те­љи из африч­ких зе­ма­ља. Чим од­ре­де на кар­ ти све­та где се на­ла­зи Ср­би­ја.

6

Среда, 13. октобар 2010.

ЗБОГ ОСНО­ВА­НЕ СУМ­ЊЕ ДА ЈЕ ПО­ЧИ­НИО УБИ­СТВО И РАЗ­БОЈ­НИ­ШТВО

Оп­ту­жни­ца про­тив ка­фе­џи­је З

а­го­нет­но уби­ство у Бер­ка­ со­ву по­ред Ши­да, по­чи­ње­но још у ма­ју 1999. го­ди­не, рас­ пе­тља­ва се, из­гле­да тек на­кон де­це­ни­је. Ви­ше јав­но ту­жи­ ла­штво у Срем­ској Ми­тро­ви­ци по­ди­гло је оп­ту­жни­цу про­тив Ви­ће Осто­ји­ћа (34) спорт­ског рад­ни­ка и ка­фе­џи­је из овог ме­ ста, због осно­ва­не сум­ње да је по­чи­нио два кри­вич­на де­ла – те­шко уби­ство и раз­бој­ни­штво. Он је ухап­шен у де­цем­бру про­ шле го­ди­не и то због сум­ње да је из­вр­шио раз­бој­ни­штво над тет­ком сво­је су­пру­ге. Осно­ва­ но се сум­ња да је та­да од ње отео че­ти­ри хи­ља­де евра, а њој и ње­ној ста­нар­ки М.С. на­ нео те­шке те­ле­сне по­вре­де. Тек та­да је раз­ре­ше­но и за­го­ нет­но уби­ство пен­зи­о­ни­са­не док­тор­ке На­де Аћи­мо­вић (75), по­чи­ње­но још у ма­ју 1999. го­ ди­не. Она је про­на­ђе­на мр­тва у сво­јој ку­ћи у ко­јој је жи­ве­ла на­кон пен­зи­о­ни­са­ња. Ис­тра­га је та­да утвр­ди­ла да је уби­ство из­вр­ше­но из ко­ри­сто­љу­бља. Об­дук­ци­јом у Ин­сти­ту­ту за суд­ ску ме­ди­ци­ну у Но­вом Са­ду је утвр­ђе­но да је На­да Аћи­мо­вић за­да­вље­на. Ме­ђу­тим, ни до да­

Ви­ћа Осто­јић нас се не зна пре­ци­зно ко­ли­ко нов­ца је та­да осум­њи­че­ни на­ шао у ку­ћи. Ства­ри су по­че­ли да се раз­ја­шња­ва­ју тек ка­да је Ви­ћо Осто­јић ухап­шен због раз­бој­ни­штва и от­ми­це че­ти­ри хи­ља­де евра. Ме­шта­ни Бер­ка­со­ва би­ли су из­не­на­ђе­ни са­зна­њем да је уби­ца ле­кар­ке упра­во њи­ хов ком­ши­ја, јер се ве­ро­ва­ло да уби­ство по­чи­нио не­по­зна­ти из­вр­ши­лац, а нај­че­шће се то при­пи­си­ва­ло не­ком од ре­зер­ ви­ста ко­ји су бо­ра­ви­ли на овим про­сто­ри­ма то­ком НА­ТО- бом­ бар­до­ва­ња Ср­би­је. Ј.З.

Бер­ка­со­во: На­кон је­да­на­ест го­ди­на ра­све­тље­но уби­ство

У МИ­ТРО­ВАЧ­КОМ ОСНОВ­НОМ СУ­ДУ ПРЕД­СТА­ВЉЕ­НЕ ТЕХ­НИ­КЕ ЗА УБР­ЗА­ЊЕ СУД­СКИХ ПО­СТУ­ПА­КА

За ефи­ка­сни­је суд­ство П

ро­шло је де­вет ме­се­ци од ре­фор­ме пра­во­су­ђа, то­ком ко­јих су су­до­ви ши­ром Ср­би­ је по­че­ли са при­ме­ном но­вих тех­ни­ка за убр­за­ње суд­ских по­сту­па­ка пре­зен­то­ва­них од стра­не УСА­ИД Про­гра­ма по­де­ ле вла­сти. Је­дан од су­до­ва ко­је је ова ре­фор­ма за­хва­ти­ла је и Основ­ни суд у Срем­ској Ми­тро­ ви­ци. Тим по­во­дом, про­шлог утор­ка одр­жа­на је кон­фе­рен­ ци­ја за но­ви­на­ре на ко­јој су слу­жбе­ни­ци су­да на­сто­ја­ли да об­ја­сне гра­ђа­ни­ма су­шти­ну ових тех­ни­ка. - С об­зи­ром на уку­пан број при­мље­них пред­ме­та у кри­ вич­ној ре­фе­ра­ди ре­ше­но је 25 од­сто пред­ме­та, а од то­га је 15 од­сто ре­ше­них ста­рих, док је у ис­тра­жној ре­фе­ра­ди од укуп­ ног бро­ја пред­ме­та ре­ше­но 32 од­сто, од че­га је 75 од­сто ста­ рих, ре­кла је Зо­ри­ца Ра­де­кић - Ко­ри­ца, вр­ши­лац функ­ци­је пред­сед­ни­ка Основ­ног су­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци.

Основ­ни суд у Срем­ској Ми­ тро­ви­ци је у свој Про­грам за ре­ша­ва­ње ста­рих пред­ме­та и убр­за­ва­ње суд­ских по­сту­па­ка им­пле­мен­ти­рао ме­то­де и тех­ ни­ке са­др­жа­не у ак­тив­но­сти­ма ко­је су оба­ве­зне за све су­до­ве и оп­ци­о­не тех­ни­ке упра­вља­ ња су­до­ви­ма за убр­за­ње ра­да и ре­ша­ва­ње ста­рих пред­ме­та и то у кри­вич­ној ре­фе­ра­ди. - Ка­ко би до­шло до по­ма­ка у ре­ша­ва­њу пред­ме­та у од­но­ су на њи­хов број, еви­дент­но је да ће се у на­ред­ном пе­ри­о­ду при­ме­ње­не тех­ни­ке још ви­ше од­ра­зи­ти на убр­за­ње су­да и на ре­ша­ва­ње ста­рих пред­ме­та, а то ће­мо по­сти­ћи од­ре­ђе­ним ак­ тив­но­сти­ма ка­ко би­смо по­мо­гли су­до­ви­ма да ре­ше суд­ске по­ ступ­ке, ста­ре пред­ме­те, да са­ гле­да­мо про­бле­ме ко­ји до­во­де до од­ла­га­ња по­сту­па­ка, као и ре­ше­ња за њи­хов убр­за­ни рад, об­ја­снио је Ни­ко­ла Вој­но­вић, пред­став­ник УСА­ИД - овог Про­ гра­ма по­де­ле вла­сти.

Основ­ни суд у Срем­ској Ми­ тро­ви­ци у свом са­ста­ву има шест суд­ских је­ди­ни­ца и то у Ин­ђи­ји, Ири­гу, Пе­ћин­ци­ма, Ру­ ми, Ста­рој Па­зо­ви и Ши­ду. Има 39 су­ди­ја рас­по­ре­ђе­них у кри­ вич­ну, ис­тра­жну, пар­нич­ну, из­вр­шну и ван­пар­нич­ну ре­фе­ ра­ду. Укуп­но у ра­ду има 4.615 кри­вич­них пред­ме­та, 3.292 ис­тра­жна, 5.438 пар­нич­них пред­ме­та, 2.957 ван­пар­нич­них пред­ме­та, 13.810 из­вр­шних пред­ме­та и пре­ко 10.000 зе­ мљи­шно - књи­жних пред­ме­та. - У Срем­ској Ми­тро­ви­ци си­ ту­а­ци­ја је ком­пли­ко­ва­на из ре­зло­га што је­дан суд по­кри­ ва шест оп­шти­на, а суд­ских пред­ме­та је ве­о­ма мно­го. Из тих раз­ло­га по­ма­же­мо су­до­ ви­ма код ко­јих су окол­но­сти те­же и где би ре­ша­ва­ње суд­ ских пред­ме­та тре­ба­ло убр­за­ ти, на­гла­сио је овом при­ли­ком Вој­но­вић.    С. З.

НА ДУ­НА­ВУ, КОД ЧОР­ТА­НО­ВА­ЦА

Не­стао у та­ла­си­ма Ду­на­ва Н

е­бој­ша М. (44) из Ин­ђи­је не­стао је по­чет­ком про­шле сед­ми­це у та­ла­си­ма Ду­на­ва на те­ри­то­ри­ји ин­ђиј­ске оп­шти­не. Ка­к о је са­о п­ш ти­л а По­л и­ циј­с ка упра­в а у Срем­с кој Ми­ тро­в и­ц и, тра­г е­д и­ј а се до­г о­ ди­л а у по­н е­д е­љ ак око 16.00 ча­с о­в а, ка­д а се пре­в р­н уо ча­м ац у ко­ј ем су се на­л а­з и­

ли Жељ­к о В. (56) из Чор­ та­н о­в а­ц а и Не­б ој­ш а М. (44) из Ин­ђ и­ј е. У та­л а­с и­л а ре­к е не­с та­л и су ча­м ац и Не­б ој­ш у М., док су Жељ­к а В. спа­с и­ о­ц и ус­п е­л и да из­в у­к у на ду­ нав­с ку оба­л у у Чор­т а­н ов­ц и­ ма. На­к он ука­з а­н е ле­к ар­с ке по­м о­ћ и, код Жељ­к а В. ни­с у кон­с та­т о­в а­н е по­в ре­д е.

За Не­бој­шом М. ин­тен­зив­но се тра­га­ло то­ком про­те­кле сед­ми­це. Уви­ђај на ли­цу ме­ста, по овла­шће­њу де­жур­ног ис­тра­ жног су­ди­је Ви­шег су­да и за­ ме­ни­ка ви­шег јав­ног ту­жи­о­ца у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, из­вр­ши­ ли су по­ли­циј­ски слу­жбе­ни­ци По­ли­циј­ске упра­ве у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Ж.Н.

ШТРАЈК СУД­СКЕ АД­МИ­НИ­СТРА­ЦИ­ЈЕ

Тра­же из­јед­на­ча­ва­ње осно­ви­це за­ра­да

Штрај­ка­чи пред ми­тро­вач­ком Па­ла­том прав­де

О

де­ље­ње суд­ске ад­ми­ни­ стра­ци­ја ми­тро­вач­ког Су­да, сту­пи­ло је 11. ок­то­бра у ге­не­ рал­ни штрајк. Упо­ре­до са ми­ тро­вач­ким оде­ље­њем, у штрајк су сту­пи­ли и чла­но­ви суд­ске ад­ми­ни­стра­ци­је у Ру­ми, Ста­рој Па­зо­ви, Ин­ђи­ји и Ши­ду. Као свој зах­тев, штрај­ка­чи су ис­ та­кли из­јед­на­ча­ва­ње осно­ви­це за­ра­де за­по­сле­них са осно­ви­ ца­ма но­си­ла­ца пра­во­суд­них функ­ци­ја, а ко­ја из­но­си 28.000 ди­на­ра. Је­дан од ор­га­ни­за­то­ра штрај­ ка, Дра­ган Са­бљов, сма­тра да штрајк не­ма за циљ сма­ње­ње пла­та су­ди­ја и ту­жи­ла­ца, ка­ко би се оства­ри­ло тра­же­но из­јед­ на­че­ње осно­ви­ца и до­да­је: - Син­ди­кат пра­во­су­ђа Ср­би­ је ви­ше го­ди­на је по­ку­ша­вао да скре­не па­жњу над­ле­жних на наш те­жак ма­те­ри­јал­ни по­ ло­жај. Њи­хо­ва па­сив­ност је и

узро­ко­ва­ла овај штрајк. Став Вла­де и Ми­ни­стар­ства прав­ де да не­ма до­вољ­но стред­ста­ ва до­дат­но нас је пот­ста­кла на ова­кав акт, с об­зи­ром на чи­ње­ ни­цу да већ по­сто­је сред­ства за 50.000 за­по­сле­них у др­жав­ној слу­жби, ко­ји од ја­ну­а­ра иду­ ће го­ди­не че­ка­ју на по­ве­ћа­ње за­ра­да. Нас има 11.800 и сма­ тра­мо да је ова­кво оправ­да­ње над­ле­жних не­до­пу­сти­во, ис­та­ као је Са­бљов. У ци­љу из­на­а­же­ња нај­по­год­ ни­јег ре­ше­ња, Син­ди­кат пра­во­ су­ђа Ср­би­је пред­ло­жи­ће Вла­ди да упо­ре­ди за­ра­де ком­плет­ног пра­во­су­ђа са за­ра­да­ма у Фон­ду ПИО, На­ци­о­нал­ној слу­жби за за­по­шља­ва­ње, управ­ним окру­ зи­ма, Аген­ци­ји за при­вред­не ре­сур­се и дру­гим аген­ци­ја­ма ко­је се фи­нан­си­ра­ју из истог бу­џе­та.  С. Л.

7

Среда, 13. октобар 2010.

ЗА­НИ­МЉИ­ВИ ПРО­ГРА­МИ УСТА­НО­ВЕ ЗА НЕ­ГО­ВА­ЊЕ КУЛ­ТУ­РЕ "СРЕМ"

Од среде до среде Би­бли­от ­ е­ка

Хај­де да се дру­жи­мо... Пу­ту­ју­ћи, му­зич­ко - драм­ски про­гра­ми у на­ред­ном пе­ри­о­ду би­ће про­мо­ви­са­ни у сва­ком се­лу

13.ок­то­бра у 13 са­ти, про­мо­ ци­ја са­вре­ме­них и по­пу­лар­них књи­га за де­цу ко­ја са­зре­ва­ју аутор­ке Ви­о­ле­те Ба­бић

Га­ле­ри­ја У то­ку са­мо­стал­на из­ло­жба сли­ ка Је­ле­не Се­ку­лић Во­ља­нек

Му­зеј Сре­ма Од 19. до 29. ок­то­бра из­ло­ жба сли­ка Ка­лен­дар Алек­сан­ дре Цви­ја­но­вић Од 18 до 26. ок­то­бра - деч­ја ар­хе­ол ­ о­шка ра­ди­о­ни­ца "Тра­го­ ви про­шло­сти"

АК­ЦИ­О­НИ ПЛАН ЗА МЛА­ДЕ

По­зо­ри­ште 16. окт­об ­ рa у 12 са­ти, ве­ли­ка сце­на „Ко ће спа­си­ти прин­це­ зу?“, пре­ми­је­ра пред­ста­ве за де­цу 21. ок­то­бра у 20 са­ти, ве­ли­ка сце­на, „Ле­пр­шав траг“ по­ет­ ско-му­зич­ко ве­че Јо­ва­на Пе­ тро­ви­ћа“

Стра­те­ги­ја за ква­ли­тет­ни­ји жи­вот Овај до­ку­мент је ве­о­ма ва­жан бу­ду­ћи да у Срем­ ској Ми­тро­ви­ци че­твр­ ти­ну ста­нов­ни­ка чи­не мла­ди

У

ци­љу по­бољ­ша­ња по­ло­ жа­ја мла­дих у дру­штву и ре­ша­ва­ња про­бле­ма са ко­јим се су­сре­ћу у ра­зним обла­сти­ ма, а у скла­ду са На­ци­о­нал­ном стра­те­ги­јом за мла­де из­ра­ђен је Ло­кал­ни ак­ци­о­ни план за мла­де до 2014. го­ди­не ко­ји је усво­јен на про­те­клој сед­ни­ци Скуп­шти­не гра­да. Овај раз­вој­ ни стра­те­шки до­ку­мент де­фи­ ни­ше пре­сек тре­нут­ног ста­ња и по­ло­жа­ја мла­дих у на­шој сре­ди­ни, ана­ли­зи­ра по­тре­бе и фор­му­ли­ше ме­ре за њи­хо­во ре­ша­ва­ње. - План за мла­де је до­нет је у то­ку ши­ро­ког ко­нул­та­тив­ног про­це­са у ко­ме су уче­ство­ва­ ли при­пад­ни­ци ове по­пу­ла­ци­ је - пред­став­ни­ци уче­нич­ких и сту­дент­ских пар­ла­ме­на­та, удру­же­ња гра­ђа­на и ин­сти­ ту­ци­је ко­је се ба­ве мла­ди­ма. Срем­ска Ми­тро­ви­ца има око 90.000 ста­нов­ни­ка, чи­ју че­ твр­ти­ну чи­не мла­ди, та­ко да је овај до­ку­мент од из­у­зет­не ва­жно­сти. До­но­ше­њем од­лу­ке о ак­ци­о­ном пла­ну и зна­чи мо­ гућ­ност апли­ци­ра­ња за сред­ ства на кон­кур­си­ма ка до­ма­ ћим и ино­стра­ним фон­до­ви­ма - об­ја­сни­ла је На­та­ша Коп­ чић, ре­сор­на на­чел­ни­ца. Из­ра­ди Ло­кал­ног ак­ци­о­ног пла­на за мла­де прет­хо­ди­ло је ис­тра­жи­ва­ње по­ло­жа­ја мла­ дих, утвр­ђи­ва­ње про­бле­ма са ко­ји­ма се они и ло­кал­на за­ јед­ни­ца су­оч ­ а­ва­ју и ана­ли­за ре­ле­вант­них до­ку­ме­на­та из ове обла­сти. Ина­че, пла­ном су об­у­хва­ће­не обла­сти од обра­ зо­ва­ња, кул­ту­ре, спор­та, сло­ бод­ног вре­ме­на до ак­ти­ви­зма и во­лон­те­ри­зма, за­по­шља­ва­ ња, со­ци­јал­не по­ли­ти­ке и ак­ тив­ног уче­шћа мла­дих у до­ но­ше­њу од­лу­ка. Иако је реч о до­ку­мен­ту ко­ји има утвр­ђен ре­до­след и скуп ак­тив­но­сти са ро­ко­ви­ма и но­си­о­ци­ма, он у су­шти­ни пред­ста­вља осно­ву ко­ја мо­же да се опле­ме­њу­је, до­гра­ђу­је и ши­ри у скла­ду са зах­те­ви­ма вре­ме­на и при­ли­ка­ ма у дру­штву.

Ма­ли глум­ци из мар­ти­нач­ке шко­ле

Р

е­а­ли­зу­ју­ћи про­грам по­др­ шке раз­во­ја ама­те­ри­зма у се­ли­ма, Уста­но­ва за не­го­ва­ ње кул­ту­ре "Срем" је у окви­ру Деч­је не­де­ље, ор­га­ни­зо­ва­ла два про­гра­ма за де­цу, у ко­ји­ ма су уче­ство­ва­ли уче­ни­ци ОШ "Јо­ван Јо­ва­но­вић Змај" из Мар­ ти­на­ца и ОШ "Бран­ко Ра­ди­че­ вић" из Ку­зми­на. Пу­ту­ју­ћи про­ гра­ми ма­ни­фе­ста­ци­је "Хај­де да се дру­жи­мо кроз пе­сму, реч и

игру", ће би­ти у на­ред­ном пе­ ри­о­ду про­мо­ви­са­ни у сва­ком се­о­ском на­се­љу. Пред­ста­вом "За­љу­би­це" То­де Ни­ко­ле­ти­ћа, у ре­жи­ји уред­ни­ ка кул­тур­ног про­гра­ма Уста­но­ве "Срем" На­та­ше Се­ку­лић, пред­ ста­ви­ли су се сво­јим дру­го­ви­ма уче­ни­ци ОШ "Јо­ван Јо­ва­но­вић Змај" из Мар­ти­на­ца. Же­ле­ћи да ожи­ве на на­шем про­сто­ру, дух по­ма­ло за­бо­ра­вље­ног ру­ског је­

зи­ка, уче­ни­ци ОШ "Бран­ко Ра­ ди­че­вић из Ку­зми­на" уз му­зич­ку прат­њу и је­зич­ку по­моћ То­до­ре Сто­ји­но­вић, спре­ми­ли су кра­так му­зич­ки про­грам пе­ва­ју­ћи из­вор­ не ру­ске на­род­не пе­сме, ко­ји­ма су уокви­ри­ли ша­љи­ви, му­зич­ки квиз сво­јих школ­ских дру­го­ва. Ове му­зич­ко - драм­ске про­гра­ме ће у то­ку пр­вог по­лу­го­ди­шта, мо­ ћи да ви­де и де­ца из ми­тро­вач­ких основ­них шко­ла.

Из матичарског звања СКЛО­ПИ­ЛИ БРАК: Вој­но­вић Ми­лан, дипл.ме­наџ. и Па­нић Та­ња, мед.се­стра; Ма­ле­тић Бра­ни­слав, по­љо­при­вред­ник и Ми­ло­ва­но­вић Ива­на, сту­дент; Да­кић Ми­лан, рад­ ник и Гра­бић Рад­ми­ла, еко­но­ми­ ста; Чу­ко­вић Бор­ко, мед.тех­ни­чар и Жи­ва­но­вић Ми­ла­на, фри­зер; Си­ мић Го­ран, ап­сол.шу­мар­ства и Го­ ли­јан Та­тја­на, ме­наџ.хо­тел.; Вуч­ ко­вић Го­ран, дипл.инж. и Бла­го­је­ вић Бо­жи­дар­ка, инж.гра­фи­ке

Д

ДО­БИ­ЛИ ЋЕР­КУ: Ла­ћа­рац Ду­шко и Та­ма­ра, Ан­дрић Сло­бо­дан и Мил­ка, Ве­ља­нов­ски Бо­ јан и Са­ња – Срем­ска Ми­тро­ви­ца, Ку­сић Ла­зо и Је­ле­на – Ман­ђе­лос, Жив­ко­вић Бра­ни­слав и Ма­ра – Ру­ ма, Ока­но­вић Ми­ро­слав и Ма­ри­на – Ви­шњи­ће­во, Та­та­ло­вић Стан­ко и Зо­ри­ца – Ириг, Си­бо Да­мир и Ми­ ле­на – Бе­ле­гиш, Ко­стић Дра­ган и Је­ле­на – Ку­пи­но­во, Пу­ђа Го­ран и Дра­га­на, До­брић Игор и Гор­да­на – Шид, Ста­но­је­вић Сте­ван и На­та­ша - Ада­шев­ци

ОКОМ КА­МЕ­РЕ

ДО­БИ­ЛИ СИ­НА: Вр­сај­ко­вић Ми­лан и Ру­жи­ца, Гру­ји­чић Зо­ран и Ми­ра, Пан­ду­ре­вић Ан­ђел­ко и Са­ња – Срем­ска Ми­тро­ви­ца, Ав­гу­сти­но­ вић Јо­сип и Са­ни­ја – Ла­ћа­рак, Су­ шић Ра­до­слав и Жељ­ка – Ку­змин, Те­о­до­ро­вић Алек­сан­дар и Мир­ја­на Осто­јић Не­над и Мир­ја­на – Ма­ чван­ска Ми­тро­ви­ца, Кр­стић Го­ран и Сне­жа­на, Ни­ко­лић Иван и Ма­ја – Бо­сут, До­бри­је­вић Де­јан и Ма­ри­на - Ру­ма, Јо­ва­но­вић Го­ран и Ма­ри­ја, Вла­и­са­вље­вић Зо­ран и Алек­сан­дра – Шид, Ћа­лић Бран­ко и Мар­ти­на – Ку­ку­јев­ци, Кр­стић Бра­ни­слав и Је­ ли­ца - Ри­ви­ца ДО­БИ­ЛИ БЛИ­ЗАН­ЦЕ: ( син и ћер­ка) Ми­ћић Рај­ко и На­та­ша – Мар­тин­ци; ( си­но­ви) Му­тић Бо­рис и Мар­та – Ста­ра Па­зо­ва

ОБЕ­ЛЕ­ЖЕ­НА ДЕЧ­ЈА НЕ­ДЕ­ЉА

Ма­ли­ша­ни у Град­ској ку­ћи еч­ја не­де­ља је у Срем­ској Ми­тро­ви­ци обе­ле­же­на ни­ зом при­год­ним са­др­жа­ја, у скло­пу ко­јих је био и тра­ди­ци­ о­нал­ни при­јем гра­до­на­чел­ни­ка Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа за нај­мла­ђе су­гра­ђа­не. За­јед­но са ре­сор­ном на­чел­ни­цом На­ та­шом Коп­чић гра­до­на­чел­ник се ово­га пу­та су­срео са гру­пом де­вој­чи­ца и де­ча­ка из објек­та "Ма­ја" Пред­школ­ске уста­но­ве "Пче­ли­ца". Пра­зник ни­је про­ шао без при­год­них по­кло­на, а ма­ли­ша­ни су сво­јим до­ма­ћи­ни­ ма уз­вра­ти­ли пе­смом, ре­ци­то­ ва­њем и игром.

При­јем за де­цу

Ги­тар­ски кон­церт

П

ро­те­кле не­де­ље Ми­тров­ ча­ни су има­ли при­ли­ку да слу­ша­ју ју­жно­а­ме­рич­ку му­зи­ку He­i­to­ra Vil­la Lo­bo­sa у из­во­ђе­њу по­зна­тог бра­зил­ског ги­та­ри­сте Aca­cia Oli­ve­i­re. Са бра­зил­ ским ги­та­ри­стом, као гост ве­че­ ри, на­сту­пио је и наш по­зна­ти ги­та­ри­ста Урош Дој­чи­но­вић. Ка­ко са­зна­је­мо, Aca­cio Оliveira је то­ком бо­рав­ка у Ср­би­ји одр­ жао че­ти­ри кон­цер­та, а овај одр­жан у По­зо­ри­шту ор­га­ ни­за­о­вао је Цен­тар за кул­ту­ру "Сир­ми­ју­март".

Де­таљ са кон­цер­та

УМР­ЛИ: Жив­ко­вић Де­сан­ка рођ. 1928., Ју­ри­шић Жив­ко рођ. 1951., Ло­бо­жин­ски Ста­ни­ја рођ. 1933., Бе­рен­ди­ка Зор­ка рођ. 1929., Ла­ђи­но­вић Гој­ко рођ. 1930., Ву­ле­ тић Ка­ти­ца рођ. 1925., По­лић Ми­ лош рођ. 1950., Ми­хај­ло­вић Ма­ра рођ. 1922., Де­ри­ко­ња Мил­ка рођ. 1930., Ве­јић Ми­ле рођ. 1924., Ђо­ кић Љи­ља­на рођ. 1952., Бо­ја­нић Не­дељ­ко рођ. 1924., Вла­ди­са­вље­ вић Ани­ца рођ. 1931., Сми­ља­нић Бран­ко рођ. 1928., Чу­чин Бо­го­ љуб рођ. 1940., Бо­ја­нић Дра­го­слав рођ. 1951., Вр­го­тић Бог­дан рођ. 1929., Ра­ђе­но­вић Сто­јан рођ.1922., Су­лић Је­ла рођ. 1929., Му­дрић Дми­тар рођ. 1930., Шко­рић Ду­ шан рођ.1947., Ми­хај­ло­вић Са­во рођ.1936. го­ди­не.  Ма­ти­чар: Ж. Јан­ко­вић

8

RUMA

Среда, 13. октобар 2010.

АК­ЦИ­О­НИ ПЛАН ЗА­ПО­ШЉА­ВА­ЊА

У на­ред­ној го­ди­ни ве­ћа сред­ства У рум­ској оп­шти­ни је 5.454 не­за­по­сле­на ли­ца, ви­ше од 50 од­сто су же­не и ли­ца без ика­квих ква­ли­фи­ка­ци­ја

Припремила: Катица Кузмановић

У

ко­ли­ко је у јед­ној оп­шти­ ни, као што је рум­ска, ви­ сок сте­пен не­за­по­сле­но­сти, број оних ко­ји тре­нут­но че­ка­ ју на по­сао је 5.454, ви­ше од 50 од­сто су же­не и осо­бе без

ика­квих ква­ли­фи­ка­ци­ја, он­да по­сто­ја­ње до­ку­мен­та као што је Ак­ци­о­ни план за­по­шља­ва­ња има сво­ју пу­ну оправ­да­ност. План за 2010. до­нет је у ју­ну, а за на­ред­ну го­ди­ну у сеп­тем­бру ове го­ди­не, на осно­ву На­ци­о­ нал­ног и По­кра­јин­ског пла­на за­по­шља­ва­ња. -Оп­шти­на Ру­ма је јед­на од рет­ких оп­шти­на ко­ја је фи­нан­ си­ра­ла про­гра­ме за­по­шља­ва­ ња у овој го­ди­ни, и на осно­ву то­га сте­кла пра­во и мо­гућ­ ност да апли­ци­ра за сред­ства у Ми­ни­стар­ству за еко­но­ми­ју и ре­ги­о­нал­ни раз­вој. Оп­шти­ на је фи­нан­си­ра­ла јав­не ра­

На­чел­ник На­да Бе­го­је­вић

до­ве и пла­те при­прав­ни­ка за Дом здра­вља и ''По­ле­та­рац''. При­ме­ра ра­ди, за јав­не ра­до­ ве пла­ни­ра­но је шест ми­ли­о­ на, а до са­да је утро­ше­но 4,7 ми­ли­о­на ди­на­ра. Ове ак­тив­но­ сти се на­ста­вља­ју и у на­ред­ ној го­ди­ни, да­кле ра­ди­ће се на про­гра­ми­ма јав­них ра­до­ва, за­по­шља­ва­ња при­прав­ни­ка, са­мо­за­по­шља­ва­ња и до­дат­ног обра­зо­ва­ња и обу­ке. Укуп­на сред­ства ко­ја су пред­ви­ђе­на за на­ред­ну го­ди­ну из­но­се 15 ми­ли­о­на ди­на­ра, а об­у­хва­та­ла би 405 ли­ца-ка­же На­да Бе­го­ је­вић, на­чел­ник за при­вре­ду и бу­џет.

МЕ­СЕ­Ц СТА­РИХ

ПО­ВО­ДОМ ''ДЕ­ЧИ­ЈЕ НЕ­ДЕ­ЉЕ''

По­здрав за су­гра­ђа­не

Пр­ва­ци у Град­ској ку­ћи

Жи­те­љи Ге­рон­то­ло­шког цен­тра ''Срем'' при­ре­ ди­ли из­ло­жбу руч­них ра­до­ва и му­зич­ко-по­ет­ ски про­грам у Кул­тур­ном цен­тру

П

о­зна­то је да је ок­то­бар ме­ сец ста­рих ли­ца, ме­ђу­тим, ма­ло је по­зна­то ка­ко та ста­ра ли­ца, ка­да је то по­треб­но, сти­ хом, пе­смом и ра­до­шћу мо­гу да вра­те у да­не мла­до­сти чак и оне за ко­је је овај нај­леп­ши жи­вот­ни пе­ри­од дав­на успо­ме­ на. Упра­во то се де­си­ло у Кул­ тур­ном цен­тру, 5. ок­то­бра, ка­ да су ко­ри­сни­ци До­ма за ста­ре, ка­ко се не­ка­да звао Ге­рон­то­ ло­шки цен­тар, за сво­је су­гра­ ђа­не при­пре­ми­ли од­го­ва­ра­ју­ћи про­грам. Го­сте је у име уста­но­ве по­ здра­ви­ла ди­рек­тор Ма­ри­ја Ста­ној­чић-Сра­ка, исто то је, уз под­се­ћа­ње шта је све ура­ ђе­но у Цен­тру у про­те­клих 35

го­ди­на, учи­нио и пред­сед­ник Скуп­шти­не оп­шти­не Не­над Бо­ро­вић. А ста­ри? Они су при­ка­за­ли сво­је руч­не ра­до­ве, пе­сни­ци су ре­ци­то­ва­ли, хор је под­се­тио на ста­ре пе­сме Сре­ма, уз по­моћ ан­ сам­бла Јо­си­па Јур­це и со­ли­сте Ду­ша­на Сту­па­ра. Ве­че су улеп­ ша­ли и њи­хо­ви го­сти, естрад­ни умет­ни­ци, ко­ји су што ста­ром вој­во­ђан­ском по­ско­чи­цом, што сев­да­лин­ком, под­се­ти­ли шта је то до­бра пе­сма, и до­бар пе­вач. Би­ли су ту Ан­ђел­ка Го­ве­да­ро­ вић, Ду­ши­ца и Не­дељ­ко Бил­ кић. На мо­мен­те, у пе­сми им се при­дру­жи­ла и Ве­ра Ив­ко­вић ко­јој је Дом за ста­ре, по­стао дру­ги дом. Пред­сед­ник Го­ран Ву­ко­вић са пр­ва­ци­ма у Град­ској ку­ћи

Д

е­чи­ја не­де­ља у Ру­ми обе­ ле­же­на је ни­зом ак­тив­но­ сти, ђа­ци пр­ва­ци има­ли су у све­му то­ме цен­трал­но ме­сто. По­ред по­се­та не­ким од са­др­жа­ ја у Кул­тур­ном цен­тру, пр­ва­ци су до­би­ли члан­ске кар­те Град­ ске би­бли­о­те­ке и та­ко на нај­ бо­љи на­чин ушли у свет књи­ га. По­след­њег да­на ви­кен­да, 8. ок­то­бра, у окви­ру ''Да­на отво­ ре­них вра­та'', нај­мла­ђе рум­ске ђа­ке у Град­ској ку­ћи при­мио је пред­сед­ник оп­шти­не Го­ран Ву­ко­вић. Би­ла је то раз­ме­на по­кло­на, али и ле­пих же­ља. Пр­ва­ци су пред­сед­ни­ку по­кло­ Де­таљ са при­ред­бе

МА­ТИ­ЧАР Вен­ча­ни: Пре­мил Пла­ни­бац и Дра­га­на Ан­то­њак, Игор Кне­ же­вић и Ди­ја­на Јан­дрић, Бо­ри­слав Ми­тро­вић и Мир­ја­на Ро­ гу­ља, Жив­ко Ју­ри­шић и На­да Ла­ћа­рац До­би­ли ћер­ку: Мир­ја­на и Дра­ган Лон­чар, Ми­ро­сла­ва и Ни­ ко­ла рад­ма­но­вић До­би­ли си­на: Љи­ља­на и Зо­ран Кар­та­ли­ја, Ча­ни­ја Хај­ру­ла и Злат­ко Сал­кић, Ве­сна и Бо­јан Ђи­кић Умр­ли: Ву­ко­са­ва Ја­но­ше­вић - 1928, Ми­лан Ада­мо­вић - 1957, Ра­де Сто­ја­но­вић - 1925, Ђу­ра Ју­рас - 1954.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Филм­ски про­грам ''Слат­киш и уби­ца'' - од 11. до 17. ок­то­бра ''Пла­ће­ни­ци'' - од 18. до 24. ок­то­бра

Му­зич­ки про­грам 47. Фе­сти­вал му­зич­ких дру­шта­ва Вој­во­ди­не - 16. и 17. ок­то­бар од 18 ча­со­ва

ни­ли сво­је ли­ков­не ра­до­ве, а он њи­ма ко­вер­ту ле­пих же­ља. Као по до­го­во­ру, нај­ве­ћи број рум­ских ма­ли­ша­на из­ра­зио је же­љу да Ру­ма до­би­је - ба­зен. Ето још јед­ног ве­ли­ког за­дат­ка за пр­вог чо­ве­ка оп­шти­не, тим пре што ба­зен ни­је са­мо же­ља рум­ских ма­ли­ша­на.

Ме­ђу не­за­по­сле­ни­ма у рум­ ској оп­шти­ни чак 1800 ли­ца је са пр­вим сте­пе­ном струч­не спре­ме, са дру­гим сте­пе­ном је 308, а са тре­ћим 1.658, са че­ твр­тим сте­пе­ном је 1.255 ли­ ца. Осо­бе из пр­ве и дру­ге гру­ пе (основ­на шко­ла) мо­ра­ће да про­ђу кроз обу­ку и ква­ли­фи­ка­ ци­ју, без то­га ни­ка­да не­ће про­ на­ћи по­сао. На­рав­но, обу­ка ће се вр­ши­ти у скла­ду са по­тре­ба­ ма оп­шти­не. Ак­ци­о­ни план за­по­шља­ва­ња до­био је и са­гла­сност Са­ве­та за за­по­шља­ва­ње, а не­дав­но је про­сле­ђен Ми­ни­стр­ству за еко­ но­ми­ју и ре­ги­о­нал­ни раз­вој.

ЦЕН­ТАР РУ­МЕ ДО­БИ­ЈА ЛЕП­ШИ ИЗ­ГЛЕД

Адап­та­ци­ја бив­ше згра­де СДК

С

ви ко­ји ових да­на про­ла­зе цен­тром Ру­ме, за­па­зи­ће сва­ ка­ко да овај део гра­да до­би­ја но­ ви, леп­ши, из­глед. План да па­ра­ лел­но са ре­но­ви­ра­њем Град­ског тр­га, и окол­не згра­де до­би­ју но­ве фа­са­де, ко­нач­но је пред ре­ал ­ и­за­ ци­јом - у то­ку су ра­до­ви на адап­ та­ци­ји бив­ше згра­де Слу­жбе дру­ штве­ног књи­го­вод­ства, а оче­ку­је се да ће овај обје­кат за­бли­ста­ти у пу­ном сја­ју већ до кра­ја ок­то­бра. Згра­да је све до пре по­ла го­ ди­не би­ла у вла­сни­штву по­ре­ ске упра­ве, на њој се ни­су мо­ гли из­во­ди­ти ни­ка­кви ра­до­ви у сми­слу ре­но­ви­ра­ња, та­ко да је вре­ме­ном оро­ну­ла и сво­јим за­пу­ ште­ним из­гле­дом ру­жи­ла цен­тар гра­да. Пре­но­ше­њем над­ле­жно­сти на оп­шти­ну, то­ме је до­шао крај. Део ове згра­де из­дат је у за­куп фир­ми ''МАКС-СПОРТ'', ко­ја је за­ду­же­на за уре­ђе­ње фа­са­де, а дру­ги део, онај из Же­ле­знич­ке ули­це, адап­ти­ра се из бу­џе­та оп­ шти­не. Адап­та­ци­јом згра­де, но­ви про­стор до­би­ће Аген­ци­ја за ре­ ги­о­нал­ни раз­вој, Кан­це­ла­ри­ја за мла­де, Ин­фо шал­тер, не­ке слу­ жбе Оп­штин­ске упра­ве, Аген­ци­ ја за ру­рал­ни раз­вој, као и не­ке ор­га­ни­за­ци­је из не­вла­ди­ног сек­ то­ра. Тре­нут­но уго­во­ре­ни из­нос сред­ства за ове ра­до­ве из­но­си ми­ли­он ди­на­ра, ин­ве­сти­тор оче­ ку­је да ће укуп­на вред­ност уре­ ђе­ња бив­ше згра­де СДК би­ти око два ми­ли­о­на ди­на­ра. Цен­тар уско­ро у но­вом сја­ју

9

Среда, 13. октобар 2010.

ОБЕ­ЛЕ­ЖЕ­НА ДЕЧ­ЈА НЕ­ДЕ­ЉА

Ин­ве­сти­ра­мо у мла­дост и зна­ње Ма­ли­ша­ни на при­је­му код за­ме­ни­ка пред­сед­ни­ка оп­шти­не Си­ни­ше Фи­ли­по­ви­ћа – При­ред­бе, из­ло­жба кућ­них љу­би­ма­ца, ма­скен­бал, уре­ђе­ње школ­ског дво­ри­ шта у Деч­јој не­де­љи

IN\IJA www.indjija.net www.moja.indjija.net Priprema: Z.G. Stefanovi}

УКРАТ­КО

Пред­сед­ник у Бри­се­лу Го­ран Је­шић, пред­сед­ ник оп­шти­не Ин­ђи­ја је то­ком про­те­кле не­де­ље уче­ство­вао на 3. Ду­нав­ској кон­фе­рен­ци­ји ко­ју је у Бри­се­лу ор­га­ни­зо­ва­ ла не­мач­ка по­кра­ји­на Ба­ден Вир­тем­берг. Је­шић је са још дво­је пред­став­ни­ка Вој­во­ди­не пре­до­чио по­тен­ци­ја­ле По­кра­ ји­не у окви­ру Ду­нав­ске стра­ те­ги­је.

При­зна­ње до­му здра­вља У ка­те­го­ри­ји до­мо­ва здра­ вља до 50.000 ста­нов­ни­ка, ин­ђиј­ски Дом здра­вља про­ гла­шен је за нај­бо­љу здрав­ стве­ну уста­но­ву за 2009. го­ ди­ну од стра­не Ми­ни­стар­ства здра­вља. За­по­сле­ни у овој уста­но­ви за уна­пре­ђе­ње ква­ ли­те­та ра­да пет го­ди­на за ре­ дом осва­ја­ју ово при­зна­ње.

Јав­на ра­све­та Од укуп­ног бро­ја по­зи­ва гра­ђа­на упу­ће­них Ди­рек­ци­ји, 52 од­сто се од­но­си на јав­ну ра­све­ту. У не­ким слу­ча­је­ви­ма су по­зи­ви оправ­да­ни а у не­ки­ ма и ни­су. Има слу­ча­је­ва да је­ дан те исти гра­ђа­нин пет пу­та зо­ве за­то што ис­пред ње­го­ве ку­ће не­ма све­тиљ­ке. При­зна­ ће­те, то и ни­је не­ки про­блем, и ни­је еко­ном­ски оправ­да­но да еки­па из­ла­зи на те­рен због јед­не си­ја­ли­це. А да се ра­ди о ми­ли­он­ским тро­шко­ви­ма за јав­ну ра­све­ту го­во­ри по­да­так да је у то­ку ове го­ди­не би­ло 1.200 ин­тер­вен­ци­ја за шта је по­тро­ше­но 4,563.000 ди­на­ра.

При­кљу­чак на ка­на­ли­за­ци­ју У ци­љу за­шти­те жи­вот­ не сре­ди­не сва до­ма­ћин­ства у Ин­ђи­ји ће мо­ра­ти до кра­ ја го­ди­не да се при­кљу­че на ме­сну ка­на­ли­за­ци­о­ну мре­жу а сеп­тич­ке ја­ме да ста­ве ван упо­тре­бе. Из ''Во­до­во­да и ка­ на­ли­за­ци­је'' апе­лу­ју на гра­ђа­ не да то учи­не, еки­пе рад­ни­ка овог јав­ног пред­у­зе­ћа кре­ћу у кон­тро­лу.

Н

и­зом ак­тив­но­сти у основ­ ним шко­ла­ма и Пред­школ­ ској уста­но­ви ''Бо­шко Бу­ха'' обе­ле­же­на је Деч­ја не­де­ља. У окви­ру ''Да­на отво­ре­них вра­та'' три­де­се­так осно­ва­ца, сред­њо­шко­ла­ца, че­тво­ро ма­ ли­ша­на из вр­ти­ћа и не­ко­ли­ко пред­став­ни­ка Удру­же­ња ''Мој свет'' у пе­так су би­ли го­сти Си­ни­ше Фи­ли­по­ви­ћа, за­ме­ ни­ка пред­сед­ни­ка оп­шти­не. Би­ло је то при­ли­ка да не­по­ сред­но по­ста­ве пи­та­ња пред­ став­ни­ку ло­кал­не вла­сти али и да чу­ју шта ло­кал­на за­јед­ ни­ца чи­ни на ства­ра­њу истих усло­ва за без­бри­жно де­тињ­ ство, истих усло­ве за шко­ло­ ва­ње, на ко­ји на­чин сти­му­ли­ ше зна­ње. - Наш при­о­ри­тет је да ин­ ве­сти­ра­мо у мла­дост и зна­ње. Оп­шти­на пру­жа фи­нан­сиј­ску по­др­шку за но­во­ро­ђен­чад, ре­ гре­си­ра це­ну вр­ти­ћа, обез­бе­ ђу­је бес­плат­ну ужи­ну за све основ­це, бес­пла­тан пре­воз за сред­њо­школ­це, ву­ков­це на­ гра­ђу­је ра­чу­на­ри­ма, обез­бе­ ђу­је сти­пен­ди­је за нај­бо­ље сту­ден­те, ре­као је Фи­ли­по­вић и не­што ка­сни­је по­ка­зао де­ци рад­но ме­сто пред­сед­ни­ка оп­ шти­н е. А уче­н и­ц и су по­с та­в ља­л и број­н а пи­т а­њ а. Алек­с ан­ дар Жив­к о­в ић из ''Јо­в а­н а

На при­је­му у оп­шти­ни По­п о­в и­ћ а'' је пи­т ао ка­д а ће би­т и огра­ђ е­н о школ­с ко дво­ ри­ш те и аде­к ват­н о осве­т љен парк ис­п ред шко­л е, Ду­ш и­ ца Ар­с ић из Чор­т а­н о­в а­ц а је скре­н у­л а па­ж њу да је по­ пу­с ти­л а огра­д а око њи­х о­в е шко­л е, Де­ј ан Вр­с ја­к ов из Бе­ш ке се ин­т е­р е­с о­в ао о мо­ гућ­н о­с ти­м а бо­љ ег опре­м а­њ а фи­с кул­т ур­н е са­л е, Мар­к о Ми­ј а­т о­в ић из ''Ду­ш а­н а Јер­ ко­в и­ћ а'' се за­х ва­л ио над­ ле­ж ни­м а што су ре­к он­с тру­ и­с а­л и са­н и­т ар­н е чво­р о­в е у шко­л и. Сред­њ о­ш кол­ц и Ми­ ро­с лав Чак­ш и­р ан из ''Ђор­ ђа На­т о­ш е­в и­ћ а'' се жа­л ио на не­д о­с та­т ак учи­о ­н и­ц а а

''Чу­ва­ри при­ро­де'' уре­ђи­ва­ли дво­ри­ште

Ни­к о­л а Гр­б ић из Тех­н ич­к е шко­л е на про­б лем ве­з ан за пу­ш е­њ е у то­а ­л е­т и­м а. То­ком про­те­кле не­де­ље по­себ­но је би­ло жи­во у ОШ ''Пе­тар Ко­чић''где су се сва­ко­ днев­но од­ви­ја­ле број­не ак­тив­ но­сти по­чев од Ху­ма­ни­тар­не ак­ци­је ''Де­ца –де­ци'', цр­та­ња на бе­то­ну, тур­ни­ра у ма­лом фуд­ба­лу. Нај­ви­ше ин­те­ре­со­ ва­ња по­бу­ди­ла је из­ло­жба кућ­них љу­би­ма­ца ко­ју тра­ди­ ци­о­нал­но са де­цом ор­га­ни­зу­ју на­став­ни­це би­о­ло­ги­је Мир­ја­ на Сај­ферт и Све­тла­на Пе­ шут. Њих 44 је до­не­ло сво­је кућ­не љу­бим­це ма­це, ку­це, кор­ња­че, хрч­ко­ве, па­па­га­је,

ка­на­ри­це, мор­ске пра­си­це, је­жи­ће. Свим уче­сни­ци­ма су по­де­ље­не ди­пло­ме. Ве­ли­ки од­зив је био и у Ак­ци­ји ''Цвет за шко­лу''. Уче­ни­ци ни­жих раз­ре­да су до­но­си­ли сад­ни­ це цве­ћа ''дан и ноћ'', део им је по­кло­нио и ''Ко­му­на­лац'' а ''Чу­ва­ри при­ро­де'', уче­ни­ци ше­стих раз­ре­да су уре­ђи­ва­ли дво­ри­ште. Глу­мач­ка дру­жи­на ''По­зо­ ри­штан­це'' при­дру­жи­ла се обе­ле­жа­ва­њу Деч­је не­де­ље. Пред­ста­ву ''Пе­пе­љу­га'' да­ва­ли су за основ­це и де­цу из вр­ти­ ћа. Пр­ва­ци ОШ ''Ду­шан Јер­ко­ вић'' су под ма­ска­ма про­ше­та­ ли ули­ца­ма гра­да.

ОДЕ­ЉЕ­ЊЕ ЗА ИН­СПЕК­ЦИЈ­СКЕ ПО­СЛО­ВЕ

СУ­ТРА У ИН­ЂИ­ЈИ

За ко­мун­ал­не ин­спек­то­ре нај­ви­ше по­сла

Про­мо­ци­ја ''Ба­ро­но­вих при­ча''

О

Збир­ка по­ез ­ и­је Пе­ре Јо­ва­но­ви­ћа Ба­ро­на на ром­ском и срп­ском је­ зи­ку у из­да­њу На­род­не би­бли­от­ е­ке

де­ље­њу за ин­спек­циј­ске по­сло­ве оп­шти­не Ин­ђи­ја ра­ди де­вет ин­спек­то­ра, њих де­вет а нас пе­де­се­так хи­ља­да са ова­квим или она­квим по­ на­ша­њи­ма. Гра­ђа­ни се пре­ко кол цен­тра нај­ви­ше обра­ћа­ју ко­му­нал­ној ин­спек­ци­ји па чак и он­да ка­да то ни­је у њи­хо­вој над­ле­жно­сти. На ко­јим по­сло­ ви­ма су ин­спек­то­ри, ових да­на, нај­ви­ше ан­га­жо­ва­ни, пи­та­ли смо Зо­ри­цу Ра­кар, на­чел­ни­цу овог оде­ље­ња? - Над­зор над при­ме­ном за­ ко­на и оп­штин­ских од­лу­ка наш је сва­ко­днев­ни по­сао. Нај­ви­ше по­сла има у обла­сти ко­му­нал­не де­лат­но­сти где су ан­га­жо­ва­на че­ти­ри ин­спек­то­ра. До­ла­ском је­се­ни ак­ту­е­ли­зи­ра­но је пи­ та­ње од­во­ђе­ња ат­мос­фер­ских во­да, до­ду­ше, са­да је то знат­но ма­њи про­блем не­го ра­ни­јих го­ ди­на. Гра­ђа­ни су у оба­ве­зи да одр­жа­ва­ју ка­на­ле ис­пред сво­ јих ку­ћа, та­мо где су за­трп­ни да их по­но­во ста­ве у функ­ци­ју. Ако то не ура­де по на­ло­гу ин­ спек­то­ра овај по­сао ће ура­ди­ ти оп­штин­ско јав­но пред­у­зе­ће а ра­чун ис­по­ста­ви­ти вла­сни­ку објек­та, ка­же Зо­ри­ца Ра­кар. Исто ће се до­го­ди­ти ако је гра­ђа­нин на­ру­шио јав­ну по­вр­ ши­ну, уни­штио ас­фалт, из­ру­чио сме­ће, ако не одр­жа­ва зе­ле­не

Зо­ри­ца Ра­кар по­вр­ши­не, не­кул­ти­ви­ше др­ве­ ће ко­је оме­та про­лаз пе­ша­ци­ма или сме­та пре­глед­но­сти рас­кр­ сни­ца. Да­кле, та­мо где гра­ђа­ нин не по­сту­пи до­бро­вољ­но по ре­ше­њу ко­му­нал­ног ин­спек­то­ ра, јав­но пред­у­зе­ће ће по­сту­ пи­ти а ње­му ис­по­ста­ви­ти ра­ чун. По ре­чи­ма на­чел­ни­це Ра­ кар у нај­ве­ћем бро­ју слу­ча­је­ва гра­ђа­ни се са­ми ан­га­жу­ју. Кон­тро­ла рад­ног вре­ме­ на уго­сти­тељ­ских обје­ка­та је стал­ни по­сао ин­спек­то­ра овог оде­ље­ња, на­ро­чи­то ви­кен­дом. Про­пи­са­но рад­но вре­ме је до по­ла два, али не­ко­ли­ко уго­сти­ тељ­ских обје­ка­та ре­дов­но кр­ши

ову од­лу­ку. Ин­спек­то­ри су под­ не­ли ви­ше пре­кр­шај­них при­ја­ ве а до са­да је, ка­ко са­зна­је­мо, из­ре­че­но са­мо пар нов­ча­них ка­зни. Ко­му­нал­ни ин­спек­то­ри су ове го­ди­не по­себ­но ан­га­ жо­ва­ни и на при­ме­ни још јед­ не оп­штин­ске од­лу­ке ве­за­но за др­жа­ње до­ма­ћих жи­во­ти­ња. - Од­лу­ка зах­те­ва ис­пу­ња­ва­ ње од­ређ­њних усло­ва ка­ко за оне ко­ји­ма је по­љо­при­вред­на про­из­вод­ња основ­на де­лат­ ност та­ко и за оне ко­ји­ма то ни­је. До­не­то је ви­ше ре­ше­ња о за­бра­ни др­жа­ња до­ма­ћих жи­во­ти­ња јер не ис­пу­ња­ва­ју усло­ве, до­ду­ше то је са­мо је­ дан до два по­сто у од­но­су на уку­пан број. Код они ко­ји ис­ пу­ња­ва­ју, кон­тро­ли­ше се да ли ре­дов­но вр­ше из­ђу­бра­ва­ ње, да ли одр­жа­ва­ју хи­ги­је­ну ста­ја, ка­же на­чел­ни­ца Зо­ри­ца Ра­кар. По­сла има и за гра­ђе­вин­ске ин­спек­то­ре, са­о­бра­ћај­ног и ин­ спек­то­ра за еко­ло­ги­ју. И они би има­ли ма­ње по­сла ка­да би­ смо ми по­што­ва­ли про­пи­се. Не­ ма то­ли­ко ин­спек­то­ра ко­ли­ко има нас. Мо­жда би при­ја­тељ­ско ука­зи­ва­ње ком­ши­ји, по­зна­ни­ку или не­ком тре­ћем има­ло ве­ће ефек­те не­го при­ја­ва и ре­ше­ње јед­ног од ин­спек­то­ра. Те­ма за раз­ми­шља­ње.

З

бир­к а по­е ­з и­ј е ''Ба­р о­н о­ ве при­ч е'' или ''Ба­р о­н о­ ске па­р а­м и­ч а'' ауто­р а књи­ ге, ина­ч е, по­з на­т ог му­з и­ч а­р а Пе­р е Јо­в а­н о­в и­ћ а Ба­р о­н а би­ћ е про­м о­в и­с а­н а су­т ра у ве­л и­к ој са­л и Кул­т ур­н ог цен­ тра у Ин­ђ и­ј и. Јо­в а­н о­в ић је ро­ђ ен у Го­л у­б ин­ц и­м а, пред­ сед­н ик је Ром­с ког удру­ж е­њ а ''Бе­л а ру­ж а'', до са­д а је об­ ја­в ио две ауди ка­с е­т е ''Ста­р а да­м а'' и ''Нај­с ре­ћ е­н и­ј и чо­в ек у Аустри­ј и''. ''Ба­р о­н о­в е при­ че'' је пре­в ео и при­л а­г о­д ио ром­с ком је­з и­к у Рај­к о Ран­ ко Јо­в а­н о­в ић а штам­п а­њ е по­м о­г ли Ка­т а­р и­н а Ја­њ ић и оп­ш ти­н а Ин­ђ и­ј а. Из­д а­в ач ове књи­г е је На­р од­н а би­б ли­о т­ е­ ка ''Др Ђор­ђ е На­т о­ш е­в ић'' а штам­п ао је ''Гра­ф о­т ре­и д'' Ин­ђ и­ј а. Јо­в а­н о­в и­ћ е­в е пе­с ме по­с ве­ћ е­н е су Сре­м у, ко­њ и­м а чи­л а­ш и­м а, ја­б ла­н о­в и­м а, Пе­ ри коц­к а­р у, ром­с ком ср­ц у... За про­м о­ц и­ј у ће би­т и упри­ ли­ч ен бо­г ат му­з ич­к и про­г рам а нај­в љен је и до­л а­з ак му­з и­ ча­р а из ино­с тран­с тва.

10

Среда, 13. октобар 2010.

СТРУЧ­НИ СЕ­МИ­НАР ЗА МЕ­ДИ­ЦИ­НА­РЕ

"Ка­пи­та­ци­ја у здрав­ству" С

PAZOVA^KA HRONIKA Припремила: Гордана Мајсторовић

УКРАТ­КО

Вра­ћа­ње тран­сфер­них сред­ста­ва Пред­сед­ник Оп­шти­не Ста­ра Па­зо­ва и члан пред­сед­ни­штва Стал­не кон­фе­рен­ци­је гра­до­ва и оп­шти­на (СКГО) Го­ран Јо­вић са пред­сед­ни­ци­ма још 150 гра­до­ва и оп­шти­на пот­пи­сао је пе­ти­ци­ју за вра­ћа­ње тран­сфер­них сред­ ста­ва ко­ја за­кон­ски при­па­да­ју ло­кал­ним са­мо­у­пра­ва­ма. На­кон сед­ни­це пред­сед­ни­штва Стал­не кон­фе­рен­ци­је гра­до­ва и оп­шти­ на, пе­ти­ци­ја је упу­ће­на Вла­ди Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. У име свих оп­шти­на СКГО од Вла­де зах­те­ва да аде­кват­но при­ме­њу­је За­кон о фи­нан­си­ра­њу ло­кал­не са­мо­у­ пра­ве и вра­ти из­нос на­мен­ских тран­сфе­ра у сле­де­ћој го­ди­ни на ни­во пред­ви­ђен овим За­ко­ном, а он из­но­си 48,7 ми­ли­јар­ди ди­ на­ра.

Са­јам ин­ве­сти­ци­ја у Мин­хе­ну На јед­ном од нај­зна­чај­ни­јих свет­ских сај­мо­ва не­крет­ни­на и ин­ве­сти­ци­ја “Ex­po Real 2010.” ко­ји је од 4. до 6. ок­то­бра одр­ жан у Мин­хе­ну, са још пет вој­ во­ђан­ских оп­шти­на и Фон­дом за по­др­шку ин­ве­сти­ци­ја у Вој­во­ди­ ни, на­сту­пи­ла је и Оп­шти­на Ста­ ра Па­зо­ва. На овом пре­сти­жном Сај­му, ста­ро­па­зо­вач­ка оп­шти­на је пред­ста­ви­ла рас­по­ло­жи­ве ло­ ка­ци­је и нај­бо­ља ре­ше­ња, као и дру­ге по­год­но­сти ко­је стра­ни при­вред­ни­ци до­би­ја­ју ин­ве­сти­ ра­њем у ову сре­ди­ну. На Сај­му ин­ве­сти­ци­ја ову оп­шти­ну су по­ ред пред­сед­ни­ка Го­ра­на Јо­ви­ ћа, пред­ста­вља­ли и Го­ран Вра­ њеш, ње­гов за­ме­ник, Ми­лош Цр­но­мар­ко­вић, пред­сед­ник СО Ста­ра Па­зо­ва и На­та­ли­ја Ка­ра­ џић, струч­ни са­рад­ник за ме­ђу­ на­род­не про­јек­те.

Са­о­бра­ћај­но по­ве­зи­ва­ње рад­них зо­на Ста­ра Па­зо­ва је је­ди­на оп­ шти­на у Ср­би­ји кроз чи­ју те­ри­ то­ри­ју про­ла­зе два ауто пу­та, Бе­о­град - За­греб и Бе­о­град - Но­ ви Сад. По­ве­зи­ва­ње ових ауто пу­те­ва из­град­њом са­о­бра­ћај­не пе­тље из­ме­ђу Ста­ре и Но­ве Па­ зо­ве на пу­ту пре­ма Ба­нов­ци­ма од стра­те­шког је зна­ча­ја ко­ји уве­ли­ко пре­ва­зи­ла­зи ло­кал­не ин­те­ре­се и због то­га је ста­ро­па­ зо­вач­ка оп­шти­на упу­ти­ла до­пис над­ле­жним ре­пу­блич­ким ин­сти­ ту­ци­ја­ма тра­же­ћи од њих, да по­ме­ну­та пе­тља бу­де уцр­та­на у Про­стор­ни план Ср­би­је.

ре­ди­ном про­шле не­де­ље у Ста­ рој Па­зо­ви у ор­га­ни­за­ци­ји Са­ве­ за здрав­стве­них рад­ни­ка Вој­во­ди­не одр­жан је струч­ни се­ми­нар на те­му “Ка­пи­та­ци­ја у здрав­ству” за ме­ди­ цин­ско осо­бље, ста­ро­па­зо­вач­ког До­ма здра­вља “Др Јо­ван Јо­ва­но­вић Змај”. Овом струч­ном ску­пу ода­звао се ве­ли­ки број ме­ди­ци­на­ра а на по­ чет­ку су их по­здра­ви­ли и по­же­ле­ли успех у ра­ду др Ми­хал Фи­лип, за­ ме­ник ди­рек­то­ра ста­ро­па­зо­вач­ког До­ма здра­вља и Сла­ђа­на Гру­јић, глав­на се­стра. Ева Ву­лић, глав­на се­стра Оп­ште бол­ни­це у Сом­бо­ру и пред­сед­ни­ца Са­ве­за здрав­стве­ них рад­ни­ка Вој­во­ди­не је об­ја­сни­ла шта је свр­ха про­гра­ма кон­ти­ну­ир ­ а­ не еду­ка­ци­је и шта је све по­треб­ но за до­би­ја­ње ли­цен­це. Го­во­ре­ћи на те­му “Уче­шће се­ста­ра у про­гра­му ка­пи­та­ци­је” Ја­сна Пе­у­ља Ву­ко­ бра­то­вић је на­гла­си­ла да се од­нос пре­ма па­ци­јен­ту ме­ња и да уво­ђе­ње кон­ку­рен­ци­је у здрав­стве­ном сек­ то­ру не­ми­нов­но до­ла­зи. Ни здрав­ стве­ни си­стем не­ће би­ти по­ште­ђен при­ва­ти­за­ци­је. У на­шем здрав­ству, под­се­ти­ла је она, ра­де до­бри љу­ди али не­до­ста­је ор­га­ни­за­ци­ја и мо­ти­ ва­ци­ја. И ту се ка­пи­та­ци­ја (фи­нан­си­

Ја­сна Пе­у­ља Ву­ко­бра­то­вић

Струч­ни се­ми­нар за ме­ди­ци­на­ре у Ста­рој Па­зо­ви ра­ње уна­пред) ја­вља као мо­ти­ва­ци­ја јер за­по­сле­ни до­би­ја­ју оно за че­га ра­де. Ка­пи­та­ци­ја ко­ја ће по­спе­ши­ти еко­ном­ски мо­тив, на­пра­ви­ће раз­ли­ку

из­ме­ђу оних ко­ји до­бро ра­де и оних ко­ји ра­де ло­ши­је и ма­ње. Пред­сед­ни­ца Из­вр­шног од­бо­ра Са­ве­за здрав­стве­них рад­ни­ка Вој­

во­ди­не Ран­ка Је­шић го­во­ри­ла је на те­му “Ка­ко на­пи­са­ти и пре­зен­то­ ва­ти рад на струч­ном ску­пу”. Она је под­се­ти­ла да је За­ко­ном о ко­мо­ра­ма пред­ви­ђе­но да здрав­стве­ни рад­ни­ ци има­ју од­ре­ђен број бо­до­ва та­ко што Здрав­стве­ни са­вет оце­њу­је ра­ до­ве ко­ји но­се од­ре­ђен број бо­до­ва. -Ово пре­да­ва­ње има за циљ да се ве­ли­ки број здрав­стве­них рад­ни­ка оса­мо­ста­ли у пи­са­њу ра­до­ва, док ли­цен­ци­ра­ње има за циљ усва­ја­ње но­вих ве­шти­на и но­вих ис­ку­ста­ва, а све што је но­во под­ра­зу­ме­ва и еко­ном­ски аспект - ка­за­ла је Ран­ка Је­шић и до­да­ла да по­кра­јин­ски Са­ вез у ко­ји је учла­њен и ве­ли­ки број здрав­стве­них рад­ни­ка из ста­ро­па­ зо­вач­ке оп­шти­не и фи­нан­сиј­ски по­ др­жа­ва ова­кве еду­ка­ци­је.

ЦЕН­ТАР ЗА КУЛ­ТУ­РУ

Пред­ста­вљен кул­тур­ни ин­фор­ма­тор за ок­то­бар У

по­не­де­љак, 4. ок­то­бра ди­рек­ тор Цен­тра за кул­ту­ру у Ста­рој Па­зо­ви Алек­сан­дер Ба­ко пред­ ста­вио је кул­тур­ни ин­фор­ма­тор за ок­то­бар. Пре­о­вла­ђу­ју про­гра­ми по­ све­ће­ни Не­де­љи де­те­та и Ме­се­цу ста­рих. Овог ме­се­ца је пет фил­мо­ва на филм­ском ре­пер­то­а­ру, с тим што је филм “Свет оке­а­на 3 д” у ре­жи­ји Жан Жак Мон­те­ла, 4. и 5. ок­то­бра при­ка­зи­ван за све ста­ро­па­зо­вач­ке шко­ле. За­тим, 11. и 12. ок­то­бра љу­ би­те­љи фил­ма мо­гли су да по­гле­ да­ју филм “Салт” у ре­жи­ји Фи­ли­па Ној­са, док ће се, 13. и 14. овог ме­ се­ца еми­то­ва­ти фил­ма “Слат­киш и уби­ца” у ре­жи­ји Ро­бер­та Лу­ке­ти­ћа. “Пре­да­то­ри” Ни­мро­да Ан­та­ла су на про­гра­му 18. и 19. ок­то­бра а 20. и 21. ок­то­бра је филм Да­ни­је­ла Бен­ ма­јо­ра “ Pa­int­ball”. Од по­зо­ри­шних зби­ва­ња, 15. ок­то­бра Драм­ски сту­

дио мла­дих, Кре­а­тив­ног цен­тра Град­ског По­зо­ри­шта из Бе­че­ја из­ве­ шће у Ста­рој Па­зо­ви пред­ста­ву “Га­ ври­ло” ко­ју је ре­жи­ра­ла Мир­ја­на Ку­лун­џић Ку­зма­но­вић а 24. овог ме­се­ца би­на ста­ро­па­зо­вач­ког по­зо­ ри­шта ре­зер­ви­са­на је за пред­ста­ву “Ма­ра­тон” Сло­вач­ког вој­во­ђан­ског по­зо­ри­шта из Бач­ког Пе­тров­ца у ре­жи­ји Вла­ди­сла­ва Фе­ке­те. Прет­ по­след­њи дан ок­то­бра ре­зер­ви­сан је за пре­ми­је­ру пред­ста­ве Ми­ро­ сла­ва Бен­ке “Кри­ла сно­ва”. У то­ку овог ме­се­ца, ка­ко је ре­као Ба­ко, не­ ће би­ти кон­це­ра­та али је, у окви­ру обе­ле­жа­ва­ња Деч­је не­де­ље 7. ок­ то­бра одр­жа­на ре­ви­ја деч­јег ства­ ра­ла­штва “Хај­де све­те бу­ди де­те” ко­ју је при­пре­ми­ла ПУ “По­ле­та­рац” а два да­на ка­сни­је одр­жан је 9. по ре­ду МИ­НИ-ТИ­НИ фест. Удру­же­ње за ли­ков­ни раз­вој и еду­ка­ци­ју 18.

Алек­сан­дер Ба­ко пред­ста­вио кул­тур­ни ин­фор­ма­тор ок­то­бра у Га­ле­ри­ји Цен­тра за кул­ ту­ру пред­стви­ће се из­ло­жбом ово­ го­ди­шњих ра­до­ва Удру­же­ња, док ће у хо­лу По­зо­ри­шта 22. ок­то­бра

би­ти отво­ре­на из­ло­жба сли­ка Ви­о­ ле­те Ле­кић, чла­ни­це УЛУСП-а. Об­ зи­ром да је ок­то­бар ме­сец по­све­ћен и ста­рим ли­ци­ма, у окви­ру про­гра­ ма “Ста­ри­ма с љу­ба­вљу”, Цен­тар за со­ци­јал­ни рад већ 1. ок­то­бра ор­га­ ни­зо­вао је аутор­ско ве­че са ко­о­ре­ о­гра­фом Да­ја­ном Ко­стић и пред­ ста­вља­ње ње­не књи­ге “Мој Срем” а у про­шли че­твр­так пе­снич­ко ве­ че са књи­жев­ни­ком Бра­ни­сла­вом Бо­ји­ћем под на­зи­вом “Нај­леп­ше пе­сме о мај­ци”. Јав­на три­би­на на те­му “Бри­га о ста­рим љу­ди­ма у ло­ кал­ној за­јед­ни­ци” о ко­јој ће го­во­ ри­ти мр На­де­жда Са­та­рић одр­жа­ ће се 14. ок­то­бра. Књи­жев­но ве­че проф Бран­ка Ра­ко­че­ви­ћа “Је­дан век од ро­ђе­ња Ме­ше Се­ли­мо­ви­ћа” пла­ни­ра­но је за 21. а му­зич­ко ве­че мр Љу­бин­ка Ла­зи­ћа “И по­сле све­ га оста­ће пе­сма” за 26. ок­то­бар.

ПРО­МО­ЦИ­ЈА КЊИ­ГЕ МИ­ЛА­НА МИ­ЦИ­ЋА

ОД 4. ДО 10. ОК­ТО­БРА

"Ра­ки­ја и ра­не"

Деч­ја не­де­ља у "По­ле­тар­цу"

Н

а­род­на би­бли­ о­те­ка “До­си­ теј Об­ра­до­вић” из Ста­ре Па­зо­ве 7. ок­то­бра ор­га­ни­зо­ ва­ла је про­мо­ци­ју књи­ге Ми­ла­на Ми­ци­ћа “ Ра­ки­ја и ра­не” и ма­ни­ фе­ста­ци­је “Да­ ни вој­во­де Сте­ пе”. На­ја­вљу­ју­ћи ауто­ра и ње­го­во де­ло, ди­рек­тор Би­бли­о­те­ке Рат­ ко Чо­ла­ко­вић је ре­као да се ра­ди о књи­зи пе­са­ма чо­ве­ка ко­ји про­у­ча­ва ко­ло­ ни­за­ци­ју Ба­на­та. Пи­са­на је соч­ним, из­вор­ним је­зи­ком, до­дао је Чо­ла­ко­вић, “ко­ји је мла­ди Ми­цић до­бро ослу­шнуо и упио” и пре­то­чио у при­јем­чи­ву по­е­ зи­ју ко­ја ни­је ни ма­ло ла­ка. Док су сти­хо­ве чи­та­ли Рад­ми­ла Гру­мић, ру­ко­во­ди­лац оп­штин­ског оде­ље­ња за фи­нан­си­је, и сам аутор, чи­та­лач­ кој пу­бли­ци ово де­ло је пре­по­ру­чио књи­жев­ник Ми­лан Не­на­дић. Он је, по­себ­но апо­стро­фи­рао пи­шче­ во за­ни­ма­ње за исто­ри­ју Ба­на­та у ко­ји се до­се­ља­вао на­род из Ли­ке, Кор­ду­на, Ба­ни­је, Бо­сан­ске Кра­ји­не, Хер­це­го­ви­не и Цр­не Го­ре. - То су се­о­бе ко­је су обе­ле­жи­ле љу­де а Ми­

Н

Рад­ми­ла Гру­мић, Рат­ко Чо­ла­ко­вић, Ми­лан Ми­цић и Ми­лан Не­надић лан Ми­цић се пе­снич­ки ти­ме ба­вио. Он пе­снич­ки про­ми­шља суд­би­не ра­се­ље­ног и прог­на­ног на­ро­да, ка­ зао је Не­на­дић и до­дао да је аутор од за­бо­ра­ва на тај на­чин от­ки­нуо мно­ге лич­но­сти из на­ше исто­ри­је ко­је су на­се­ља­ва­не у Ба­нат. У овим пе­сма­ма по Не­на­ди­ћу, до из­ра­жа­ја до­ла­зи “те­ско­ба гор­шта­ка” ко­ји те­ шко на­пу­шта­ју сво­је ко­ре­не а кад се се­ле са со­бом но­се сво­је ико­не и дру­ге ре­ли­кви­је, па чак и ко­сти сво­јих пре­да­ка. Пи­сац је ову књи­гу пе­са­ма по­све­тио свом де­ди Јо­ва­ну и свим срп­ским до­бро­вољ­ци­ма.

е­де­љу де­те­та од 4. до 10. ок­то­бра обе­ле­жа­ ва­ју све стра­ро­па­зо­вач­ ке шко­ле и пред­школ­ске уста­но­ве. По тра­ди­ци­ји у ПУ “По­ле­та­рац” у Ста­рој Па­зо­ви, већ де­сет го­ди­на, у хо­лу уста­но­ве отва­ра се ли­ков­на из­ло­жба не­ког од ов­да­шњих умет­ни­ка, а про­грам про­сла­ве при­пре­ ма­ју нај­ста­ри­је гру­пе де­ це са сво­јим вас­пи­та­чи­ма. Оба­ве­зно се ор­га­ни­зу­је и по­зо­ри­шна пред­ста­ва за ма­ли­ша­не. Ово­га пу­та је то би­ла “Ов­чи­ца звон­чи­ца”, а по­ себ­ну па­жњу пле­ни Ре­ви­ја деч­јег ства­ра­ла­штва “Хај­де све­те бу­ ди де­те” ко­ја је у че­твр­так одр­жа­ на у Ста­рој Па­зо­ви и до по­след­њег ме­ста ис­пу­ни­ла по­зо­ри­шну са­лу. У пе­так су овај спек­такл одр­жа­ли ма­ли­ша­ни вр­ти­ћа и у Но­вој Па­зо­ ви. У сре­ду, на отва­ра­њу из­ло­жбе мла­де умет­ни­це, ди­зај­нер­ке ко­ја је тек у Ви­со­кој шко­ли за ди­зај, у се­би от­кри­ла сли­кар­ски та­ле­нат и чла­ни­це Удру­же­ња ли­ков­них умет­ ни­ка “Ле­о­нар­до” из Но­вих Ба­но­ва­ ца го­во­ри­ле су Ана Леп­ша­но­вић, ди­рек­тор­ка уста­но­ве и но­ви­нар­ка Ан­ђел­ка Ма­ли ко­ја је из­ло­жбу под на­зи­вом “Ша­пат при­ро­де” и отво­ри­ ла. Ди­рек­тор­ка Леп­ша­но­вић је том

Деч­ја не­де­ља у ПУ „По­ле­та­рац“ при­ли­ком ис­та­кла да и с отва­ра­њем ове из­ло­жбе они же­ле да свој де­ци при­бли­же оно што је ле­по, и не са­ мо ле­по­ту не­го и ху­ма­ност и све оно што ће им омо­гу­ћи­ти да се раз­ви­ју у до­бре љу­де и као та­кви ка­сни­је из шко­ле иза­ђу с свим по­зи­тив­ним осо­би­на­ма. Ме­ђу­тим, у то­ку Деч­је не­де­ље у свим објек­ти­ма ове уста­ но­ве ме­ди­цин­ске се­стре са де­цом ре­а­ли­зу­ју и пре­вен­тив­ну ак­тив­ност кроз дра­ма­ти­за­ци­ју еду­ка­тив­ног тек­ста “Бак­те­ри­ја шмр­ца”. Та­ко­ђе у са­рад­њи са ро­ди­те­љи­ма ор­га­ни­зу­ју се и пси­хо­ло­шке ра­ди­о­ни­це, ра­ди­ о­ни­це о деч­јим пра­ви­ма и ли­ков­не ра­ди­о­ни­це и дру­ге.

12

Среда, 13. октобар 2010.

Иришка хроника 

Припрема: Катица Кузмановић

Хо­ланд­ски ам­ба­са­дор у Ири­гу ро­шле не­де­ље, у по­се­ти Оп­шти­ни Ириг био је ам­ба­ са­дор Хо­лан­ди­је Ла­ур ­ ент Сто­ квис. Ува­же­ног го­ста до­че­ка­ли су пред­сед­ник оп­шти­не Вла­ди­ мир Пе­тро­вић, ње­гов за­ме­ник Зо­ран Кне­же­вић, пред­сед­ник Скуп­шти­не оп­шти­не Вла­ди­ слав Ил­кић, као и по­моћ­ник пред­сед­ни­ка оп­шти­не Го­ран Ан­ђел­ко­вић.

У ду­жем и ср­дач­ном раз­го­во­ ру, до­ма­ћи­ни су упо­зна­ли го­ста из Хо­лан­ди­је са прав­ци­ма раз­во­ ја ове оп­шти­не, ко­ји се ба­зи­ра­ју на во­ћар­ству, ви­но­гра­дар­ству и ту­ри­зму. Ам­ба­са­дор Сто­квис ин­ те­ре­со­вао се за мо­гућ­но­сти при­ вред­не са­рад­ње Ири­га и Хо­лан­ ди­је, а на­кон раз­го­во­ра, го­сти и до­ма­ћи­ни по­се­ти­ли су Ви­на­ри­ју ''Мач­ков по­друм''.

ПО­МОЋ ИЗ­БЕ­ГЛИМ ЛИ­ЦИ­МА

Гра­ђе­вин­ски ма­те­ри­јал за 24 по­ро­ди­це

П

ре де­се­так да­на у згра­ди Оп­шти­не Ириг ор­га­ни­зо­ ва­на је ма­ла све­ча­ност - од­ лу­ком Са­ве­та за ми­гра­ци­је 24 по­ро­ди­це са те­ри­то­ри­је ове оп­ шти­не до­би­ле су по­моћ у гра­ ђе­вин­ском ма­те­ри­ја­лу, у ци­љу по­бољ­ша­ња усло­ва ста­но­ва­ња. Овом чи­ну при­су­ство­ва­ли су пред­сед­ник и за­ме­ник пред­сед­

ни­ка оп­шти­не, Вла­ди­мир Пе­ тро­вић и Зо­ран Кне­же­вић. На осно­ву Ло­кал­ног ак­ци­о­ ног пла­на, Ко­ме­са­ри­јат за из­ бе­гли­це је Оп­шти­ни Ириг до­де­ лио 1,8 ми­ли­о­на ди­на­ра. Ка­ко су ова сред­ства рас­по­ре­ђе­на на 24 по­ро­ди­це, ви­си­на по­мо­ћи кре­та­ла се од 50 до 250 хи­ља­ да ди­на­ра.

Беочинска хроника У ОКВИ­РУ ФЕ­СТИ­ВА­ЛА "БДЕ­ЊЕ ДУ­ШЕ"

Из­ло­жба "Бе­оф ­ о­то"

 

Епи­скоп срем­ски г. Ва­си­ли­је отва­ра из­ло­жбу у Срем­ским Кар­лов­ци­ма

В

ком фру­шко­гор­ских ма­на­сти­ра, као и уоп­ште са­крал­них обје­ ка­та и жи­во­та све­штен­ства и мо­на­штва. Из­ло­жбу је отво­рио епи­скоп срем­ски г. Ва­си­ли­је, док је о фе­но­ме­ну фо­то­гра­фи­ је и ин­тер­не­та го­во­рио ли­ков­ни кри­ти­чар Лу­ка Са­ла­пу­ра. Фе­ сти­вал "Бде­ње ду­ше" је пред­ ста­вио је­дан од ње­го­вих по­кре­ та­ча, филм­ски рад­ник Ср­ђан Илић, а ак­тив­но­сти дру­штва "Бе­о­фо­то" Се­ку­ла Пе­тро­вић.

и­део пре­зен­та­ци­јом иза­ бра­них фо­то­гра­фи­ја са до­ са­да­шњих из­ло­жби "Пра­во­сла­ вље на ин­тер­не­ту", 8. ок­то­бра, у епи­скоп­ском (па­три­јар­шиј­ ском) дво­ру у Срем­ским Кар­ лов­ци­ма, от­по­чео је 4. филм­ ски фе­сти­вал "Бде­ње ду­ше". Бе­о­чин­ско Дру­штво љу­би­те­ља фо­то­гра­фи­је и ви­део оства­ре­ ња "Бе­о­фо­то" пред­ста­ви­ло је ра­до­ве сво­јих чла­но­ва и ауто­ ра из чи­та­вог све­та, са те­ма­ти­

Злат­на ме­да­ља за "Пу­дар­ске да­не" Пот­пи­сан и уго­вор о са­рад­њи са Кра­ље­ви­ном Нор­ве­шком

ПО­СЕ­ТЕ И РАЗ­ГО­ВО­РИ

П

ИРИ­ЖА­НИ НА САЈ­МУ ТУ­РИ­ЗМА

Н

а не­дав­но одр­жа­ном 43. Ме­ђу­на­род­ном сај­му ту­ри­ зма у Но­вом Са­ду, Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ири­га успе­шно је пред­ста­ви­ла ту­ри­стич­ку по­ну­ ду овог де­ла Сре­ма. О ути­сци­ма са Сај­ма за наш лист го­во­ри ди­рек­тор Ту­ри­ стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Љу­бо­мир Ле­ло­вић: -На­сту­пи­ли смо са СРБ ''Тер­ мал'' из Врд­ни­ка, и на за­јед­нич­ ком штан­ду Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­ за­ци­је Вој­во­ди­не са ко­јом има­ мо до­бру са­рад­њу. Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја ири­шке оп­шти­не се са ове ве­ли­ке ма­ни­фе­ста­ци­ је вра­ти­ла са два вред­на при­ зна­ња: При­вред­на ко­мо­ра Вој­ во­ди­не до­де­ли­ла нам је на­гра­ ду ''До­бар ди­зајн'' за про­мо­ци­ју ка­та­ло­га на­ше ту­ри­стич­ке по­ ну­де, а Но­во­сад­ски са­јам до­де­ лио нам је ве­ли­ку злат­ну ме­да­ љу за ор­га­ни­за­ци­ју ''Пу­дар­ских да­на'' у Ири­гу. Уру­че­њу на­гра­ де, на ве­че­ри ко­ју је при­ре­дио Но­во­сад­ски са­јам под на­зи­вом ''ве­че шам­пи­о­на'', при­су­ство­ вао је пред­сед­ник ири­шке оп­ шти­не Вла­ди­мир Пе­тро­вић. Ми смо ве­о­ма по­но­сни на ову на­гра­ду јер је она кру­на на­шег тру­да и ра­да, и осво­је­на је у ве­ли­кој кон­ку­рен­ци­ји. Ве­ли­ка злат­на ме­да­ља за ''Пу­дар­ске да­не'' ни­је са­мо на­гра­да за Ту­

Де­таљ са Сај­ма у Но­вом Са­ду ри­стич­ку ор­га­ни­за­ци­ју, већ и при­зна­ње свим ор­га­ни­за­то­ри­ ма ове ма­ни­фе­ста­ци­је - За­ви­ чај­ном дру­штву, Оп­шти­ни Ириг као и МЗ Ириг. На­гра­да ''До­бар ди­зајн'' нам је по­себ­но дра­га јер смо ко­нач­но ура­ди­ли је­дан до­бар ка­та­лог ту­ри­стич­ке по­ ну­де са ко­јим се не­ће­мо сти­де­ ти и на ино­стра­ним сај­мо­ви­ма, до­бро је ди­зај­ни­ран и штам­пан на срп­ском и ен­гле­ском је­зи­ку. На 43. Ме­ђу­на­род­ном сај­му ту­ри­зма у Но­вом Са­ду за­бе­ле­

жен је још је­дан леп до­га­ђај - пот­пи­сан је уго­вор из­ме­ђу Оп­шти­не Ириг и Кра­ље­ви­не Нор­ве­шке. Уго­вор се од­но­си на про­грам ак­тив­но­сти и са­рад­ње Ири­га и Нор­ве­шке. У обра­ћа­ њу пре пот­пи­си­ва­ња до­ку­мен­ та, пред­сед­ник ири­шке оп­ шти­не Вла­ди­мир Пе­тро­вић и пред­став­ник Нор­ве­шке из­ ра­зи­ли су ка­ко за­до­вољ­ство, та­ко и ве­ли­ка оче­ки­ва­ња од са­рад­ње ко­ја ће усле­ди­ти на ба­зи овог уго­во­ра.

ПО­СЛЕД­ЊИ РАД­НИ ДАН ВЕ­РЕ ЂУР­КО­ВИЋ

Жи­вот по­све­ћен дру­ги­ма П

о­сле три де­це­ни­је ра­да у Цр­ ве­ном кр­сту Бе­о­чи­на, на ме­ сту се­кре­та­ра јед­не од нај­бо­љих оп­штин­ских ор­га­ни­за­ци­ја у Ср­ би­ји, Ве­ра Ђур­ко­вић (1954) је од 1. ок­то­бра у ви­ше не­го за­слу­ же­ној пен­зи­ји. Пот­пи­сник ових ре­до­ва имао је ту про­фе­си­о­нал­ну сре­ћу да по­след­њег рад­ног да­на по­раз­го­ва­ра са же­ном ко­ју мно­ ги у гра­ду це­мен­та по­и­сто­ве­ћу­ју са овом ху­ма­ном, ду­го­веч­ном и пре­ко по­треб­ном дру­штве­ном ор­ га­ни­за­ци­јом. Јер, ка­да не­ко ов­де ка­же - Цр­ве­ни крст, нај­пре по­ми­ сли на ис­тра­јан, не­се­би­чан и по­ све­ће­нич­ки рад Ве­ре Ђур­ко­вић. Ка­да је, 1980, до­шла на ме­сто се­кре­та­ра Цр­ве­ног кр­ста, Ве­ра се су­о­чи­ла са по­ма­ло ле­тар­гич­ ним ста­њем и, у ши­рим окви­ри­ ма, јед­ном до­ста ано­ним­ном ор­ га­ни­за­ци­јом. Њен рад се сво­дио на до­бро­вољ­но да­ва­ла­штво кр­ви, уз тек по­не­ку дру­гу ху­ма­ни­тар­ну ак­ци­ју. Тре­ба­ло је до­ста тру­да и са­мо­о­дри­ца­ња да се, вре­ме­ном, ство­ри "ле­по је­згро да­ва­ла­ца" и ши­ри круг ак­ти­ви­ста, ко­ји ће бе­ о­чин­ски Цр­ве­ни крст свр­ста­ти у ред нај­у­глед­ни­јих у зе­мљи. Од он­да­шњих сто­ти­нак да­ва­ла­ца кр­ ви, да­нас су Бе­о­чин­ци сти­гли до број­ке од 700 ак­тив­них, од­но­сно око 1.100 љу­ди ко­ји су бар јед­ ном за­су­ка­ли ру­кав и да­ли дра­ го­це­ну теч­ност. За­хва­љу­ју­ћи тој чи­ње­ни­ци, оп­шти­на Бе­о­чин је чак 18 пу­та по­не­ла при­зна­ње "Нај­ху­ма­ни­ја сре­ди­на" у Ср­би­ји. А да би се оно за­слу­жи­ло, ва­ља­ло је да бар пет од­сто жи­те­ља у то­ку го­ди­не хра­ бро ста­не пред ле­ка­ре Слу­жбе за



Ве­ра Ђур­ко­вић

тран­сфу­зи­ју. То­ком 2009. го­ди­ не, на при­мер, у оп­шти­ни са око 16.000 ста­нов­ни­ка за­бе­ле­же­но је 860 да­ва­ња кр­ви. За ову го­ди­ну је пла­ни­ра­но укуп­но 13 та­квих ак­ци­ја, али и 42 стал­не ак­тив­ но­сти у обла­сти здрав­ства, пр­ ве по­мо­ћи, со­ци­јал­не по­ли­ти­ке, слу­жбе тра­же­ња, обе­ле­жа­ва­ња зна­чај­них да­ту­ма, со­ли­дар­но­сти уоп­ште. У свим тим ак­ци­ја­ма, на­рав­но, пред­ња­чи­ла је Ве­ра Ђур­ко­вић. Нај­ви­ше је до­при­не­ла да Ак­тив да­ва­ла­ца кр­ви у БФЦ и Оп­штин­ ска ор­га­ни­за­ци­ја Цр­ве­ног кр­ста до­би­ју Ок­то­бар­ску на­гра­ду, ма­да не и она са­ма. Мо­жда и због то­га, ка­же, што је ово при­зна­ње при­ ми­ла се­дам­де­се­тих го­ди­на као омла­дин­ски ак­ти­ви­ста. - За нас је сва­ко члан Цр­ве­ ног кр­ста уко­ли­ко до­при­не­се ње­ го­вом ра­ду, без об­зи­ра што је

то Ста­ту­том ве­за­но за пла­ћа­ње чла­на­ри­не. Те­шко је да­нас на­ пла­ти­ти чла­на­ри­ну, ла­не смо је­ два са­ку­пи­ли око 40.000 ди­на­ра. Ор­шти­на нам је за 2010. го­ди­ну од­ре­ди­ла 500.000 и то за ак­тив­ но­сти, али не и за пла­ту се­кре­ та­ра. До да­нас нам је упла­ће­на је­два по­ло­ви­на одо­бре­них бу­џет­ ских сред­ста­ва. Уоп­ште, ма­ло ко од по­ли­ти­ча­ра раз­у­ме и по­др­жа­ ва наш рад и због то­га са ту­гом и огор­че­њем од­ла­зим у пен­зи­ју - искре­но ће Ве­ра Ђур­ко­вић. И док раз­го­ва­ра­мо са но­вом пен­зи­о­нер­ком, у Цр­ве­ни крст ула­зи са­мо­хра­на мај­ка тро­је де­ це, ко­ја жи­ви са 5.000 ди­на­ра ме­сеч­не со­ци­јал­не по­мо­ћи. Тра­ жи по­моћ у огре­ву, не­ма чи­ме да пла­ти др­ва. Стру­ју су јој ис­кљу­ чи­ли, обо­ле­ла је, не мо­же де­ци да ку­пи књи­ге, ужи­ну и дру­ге нео­пх ­ од­не ства­ри. Ка­же да је ша­љу од Оп­шти­не до со­ци­јал­ног рад­ни­ка, овај до Ме­сне за­јед­ни­ це, да би за­вр­ши­ла у Цр­ве­ном кр­сту. Ве­ра са стр­пље­њем слу­ша, об­ја­шња­ва да Цр­ве­ни крст мо­же не­ко­ме по­мо­ћи са­мо уко­ли­ко и ње­му по­мог­ну дру­ги. Не­ма па­ра, не­ма ни др­ва, не­ка­ко се до­ви­ја­ју уз по­моћ до­на­то­ра. А и у Оп­шти­ ни се се­те Цр­ве­ног кр­ста тек да би не­вољ­ни­ке уда­љи­ли од се­бе. Дан пре Ве­ри­ног од­ла­ска у пен­зи­ју, за но­вог се­кре­та­ра Цр­ ве­ног кр­ста иза­бран је њен ду­ го­го­ди­шњи са­рад­ник Кар­ло Ше­та­ло. Че­ка га мно­го по­сла и иза­зо­ва, ме­ђу ко­ји­ма и онај нај­ ве­ћи - да са­чу­ва углед ко­ји је Ве­ ра Ђур­ко­вић три де­це­ни­је упор­но гра­ди­ла.  Д. П.

14

КУЛТУРА

Среда, 13. октобар 2010.

СПО­МЕ­НИК НА­РОД­НОМ ПЕ­СНИ­КУ ФИ­ЛИ­ПУ СЛЕП­ЦУ

"Сла­ва гу­сла­ма – сла­ва Ви­шњи­ћу" Ка­ко је срп­ска омла­ди­на, 1887, по­ди­гла спо­ме­ник Фи­ли­пу Ви­шњи­ћу на се­ос ­ ком гро­бљу у Гр­ку (Ви­шњи­ће­ву), а ми­тро­вач­ки фо­то­граф Ђо­ка Мол­до­ван то ка­ме­ром и ове­ко­ве­чио

С

ла­ва гу­сла­ма – сла­ва Ви­шњи­ ћу, на­зив је за ма­ни­фе­ста­ци­ју од 15. ав­гу­ста 1887. го­ди­не, ка­да се по­вор­ка љу­ди из Ср­би­је, Бо­ сне, Сре­ма и дру­гих кра­је­ва где жи­ве Ср­би оку­пи­ла да уве­ли­ча дан осве­ће­ња и по­ста­вље­ња спо­ ме­ни­ка слав­ном гу­сла­ру и на­род­ ном пе­сни­ку Фи­ли­пу Ви­шњи­ћу. Про­та Ма­ти­ја Не­на­до­вић на­ пи­сао је у сво­јим Ме­мо­а­ри­ма: "... у ком се на­ро­ду по­ја­ве ју­на­ци и љу­ди за­слу­жни за ота­че­ство, тај ће на­род ро­ди­ти и оне љу­де ко­ји ће њи­хо­ва де­ла опи­са­ти." Та­кав чо­век се на­шао у ли­ку Фи­ли­па Ви­шњи­ћа, гу­сла­ра, пе­ва­ча и пе­ сни­ка. Он је "опи­си­вао" ви­те­шка де­ла срп­ске бор­бе на по­чет­ку 19. ве­ка, чи­ји је био је са­вре­ме­ник. По за­пи­си­ма вла­ди­ке – пе­сни­ка Лу­ки­ја­на Му­шиц­ког, Фи­лип се ро­ дио 1767. у се­лу Тр­но­ви у бли­зи­ ни Звор­ни­ка. По­сле оче­ве смр­ти, мај­ка се пре­у­да­ла у се­ло Ме­ђа­ше код Бје­љи­не. Пре­зи­ме је узео по мај­ци Ви­шњи. Имао је те­жак и ту­ жан жи­вот. У де­тињ­ству је осле­ пео, раз­бо­лев­ши се бо­ги­ња. Ка­да је имао два­де­сет го­ди­на, Тур­ци су му уби­ли три стри­ца и бра­та. За­тим му је умр­ла и мај­ка, а он се оти­снуо на ве­ли­ки пут по бал­ кан­ским зе­мља­ма. Био је про­сјак, ко­ји је жи­вео од ми­ло­сти­ње и пе­ ва­ња уз гу­сле. Умро је у Ви­шњи­ ће­ву око 1834. го­ди­не. До Пр­вог срп­ског устан­ка он је пе­вао обич­не пе­сме о ми­ну­лој сла­ви и ста­рим ју­на­ци­ма. У Ср­би­ ју је пре­шао 1809. го­ди­не, би­вао је у уста­нич­ким ме­сти­ма, жи­вео са Ка­ра­ђор­ђе­вим са­бор­ци­ма и из­др­жао тур­ску оп­са­ду Ло­зни­це. Од уста­нич­ких до­га­ђа­ја Ви­шњић је ство­рио пре­кра­сне пе­сме ко­је спа­да­ју у нај­ле­ше на­род­нео ства­ ра­ла­штво та­квог из­ра­жа­ја. Ка­да је уста­нак угу­шен он се са по­ ро­ди­цом на­се­лио у Срем у ме­сто Грк, где је бо­ра­вио до кра­ја жи­ во­та. Ме­сто ће по ње­му би­ти на­ зва­но Ви­шњи­ће­во. Го­ди­не 1815. пе­вао је Ву­ку Сте­фа­но­ви­ћу Ка­ра­ џи­ћу сво­је пре­кра­сне пе­сме у ма­ на­сти­ру Ши­ша­то­вац, го­ди­ну да­на ка­сни­је се упо­знао са зна­ме­ни­тим ми­тро­по­ли­том Стра­ти­ми­ро­ви­ћем у Кул­пи­ну. У пре­пи­сци из­ме­ђу

Фи­лип Ви­шњић вла­ди­ке Му­шиц­ког и Ву­ка мо­же се про­чи­та­ти да га је Вук на­зи­вао "Фи­лип Сли­је­пац". По ње­го­вом на­ло­гу вла­ди­ка је за­пи­сао пе­сни­ ко­ву би­о­гра­фи­ју. Би­ло је зах­те­ва да се на­цр­та и Фи­ли­пов лик, ме­ ђу­тим за са­да ни­је по­зна­то да је то и учи­ње­но. Уоби­ча­је­на пред­ ста­ва стар­ца Ви­шњи­ћа са гу­сла­ ма на­ста­ла је у 20. ве­ку. О ње­го­ вом жи­во­ту Сре­му Вук је за­пи­сао да му је би­ло до­бро, "... љу­ди су га због ње­го­ви пе­са­ма ча­сти­ли и да­ри­ва­ли; си­на је сво­га био дао у Гр­ку у шко­лу; имао је сво­га ко­ ња и та­љи­ге, и чи­сто се био по­ го­спо­дио." Од ста­рих пе­са­ма ко­је је Ви­ шњић об­ра­дио и пе­вао са­чу­ва­не су са­мо че­ти­ри, а сма­тра се (то је и Вук твр­дио) да их је ис­пе­ вао три­на­ест, ме­ђу ко­ји­ма су: По­че­так бу­не про­тив да­хи­ја, Бој на Ми­ша­ру, Кнез Иво Кне­же­вић, Смрт Кра­ље­ви­ћа Мар­ка, Бој на Чо­ке­ши­ни, Ба­јо Пи­вља­нин и бег Љу­бо­вић, Ми­лош Сто­и­ће­вић и Mехо Оруг­џић. Ви­шњи­ће­ве пе­сме го­во­ре о иде­ји осло­бо­ђе­ња, ју­на­ штву и ро­до­љу­бљу, али оне по­ се­ду­ју пла­стич­не опи­се, на­род­ну сим­бо­ли­ку и умет­нич­ку из­ра­жај­ ност ко­ја је бли­ска књи­жев­но­сти срп­ског ро­ман­ти­зма. Иако пе­ва са­свим у ду­ху на­род­не по­е­зи­је, Ви­шњић има и сво­јих ин­ди­ви­ду­ ал­них од­ли­ка, но ње­го­ва по­е­зи­ја

Ата­на­си­је Ге­ре­ски Г

е­ре­ски Ата­на­си­је, тр­го­вац, на­род­ни до­бро­твор (Че­ре­вић, 1810 - Но­ви Сад, 30. III 1885). По­ти­че из си­ро­ма­шне по­ро­ди­це Грч­ки - кад је бо­ра­вио у Оде­си, Ру­си ни­су мо­гли ње­го­во пре­зи­ме тач­но да из­го­во­ре, те су га пре­ кр­сти­ли у Ге­ре­ски. Основ­ну шко­ лу за­вр­шио у род­ном ме­сту, а тр­ го­ви­ну из­у­чио у Ду­на­фел­два­ру и Бе­чу. У Бе­чу је у јед­ној ве­ћој тр­го­ вач­кој рад­њи про­вео шест го­ди­ на, па је од­лу­чио да иде да­ље у свет. Пи­сао је бра­ту и мо­лио за по­моћ, овај му је, бу­ду­ћи и сам си­ро­ма­шан, по­слао пут­ну ис­пра­ ву, али без но­ва­ца, са по­ру­ком: "Иди за сре­ћом сво­јом!" От­пу­то­ вао је у Трст, где су му та­мо­шњи Ср­би пру­жи­ли по­моћ. Бро­дом је пре­ко Ца­ри­гра­да оти­шао у Ру­си­ју и у ве­ли­ком луч­ком гра­ду Оде­си за­по­слио се као по­моћ­ник у јед­

ипак при­па­да бо­га­том ком­плек­су на­род­не умет­но­сти. Спо­ме­ник Фи­ли­пу Ви­шњи­ћу на се­о­ском гро­бљу у Ви­шњи­ће­ ву по­ди­гла је срп­ска омла­ди­на. У књи­зи Зна­ме­ни­ти Ср­би XIX ве­ка пи­ше: "...То је би­ло 15. ав­гу­ста 1887. ка­да се на гроб ње­гов сле­ же мла­да Ср­ба­ди­ја и по­ста­ви та­ ку гра­нит­ну пи­ра­ми­ду као вид­ни бе­лег оп­ште­га при­зна­ња." У Му­зе­ју Сре­ма чу­ва се па­но од цр­ног кар­то­на са ути­сну­тим злат­ним сло­ви­ма и фо­то­гра­фи­ја­ ма Ђо­ке Мол­до­ва­на, фо­то­гра­фа из Срем­ске Ми­тро­ви­це, ко­ји све­ до­чи о овом до­га­ђа­ју. Па­но је об­ ја­вио но­ви­нар, срем­ско­ми­тро­вач­ ки из­да­вач и пи­сац Кон­стан­тин Тру­мић, 1888. го­ди­не. Он је био про­па­ганд­ног ка­рак­те­ра, ши­рио је култ Фи­ли­па Ви­шњи­ћа, на­род­ ног пе­сни­ка, и ве­ро­ват­но се про­ да­вао. По­ред дра­го­це­них фо­то за­пи­са по­сто­ји и тек­сту­ал­ни део: "СЛА­ВА ГУ­СЛА­МА – СЛА­ВА ВИ­ШЊИ­ЋУ. ГРОБ гу­сла­ра-пе­сни­ка срп­ског ФИ­ЛИ­ПА ВИ­ШЊИ­ЋА и од­кри­ће и осве­ће­ње спо­ме­ни­ка у Гр­ку 15. ав­гу­ста 1887. Бла­го гро­бу, и у та­ми што се сја­ји Где кан­ди­ло при­па­љу­ју на­ра­шта­ји! Кан­ди­ло је жар што срп­ске гру­ди кра­си; Ви­шњић га је чу­во да се не уга­си. Ми ти гро­бу ка­мен да­смо то мо­же­мо. Ве­нац пра­ви тво­јој сла­ви – јо­ште ду­гу­је­мо."  (Сти­хо­ви Ј. Ј. Зма­ја) По­ди­за­ње спо­ме­ни­ка мо­же се при­пи­са­ти срп­ској омла­ди­ни. На јед­ној од фо­то­гра­фи­ја ви­де се вен­ци и пар­те на ко­ји­ма пи­ше по­ све­та ве­ли­ком пе­сни­ку: Ша­бач­ ка омла­ди­на, Срп­ска кра­љев­ска ака­де­ми­ја, и не­ка ор­га­ни­за­ци­ја из Брч­ког. У Књи­зи на­ми­ра Срп­ ског пе­вач­ког дру­штва у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, у Му­зе­ју Сре­ма, ко­ја се во­ди­ла од 1864. го­ди­не до по­ сле Пр­вог свет­ског ра­та, ви­ди се

От­кри­ва­ње спо­ме­ни­ка у Ви­шњи­ће­ву (1887) да је Дру­штво из­два­ја­ло нов­ча­на сред­ства за из­град­њу спо­ме­ни­ка, да је уче­ство­ва­ло на све­ча­но­сти по­све­ће­ња спо­ме­ни­ка и да је одр­ жа­ва­ло спо­ме­ник го­ди­на­ма по­сле осве­ће­ња. Ме­да­ља Дру­штва но­си пор­трет пе­сни­ка. Мо­же се прет­ по­ста­ви­ти да су слич­на дру­штва у дру­гим срп­ским сре­ди­на­ма не­ го­ва­ла култ Фи­ли­па Ви­шњи­ћа. Ни­је до­вољ­но по­зна­то да ли је вла­ди­ка Лу­ки­јан Му­шиц­ки, по упу­стви­ма Ву­ка Ка­ра­џи­ћа, на­ло­ жио да се ура­ди пор­трет Фи­ли­па Ви­шњи­ћа. "На­мо­ло­ван пор­тре" Фи­ли­па Сли­јеп­ца тре­ба­ло је да бу­де на на­слов­ној стра­ни Ву­ ко­вог Срп­ског реч­ни­ка, чи­је су при­пре­ме те­кле 1817, у Бе­чу. Нај­ ста­ри­ји пор­трет је пред­ста­вљен у књи­зи Зна­ме­ни­ти Ср­би XIX ве­ка, I књи­га, ко­ју је, 1901, уре­дио Ан­ дра Га­ври­ло­вић, про­фе­сор из Бе­о­ гра­да. У ни­зу од се­дам­де­сет и три би­о­гра­фи­је и гра­фич­ких илу­стра­ ци­ја, по­ред вла­ди­ка, па­три­јар­ха, др­жав­ни­ка, ле­ка­ра, на­шло се и име јед­ног про­сја­ка. На кра­ју Ви­ шњи­ће­ве би­о­гра­фи­је пи­ше: "Лик је по ски­ци са­чу­ва­ној у јед­ној ста­ рој умет­нич­кој гру­пи, а ове­рен је ка­зи­ва­њем оних ко­ји су Ви­шњи­ћа лич­но по­зна­ва­ли". Ви­шњић је при­ ка­зан као мла­ђи чо­век, об­у­чен у ле­по на­род­но оде­ло, у ру­ка­ма др­ жи гу­сле и гу­да­ло, ни­је сед, а не­ма ни за­тво­ре­не очи.

Дру­га пред­ста­ва слав­ног пе­ сни­ка, ко­ја је до­жи­ве­ла ве­ли­ку при­ме­ну и по­пу­лар­ност, на­ста­ла је 1932. го­ди­не - из­ми­шљен је пор­трет. Она је ви­ше об­ра­ђе­на као исто­риј­ски лик: ста­рац у одр­ па­ном оде­лу, сед, блед и уду­бље­ них оч­них ка­па­ка, што на­го­ве­ шта­ва сле­пу осо­бу. Овај при­каз Фи­ли­па Ви­шњи­ћа ће пре­о­вла­да­ ти у илу­стра­ци­ја­ма мно­гих чи­тан­ ки, ка­лен­да­ра, збир­ки пе­са­ма и дру­гих илу­стра­ци­ја. Он се укла­па у исто­риј­ске ли­ков­не пред­ста­ве срп­ског на­ци­о­нал­ног ро­ман­ти­ зма, где се­ди ста­рац са гу­сла­ма сим­бо­ли­зу­је тра­ди­ци­ју, ју­на­штво и на­ци­о­нал­ни исто­ри­ци­зам. По­ не­кад се уз стар­ца на­ла­зе и де­ца што је исто­вре­ме­но при­каз иде­је пре­но­ше­ња на­ци­о­нал­не тра­ди­ци­ је. Или ка­ко Змај Јо­ва ка­же пе­сми Све­тли гро­бо­ви: "Где ја ста­дох — ти ћеш по­ћи! Што не мо­гох — ти ћеш мо­ћи! Куд ја ни­сам — ти ћеш до­ћи..." Та­ко да је упра­во исто­риј­ска ли­ков­на ком­по­зи­ци­ја: ста­рац у тро­шном на­род­ном оде­лу се­ди, гу­сле на ко­ле­ну и у ру­ка­ма, у по­ за­ди­ни при­ро­да или др­во, а по­ не­кад фи­гу­ра де­те­та уз стар­ца, по­слу­жи­ла и за пред­ста­вља­ње Фи­ли­па Ви­шњи­ћа као исто­риј­ске ли­те­рар­не лич­но­сти.   Оли­ве­ра Де­лић

(1810 - 1885)

ној тр­го­вач­кој рад­њи. Вред­но­ћом и уме­шно­шћу сте­као је по­ве­ре­ње сво­га га­зде, ко­ји га је са со­бом во­дио, кад је пу­то­вао тр­го­вач­ким по­слом, у Фран­цу­ску, Швај­цар­ ску, Тур­ску и дру­ге зе­мље. Ус­пео је ве­ли­ким тру­дом то­ли­ ко да уште­ди да је мо­гао са­мо­ стал­ну рад­њу да отво­ри. По­стао је је­дан од нај­бо­га­ти­јих и нај­ви­ ђе­ни­јих тр­го­ва­ца у Оде­си. Би­ран је та­мо на ра­зна по­ча­сна ме­ста и за де­пу­та­та у Тр­го­вач­ком са­ве­ту, а за сво­је при­вред­не за­слу­ге до­ био је ви­со­ка цар­ска од­ли­ко­ва­ ња. У ста­ро­сти је, по­сле пе­де­сет го­ди­на бо­рав­ка у Ру­си­ји, од­лу­ чио се­дам­де­се­тих го­ди­на да се вра­ти у по­стој­би­ну. До­шао је са су­пру­гом Је­ле­ном Спи­ри­до­нов­ ном рођ. Ми­ха­љиц­ки и до­нео са со­бом ве­ли­ко бла­го. На­ста­нио се у Че­ре­ви­ћу, где је си­ро­ти­њи чи­

нио мно­га до­бра, а кад му је су­ пру­га 1880. умр­ла, пре­се­лио се у Но­ви Сад. Же­ле­ћи да по­мог­не "ду­хов­ни раз­ви­так мла­де­жи срб­ске", дао је 21 хи­ља­ду ру­ских ру­ба­ља за отва­ра­ње кон­вик­та уз Срп­ску пра­во­слав­ну ве­ли­ку гим­на­зи­ју у Но­вом Са­ду под име­ном Ата­на­се­ ум Ге­ре­ски, као и да се од ка­ма­те сва­ке го­ди­не пот­по­ма­жу осмо­ри­ ца си­ро­ма­шних уче­ни­ка гим­на­зи­ је, "док се на њој уче, до­бро вла­ да­ју и у на­у­ци на­пре­ду­ју". Кон­ викт ни­је отво­рен, али су ђа­ци до­би­ја­ли сти­пен­ди­је из ње­го­вог фон­да. Од 1885. до Пр­вог свет­ ског ра­та ви­ше од 60 уче­ни­ка ужи­ва­ло је ову "шти­пен­ди­ју", у ви­си­ни од 150 фор. у то­ку тра­ ја­ња школ­ске го­ди­не, по 15 фор. ме­сеч­но. Ме­ђу пи­том­ци­ма Ата­на­ се­у­ма би­ли су: Стан­ко Ара­ниц­ ки, Иван Ар­но­вље­вић, Ми­лош и Слав­ко Бок­шан, То­дор Бу­гар­ски - Зла­тић, Ра­до­ван Ко­шу­тић, Ми­ лан Ко­стић, Пе­тар Ле­тић, Ла­зар Мар­ко­вић, Ми­ли­вој Ма­тић, Ти­хо­ мир Осто­јић, Јан­ко Пе­рић, Ми­лан

Ата­на­си­је Ге­ре­ски

Се­ку­лић, Све­ти­слав Сте­фа­но­вић, Ми­лош Ћи­рић и др. Би­ло је про­ пи­са­но да се сти­пен­ди­ја пи­том­цу за­ду­жби­не оду­зме уко­ли­ко бу­де сла­би­је оце­њен у уче­њу и вла­да­ њу и да се дру­гом, спо­соб­ни­јем до­де­ли. Сво­је има­ње за­ве­штао је 26. фе­бру­ар ­ а 1883. Ма­ти­ци срп­ској, с тим да се осну­је Фонд Ата­на­си­ ја Ге­ре­ског "за на­гра­ђи­ва­ње срп­

ских књи­жев­них де­ла или на пот­ по­ма­га­ње за­слу­жних и си­рот­них књи­жев­ни­ка срп­ских по­вре­ме­ном или стал­ном го­ди­шњом пот­по­ ром". По­што је за­ве­штач оста­вио Ма­ти­ци да од­ре­ди за ко­ји од два ци­ља да на­ме­ни оста­вље­ни но­ вац, упра­ва је по­сле ње­го­ве смр­ ти 1891. од­лу­чи­ла да се при­хо­ди овог фон­да упо­тре­бља­ва­ју са­мо за пот­по­ма­га­ње "за­слу­жних и си­рот­них књи­жев­ни­ка срп­ских". Та­ко је из фон­да Ге­ре­ског пру­же­ на по­моћ и те­шко обо­ле­лом пе­ сни­ку Алек­си Шан­ти­ћу. У вре­ме до­бро­тво­ро­ве смр­ти у фон­ду је би­ло де­сет хи­ља­да ру­ских ру­ба­ ља. За­ни­мљив је за­кљу­чак да би се, у слу­ча­ју да Ма­ти­ца пре­ста­ не да по­сто­ји, "или се мо­жда на дру­гу ко­ју стра­ну из Но­вог Са­да бу­де пре­се­ли­ла", фонд пре­дао на упра­вља­ње дру­гој но­во­сад­ској ин­сти­ту­ци­ји или упра­ви Срп­ских на­род­но-цр­кве­них фон­до­ва у Срем­ским Кар­лов­ци­ма.  Д. По­пов  (Ен­ци­кло­пе­ди­ја НС, књ. 6,  Но­ви Сад 1996)

15

Среда, 13. октобар 2010.

ЗА­ВР­ШЕ­НА ДЕЧ­ЈА НЕ­ДЕ­ЉА

Де­ца има­ју пра­ва на сво­ја пра­ва У

ШИД Припрема: С. Михајловић

УКРАТ­КО

Ба­чин­ци Про­те­кле не­де­ље по­че­ ли су при­прем­ни ра­до­ви на бе­то­ни­ра­њу тро­то­а­ра у Вој­ во­ђан­ској ули­ци у Ба­чин­ ци­ма. За ове ра­до­ве, ко­је из­во­ди фир­ма „Ла­ки­пром“ из Бер­ка­со­ва, Ме­сна за­јед­ ни­ца Ба­чин­ци обез­бе­ди­ла је 200 хи­ља­да ди­на­ра.

По­моћ из­бе­гли­ца­ма По­ве­ре­ни­штво за из­бе­ гли­це оп­шти­не Шид рас­ пи­са­ло је оглас за из­бе­гла и ин­тер­но ра­се­ље­на ли­ца ко­ја има­ју ва­же­ћи ста­тус из­бе­гли­це, за до­де­лу јед­ но­крат­не по­мо­ћи за на­бав­ ку огрев­ног др­ве­та и ку­по­ ви­ну ле­ко­ва. Пра­во уче­шћа на кон­кур­су, има­ју со­ци­ јал­но нај­у­гро­же­ни­је по­ро­ ди­це са ва­же­ћим ста­ту­сом из­бе­гли­це и бо­ле­сним чла­ ном до­ма­ћин­ства.

Цр­ве­ни крст Ак­ти­ви­сти Цр­ве­ног кр­ ста де­ле лан­ча­не па­ке­те ре­дов­ним ко­ри­сни­ци­ма, со­ци­јал­но угро­же­ним гра­ ђа­ни­ма у гра­ду и у се­ли­ ма оп­шти­не. У овој ак­ци­ји би­ће по­де­ље­но укуп­но 350 па­ке­та.

Шид­ски сли­ка­ри Аква­рел „Ки­ша над Фру­ шко­гор­јем“ и уље на плат­ ну „Але­ја на Прин­ци­пов­цу“ ра­до­ви су са ко­ји­ма су се Иван Гро­зда­нов­ски и Јо­ва Ми­ље­но­вић, ли­ков­ни ства­ ра­о­ци из Ши­да пла­си­ра­ли на по­кра­јин­ску смо­тру, на не­дав­но одр­жа­ној зон­ској смо­три ли­ков­них ства­ра­ла­ ца Вој­во­ди­не.

До­бро­вољ­но да­ва­ла­штво Ак­ци­ја до­бро­вољ­ног да­ ва­ња кр­ви би­ће одр­жа­на у су­бо­ту, 16. ок­то­бра у Ви­ шњи­ће­ву, Мо­ро­ви­ћу и Ја­ ме­ни.

Ши­ду, као и у оста­лим гра­ до­ви­ма Ср­би­је, ни­зом ма­ ни­фе­ста­ци­ја обе­ле­же­на је Деч­ ја не­де­ља. На по­лет­ку про­те­кле сед­ми­це пред­сед­ни­ца Оп­шти­не На­та­ша Цвјет­ко­вић при­ми­ ла је пред­став­ни­ке школ­ских пар­ла­ме­на­та основ­них шко­ла са под­руч­ја оп­шти­не. Би­ла је то при­ли­ка да ђа­ци пред­сед­ ни­ци по­ста­ве број­на пи­та­ња, али и да ис­ка­жу сво­је ста­во­ве и ин­те­ре­со­ва­ња. Ка­ко је ис­та­ кла пред­сед­ни­ца Цвјет­ко­вић, уче­нич­ка пи­та­ња су би­ла ве­о­ ма ква­ли­тет­на и про­ис­те­кла су

из пра­вил­ног за­па­жа­ња ствар­ но­сти. Нај­ви­ше су их за­ни­ма­ле мо­гућ­но­сти уна­пре­ђе­ња усло­ва за рад у шко­ла­ма, али и рад ор­га­на ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. У Би­бли­о­те­ци „Си­ме­он Пи­ шче­вић“ одр­жа­на је из­ло­жба фо­то­гра­фи­ја де­це, ауто­ра Иво­ не Тор­ма, као и квиз „Ко­ли­ ко сам друг са књи­гом“. Квиз, на ко­ме су уче­ство­ва­ла де­ца пред­школ­ског уз­ра­ста и уче­ ни­ци ни­жих раз­ре­да шид­ских основ­них шко­ла, ор­га­ни­зо­ва­ли су На­род­на би­бли­о­те­ка и Кул­ тур­но обра­зов­ни цен­тар.

У шко­ли „Срем­ски фронт“ за уче­ни­ке ни­жих раз­ре­да упри­ ли­чен је ма­скен­бал, док су ста­ ри­ји ђа­ци по­се­ти­ли Га­ле­ри­ју сли­ка „Са­ва Шу­ма­но­вић“. Уче­ ни­ци ер­де­вич­ке и мо­ро­вић­ке шко­ле уче­ство­ва­ли су у кро­су, док су ђа­ке у Ада­шев­ци­ма и ма­ли­ша­не у вр­ти­ћи­ма, учи­те­ љи, раз­ред­не ста­ре­ши­не и вас­ пи­та­чи, под­се­ти­ли на њи­хо­ва пра­ва кроз раз­го­во­ре на те­му „Имам пра­ва на сво­ја пра­ва“. У шко­ли у Ада­шев­ци­ма одр­жа­на је и при­ред­ба под сло­га­ном „И ми би­смо у Евро­пу“, уз   про­

ДЕ­МО­КРА­ТЕ ОБЕ­ЛЕ­ЖИ­ЛЕ ПЕ­ТИ ОК­ТО­БАР

Ака­де­ми­ја „Жи­ве­ти сло­бод­но“

Ра­до­ви у пу­ном је­ку ата­ру шид­ске оп­шти­не, по­љо­ при­вред­ни ра­до­ви су у пу­ном је­ку. Пре­ма по­да­ци­ма оп­штин­ског Оде­ље­ња за при­вре­ду, же­тва со­је је до са­да оба­вље­на на 5.525 хек­ та­ра, од укуп­но 7.995. По­че­ла је и бер­ба ку­ку­ру­за, где род тре­ба убра­ ти са 21.248 хек­та­ра. На­пре­ду­је и кам­па­ња ва­ђе­ња ше­ћер­не ре­пе. Од укуп­но 1.780 хек­та­ра, из­ва­ђе­но је 650 и оства­рен при­нос од 45 до 50 то­на, што је у гра­ни­ца­ма ви­ше­го­ди­ шњег про­се­ка. Се­тва пше­ни­це је тек по­че­ла. Од пла­ни­ра­них 5.133 хек­та­ра, за­се­ја­ на је на са­мо 20 хек­та­ра. До са­да је 477 хек­та­ра по­о­ра­но ду­бо­ким ора­ њем за про­лећ­ну се­тву.

ДО 10. НО­ВЕМ­БРА Де­таљ са обе­ле­жа­ва­ња пе­тог ок­то­бра Ис­так­ну­то је про­ме­на­ма ко­је су усле­ди­ле осво­је­на сло­бо­да и да се да­нас, де­сет го­ди­на на­кон то­га, жи­ви без про­бле­ма ко­ји су би­ли при­сут­ни 2000. го­ди­не.

Би­ла је то при­ли­ка и да ево­ ци­ра­ју се­ћа­ња на др Зо­ра­на Ђин­ђи­ћа и ње­го­вог до­при­но­са и жр­тве у бор­би за де­мо­крат­ ске про­ме­не у Ср­би­ји. С. М.

У СУ­БО­ТУ, 16. ОК­ТО­БРА, У СПОРТ­СКОЈ ХА­ЛИ

Кон­церт за по­моћ На­род­ној ку­хи­њи Уме­сто нов­ца, ула­зни­ца ће би­ти трај­ни про­из­вод у ви­ду кон­зер­ве

У

дру­же­ње гра­ђа­на „Здра­ во од­ра­ста­ње“ и Цр­ве­ни крст Шид у су­бо­ту, 16.ок­ то­бра, ка­да се обе­ле­жа­ва Свет­ски дан хра­не, ор­га­ ни­зо­ва­ће ху­ма­ни­тар­ни кон­ церт у Спорт­ској ха­ли. Ула­ зни­ца за кон­церт би­ће хра­ на - трај­ни про­из­во­ди, ко­ји ће по­том би­ти про­сле­ђе­ни На­род­ној ку­хи­њи. Ка­ко је ре­као Иви­ца Јо­ вић, се­кре­тар Цр­ве­ног кр­ ста, ово је на­чин да се по­ бољ­ша си­ту­а­ци­ја у На­род­ ној ку­хи­њи, ко­ја сва­ко­днев­но спре­ма ку­ва­ни оброк за око 200 ко­ри­сни­ка са под­руч­ја гра­ да. - За на­ше ко­ри­сни­ке у се­ли­ ма обез­бе­ђу­је­мо ланч па­ке­те јед­ном ме­сеч­но, што зна­чи да укуп­но има­мо бли­зу 400 љу­ди за чи­је се обро­ке бри­не­мо. До са­да смо до­на­ци­је у хра­ни има­ ли од Б92, од над­ле­жног Ми­ни­ стар­ства, од Вик­то­ри­ја гру­пе, а увек нам у по­моћ при­ска­че и оп­шти­на, са ко­јом има­мо до­ бру са­рад­њу. Ипак, нај­ве­ћи про­блем нам пред­ста­вља бра­ шно, јер све дру­го мо­же да се

НА ПО­ЉИ­МА ШИД­СКЕ ОП­ШТИ­НЕ

У

О

п­штин­ски од­бор Де­мо­крат­ ске стран­ке Шид и Клуб де­мо­крат­ске омла­ди­не у са­ли Кул­тур­но обра­зов­ног цен­тра упри­ли­чи­ли су Ака­де­ми­ју по­ све­ће­ну де­се­то­го­ди­шњи­ци 5. ок­то­бра, под на­зи­вом „Жи­ве­ ти сло­бод­но“. Омла­дин­ци су на­пра­ви­ли два­де­се­то­ми­нут­ ни филм у ко­јем је при­ка­за­на крат­ка ре­тро­спек­ти­ва до­га­ђа­ја од де­ве­де­се­тих до да­нас, од­но­ сно где смо би­ли, где смо да­нас и где иде­мо. Пр­сут­ни­ма су се обра­ти­ли и уче­сни­ци са­мих до­га­ђа­ја 5. ок­ то­бра 2000. го­ди­не и то: Жи­ ван Илић, пред­сед­ник ОО СПО и ли­дер та­да­шње Де­мо­крат­ске опо­зи­ци­је Ши­да, Љу­бо­мир Ва­лен­ти­ро­вић, ли­дер та­да­ шње Де­мо­хри­шћан­ске стран­ке Ср­би­је и Жељ­ко Бре­сто­вач­ки, пред­сед­ник ОО ДС Шид и на­род­ ни по­сла­ник.

гла­ше­ње нај­бо­љих спор­ти­ста, а фор­ми­ран је и Ђач­ки пар­ла­ мент. У ер­де­вич­кој шко­ли одр­жан је Деч­ји ва­шар. Сва­ки раз­ред је на свом штан­ду про­да­вао књи­ге, ча­со­пи­се и играч­ке, по сим­бо­лич­ним це­на­ма, а о утро­шку при­ку­пље­ног нов­ца, од­лу­чи­ће Ђач­ки пар­ла­мент. У овој шко­ли је при­ка­за­на и по­ зо­ри­шна пред­ста­ва „От­ка­че­на бај­ка“ и одр­жа­на про­мо­ци­ја ро­ма­на „Шу­гољ­ски за­бра­ни“, ауто­ра про­фе­со­ра Ми­лу­ти­на С. Пе­тро­ви­ћа.

на­док­на­ди, али кад не­ма хле­ба уза­луд је – ка­же Иви­ца Јо­вић, се­кре­тар Цр­ве­ног кр­ста. Ми­лан Кор­дић, осни­вач Удру­же­ња гра­ђа­на „Здра­во од­ра­ста­ње“, ка­же да су упра­ во због не­до­вољ­них до­на­ци­ја На­род­ној ку­хи­њи, он и над­ле­ жни из Цр­ве­ног кр­ста до­шли на иде­ју да ор­га­ни­зу­ју ху­ма­ни­тар­ ни кон­церт за ко­ји би, уме­сто нов­ца, ула­зни­ца би­ла хра­на. - Пре­пу­сти­ли смо да сва­ко сам про­це­ни ко­ли­ко мо­же кон­ зер­ви да до­не­се, а по­сла­ли смо и до­пи­се на ви­ше од 50 адре­са, па се на­да­мо до­бром од­зи­ву. На кон­цер­ту ће на­сту­пи­ти три­де­

се­так де­це ко­ја су уче­ство­ ва­ла у ма­ни­фе­ста­ци­ји „Пе­ смом про­тив пу­ше­ња, дро­ге, си­де и ал­ко­хо­ла“ – ре­као је Ми­лан Кор­дић, пред­сед­ник Удру­же­ња „Здра­во од­ра­ста­ ње“. Ина­че, овај не­ка­да­шњи „Пр­ви глас Сре­ма“ је са одр­ жа­ва­њем ове ма­ни­фе­ста­ци­је за­по­чео још пре две го­ди­не. Она за циљ има про­мо­ци­ју здра­вих сти­ло­ва жи­во­та и бор­бе про­тив бо­ле­сти за­ви­ сно­сти. - Оку­пљам му­зич­ки та­лен­ то­ва­ну де­цу да пе­ва­ју и ујед­но их, уз по­моћ струч­ња­ка и ле­ка­ ра, еду­ку­јем о опа­сно­сти­ма ко­ је пре­те од бо­ле­сти за­ви­сно­сти. О њи­хо­вом му­зич­ком ква­ли­те­ту нај­бо­ље го­во­ри осво­је­но пр­во ме­сто на ово­го­ди­шњој ма­ни­фе­ ста­ци­ји „Пр­ви глас Сре­ма“ ко­ ја је одр­жа­на у Сте­ја­нов­ци­ма. Оно је при­па­ло Ми­ла­ни Ми­ла­ но­вић – ка­же Ми­лан Кор­дић, на­по­ми­њу­ћи да сви ко­ји осво­је не­ко од пр­ва три ме­ста до­би­ја­ ју вред­не на­гра­де, те да се ова ма­ни­фе­ста­ци­ја одр­жа­ва у свим се­ли­ма шид­ске оп­шти­не.

Кон­курс за Ви­шњи­ће­ву на­гра­ду

П

о­во­дом 31. Ви­шњи­ће­вих да­ на Кул­тур­но обра­зов­ни цен­тар рас­пи­сао је кон­курс за до­де­лу Ви­ шњи­ће­ве на­гра­де у три ка­те­го­ри­је: на­гра­да за жи­вот­но де­ло, на­гра­да за мла­дог ства­ра­о­ца до 30 го­ди­на ста­ро­сти и на­гра­да ко­лек­ти­ву ко­ји не­гу­је тра­ди­ци­ју срп­ског на­ро­да. Ова на­гра­да се до­де­љу­је у обла­сти кул­ту­ре и но­си име јед­ног од ве­ли­ ка­на на­ше исто­ри­је. Кон­курс за до­де­лу на­гра­де тра­ је од 10. ок­то­бра до 10. но­вем­бра. Гра­ђа­ни оп­шти­не Шид мо­гу да пред­ ло­же кан­ди­да­те на адре­су КОЦ-а: Ка­ра­ђор­ђе­ва 42, Шид или у елек­ трон­ској фор­ми на адре­су:di­rek­ tor­@koc­sid.org.rs. Пред­ло­ге ће раз­ ма­тра­ти струч­ни жи­ри, а ре­зул­та­ти ће би­ти об­ја­вље­ни 12. но­вем­бра, на отва­ра­њу 31. Ви­шњи­ће­вих да­на.

ГИМ­НА­ЗИ­ЈАЛ­ЦУ ДА­ВИ­ДУ ДА­БИ­ЋУ

До­сти­те­је­ва на­гра­да за успех

Д

а­вид Да­бић, уче­ник че­твр­тог раз­ре­да шид­ске Гим­на­зи­је „Са­ ва Шу­ма­но­вић“, до­бит­ник је на­гра­ де „До­си­теј“, ко­ју за из­у­зе­тан успех по­стиг­нут у 2009. го­ди­ни до­де­љу­је Фонд  за мла­де та­лен­те Ми­ни­стар­ ства омла­ди­не и спор­та. Да­вид је та­да осво­јио дру­го ме­сто на др­жав­ ном пр­вен­ству из ма­те­ма­ти­ке. Овом та­лен­то­ва­ном уче­ни­ку је пре по­чет­ка школ­ске го­ди­не при­ пра­ло и 30 хи­ља­да ди­на­ра, а про­ те­кле не­де­ље је био у Бе­о­гра­ду на све­ча­ном уру­чи­ва­њу пла­ке­те. Ка­ко је ре­као, не­ма ни­ка­квог по­себ­ног ре­цеп­та за успех, осим ра­да и та­ лен­та. Так­ми­чи­ће се и ове го­ди­не, а на је­сен пла­ни­ра да упи­ше елек­тро­ тех­ни­ку. Због успе­ха на ре­пу­блич­ ком ни­воу не­ће мо­ра­ти да по­ла­же при­јем­ни.

16

КУЛТУРА

Среда, 13. октобар 2010.

СЛИ­КЕ И ЦР­ТЕ­ЖИ ЈЕ­ЛЕ­НЕ СЕ­КУ­ЛИЋ - ВО­ЉА­НЕК У ГА­ЛЕ­РИ­ЈИ "ЛА­ЗАР ВО­ЗА­РЕ­ВИЋ"

Жи­ра­фа на би­ци­клу Мла­да умет­ни­ца из­ло­жи­ла че­тр­де­се­так ода­бра­них ра­до­ва, на ко­ји­ма до­ми­ни­ра­ју ди­вље жи­во­ти­ње и љу­ди на би­ци­клу

Д

ру­гу са­мо­стал­ну ми­тро­вач­ ку из­ло­жбу ра­до­ва Је­ле­не Се­ку­лић - Во­ља­нек (1974), на­зва­ну по јед­ној од сли­ка, Па­ ли ан­ђео, ма­што­ви­ти по­се­ти­лац би мо­жда кр­стио не­по­сто­је­ћим на­сло­вом Жи­ра­фа на би­ци­клу. Иако оства­ре­ње та­квог са­др­ жа­ја и име­на нај­та­лен­то­ва­ ни­ја мла­ђа умет­ни­ца Срем­ске Ми­тро­ви­це не­ма у свом опу­су, по­ка­за­ни ли­ков­ни ци­клу­си га сва­ка­ко оправ­да­ва­ју. Јер, Је­ ле­на се у свом род­ном гра­ду, у пре­сти­жној Га­ле­ри­ји "Ла­ зар Во­за­ре­вић" пред­ста­ви­ла са, услов­но ре­че­но, два сво­ја основ­на ин­спи­ра­тив­на мо­ти­ва - то су ди­вље жи­во­ти­ње и љу­ди на би­ци­клу. На та­ка­во аутор­ско опре­де­ ље­ње ука­за­ла је и исто­ри­чар­ ка умет­но­сти Та­ња Ми­јал­чић, обра­тив­ши се, 5. ок­то­бра, број­ ним Ми­тров­ча­ни­ма на отва­ра­ њу по­став­ке ода­бра­них ра­до­ва Је­ле­не Се­ку­лић - Во­ља­нек: - Сли­кар­ство Је­ле­не Се­ку­ лић - Во­ља­нек у ра­ним ра­до­ ви­ма го­то­во у це­ло­сти је про­ же­то зо­о­морф­ном те­ма­ти­ком, са отво­ре­ним ин­те­ре­со­ва­њем за фи­гу­ра­ци­ју и ре­ал ­ и­зам. Овом из­ло­жбом она на­ста­вља да афир­ми­ше сам ме­диј, сам "до­мен кла­сич­не сли­ке", кроз фи­гу­ра­ци­ју као је­зич­ку осно­ву, али не у сми­слу ко­пи­ра­ња по­ јав­ног све­та. Тра­га­ју­ћи у но­вим ра­до­ви­ма за соп­стве­ном по­е­ти­

 Је­ле­на Се­ку­лић - Во­ља­нек ком, Је­ле­на по­ступ­но фи­гу­ре жи­во­ти­ња, сво­јом тра­ди­ци­о­ нал­ном тех­ни­ком, уво­ди у по­ сре­до­ва­не при­зо­ре. На дру­гој стра­ни, до­ми­ни­ра­ ју људ­ска фи­гу­ра и би­цикл као "за­штит­ни знак но­вог ци­клу­са и коп­ча на­ра­тив­но­сти са ра­ним ра­до­ви­ма", до­да­ће Та­ња Ми­јал­ чић, уз опа­ску да "спрам би­ци­ кла Је­ле­на по­зи­ци­о­ни­ра фи­гу­ ре же­на и му­шка­ра­ца на по­зор­ ни­ци ло­кал­но-ур­ба­ног". По­ја­ва би­ци­кла омо­гу­ћа­ва умет­ни­ци да у сли­ку уне­се до­зу "ху­мор­ ног и иро­нич­ног ду­ха", да њи­ ме до­ча­ра за­у­ста­вље­ни по­крет људ­ског те­ла, али и соп­стве­ну аутор­ску сен­зи­бил­ност.

FOTO GALERIJA

Отва­ра­ју­ћи ову за­ни­мљи­ву из­ло­жбу, са че­тр­де­се­так сли­ка и цр­те­жа из свих фа­за ства­ра­ ла­штва, не­ку вр­сту Је­ле­ни­не ре­тро­спек­ти­ве, по­зна­ти ли­ков­ ни кри­ти­чар Сре­то Бо­шњак је имао по­тре­бу да ис­так­не: - Ове сли­ке при­па­да­ју тзв. мо­дер­ној сти­ли­стич­кој гру­пи, оне чи­не кла­сич­ну мо­дер­ну ли­ков­ну опе­ра­тив­ност. Оне су те­мат­ски, је­зич­ки, фор­мал­но стил­ски мо­дер­не у оном сми­слу ко­ји од сли­ке зах­те­ва ди­ја­ло­ шки од­нос пре­ма ствар­но­сти у ко­јој сли­кар жи­ви. То ни­су сли­ ке мр­тве при­ро­де, сли­ке чи­сте есте­ти­ке, сли­ке не­ког ак­та ко­ ји сам по се­би тре­ба да са­др­ жи сми­сао. Ово су сли­ке ак­ци­ је, сли­ке про­гра­ма, сли­ке ко­је тра­же не­по­сре­дан од­нос пре­ма жи­вот­ној ствар­но­сти, не би ли оне свој естет­ски код, сво­ју не­ ка­кву су­штин­ску еле­мен­тар­ну и еп­ску ди­мен­зи­ју пре­тво­ри­ле у фи­ни до­жи­вљај­ни чин. У скла­ду са но­вим иде­ја­ма и са­мим на­зи­вом Па­ли ан­ђео, чин отва­ра­ња Је­ле­ни­не из­ло­ жбе је упот­пу­њен драм­ским при­ка­зом о исто­ри­ја­ту, зна­ча­ју и упо­тре­би би­ци­кла као дру­ штве­не и прак­тич­не по­ја­ве, ко­ји су оства­ри­ли ми­тро­вач­ ки глум­ци Гор­да­на Лу­кић и Звон­ко Бед­нар. До­ма­ћин овог сво­је­вр­сног те­а­тар­ско-сли­кар­ ског до­га­ђа­ја је био Ми­лош Ма­рељ, не­за­мен­љи­ви кре­ат­ ор ли­ков­них по­став­ки у Га­ле­ри­ји "Ла­зар Во­за­ре­вић". 



Је­ле­на Се­ку­лић - Во­ља­нек: Но­је­ва бар­ка

Сли­кар и пе­да­гог Је­ле­на Се­ку­лић - Во­ља­нек је ди­пло­ми­ра­ла зид­но сли­ кар­ство на Фа­кул­те­ту при­ме­ње­них умет­но­сти у Бе­о­гра­ду, у кла­си проф. Вла­де То­до­ро­ви­ћа (1998). До са­да је има­ла де­се­ так са­мо­стал­них (Но­ви Сад, Срем­ска Ми­тро­ви­ца, Ша­бац, Ру­ ма, Кра­гу­је­вац, Сме­де­рев­ска Па­лан­ка, Ста­ра Па­зо­ва, Бач­ка Па­лан­ка) и ви­ше груп­них из­ло­жби. На Ли­ков­ном са­ло­ну Сре­ ма 2002. го­ди­не осво­ји­ла је от­куп­ну на­гра­ду за сли­ку Со­си­на бар­ка. Члан Удру­же­ња ли­ков­них умет­но­сти "Еснаф" у Срем­ ској Ми­тро­ви­ци је од ње­го­вог осни­ва­ња, 1997. го­ди­не. Од 2008. ра­ди на Ака­де­ми­ји кла­сич­ног сли­кар­ства Уни­вер­зи­те­та Edu­cons у Срем­ској Ка­ме­ни­ци, као до­цент на пред­ме­ту Мо­ну­ мен­тал­но сли­кар­ство.

Д. По­зна­но­вић

БЕ­О­ЧИН­СКО ПЕСНИЧКО ВЕ­ЧЕ

Пе­шча­ник поетских ре­чи



П

Биљана Поповић: Мали кловнови

о­во­дом про­гла­ше­ња 2010. за го­ди­ну књи­ге и је­зи­ка, а у су­ срет 16. ок­то­бру - Да­ну оп­шти­не Бе­о­чин, чла­но­ви ов­да­шњег Књи­ жев­ног клу­ба КУД "Бри­ле" при­ре­ ди­ли су, про­шлог че­тврт­ка, по­ет­ ско ве­че под на­зи­вом "Пе­шча­ник ре­чи". Сво­јим сти­хо­ви­ма пу­бли­ ци су се пред­ста­ви­ли: Сла­ви­ца Ни­ћи­фо­ро­вић - Ве­се­ли­но­вић, Сав­ка Ко­зић, Ми­ла­на Гер­ма­ но­вић, Алек­сан­дра Сав­кић Го­гић, Бо­шко Јо­ва­но­вић, То­мо Ра­до­ми­ро­вић, Ран­ко Си­мић,

По­ет­ско ве­че чла­но­ва КУД "Бри­ле" Дра­го Лу­кић, Ду­шко Ми­ли­је­ вић, Ми­лан Пе­ро­са­вље­вић и Се­ку­ла Пе­тро­вић. Пе­сме су го­ во­ри­ли и го­сти из Срем­ске Ка­ме­ ни­це Ан­дри­ја Му­мо­вић и Ја­сна Ми­ле­но­вић, а као ре­ци­та­тор је на­сту­пи­ла Ви­да­на Не­дић. Иако у сти­хо­ви­ма бе­о­чин­ских пе­сни­ка пре­о­вла­ђу­је љу­бав као веч­на те­ма и ин­спи­ра­ци­ја, у све­ ча­ној оп­штин­ској са­ли, у окви­ру "Пе­шча­ни­ка ре­чи", мо­гле су се чу­ти и ро­до­љу­би­ве, ми­са­о­не и дру­ге пе­сме.

При­сут­ни­ма се обра­тио и Ра­ до­ван Ђу­ри­чин, пред­сед­ник Управ­ног од­бо­ра КУД "Бри­ле", ко­ји је на­ја­вио но­во дру­же­ње бе­ о­чин­ских пи­са­ца. На­и­ме, до кра­ ја го­ди­не би тре­ба­ло да иза­ђе из штам­пе пе­та за­јед­нич­ка збир­ка сти­хо­ва чла­но­ва Књи­жев­ног клу­ ба "Бри­ле". За­ни­мљи­во по­ет­ско ве­че у Бе­о­чи­ну, 7. ок­то­бра, во­ди­ ла је ов­да­шња по­зна­та но­ви­нар­ ка и глу­ми­ца Рат­ка Ду­лић.  Д. П.  Сни­мио: И. Аде­мов­ски

17

Среда, 13. октобар 2010.

У ВОЈ­КИ ОТВО­РЕ­НА СПОРТ­СКА ХА­ЛА, ЈЕД­НА ОД НАЈ­ЛЕП­ШИХ У ОП­ШТИ­НИ СТА­РА ПА­ЗО­ВА

Оп­шти­на би­зни­са и спор­та Пред­сед­ник ста­ро­па­зо­вач­ке оп­шти­не Го­ран Јо­вић ис­та­као да је ха­ла на­ме­ње­на пр­вен­стве­но за на­ста­ву фи­зич­ког вас­пи­та­ња, али и да се мо­же ко­ри­сти­ти за так­ми­че­ња у ко­шар­ци и ру­ко­ме­ту на ни­воу Су­пер ли­ге Ср­би­је

У

про­шли че­твр­так спор­ти­сти, као што их Вој­ча­ни су до­ је би­ло и ра­ни­је и као би­ли спорт­ску ха­лу, што је да­нас Алек­сан­ од­но­сно ве­ле­леп­ну дар Ко­ла­ров, фуд­ба­ дво­ра­ну на ко­ју су ду­ лер “Ман­че­стер си­ти­ го че­ка­ли и ко­ја је ра­ ја” и ре­пре­зен­та­ти­вац ђе­на у три фа­зе. Нај­ Ср­би­је. Ово је и је­дан ви­ше је ура­ђе­но, ка­ко од нај­леп­ших брен­до­ ре­че ди­рек­тор во­јач­ке ва, јер, ово је оп­шти­ основ­не шко­ле “Ми­ на би­зни­са и спор­та, лан Ха­џић” Ми­ла­дин ре­као је пред­сед­ник Ле­кић на све­ча­ном Го­ран Јо­вић и из­ра­зио отва­ра­њу, ове и про­ уве­ре­ње да ће ве­ли­ки шле го­ди­не. - Ово је спорт­ски ку­бо­ви ов­де из­у­зет­на гра­ђе­ви­на. би­ти че­сти го­сти. Овом Са­да је до­шло вре­ме при­ли­ком, пред­сед­ник да ко­ри­сти­мо ову ле­пу Јо­вић је на­ја­вио ско­ дво­ра­ну и ако је би­ло ри по­че­так из­град­ње Пре­се­ца­њем врп­це са­ла све­ча­но отво­ре­на про­бле­ма у ње­ној из­ спорт­ске ха­ле и у Го­лу­ град­њи - на­гла­сио је бин­ци­ма, чи­ме ће сва Ле­кић, из­ра­зив­ши, у ме­ста у оп­шти­ни има­ти на­ла­зи се у дво­ри­шту шко­ле. име ко­лек­ти­ва шко­ле и сво­је Ура­ђе­на је по свим свет­ским објек­те у ко­ји­ма ће се не­сме­та­ лич­но, за­хвал­ност оп­шти­ни на стан­дар­ди­ма и омо­гу­ћи­ће, сем но од­ви­ја­ти на­ста­ва фи­зич­ког че­лу са пред­сед­ни­ком Го­ра­ на­ста­ве фи­зич­ког вас­пи­та­ња, вас­пи­та­ња. ном Јо­ви­ћем и Ди­рек­ци­ји за У окви­ру, мо­же се сло­бод­но так­ми­че­ња у ру­ко­ме­ту, од­бој­ из­град­њу и ње­ном ди­рек­то­ру ци и ко­шар­ци на ни­воу Су­пер ре­ћи ве­ле­леп­не дво­ра­не у Вој­ Јо­ва­ну Ти­шми, као и Ме­сној ли­ге Ср­би­је, као и игра­ње ме­ ки, на­ла­зе се три те­ре­на за ко­ за­јед­ни­ци Вој­ка. ђу­на­род­них утак­ми­ца. - Ово шар­ку, од­бој­ку и ру­ко­мет, док Ха­ла по­вр­ши­не од 1.400 је, пр­вен­стве­но на­ме­ње­но де­ се у анек­су ха­ле ко­ји се про­ ме­та­ра ква­драт­них за ко­ју је ци, али и раз­во­ју спор­та у це­ те­же кроз три ни­воа на­ла­зе пред­сед­ник Јо­вић у по­здрав­ној лој оп­шти­ни. Нај­ва­жни­је је да пра­те­ћи са­др­жа­ји, као и три­би­ ре­чи Вој­ча­ни­ма, уче­ни­ци­ма и ће де­ца из Вој­ке има­ти сјај­не не за 300 гле­да­ла­ца. Вред­ност њи­хо­вим на­став­ни­ци­ма и број­ усло­ве за фи­зич­ки раз­вој и ба­ ове ин­ве­сти­ци­је је 66 ми­ли­о­на ним по­се­ти­о­ци­ма, ре­као да је вље­ње спор­том. Оче­ку­јем да ди­на­ра, а ра­до­ви су из­ве­де­ни, јед­на од нај­леп­ших у оп­шти­ни, ће у Вој­ки ста­са­ва­ти ве­ли­ки ка­ко смо већ ре­кли, у три фа­

Пр­ву утак­ми­цу од­и­гра­ли ко­шар­ка­ши Вој­ке и Ста­ре Па­зо­ве (до­ма­ћи­ни у жу­тим дре­со­ви­ма) зе. Пред­сед­ник МЗ Вој­ка Пе­тар Ћур­чин из­ра­зив­ши за­хвал­ност ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви и Ди­рек­ ци­ји за из­град­њу на по­др­шци и по­мо­ћи за за­вр­ше­так ха­ле, на­ ја­вио је но­ве ин­ве­сти­ци­је кад је реч о да­љем раз­во­ју ме­ста, пр­вен­стве­но у из­град­њи во­до­ во­да и ка­на­ли­за­ци­је. Пред­сед­ ник оп­шти­не је све­ча­ним пре­

се­ца­њем врп­це, ову спорт­ску дво­ра­ну на упо­тре­бу усту­пио Вој­ча­ни­ма. Ина­че, пре све­ча­ног отва­ра­ња, при­ја­тељ­ску утак­ ми­цу су од­и­гра­ли ко­шар­ка­ши Вој­ке и Ста­ре Па­зо­ве, а на­кон пре­се­ца­ња врп­це са­ста­ли су се ру­ко­ме­та­ши Но­ве Па­зо­ве и бе­ о­гра­ског “Пар­ти­за­на”.  Г.Мај­сто­ро­вић

ПОД ЛУ­ПОМ

Пар­кинг К

а­да до­ђе­те у нај­ве­ћи срем­ ски град, ко­ји је при­де и не­ка­да­шња пре­сто­ни­ца ве­ли­ ког Цар­ства, што Ми­тров­ча­ни с раз­ло­гом во­ле да на­по­ми­њу, а ни­сте одав­де или не по­зна­је­ те град, свој ауто­мо­бил као и у ве­ћи­ни ур­ба­них сре­ди­на мо­же­ те да пар­ки­ра­те у цен­тру по зо­ на­ма-цр­ве­ној, пла­вој, жу­тој и ка­квој све не, као да су за пар­ кинг плац са­ку­пи­ли све ује­ди­ ње­не бо­је Бе­не­то­на. Од ко­ло­ра за­ви­си и це­на. И ни­шта ту не би би­ло спор­но да град­ски ве­ли­ки пар­кинг ко­ји се на­ла­зи тик иза Град­ске ку­ће ма­ло-ма­ло ни­је за­тво­рен и ре­зер­ви­сан за пер­ со­не, од­но­сно го­сте ко­ји сти­жу на не­ки скуп ко­ји се ор­га­ни­зу­ је у гра­ду. Али, ни­су то обич­ни го­сти. Ка­да до­ла­зе док­то­ри на не­ку од сек­ци­ја Дру­штва ле­ка­

ра, или опет не­ке дру­ге стру­ке чи­ји је до­ма­ћин оба­ве­зно члан не­ке стран­ке из ко­а­ли­ци­о­не вла­сти, он­да не­ма пар­кин­га за гра­ђа­не. Та­ко вас жу­та тра­ка ко­ја зна­чи да је пар­кин за­у­ зет до­че­ка од ра­ног ју­тра. Ви, ем ско­ро да ка­сни­те на по­сао, ем вам пред­сто­ји кру­же­ње гра­ дом, а ка­ко већ то бу­де у окол­ ним ули­ца­ма ко­је су опет јед­ на од оних офар­ба­них зо­на, по пра­ви­лу не­ма ме­ста, оста­је вам да оде­те до По­слов­но –спорт­ ског цен­тра и ту ако има­те лу­ду сре­ћу про­на­ђе­те пар­кинг ме­сто и срећ­ни и за­до­вољ­ни пе­шке оде­те на по­сао или да оба­ви­ те оно због че­га сте и до­шли у цен­тар. При том, ов­де се још и не пла­ћа, па сте, чи­ни се до­бро про­шли. Ме­ђу­тим, се­ти­те се да има­те ме­сеч­ну пре­плат­ну кар­

ту и упи­та­те се а за­што је он­да пла­ћа­те. За­што на тај пар­кинг не би и го­сти пар­ки­ра­ли? Ср­ пљи­во уми­ру­је­те се­бе, до­бро де, увек су Ми­тров­ча­ни би­ли до­бри до­ма­ћи­ни па ни­је стра­ шно што про­шлог пет­ка ни­сте мо­гли да пар­ки­ра­те на ве­ли­ ком град­ском пар­кин­гу јер су опет док­то­ри има­ли не­ки скуп. И та­ман сте за­бо­ра­ви­ли на тај пе­так, кад вас у по­не­де­љак опет за­де­си иста си­ту­а­ци­ја и од бе­ле зо­ре вас до­че­ка она жу­та тра­чи­ца. По­ми­сли­те ни­су ваљ­да опет док­то­ри. Али овог пу­та су то пред­став­ни­ци то­пла­на Ср­би­је, па вам од­мах бу­де то­пло око ср­ца. Јер, от­куд би­сте се за­ме­ра­ли њи­ ма, па да вам уки­ну и оно ма­ло гре­ја­ња. А, зи­ма иде, те је нај­бо­ ље не ко­мен­та­ри­са­ти и кре­ну­ти у по­тра­гу за пар­кинг ме­стом.

Град­ски пар­кинг: Ма­ло-ма­ло па ре­зер­ви­сан за го­сте Да се раз­у­ме­мо, ни­је ов­де про­блем у Пар­кинг сер­ви­су ко­ ји ра­ди у окви­ру ов­да­шњег ЈП Ко­му­на­ли­је, јер су у крај­њој ли­ни­ји и они оште­ће­на стра­на, по­што је за го­сте пар­кинг бес­ пла­тан, већ у они­ма из град­ских вла­сти ко­ји из­гле­да ве­ру­ју да је пар­кинг њи­хов. Ако је та­ко,

не­ка га он­да вид­но обе­ле­же са­ о­бра­ћај­ним зна­ком на ко­јем би пи­сао: са­мо за град­ску власт, док­то­ре, јав­на пред­у­зе­ћа... А гра­ђа­ни са­мо не­ка пла­те и не­ ка до­ла­зе пе­шке. Ем се не­ће нер­ви­ра­ти, ем ће не­пла­ни­ра­но уште­де­ти на го­ри­ву.  Ј.З.

18

Среда, 13. октобар 2010.

ПРЕ­ЗЕН­ТА­ЦИ­ЈА У МИ­ТО­ВАЧ­КОМ РО­ТА­РИ КЛУ­БУ

Пред­ста­вља­ње кар­ти­ца за до­ни­ра­ње ор­га­на и тки­ва

У МИ­ТРО­ВИ­ЦИ ПО­ЧЕ­ЛА ГРЕЈ­НА СЕ­ЗО­НА

То­пли ра­ди­ја­то­ри це­ле зи­ме До кра­ја го­ди­не не­ће би­ти ко­рек­ци­је це­не гре­ја­ња

И

У

уто­рак, 5. ок­то­бра на са­стан­ ку ми­тро­вач­ког Ро­та­ри клу­ ба, ор­га­ни­зо­ва­на је пре­зен­та­ци­ја до­на­тор­ских кар­ти­ца за до­ни­ра­ ње ор­га­на и тки­ва у слу­ча­ју при­ род­не смр­ти или не­срет­ног слу­ ча­ја, ко­ју је из­вр­ши­ла др Нов­ка Илић, ане­сте­зи­о­лог ми­тро­вач­ке бол­ни­це, шеф ин­тен­зив­не не­ге и ко­о­рин­да­тор до­ни­ра­ња ор­га­на. Пре­зен­та­ци­ја је под­ра­зу­ме­ва­ ла пред­ста­вља­ње но­вог Законa о тран­сплан­та­ци­ји ор­га­на, као и по­тре­бе да се и Ср­би­ја, по­пут нај­ра­зви­је­ни­јих зе­ма­ља Евро­пе, укљу­чи у си­стем до­ни­ра­ња ор­ га­на и тки­ва они­ма ко­ји­ма је то

нео­п­ход­но. Овом при­ли­ком, др Илић је по­себ­но ис­та­кла про­бле­ ме око тран­сплан­та­ци­је у Вој­во­ ди­ни, об­ја­снив­ши да на до­ни­ра­ ње бу­бре­га тре­нут­но че­ка пре­ко 200 љу­ди. На­кон пре­зен­та­ци­је два­де­сет чла­но­ва Ро­та­ри клу­ба као и чла­ но­ви њи­хо­вих по­ро­ди­ца, при­сту­ пи­ли су овој ху­ма­ној ак­ци­ји и за­ тра­жи­ли до­на­тор­ску кар­ти­цу. На овај на­чин, Ро­та­ри клуб је же­лео да по­ка­же ко­ли­ко је до­ни­ ра­ње ва­жно, те да ову из­ра­зи­то ху­ма­ну ак­тив­ност при­бли­жи они­ ма ко­ји су још увек скеп­тич­ни по овом пи­та­њу. С. Л.

FOR­MA IDE­A­LE

Иде­ал­на је­сен у Ва­шем до­му! Нај­бо­ља је­се­ња по­ну­да на­ме­шта­ја – нај­ве­ћи из­бор и нај­ни­же це­не у са­ло­ни­ма на­ме­шта­ја For­ma Ide­a­le! Ве­ли­ка сни­же­ња ком­пју­тер сто­ ло­ва, пред­со­бља, ор­ма­ра и гар­де­ро­бе­ра!

Пре­ма ње­го­вим ре­ ако је пред­ви­ђе­ чи­ма, ми­тро­вач­ка „То­ но да греј­на се­зо­на пли­фи­ка­ци­ја“ је јед­на зва­нич­но поч­не 15. ок­ од рет­ких у Ср­би­ји то­бра, ста­но­ви Ми­тров­ ко­ја у но­ву греј­ну се­ ча­на ко­ји се гре­ју на да­ зо­ну ула­зи без ду­го­ љин­ски си­стем гре­ја­ња, ва. Што се ти­че евен­ то­пли су још од про­те­ ту­ал­ног по­ску­пље­ња кле сре­де. гре­ја­ња, ка­ко ка­же Ка­к о је ре­к ао Слав­ ди­рек­тор, до кра­ја го­ ко Сла­д о­ј е­в ић, ди­ ди­не си­гур­но не­ће би­ рек­т ор ЈКП „То­п ли­ф и­ ти ко­рек­ци­је це­на. ка­ц и­ј а“, због по­г ор­ш а­ При­ли­ком оби­ла­ска ња вре­м ен­с ке си­т у­а ­ц и­ ко­тлар­ни­це у на­се­љу је и на­г лог за­х ла­ђ е­њ а, „Ста­ри мост“ гра­до­ над­л е­ж ни из овог Јав­ на­чел­ник Бра­ни­слав ног пред­у ­з е­ћ а до­г о­в о­ Не­ди­мо­вић ис­та­као ри­л и су се са гра­д о­н а­ Гра­до­на­чел­ник Не­ди­мо­вић је да је ло­кал­на са­ чел­н и­к ом да греј­н а се­ и ди­рек­тор Сла­до­је­вић оби­ла­зе ко­тлар­ни­цу мо­у­пра­ва ре­ши­ла све зо­н а поч­н е де­в ет да­н а про­бле­ме у ве­зи са ра­н и­ј е. прет­ход­ним ду­го­ва­ - Зва­нич­но смо по­че­ на вре­ме, ре­монт је оба­вљен њи­ма ко­ја је „То­пли­фи­ка­ци­ја“ ли са гре­ја­њем 6. ок­то­бра, ка­ у пот­пу­но­сти, то­пле про­бе су има­ла пре­ма „Па­нон­ским елек­ да смо пу­сти­ли у рад из­ме­њи­ за­вр­ше­не још кра­јем сеп­тем­ тра­на­ма“ и НИС-у, та­ко да Ми­ вач­ку ста­ни­цу. На­кон 24 са­та бра, та­ко да не оче­ку­је­мо ни­ тров­ча­ни мо­гу спо­кој­но да че­ сви на­ши ко­ри­сни­ци, има­ли ка­кве про­бле­ме то­ком греј­не ка­ју зи­му. су то­пле ра­ди­ја­то­ре. Све нео­ се­зо­не – ре­као је ди­рек­тор  С. М. п­ход­не при­пре­ме ура­ђе­не су Сла­до­је­вић.

МЕ­СНА ЗА­ЈЕД­НИ­ЦА ''СУ­ТЈЕ­СКА'' ПО­МО­ГЛА ВР­ТИЋ ''ЂУР­ЂЕ­ВАК''

За бо­ље усло­ве од­ра­ста­ња У

Деч­јој не­де­љи, вр­тић ''Ђур­ ђе­вак'' је до­био три но­ва ити­со­на, дар Ме­сне За­јед­ни­це ''Су­тје­ска''. По­кло­не је про­те­ кле сре­де уру­чио пред­сед­ник ове Ме­сне за­јед­ни­це Вла­ди­ мир Са­на­дер. - На овај на­чин, же­ле­ли смо да по­мог­не­мо уста­но­ви у ко­јој на­ша де­ца од­ра­ста­ју. Упра­ ва вр­ти­ћа је са­ма на­по­ме­ну­ла шта је тре­нут­но нај­не­оп­ход­ни­ је, та­ко да смо се по­тру­ди­ли и иза­шли им у су­срет. Ово не­ће би­ти по­след­ња ак­тив­ност овог ти­па, ре­као је овом при­ли­ком Са­на­дер и до­дао да је по­бољ­ ша­ва­ње усло­ва од­ра­ста­ња нај­

мла­ђих је­дан од основ­них при­ о­ри­те­та сва­ке вла­сти. Глав­ни вас­пи­тач вр­ти­ћа у ко­јем тре­нут­но има 100 упи­са­ не де­це, Ла­тин­ка Пе­ру­но­вић ис­та­кла је сво­је за­до­вољ­ство чи­ње­ни­цом да је по­моћ пру­жи­ ла ме­сна за­јед­ни­ца на чи­јој се те­ри­то­ри­ји вр­тић и на­ла­зи. - Де­ца су у игри и у уче­њу нај­че­шће на па­то­су, та­ко да су нам ити­со­ни би­ли ви­ше не­ го по­треб­ни. За­хва­љу­ју­ћи Ме­ сној за­јед­ни­ци ''Су­тје­ска'', тај про­блем смо ре­ши­ли и на­да­мо се да ће и у бу­дућ­но­сти би­ти слич­них по­ду­хва­та, об­ја­сни­ла је Пе­ру­но­вић. С. Л.

До­на­то­ри у по­се­ти вр­ти­ћу

ПРО­МО­ЦИ­ЈА КЊИ­ГЕ У МИ­ТРО­ВАЧ­КОЈ У БИ­ЛИ­О­ТЕ­ЦИ ''ГЛИ­ГО­РИ­ЈЕ ВО­ЗА­РО­ВИЋ''

Ти­то - стро­го по­вре­љи­во

У

О

к­то­бар­ска по­ну­да на­ме­шта­ ја у са­ло­ни­ма For­ma Ide­a­le до­но­си ве­ли­ки из­бор мо­де­ла на сни­же­њи­ма, а нај­ве­ћу па­жњу сва­ка­ко при­вла­чи од­лич­на по­ну­ да ор­ма­ра и гар­де­ро­бе­ра, ме­ђу ко­ји­ма се по­себ­но ис­ти­чу ком­ пју­тер сто LO­GOS, пред­со­бље и ор­мар RA­VEN­NA, ор­ма­ри IN­TE­GRA LO­MO и гар­де­ро­бер STAN­DARD KL 3K H225. Ком­пју­тер сто LO­GOS и пред­ со­бље и ор­мар RA­VEN­NA из­ра­ зи­то су функ­ци­о­нал­ни и ве­ом ­а флек­си­бил­ни при ор­га­ни­за­ци­ји рад­ног и про­сто­ра ма­њих ди­ мен­зи­ја. Ком­пју­тер сто LO­GOS и пред­со­бље и ор­мар RA­VEN­NA на сни­же­њу су то­ком ок­то­бра од 25 до 40%. Ви­си­на од 2219 мм, као и ло­мо си­стем отва­ра­ња, чи­не ор­ма­ре IN­TE­GRA LO­MO из­у­зет­но прак­

тич­ним за од­ла­га­ње ве­ће ко­ли­ чи­не гар­де­ро­бе што је нео­п­ход­ но у на­сту­па­ју­ћем пе­ри­о­ду за­ хла­ђе­ња, док ло­мо си­стем отва­ ра­ња пру­жа мо­гућ­ност уште­де про­сто­ра. Ха­ва­на и на­тур де­ зе­ни пру­жа­ју шан­су еле­гант­ног укла­па­ња са по­сто­је­ћим де­зе­ни­ ма у ам­би­јен­ту. Функ­ци­о­нал­ни ор­ма­ри IN­TE­GRA LO­MO су на сни­же­њу од 15%. Атрак­тив­на ком­би­на­ци­ја wen­ ge и ha­va­na са бе­лим де­зе­ном код гар­де­ро­бе­ра STAN­DARD KL 3K H225 ве­о­ма еле­гант­но ће про­фи­ли­са­ти ам­би­јент спа­ва­ће или днев­не со­бе. Ок­то­бар­ско сни­же­ње од 15% пра­ва је при­ли­ка за осве­же­ње ам­би­ је­на­та атрак­тив­ним гар­де­ро­ бе­ром. Ок­то­бар­ски иде­ал­ни по­пу­ сти у са­ло­ни­ма For­ma Ide­a­le!

скло­пу обе­ле­жа­ва­ња 10 го­ ди­на од про­ме­не вла­сти у Ср­би­ји, у би­бли­о­те­ци Гли­го­ри­је Во­за­ро­вић, одр­жа­на је про­мо­ци­ ја књи­ге Пе­ра Си­ми­ћа и Зво­ ни­ми­ра Де­спо­та, ''Ти­то- стро­го по­вер­љи­во''. Књи­га је об­ја­вље­ на у из­да­њу ''Слу­жбе­ног гла­сни­ ка'' и са­др­жи ве­ли­ки број до­ку­ ме­на­та, фак­си­ми­ла и фо­то­гра­ фи­ја ко­је ба­ца­ју све­тло на де­ло и лик Јо­си­па Бро­за Ти­та. Го­во­ре­ћи на про­мо­ци­ји, Пе­ ро Си­мић је ис­та­као да циљ ове књи­ге ни­је из­но­ше­ње би­ло ка­квог вред­но­сног су­да о ''нај­ ве­ћем си­ну на­ших на­ро­да и на­ род­но­сти'', не­го из­но­ше­ње до са­да не­по­зна­тих до­ку­ме­на­та, на осно­ву ко­јих ће сва­ко ко књи­гу бу­де про­чи­тао мо­ћи сам да до­ не­се за­кљу­чак. - То­ком ра­да на овој књи­зи ко­ле­га Де­спот и ја смо на­и­шли на мно­го до­ку­ме­на­та ко­ји ће пред­ста­ви­ти Ти­та у дру­га­чи­јем све­тлу. Ту су спи­си у ко­ји­ма се от­кри­ва­ју ко­ре­ни про­бле­ма на

Са про­мо­ци­је у би­бли­о­те­ци Ко­со­ву, до­ку­мен­ти ве­за­ни за ли­ кви­ди­ра­ње ју­го­сло­вен­ских ко­ му­ни­ста од стра­на Ко­мин­тер­не, а у че­му је ак­тив­но уче­ство­вао и Ти­то, као и мно­ги дру­ги. Броз је имао и до­брих и ло­ших стра­на,

као уоста­лом и сва­ки чо­век, па они ко­ји бу­ду чи­та­ли ову књи­ гу и бу­ду про­ми­шља­ли на те­му ''Ти­то'', мо­ћи ће пот­пу­но са­мо­ стал­но да из­не­су суд, ре­као је Си­мић. С. Л.

19

Среда, 13. октобар 2010.

ПОЛА ВЕКА СРЕМСКИХ НОВИНА (45) За све ове године

50

При­ва­ти­зо­ван нај­ста­ри­ји срем­ски не­дељ­ник Пише: Миленко Бобић 2004. година

О

д број­них да­ту­ма ко­ји су за­пам­ће­ни као исто­риј­ска дра­го­це­ност овог ли­ста, је­дан, иако је за­бе­ле­жен пред сам крај го­ди­не, ипак се на­мет­нуо као до­ми­нан­тан за це­лу 2004. го­ди­ну. Те го­ди­не, ка­да је при­ ва­ти­за­ци­ја узи­ма­ла ма­ха, у вре­ме док су се у ве­зи с њом на стра­ни­ца­ма днев­не и не­ дељ­не штам­пе та­ло­жи­ла раз­ ли­чи­та ис­ку­ства, оба­вље­на је и при­ва­ти­за­ци­ја „Срем­ских но­ви­на“. Да­нас, шест го­ди­на на­кон при­ва­ти­за­ци­је, у вре­ме ка­да смо све­до­ци га­ше­ња мно­ гих ли­сто­ва, ран­га „Срем­ских но­ви­на“, мо­же­мо за­кљу­чи­ти да оне успе­шно са­вла­да­ва­ју пре­пре­ке, по­себ­но с аспек­та по­сло­ва­ња у за­ча­ра­ном кру­гу не­на­пла­ти­во­сти по­тра­жи­ва­ња и хра­бро, са пу­но на­де у оп­ста­ нак, иду у су­срет обе­ле­жа­ва­њу пе­те де­це­ни­је сво­га по­сто­ја­ња. За­то се у при­ка­зу по­след­ње го­ ди­не у ко­јој је ова из­да­вач­ка ку­ћа по­сло­ва­ла као дру­штве­ но пред­у­зе­ће, освр­ни­мо на струк­ту­ру за­по­сле­них ко­ји су кре­и­ра­ли из­да­вач­ку по­ли­ти­ку и те­мат­ске са­др­жа­је, ка­ко би­ смо лак­ше уочи­ли евен­ту­ал­не кон­цеп­циј­ске про­ме­не ко­је су се мо­гле оче­ки­ва­ти на­кон оба­ вље­не при­ва­ти­за­ци­је. По­чет­ ком го­ди­не, функ­ци­ју ди­рек­то­ ра и в.д. глав­ног и од­го­вор­ног уред­ни­ка НИП „Срем­ске но­ ви­не“ оба­вљао је Ду­шан По­ зна­но­вић. По­моћ­ник глав­ног и од­го­вор­ног уред­ни­ка би­ла је Јо­ван­ка Зур­ко­вић, а тех­нич­ ки уред­ник је био Ми­лан Ву­ ка­ди­но­вић. Ре­дак­ци­ју су чи­ ни­ли: Све­тла­на Ђа­ко­вић, Ка­ ти­ца Ку­зма­но­вић, Све­тла­на Ве­ли­ми­ро­вић, Зо­ри­ца Га­ра­ ша­нин-Сте­фа­но­вић, Не­дељ­ ко Тер­зић, То­дор Бјел­кић, Са­ња Ми­хај­ло­вић, Је­ле­на То­пић (лек­тор) и Ми­лан Ми­ ле­у­снић (фо­то­ре­пор­тер). За мар­ке­тинг су би­ли за­ду­же­нии: Ана Ан­то­нин и Злат­ко Зри­ лић. Це­на „Срем­ских“ по при­ мер­ку је из­но­си­ла 20 ди­на­ра. Без об­зи­ра на при­ва­ти­за­ци­ју ко­ја је оба­вље­на 20. де­цем­ бра, ру­ко­во­де­ћи и уре­ђи­вач­ки са­став је остао не­про­ме­њен до кра­ја го­ди­не. Већ ду­же вре­ме, па и 2004. го­ди­не, уста­ље­на прак­са је би­ла, да по­ред нај­ ску­пљих ре­клам­них ква­дра­та, на­слов­на стра­на до­не­се не­ку ве­о­ма ак­ту­ел­ну те­му. Уста­ље­ не ру­бри­ке те го­ди­не су би­ ле: Из­ме­ђу две сре­де, Дру­ штве­но огле­да­ло, Ин­ђиј­ска хро­ни­ка, Пе­та стра­на све­та, Бе­ћар­ци, Ми­тро­вач­ка хро­ ни­ка, Бе­оч ­ ин­ска хро­ни­ка, Три­би­на Оп­шти­не Шид, Па­

1960 - 2010

Че­ти­ри пу­не де­це­ни­је ше­зде­се­тих, се­дам­де­ се­тих, осам­де­се­тих и де­ве­де­сетих го­ди­на 20. ве­ка Срем­ске но­ви­не су би­ле је­ди­ни ин­фор­ма­ ти­ви лист у Сре­му. Из не­пре­ки­ну­тог пе­де­се­то­ го­ди­шњег кон­ти­ну­и­те­ та, то­ком 2010. го­ди­не, на овој стра­ни по­све­ће­ ној ве­ли­ком ју­би­ле­ју, са­же­тим из­бо­ром те­ма уко­ри­че­них го­ди­шња­ ка про­те­клих де­це­ни­ја, под­се­ћа­мо чи­та­оц ­ е на нај­за­ни­мљи­ви­је до­га­ ђа­је ве­о­ма ди­на­мич­не и све­о­бу­хват­не, нај­но­ви­је по­лу­вековне исто­ри­је Сре­ма зо­вач­ка хро­ни­ка, Са свих стра­на, Ири­шка хро­ни­ка, Спорт и Огла­си. Лист је нај­ че­шће из­ла­зио на 16 стра­на а пра­знич­ни бро­је­ви, обо­га­ће­ни че­стит­ка­ма рад­них ко­лек­ти­ва и дру­штве­них ор­га­ни­за­ци­ја, има­ли су и до 30 стра­на. Иако је рум­ска оп­шти­на прет­ход­не го­ди­не от­ка­за­ла фи­нан­си­ра­ње „Рум­ске хро­ни­ке“, „Срем­ске“ су на­ста­ви­ле из­ве­шта­ва­ње са те­ ре­на ове оп­шти­не.

Ги­не­ко­ло­ги­ји - „Сун­ча­ни сат“ На­слов­на стра­на из­да­ња од 14. ја­ну­а­ра би­ла је по­све­ће­ на оде­ље­њу ги­не­ко­ло­ги­је и аку­шер­ства срем­ско­ми­тро­вач­ ког Здрав­стве­ног цен­тра ко­ме су на су­сре­ту ги­не­ко­ло­га Ср­би­ је у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, Кли­ нич­ки цен­тар Ср­би­је и ча­со­пис „Ви­ва“ до­де­ли­ли при­зна­ње „Сун­ча­ни сат“ за ре­зул­та­те оства­ре­не у здрав­стве­ној и на­ уч­ној де­лат­но­сти за прет­ход­ну го­ди­ну. О оства­ре­њу но­вог из­да­вач­ ког по­ду­хва­та „Му­зе­ја Сре­ма“, на­кон тро­го­ди­шњих при­пре­ ма, под на­сло­вом „Зна­ме­ни­те лич­но­сти Сре­ма од пр­вог до 21. ве­ка“, „Срем­ске“ су пи­са­ ле 21. ја­ну­а­ра: ...То је из­у­зе­ тан по­ду­хват, ко­ји на сво­ је­вр­стан, од­ре­ђе­ни на­чин од­сли­ка­ва исто­ри­ју Сре­ма кроз суд­би­ну лич­но­сти ко­ је су да­те у књи­зи. Об­ра­ђе­ но је ви­ше од 600 лич­но­сти, књи­га има 600 стра­ни­ца, а ње­но пре­ста­вља­ње се оче­ ку­је кра­јем ја­ну­а­ра. Аутор овог про­јек­та је Бо­ри­слав Стој­шић, глав­ни уред­ник је Бо­ра Че­ке­ри­нац... О ко­лек­ти­ву „Ми­тро­сре­ма“, од­но­сно фар­ми сви­ња у Ве­ ли­ким Ра­дин­ци­ма, у ко­јој се кон­стру­и­ше но­ва ко­тлар­ни­ца за гре­ја­ње на био-ма­су, чи­ји по­ че­так ра­да се оче­ку­је сре­ди­ном фе­бру­а­ра иду­ће го­ди­не, „Срем­ ске“ су пи­са­ле 28. ја­ну­а­ра. Све ак­ту­ел­ни­је аук­циј­ске про­да­је по­ста­ле су ре­дов­на те­ ма то­ком це­ле го­ди­не. Је­да­на­ е­стог фе­бру­а­ра об­ја­вље­на је вест да се од­га­ђа аук­циј­ска

Срем­ска Ми­тро­ви­ца: Па­три­јарх Па­вле и вла­ди­ка срем­ски Ва­си­ли­је про­да­ја ми­тро­вач­ке Ше­ће­ ра­не јер се ни­су по­ја­ви­ли на­ ја­вље­ни куп­ци из Швај­цар­ске и Ита­ли­је, а исти број до­но­си вест да је за­ка­за­на ли­ци­та­ци­ја ин­ђиј­ске кр­зна­ре: ...Фа­бри­ка ко­ја ове го­ди­не пу­ни осам­ де­сет го­ди­на по­сто­ја­ња у сте­ча­ју је од 2002. го­ди­не. Ка­жу, ду­го­ви овог пред­у­ зе­ћа пре­ма­шу­ју вред­ност имо­ви­не, тех­но­ло­ги­ја је за­ ста­ре­ла, за­ли­хе ма­ле па је те­шко ве­ро­ва­ти у по­кре­та­ ње би­ло ка­кве про­из­вод­ње ове вр­сте... Је­да­на­е­стог фе­бру­а­ра по­ че­ло је об­ја­вљи­ва­ње крат­ког фељ­то­на у че­ти­ри на­став­ка под на­зи­вом Ка­ра­ђор­ђе и Срем­ ци. У на­ја­ви пр­вог на­став­ка је за­пи­са­но: Срем је ви­ше пу­ та био уто­чи­ште Ка­ра­ђор­ђу ка­да је сма­трао да тре­ба да из­бег­не тур­ској од­ма­зди, а Срем­ци су га зду­шно по­ма­ га­ли у људ­ству и оруж­ју, др­жа­ли за ве­ли­ког ју­на­ка и ва­зда га што­ва­ли због хра­ бро­сти и од­луч­но­сти да се од­уп ­ ре тур­ском зу­лу­му...

Да­бро­ви по­но­во у Ср­би­ји О нео­бич­ним „го­сти­ма“ из Ба­вар­ске, под на­сло­вом: Да­ бро­ви по­но­во жи­ве у Ср­би­ ји, „Срем­ске“ пи­шу 28. апри­ла: ...На Дан пла­не­те Зе­мље, у ба­ру пу­ште­не че­ти­ри по­ро­ ди­це са три­де­се­так, овог, код нас пре сто­ти­нак го­ди­на ис­тре­бље­ног гло­да­ра... Ве­ли­ки ју­би­леј Кул­тур­ноумет­нич­ког дру­штва „Бри­ле“ из Бе­о­чи­на об­ја­вљен је 12. ма­ја под на­сло­вом: Шест де­це­ни­ја ама­тер­ског ра­да, а у под­на­ сло­ву је за­пи­са­но: У Дру­штву да­нас ак­тив­но ра­де фол­ клор­на сек­ци­ја, ама­тер­ско по­зо­ри­ште, књи­жев­ни клуб, пе­вач­ка гру­па и два там­бу­

ра­шка ор­ке­стра, а у то­ку је одр­жа­ва­ње деч­јег там­бу­ра­ шког ор­ке­стра и хо­ра...

Ср­би­ја по­но­во гла­са Три­де­се­тог ју­на об­ја­вље­на је вест да је Бо­рис Та­дић у дру­гом кру­гу иза­бран за пред­ сед­ни­ка Ср­би­је: Од­зив у свим срем­ским оп­шти­на­ма пре­ ма­шио по­ло­ви­ну упи­са­них - Ве­ћи­на би­ра­ча свој глас да­ла кан­ди­да­ту СРС-а То­ми­ сла­ву Ни­ко­ли­ћу... О по­чет­ним раз­го­во­ри­ма о град­њи на­си­па на Ду­на­ву „Срем­ске“ су пи­са­ле 11. ав­гу­ ста: На­сип у ду­жи­ни од 11 ки­ло­ме­та­ра уз оба­лу Ду­на­ва учи­нио би чу­до у Бе­оч ­ и­ну: Ду­нав, ко­ји ов­де углав­ном пра­ви ште­ту, ка­да се уре­ди, до­нео би бла­го­ста­ње и про­ цват оп­шти­не... За 19.сеп­тем­бар за­ка­за­ни су ло­кал­ни из­бо­ри, а „Срем­ске“ 4. ав­гу­ста на­ја­вљу­ју: Ср­би­ја по­ но­во гла­са - Оче­ку­је се да и из­бо­ри за Скуп­шти­ну Вој­ во­ди­не бу­ду одр­жа­ни истог да­на... Ше­стог ок­то­бра, на­кон за­ вр­ше­них из­бо­ра, чи­та­о­ци­ма су пред­ста­вље­ни но­во­и­за­бра­ ни пред­сед­ни­ци Скуп­шти­на оп­шти­на: Зо­ран Ми­шче­вић Срем­ска Ми­тро­ви­ца, Зо­ран Те­ шић Бе­о­чин, Ср­ђан Ни­ко­лић Ру­ма, др Ни­ко­ла Пав­ко­вић Пе­ћин­ци, Го­ран Је­шић Ин­ђи­ ја, Ср­ђо Ко­ма­зец Ста­ра Па­зо­ ва, Ми­та Авра­мов Шид и др Ра­до­ван Ер­це­го­вац Ириг. По сво­јој ви­ше­стру­кој исто­ риј­ској из­уз ­ ет­но­сти по­себ­ но ме­сто за­у­зи­ма из­да­ње од 6. ок­то­бра. „Срем­ске“ су та­да об­ја­ви­ле: Па­три­јарх Па­вле у Срем­ској Ми­тро­ви­ци - На ме­сту где је пре рав­но 17 ве­ко­ва, 304. го­ди­не у ан­ тич­ком Сир­ми­ју­му по­гу­бље­ но ви­ше сто­ти­на при­ста­ли­ца

но­ве Хри­сто­ве ве­ре, одр­жа­ на је ве­ли­ка на­род­на све­ ча­ност, на ко­јој је бе­се­дио па­три­јарх срп­ски го­спо­дин Па­вле. Су­бо­та и не­де­ља 3. и 4. ок­то­бра би­ли су да­ни по­све­ће­ни се­ћа­њу на Ири­ не­ја, Ди­ми­три­ја, Ана­ста­си­ ју, Си­не­ро­та, фру­шко­гор­ске кле­са­ре и дру­ге све­те му­че­ ни­ке, жр­тве он­да­шњих па­ ган­ских ца­ре­ва, Ди­ок ­ ле­ци­ ја­на и Мак­си­ми­ли­ја­на. Ових да­на у Срем­ску Ми­тро­ви­цу су сти­гле и две ру­ске ико­не св. ве­ли­ко­му­че­ни­це Ана­са­ та­си­је, ко­је су пре де­се­так го­ди­на бо­ра­ви­ле у ко­смо­ су, у окви­ру про­јек­та „Све­та Ана­ста­си­ја - на­да за мир“... Те­ћег но­вем­бра „Срем­ске“ пи­шу о исто­вет­ној све­ча­но­сти ко­ју је ор­га­ни­зо­ва­ла ка­то­лич­ ка цр­ква: Ка­то­лич­ка цр­ква обе­ле­жи­ла 1700 го­ди­на про­го­на хри­шћа­на - Ве­чер­ њу слу­жбу пред­во­дио Јо­сип Бо­за­нић, за­гре­бач­ки над­би­ скуп и ми­тро­по­лит, а све­ча­ но ми­сно сла­вље Ди­о­ни­ђи Те­та­ман­ци, над­би­скуп ми­ лан­ски - СПЦ пред­ста­вља­ ли епи­скоп бач­ки Ири­неј и срем­ски Ва­си­ли­је... При­ча о успе­шним и не­у­спе­ шним при­ва­ти­за­ци­ја­ма за­вр­ ше­на је 22. де­цем­бра. Та­да је на 3. стра­ни за­бе­ле­же­но: На аук­ци­ји у Но­вом Са­ду при­ ва­ти­зо­ва­не „Срем­ске но­ви­ не“... Срем­ске но­ви­не су пр­ ви ре­ги­он ­ ал­ни вој­во­ђан­ски лист ко­ји је при­ва­ти­зо­ван. На аук­ци­ји ко­ја је одрт­жа­ на 20. де­цем­бра у Но­вом Са­ ду нај­ве­ћу це­ну по­ну­дио је кон­зор­ци­јум фи­зич­ких ли­ца из Срем­ске Ми­тро­ви­це, ко­ји је за­сту­пао Дра­ган Ци­врић. Од по­чет­не це­не од 1,2 ми­ ли­он ­ а сти­гло се до су­ме од 6,6 ми­ли­о­на ди­на­ра... 

На­ста­ви­ће се

22

Среда, 13. октобар 2010.

ПРО­ЈЕ­КАТ ЛО­КАЛ ПРЕ­СА ПО­ДР­ЖАН ОД НЕД-а

„СР­БИ­ЈА, ДЕ­СЕТ ГО­ДИ­НА НА­КОН ПРО­МЕ­НЕ“: БЕЧЕЈ

С

куп­штин­ску ве­ћи­ну 1997. го­ди­не чи­ни­ли су од­бор­ни­ци Са­ве­за вој­во­ђан­ских Ма­ђа­ра, ко­а­ли­ци­ја „За­јед­но“, не­за­ви­ сног син­ди­ка­та зе­мљо­рад­ни­ка и не­за­ви­сни од­бор­ни­ци. Пред­сед­ ник Из­вр­љног од­бо­ра оп­љти­не био је Зо­ран Стој­љин (ДС), а пред­сед­ник Скуп­љти­не оп­љти­не Ен­дре Ху­саг (СВМ). Ка­ко је це­ ла по­став­ка на ви­љим ни­во­и­ма вла­сти би­ла у ру­ка­ма Со­ци­ја­ли­ стич­ке пар­ти­је Ср­би­је, ло­кал­на вла­да и пар­ла­мент као опо­зи­ци­о­ ни, ни­су мо­гли мно­го да ура­де на по­ли­тич­ком пла­ну, а и на по­љу при­вре­де, јер су у ве­ћи­ни дру­ штве­них пред­у­зе­ћа на че­лу би­ли ка­дро­ви СПС-а. Ипак, та­да­шња вла­да­ју­ћа гар­ни­ту­ра је ус­пе­ ла да ре­ор­га­ни­зу­је рад јав­них пред­у­зе­ћа, из­вр­ше­ни су и не­ки ин­фра­струк­тур­ни ра­до­ви, пре све­га у во­до­снаб­де­ва­њу. У та­квом ам­би­јен­ту и у та­ квом од­но­су сна­га на ло­кал­ној по­ли­тич­кој сце­ни су до­че­ка­ни сеп­тем­бар­ски из­бо­ри 2000. го­ ди­не.

Ко­рак на­пред, два ко­ра­ка на­зад Док су се при­пре­ма­ли пред­сед­нич­ки, са­ве­зни и ло­кал­ни из­бо­ри 2000. го­ди­не, бе­чеј­ска оп­шти­на је би­ла јед­на од опо­зи­ци­он ­ их у та­да­шњој нам др­жа­ви, та­ко да би­смо у овом фељ­то­ну мо­гли да го­во­ри­мо и о „три­на­ест го­ди­на ка­сни­је“

По­ли­тич­ке тур­бу­лен­ци­је Ми­ло­ше­вић је из­гу­био на из­ бо­ри­ма, а у оп­шти­ни Бе­чеј де­мо­ крат­ске сна­ге су још ви­ше оја­ча­ ле сво­је по­зи­ци­је. Де­мо­крат­ска опо­зи­ци­ја Ср­би­је (ДОС) је осво­ ји­ла 32 од 36 од­бор­ни­ка, пред­ сед­ник Из­вр­шног од­бо­ра и пред­ сед­ник Скуп­шти­не оп­шти­не су би­ли из ре­до­ва нај­ја­чих пар­ти­ја (ДС и СВМ), па су гра­ђа­ни, са пра­вом, оче­ки­ва­ли бо­ље да­не. Ме­ђу­тим, тран­зи­ци­ја је ишла ве­о­ма спо­ро, че­ти­ри го­ди­не су про­шле бр­зо, мно­ги су већ по­ че­ли да гу­бе на­ду да ће до­ћи до бо­љег жи­во­та, а на пра­гу су би­ ли но­ви из­бо­ри. На оп­ште из­не­на­ђе­ње, за пр­ вог пред­сед­ни­ка оп­шти­не ко­јег су гра­ђа­ни би­ра­ли не­по­сред­ним гла­са­њем, иза­бран је Ђор­ђе Пре­дин, је­дан од нај­у­ти­цај­ни­ јих љу­ди у оп­шти­ни де­ве­де­се­ тих го­ди­на, ду­го­го­ди­шњи члан СПС-а, ко­ји је по­сле па­да Ми­ ло­ше­ви­ће­вог ре­жи­ма пре­шао у На­род­ну де­мо­крат­ску стран­ку. По­сле из­бо­ра 2004. го­ди­не, у ло­кал­ном пар­ла­мен­ту за­жи­ве­ла је не­при­род­на ко­а­ли­ци­ја НДС-а са Срп­ском ра­ди­кал­ном стран­ ком, Де­мо­крат­ском за­јед­ни­цом вој­во­ђан­ских Ма­ђа­ра и Со­ци­ ја­ли­стич­ком пар­ти­јом Ср­би­је. Овај са­вез ни­је ду­го тра­јао, на­ кон че­га је усле­ди­ло му­ко­трп­ но ства­ра­ње но­ве скуп­штин­ске ве­ћи­не - По­крет Сна­га Ср­би­је (у ко­ји је ушла ве­ћи­на чла­но­ва НДС-а), Г17 плус, Са­вез вој­во­ ђан­ских Ма­ђа­ра, Де­мо­крат­ска стран­ка, Де­мо­крат­ска стран­ка вој­во­ђан­ских Ма­ђа­ра и Ли­га со­ ци­јал­де­мо­кра­та Вој­во­ди­не - ко­ја је у на­ред­ном пе­ри­о­ду по­ку­ша­ ла да ра­ди уз до­ста про­бле­ма. Ипак, ни ова ко­а­ли­ци­ја ни­је ду­го тра­ја­ла јер је Пре­дин у де­ цем­бру 2005. опо­зван са ме­ста пред­сед­ни­ка оп­шти­не. На ван­ ред­ним ло­кал­ним из­бо­ри­ма по­

Бечеј: трг Ослобођења бе­дио је Ду­шан Јо­ва­но­вић (ДСС) ко­ји је до пре­ла­ска на функ­ци­ју пред­сед­ни­ка оп­шти­не ра­дио у ПИК-у „Бе­чеј“. Ова чи­ње­ни­ца се ка­сни­је ис­по­ста­ви­ла као ва­жна јер је уз по­ли­тич­ке пре­ле­та­че, ДСС ни крив ни ду­жан оја­чао по­зи­ци­је у ло­кал­ном пар­ла­мен­ ту ко­ји је по­сле при­ва­ти­за­ци­је ПИК-а „Бе­чеј“ имао ве­ли­ку бла­ го­на­кло­ност пре­ма Ком­би­на­ту. По­сто­ја­ле су и ин­ди­ци­је да је Јо­ва­но­вић на ме­сто пред­сед­ни­ ка оп­шти­не до­шао гла­со­ви­ма рад­ни­ка ПИК-а и њи­хо­вих по­ро­ ди­ца ко­ји су би­ли „ин­стру­и­са­ни“ ка­ко да гла­са­ју. Јо­ва­но­вић је то ви­ше пу­та де­ман­то­вао, али је би­ ло еви­дент­но да је уз по­моћ ко­ а­ли­ци­о­них парт­не­ра ПИК „Бе­чеј“ био „при­ле­го­ван“ (од до­но­ше­ња за­ко­на ни­је пла­ћао на­кна­ду за др­жав­но зе­мљи­ште ко­је ко­ри­сти, чак ни ван­суд­ско по­рав­на­ње). Тих да­на у Бе­че­ју су би­ла по­де­ ље­на ми­шље­ња о ути­ца­ју Ком­ би­на­та на „оби­чан“ и по­ли­тич­ки жи­вот у оп­шти­ни. Док су чла­но­ви вла­сти, ме­наџ­мент ПИК-а, за­по­ сле­ни и њи­хо­ве по­ро­ди­це за­го­ ва­ра­ли те­зу да је ПИК „Бе­чеј“ мо­тор раз­во­ја оп­шти­не, дру­ги су сма­тра­ли да је Ком­би­нат упра­во коч­ни­ца на­прет­ка. Ме­ђу­тим, ве­ћи­на чла­но­ва ДСС-а и сам Јо­ва­но­вић, про­це­ ни­ли су да ће та стран­ка до­ жи­ве­ти по­раз на ре­пу­блич­ким из­бо­ри­ма 2008. го­ди­не, па су бла­го­вре­ме­но на­пу­сти­ли ДСС и осно­ва­ли Гру­пу гра­ђа­на „По­ крет за Бе­чеј“. Ло­кал­ни из­бо­ри 2008. го­ди­ не до­не­ли су но­ву ко­а­ли­ци­ју.

Прослава изборних резултата Скуп­штин­ску ве­ћи­ну су чи­ни­ли од­бор­ни­ци СВМ-а, ДСВМ-а, „По­ кре­та за Бе­чеј”, стран­ке „Као јед­ на ку­ћа” и ко­а­ли­ци­је ДС-а, Г17 плус и ЛСВ. Ме­ђу­тим, са­мо го­ ди­ну и по да­на ка­сни­је до­шло је до укруп­ња­ва­ња на по­ли­тич­кој сце­ни. "По­крет за Бе­чеј" Ду­ша­ на Јо­ва­но­ви­ћа од­лу­чио је да се од­бор­ни­ци ове гру­пе (њих сед­ мо­ро), као и број­ни функ­ци­о­не­ри учла­не у Де­мо­крат­ску стран­ку. Та­кво ста­ње у ло­кал­ној скуп­шти­ ни је и да­нас. И док су ло­кал­ни по­ли­ти­ча­ри ве­ћи­ну вре­ме­на од 2000. го­ди­не по­тро­ши­ли ба­ве­ћи се са­ми со­бом и ком­би­на­то­ри­ком ка­ко оста­ти и пар­ти­ци­пи­ра­ти у вла­сти, оп­шти­ на Бе­чеј је ла­га­но то­ну­ла. Сва­ка власт од де­мо­крат­ских про­ме­на на­о­ва­мо има­ла је сво­је

пла­но­ве шта је нај­бо­ље за раз­ вој Бе­че­ја и за­по­шља­ва­ње што ве­ћег бро­ја гра­ђа­на оп­шти­не. Из­град­ња бе­чеј­ске ба­ње (на ду­ гом „шта­пу“), опре­ма­ње ин­ду­ стриј­ске зо­не (још ни­је за­вр­ше­ но, че­ка се „са­мо“ стру­ја, иако је 2006. из НИП-а и Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња Вој­во­ди­не обез­бе­ђе­но 300.000 евра), зна­ чај­ни­је ко­ри­шће­ње при­род­них по­тен­ци­ја­ла за раз­вој ту­ри­зма, при­вла­че­ње ин­ве­сти­то­ра са­мо су не­ки пла­но­ви чи­ја ре­а­ли­ за­ци­ја је гром­ко на­ја­вљи­ва­на (и још се на­ја­вљу­је), али ни­је оства­ре­на. У оп­шти­ну Бе­чеј од 2006. го­ ди­не до да­нас из На­ци­о­нал­ног ин­ве­сти­ци­о­ног пла­на и Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња Вој­во­ди­не сти­гло је 2,053 ми­ли­јар­де ди­на­ра

ко­је су нај­ве­ћим де­лом ис­ко­ри­ шће­не за из­град­њу и по­бољ­ша­ ње ин­фра­струк­ту­ре. Ула­га­но је у ас­фал­ти­ра­ње ули­ца, из­град­њу во­до­вод­не и ка­на­ли­за­ци­о­не мре­ же, ко­па­ње бу­на­ра, ре­кон­струк­ ци­ју мо­ста пре­ко ДТД ка­на­ла, са­на­ци­ју атар­ских пу­те­ва, ре­кон­ стру­и­са­ни су На­род­на би­бли­о­те­ ка и Дом здра­вља, из­гра­ђе­на је и фи­скул­тур­на са­ла у ОШ „Здрав­ко Гло­жан­ски“. Пред­став­ни­ци ло­кал­не са­мо­ у­пра­ве го­ди­на­ма уна­зад су на­ ја­вљи­ва­ли до­ла­зак ин­ве­сти­то­ра (Ко­ваx, Унион и Тер­мо­кон­струк­ тор, Фа­во­рит бајк, Ка­та­ду­зо, Дел­та, Вал­ди) ко­ји ће за­по­сли­ти ве­ли­ки број љу­ди (око 800), али до да­нас ни­је­дан од њих ни­је по­ чео са град­њом обје­ка­та, а ка­мо­ ли са ра­дом. При­ва­ти­за­ци­ја у Бе­че­ју, као и у мно­гим ме­сти­ма у Ср­би­ји има лош ре­зул­тат, не ра­чу­на­ју­ћи при­ва­ти­за­ци­ју фа­бри­ке за пре­ ра­ду со­је "Со­ја­про­теин" и "Лин­де гас Ср­би­ја". Не­ка­да­шњи ги­ган­ти из со­ци­ ја­ли­стич­ког вре­ме­на као што су Фа­дип и ПИК „Бе­чеј“, ко­ји су за­ по­шља­ва­ли и до 2.000 рад­ни­ка, бан­кро­ти­ра­ли су или су на ко­ле­ ни­ма, фа­бри­ка на­ме­шта­ја „8. ок­ то­бар“ и бе­чеј­ска Пи­ва­ра су „ни на не­бу, ни на зе­мљи“, фа­бри­ка сточ­не хра­не „Бе­чеј­ка“ је би­ла у сте­ча­ју али је до­би­ла но­вог вла­ сни­ка… Све ово је за по­сле­ди­цу има­ло но­ви при­лив не­за­по­сле­них ко­ јих пре­ма по­да­ци­ма На­ци­о­нал­не слу­жбе за за­по­шља­ва­ње из ма­ја ове го­ди­не има 4.914, док је пре­ ма еви­ден­ци­ји Оде­ље­ња за при­ вре­ду и раз­вој Оп­штин­ске упра­ ве за­по­сле­но је 8.737 љу­ди (од 14.637 рад­но спо­соб­них). И док ло­кал­не вла­сти на­ја­ вљу­ју отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста, мно­ги гра­ђа­ни је­два са­ ста­вља­ју крај са кра­јем. У Бе­че­ју и на­се­ље­ним ме­сти­ма још увек по­сто­је не­ас­фал­ти­ра­не ули­це, че­сто мрач­не и пу­не ру­па, јер је улич­на ра­све­та ста­ра и не­функ­ ци­о­нал­на, тро­то­а­ри у не­ким ули­ ца­ма су ми­са­о­на име­ни­ца, по­сле сва­ке ја­че ки­ше по­пла­ве ули­це… Мо­жда је нај­бо­љи при­мер тре­нут­ног ста­ња у Бе­че­ју, по­сле не­за­по­сле­но­сти и те­шке си­ту­а­ ци­је у при­вре­ди, чи­ње­ни­ца да у де­лу цен­тра гра­да већ пет ме­ се­ци не ра­ди улич­на ра­све­та, а раз­лог је ми­ли­он­ски дуг Јав­ ног пред­у­зе­ћа "Стан­ком" пре­ма Елек­тро­вој­во­ди­ни за утро­ше­ну елек­трич­ну енер­ги­ју. А ина­че, у јед­ној од ули­ца у ко­ји­ма је ис­ кљу­че­на ра­све­та ста­ну­је и ди­ рек­тор "Стан­ко­ма".   Сло­бо­дан Ма­ле­шев



Среда, 13. октобар 2010.

СРЕМСКЕ ЗА МЛАДЕ

23

КА­РА­ВАН ''ХИ­ТА НЕ­ДЕ­ЉЕ РА­ДИ­ЈА 202'' БО­РА­ВИО У МИ­ТРО­ВИ­ЦИ

Пр­во ме­сто бен­ду „K.S.H.“ П

ро­те­кле су­бо­те, у окви­ру ка­ра­ва­на култ­не ра­диј­ске еми­си­је ''Хит не­де­ље ра­ди­ја 202'', ми­тро­вач­ки љу­би­те­љи „твр­дог“ зву­ка има­ли су при­ли­ ку да ужи­ва­ју у свир­ци при­лич­ ног бро­ја мла­дих и ква­ли­тет­них бен­до­ва, ко­ји су до­шли из Ру­ме, Бе­о­гра­да, Ба­ји­не Ба­ште и дру­ гих гра­до­ва Ср­би­је. Ми­тров­ча­ не и њи­хо­ве го­сте су за­ба­вља­ ли: ''K.S.H.'', ''Ika­rus'', ''Љу­те па­при­чи­це'', ''Звуч­ни зид'', ''Вла­да Џет бенд'', ''Бу­шма­ни'', ''Bur­ning Cir­cle'', ''San­tos Brot­ hers Band'' и ''Wol­fgang''. По оце­ни пу­бли­ке, пр­во ме­сто је при­па­ло бен­ду ''K.S.H.'' из Ми­ тро­ви­це, а ова по­бе­да им да­је пра­во да уче­ству­ју у так­ми­че­ њу за ''Хит го­ди­не''. Сплав ''Круг'', на ко­јем је, у ор­га­ни­за­ци­ји ''Фа­бри­ке за ак­ ци­ју'' свир­ка би­ла одр­жа­на, био је ма­ли да при­ми све оне ко­ји су се про­те­кле су­бо­те ти­ ска­ли ка­ко би ужи­ва­ли у ква­ ли­тет­ној му­зи­ци.

Гу­жва на спла­ву ''Кру­г'' Отва­р а­ј у­ћ и ову ма­н и­ф е­ ста­ц и­ј у, бив­ш и члан ''Цр­н их би­с е­р а'', уред­н ик ''Хи­т а не­

де­љ е 202- ке'' и је­д ан од љу­ ди нај­з на­ч ај­н и­ј их за оп­с та­ нак до­м а­ћ е рок сце­н е, Вла­д а

ПРЕ­МИ­ЈЕ­РА ПО­ЗО­РИ­ШНЕ РА­ДИ­О­НИ­ЦЕ У ИН­ЂИ­ЈИ

Јан­к о­в ић- Џет, ис­т а­к ао је да ова­к ве свир­к е има­ј у за­д а­т ак да се ме­ђ у омла­д и­н ом пре­п о­ зна­ј у пер­с пек­т ив­н е гру­п е, те да им се по­м ог­н е у да­љ ем ра­ ду, ка­к о би до­м а­ћ а рок сце­н а на­с та­в и­л а да жи­в и. - На до­м а­ћ ој сце­н и има до­ ста мла­д их бен­д о­в а, за ко­ј е се, на жа­л ост, ма­л о зна. Еми­ си­ј а ''Хит не­д е­љ е'' већ ду­г и низ го­д и­н а ор­г а­н и­з у­ј е так­ ми­ч е­њ е за ''Хит го­д и­н е'', са ци­љ ем да по­м ог­н е оне ко­ј е пу­б ли­к а пре­п о­з на као нај­ бо­љ е, ис­т а­к ао је Џет и до­ дао да, за­х ва­љ у­ј у­ћ и упра­ во том ен­т у­з и­ј а­з му мла­д их, до­м а­ћ а рок сце­н а има до­б ру бу­д ућ­н ост. Бен­д о­в и су се сме­њ и­в а­л и је­д ан за дру­г им и пу­б ли­к а је, за са­м о не­к о­л и­к о са­т и, ко­л и­ ко је свир­к а тра­ј а­л а, пре­ш ла

пут од ста­р ог стра­н ог и до­ ма­ћ ег ро­к а, пре­к о фан­к и­ј а, пан­к а до хе­в и ме­т а­л а. Оп­ш ти ути­с ак ко­ј и се мо­ же из­н е­т и као за­к љу­ч ак са ове свир­к е је­с те да Срем­с кој Ми­т ро­в и­ц и не­д о­с та­ј у ова­к ва де­ш а­в а­њ а, на ко­ј и­м а би сво­ ју кре­а ­т ив­н ост по­к а­з а­л и они ко­ј и од­у ­д а­р а­ј у од, да та­к о ка­ж е­м о, зва­н ич­н ог му­з ич­к ог и кул­т ур­н ог прав­ц а. Ор­г а­н и­ зо­в а­њ ем ''ЕNTER'' фе­с ти­в а­ ла, тра­д и­ц и­о ­н ал­н ог ''Сав­с то­ ка'', као и тре­н ут­н о ак­т ив­н ог ''ПулСМ''-а ства­р и су се де­ фи­н итвно по­м е­р и­л е на­п ред. Ти­м е су се ство­р и­л и усло­в и да се те­р ет пре­б а­ц и упра­в о на мла­д е, њи­х о­в е ор­г а­н и­з а­ ци­ј е и иде­ј е ка­к о би се, ко­ нач­н о, из­б о­р и­л и за сво­ј е ме­ сто.  С. Л.

У МИ­ТРО­ВАЧ­КОМ ВР­ТИ­ЋУ "ЂУР­ЂЕ­ВАК" ПО­ВО­ДОМ ДЕЧ­ЈЕ НЕ­ДЕ­ЉЕ

Све су не­де­ље деч­је

Не­што као ... Бри­љан­тин

По­кло­ни за ма­ли­ша­не

У

Сце­на из но­ве пред­ста­ве

П

о­зо­ри­шна ра­ди­о­ни­ца Кул­ тур­ног цен­тра Ин­ђи­је из­не­ дри­ла је сед­му по ре­ду пред­ста­ ву ко­ја је пре­ми­јер­но из­ве­де­на 8. ок­то­бра. Ово­га пу­та ''Не­што као ...Бри­љан­тин'' у ре­жи­ји Јо­ ва­на Гру­ји­ћа. - Иако је реч о мла­дим љу­ ди­ма ко­ји су тек за­ко­ра­чи­ли у свет глу­ме успе­шно се но­се са по­ста­вље­ним за­да­ци­ма. Пр­вих го­ди­на ра­да По­зо­ри­шне ра­ ди­о­ни­це ра­ди­ли смо не­ко­ли­ ко ко­ма­да по ве­о­ма озбиљ­ним тек­сто­ви­ма: Шек­спи­ров ''Сан лет­ње но­ћи'' и Гол­до­ни­је­вог ''Слу­гу два­ју го­спо­да­ра''. Са­да

смо од­лу­чи­ли да ура­ди­мо пред­ ста­ву по мо­ти­ви­ма ''Бри­љан­ ти­на''. Мо­ра­ли смо да бу­де­мо праг­ма­тич­ни јер смо то­ком ра­ да на­и­шли на ''про­блем''. На­и­ ме на­ши глум­ци су уз­ра­ста од 14 до 20 го­ди­на и не мо­гу да игра­ју ли­ко­ве од пе­де­сет и ви­ ше го­ди­на. Тра­жио сам не­што што је бли­ско њи­ма и ре­шио да на­пра­вим ко­мад по мо­ти­ви­ма ''Бри­љан­ти­на'', ка­же ре­ди­тељ Јо­ван Гру­јић. Му­зи­ку су иза­бра­ли из ско­ ри­јег вре­ме­на, ро­кен­рол и поп. Има­ју бенд на сце­ни са не­ко­ли­ ко ве­о­ма та­лен­то­ва­них мо­ма­ка,

не­ко­ли­ко њих ве­о­ма ле­по пе­ва. Ме­ђу 16 глу­ма­ца ко­ји игра­ју у овом ко­ма­ду не­ки су до­шли у По­зо­ри­шну ра­ди­о­ни­цу као ти­неј­ џе­ри. Да­нас су то сту­ден­ти по­ пут Ми­ло­ва­на Цо­ли­ћа, Ду­ње Див­нић, Ду­ње Де­вр­ње. Ту су и но­вај­ли­је ко­ји су по­ка­за­ли из­у­ зе­тан та­ле­нат али је по­треб­но да са­вла­да­ју не­ке основ­не пој­мо­ве о глу­ми да би мо­гли ка­сни­је да се озбиљ­ни­је ти­ме ба­ве. ''Не­што као ...Бри­љан­тин'' ура­ди­ли су у са­рад­њи са Омла­ дин­ским кул­тур­ним цен­тром и Кан­це­ла­ри­јом за мла­де.  З. Г. С.

да­ни­ма ко­ји су иза нас и у Срем­ској Ми­тро­ви­ци је обе­ле­же­на Деч­ја не­де­ља.  Тим по­во­дом, у Пред­школ­ској уста­но­ви "Ђур­ђе­вак" одр­жа­не су раз­ли­чи­те ак­тив­но­сти, ка­ ко би се иза­шло у су­срет де­ци и за­до­во­љи­ле њи­хо­ве же­ље и по­тре­бе. "Ђур­ђе­вак" је до­био до­на­ци­ју од сво­јих ме­сних за­ јед­ни­ца: играч­ке, те­пи­хе, кре­ ве­ти­ће... - Да би ку­пи­ли де­ци шта же­ле, у окви­ру Деч­је не­де­ље обра­ћа­мо се гра­до­на­чел­ни­ку, на­чел­ни­ци­ма, ме­сним за­јед­ ни­ца­ма и свим љу­ди­ма ко­ји су за­ин­те­ре­со­ва­ни за де­цу, а са ко­ји­ма има­мо сјај­ну са­рад­њу. Ова при­ред­ба је јед­на вр­ста на­ше за­хвал­но­сти сви­ма ко­ји су нам по­мо­гли, об­ја­сни­ла је Ве­сна Кон­стан­ти­но­вић, ди­ рек­тор­ка Пред­школ­ске уста­но­ ве "Пче­ли­ца". На­та­ша Коп­чић, на­чел­ни­ца Град­ске упра­ве за пред­школ­ ско обра­зо­ва­ње, на­гла­си­ла је да је Деч­ја не­де­ља увек до­бар по­вод да се јав­ност и од­ра­сли

под­се­те ко­ли­ко је ва­жно да ма­ ли­ша­ни од­ра­ста­ју у без­бед­ном и здра­вом окру­же­њу. - За­до­вољ­ство нам је сва­ ки пут кад до­ђе­мо, не са­мо у овај обје­кат, не­го и у све вр­ ти­ће у на­шем гра­ду и се­о­ским сре­ди­на­ма и ка­да ви­ди­мо ка­ ко се ма­ли­ша­ни ра­ду­ју не­ким ма­лим по­кло­ни­ма, као што су играч­ке, ди­дак­тич­ки ма­те­ри­ јал, књи­ге, сли­ков­ни­це или бо­јан­ке. За­то се тру­ди­мо да што ви­ше опле­ме­ни­мо про­стор у ко­јем они бо­ра­ве. За­хвал­ни смо и пред­сед­ни­ци­ма ме­сних за­јед­ни­ца ко­је су нам пу­но по­ мо­гле да овај про­стор учи­ни­мо леп­шим и бо­љим за од­ра­ста­ње ма­ли­ша­на. Пре све­га ми­слим на ме­сне за­јед­ни­це „22. ав­ густ“, „Сло­бо­дан Ба­јић Па­ја“ и „Су­тје­ска“, с об­зи­ром на то да де­ца са те­ри­то­ри­је ових ме­сних за­јед­ни­ца по­ха­ђа­ју овај вр­тић и да су нам по­мо­гли та­ко што су ку­пи­ли но­ве деч­је те­пи­хе, уве­ли ви­део над­зор и ку­пи­ли де­чи­је кре­ве­ти­ће, об­ја­сни­ла је на­чел­ни­ца Коп­чић. С. За­рић

24

Среда, 13. октобар 2010.

КА­КО СЕ У СРЕМ­СКОЈ МИ­ТРО­ВИ­ЦИ ВР­ШИ РАС­ПО­ДЕ­ЛА СРЕД­СТВА УДРУ­ЖЕ­ЊИ­МА ГРА­ЂА­НА ИЗ ОБЛА­СТИ СО­ЦИ­ЈАЛ­НЕ ЗА­ШТИ­ТЕ

До­брим про­гра­ми­ма до до­на­ци­ја Ове го­ди­не за фи­нан­си­ра­ње ак­тив­но­сти удру­же­ња гра­ђа­на у бу­џе­ту опре­де­ље­но 5,5 ми­ли­он ­а ди­на­ра, а сре­ди­ном го­ди­не још ми­ли­он ди­на­ра за те­ку­ће њи­хо­ве тро­шко­ве. За­што се ми­тро­вач­ко Удру­же­ње сле­пих и сла­бо­ви­дих обра­ћа­ло по­кра­јин­ском ом­буд­сма­ну ?

Срем­ска Ми­тро­ви­ца: За удру­же­ња гра­ђа­на 6,5 ми­ли­о­на

У

Срем­ској Ми­тро­ви­ци де­лу­ је 15 - так удру­же­ња гра­ ђа­на из обла­сти со­ци­јал­не за­ шти­те ко­ји­ма су ове го­ди­не за про­грам­ске ак­тив­но­сти на рас­ по­ла­га­њу буџет­скa сред­ства у из­но­су од 5,5 ми­ли­о­на ди­на­ра. Пред­ност у до­би­ја­њу сред­ста­ва има­ју ор­га­ни­за­ци­је чи­ји про­гра­ ми пред­ста­вља­ју ино­ва­ци­је или уна­пре­ђу­ју по­сто­је­ће услу­ге у овој обла­сти. Та­ко је ре­гу­ли­са­ но од­лу­ком о сво­је­вре­ме­но рас­ пи­са­ном кон­кур­су на ко­ји су се удру­же­ња при­ја­ви­ла са про­јек­ ти­ма, а про­јек­те је раз­ма­тра­ла, це­ни­ла ква­ли­тет и дру­штве­ну оправ­да­ност по­себ­на ко­ми­си­ја и на осно­ву то­га су над­ле­жни до­ не­ли ре­ше­ња о ви­си­ни сред­ста­ ва. Ме­ђу­тим, Удру­же­ње сле­пих и сла­бо­ви­дих из Срем­ске Ми­тро­ ви­це не­за­до­вољ­но на­чи­ном рас­ по­де­ле сред­ста­ва чак два пу­та је пи­са­ло при­мед­бе по­кра­јин­ ском ом­буд­сма­ну.

Пи­са­ли ом­буд­сма­ну О овом и про­бле­ми­ма са ко­ јим се су­о­ча­ва­ју у удру­же­њу са­зна­је­мо ви­ше од Мир­ја­не То­до­ро­вић, тех­нич­ког се­кре­ та­ра Удру­же­ња сле­пих и сла­бо­ ви­дих. Ово удру­же­ње гра­ђа­на де­лу­је од 2003. го­ди­не и оку­ пља око 150 чла­но­ва. - Већ де­вет ме­се­ци у про­сто­ ри­ји удру­же­ња не­ма­мо во­ду, ме­сец да­на смо без те­ле­фо­на,

а због ду­го­ва за стру­ју че­ка нас ис­кљу­че­ње. Има ту и тех­ нич­ких про­бле­ма око за­јед­нич­ ких мер­них ин­стру­ме­на­та са при­ват­ним ли­цем али глав­ни раз­лог ду­го­ва­ња су не­до­вољ­на сред­ства за рад и тро­шко­ве. Од 160.000 ди­на­ра ко­ја су нам дав­но од­бо­ре­на из град­ског бу­ џе­та до са­да смо до­би­ли два пу­та по 40.000 ди­на­ра. Због на­чи­на рас­по­де­ле сред­ста­ва смо два пу­та пи­са­ли при­мед­ бе и тра­жи­ли по­моћ од по­кра­ јин­ског ом­буд­сма­на, а од­го­вор че­ка­мо. Сма­тра­мо да се на на­ чин ка­ко се то ра­ди ди­рект­но угро­жа­ва наш рад, ак­тив­но­сти и оп­ста­нак - ре­кла је, уз оста­ ло, Мир­ја­на То­до­ро­вић.

Ис­кљу­чи­во за про­гра­ме

Од­лу­ком о бу­џе­ту гра­да фи­ нан­си­ра­ње удру­же­ња гра­ђа­на у обла­сти со­ци­јал­не за­шти­те под­се­ти­ла је на­чел­ни­ца На­та­ ша Коп­чић, ис­кљу­чи­во се вр­ ши пу­тем јав­ног кон­кур­са и на осно­ву про­је­ка­та. На те­ри­то­ри­ ји гра­да ина­че, по­сто­ји 15-так удру­же­ња ко­ја оку­пља­ју сле­пе и сла­бо­ви­де, глу­ве и на­глу­ве, обо­ле­ле од мул­ти­пле скле­ро­зе, Да­у­но­вог син­дро­ма, аути­зма, ше­ћер­не бо­ле­сти. Ту су и дру­ штва за по­моћ МНРО, осо­ба­ма обо­ле­лим од деч­је и це­ре­брал­ не па­ра­ли­зе, осо­ба­ма обо­ле­лим од дис­тро­фи­је и па­ра­пле­ги­је...

- То су удру­же­ња ко­ја ег­зи­ сти­ра­ју на те­ри­то­ри­ји гра­да не­ ка су ло­кал­ног ка­рак­те­ра не­ка су ме­ђу­оп­штин­ска. Нпр. ов­де не по­сто­ји удру­же­ње обо­ле­лих од дис­тро­фи­је и па­ра­пле­ги­је, они има­ју се­ди­ште у Ру­ми а град су­ фи­нан­си­ра њи­хо­ве ак­тив­но­сти, јер са те­ри­то­ри­је гра­да по­сто­ је љу­ди ко­ји су обо­ле­ли и чла­ но­ви су удру­же­ња. Па­ре су за про­грам­ске ак­тив­но­сти, уна­пре­ ђе­ње по­ло­жа­ја осо­ба са ин­ва­ли­ ди­те­том - ис­та­кла је на­чел­ни­ца На­та­ша Коп­чић. Од­го­ва­ра­ју­ћи на пи­та­ње да ли је би­ло од­би­је­них удру­же­ња на­чел­ни­ца Коп­чић је по­тврд­но од­го­во­ри­ла. Од­би­је­ни су они ко­ ји су но­вац тра­жи­ли за по­де­лу нов­ча­не по­мо­ћи сво­јим чла­но­ ви­ма, јер то ни­је про­грам­ска ак­ тив­ност. Од­би­је­ни су и зах­те­ви оних ко­ји су тра­жи­ли да њи­хо­ ви тех­нич­ки се­кре­та­ри бу­ду на плат­ном спи­ску оп­шти­не. - Удру­же­ња осни­ва­ју гра­ђа­ни, а не град, по­кра­ји­на или оп­шти­ на та­ко да је нео­сно­ва­но тра­жи­ ти да се­кре­та­ри бу­ду на на­шем плат­ном спи­ску. Углав­ном, удру­ же­ња во­де љу­ди ко­ји су обо­ле­ли од истих бо­ле­сти као и чла­но­ви ко­је оку­пља­ју - ис­та­кла је На­та­ ша Коп­чић, на­ста­вља­ју­ћи да су Удру­же­њу сле­пих и сла­бо­ви­ дих иако ни­је кон­ку­ри­са­ло са про­грам­ском ак­тив­но­сти до­де­ ље­на сред­ства због тих љу­ди ко­је оку­пља.  С.Ђа­ко­вић

До­дат­на сред­ства По­чет­ком ју­ла ове го­ди­не, гра­до­на­чел­ник Срем­ске Ми­тро­ви­ це, из­дво­јио је су­му од ми­ли­он ди­на­ра из те­ку­ће бу­џет­ске ре­ зер­ве, за фи­нан­си­ра­ње те­ку­ћег функ­ци­о­ни­са­ња НВО, ко­је се ба­ве про­бле­ми­ма осо­ба са ин­ва­ли­ди­те­том. Удру­же­њу сле­пих из Срем­ске Ми­тро­ви­це, до­де­ље­но је још 100.000 ди­на­ра. - По пр­ви пут из град­ског бу­џе­та из­дво­је­на су, на мо­је ин­си­сти­ра­ње, сред­ства за удру­же­ња гра­ђа­на ко­ја оку­пља­ју осо­бе са ин­ва­ли­ди­те­том за те­ку­ће тро­шко­ве. Ре­ше­ња су до­ би­ли, а пр­ви тран­шу сред­ста­ва мо­гу да оче­ку­ју ове или на­ ред­не не­де­ље. Што се ти­че про­бле­ма Удру­же­ња сле­пих око за­јед­нич­ког во­до­ме­ра са при­ват­ним ли­цем во­до­мер ће би­ти раз­дво­јен - ре­кла је На­та­ша Коп­чић.

Ко­ме ко­ли­ко нов­ца Цр­ве­ном кр­сту одо­бре­но је за на­род­ну ку­хи­њу 2,5 ми­ли­о­ на ди­на­ра, Жуп­ном "Ка­ри­та­су" 1,5 ми­ли­он ди­на­ра за про­грам днев­ног цен­тра за ста­ре и бо­ле­сне са кућ­ном не­гом, Дру­штву за бор­бу про­тив ше­ћер­не бо­ле­сти 400.000 ди­на­ра за про­грам пре­вен­ци­је и ра­ног от­кри­ва­ња ше­ћер­не бо­ле­сти, Дру­штву за це­ре­брал­ну и деч­ју па­ра­ли­зу 250.000 ди­на­ра за про­грам по­ др­шке осо­ба­ма обо­ле­лим од ових бо­ле­сти, Удру­же­њу дис­тро­ фи­ча­ра 50.000 ди­на­ра за про­грам ре­ха­би­ли­та­ци­о­ног опо­рав­ ка дис­тро­фи­ча­ра "Сре­ма 2010", Дру­штву за по­моћ осо­ба­ма са Да­ун син­дро­мом 50.000 ди­на­ра за про­грам при­пре­ме за са­мо­ста­лан жи­вот ова­квих осо­ба, Дру­штву за по­моћ мен­тал­но не­до­вољ­но раз­ви­је­ним осо­ба­ма 160.000 ди­на­ра за про­грам "Под истим сун­цем" , МО сле­пих и сла­бо­ви­дих Ру­ма 75.000,00 ди­на­ра за про­грам "Ни­је ва­жно ка­кви смо, већ шта мо­же­мо", Удру­же­њу па­ра­пле­ги­ча­ра Сре­ма 50.000 ди­на­ра за ре­а­ли­за­ ци­ју про­гра­ма "Ига­ло 2010", Дру­штву за за­шти­ту по­ро­ди­це и де­це "Из­вор " 80.000 ди­на­ра за ре­а­ли­за­ци­ју про­гра­ма "Клуб ра­ди­о­ни­ца - игра­о­ни­ца", МО глу­вих и на­глу­вих 160.000 ди­на­ ра за про­грам "Осна­жи­мо свет ти­ши­не" а Удру­же­њу гра­ђа­на "Би­рај жи­вот " 250.000 ди­на­ра за спро­во­ђе­ње кам­па­ње "Пу­ шиш, гу­шиш, здра­вље ру­шиш".

25

Среда, 13. октобар 2010.

ПЕ­СНИ­ЦИ СРЕ­МА О СРЕ­МУ: РАТ­КО КОП­ЧИЋ

Не зна бе­ћар шта да ра­ди

На­да не­дељ­ко­вић: Зе­ле­ни пре­део

КАД СЕ СРЕ­МАЦ СПРЕ­МА НА ОРА­ЊЕ

брав­ци јад­ни суд­њи час че­ка­ју грок­та­њем се јад­ни опра­шта­ју.

Кад се Сре­мац спре­ма на ора­ње, мо­ра би­ти ра­но уста­ја­ње, при­је не­го што зо­ра за­ру­ди уку­ћа­не све ре­дом про­бу­ди.

До­ма­ћи­ца ску­ва­ла ра­ки­ју, а мај­сто­ри сам` што с` не по­ би­ју, оти­ма­ју ко ће ча­шу ве­ћу, јер уско­ро у кр­вав бој кре­ћу.

Пр­ва све­тла у шта­ли се па­ле да се вран­ци до­бро ис­ти­ма­ре, па кад кре­ну узде не тре­ба­ју све до њи­ве са­ми от­ка­са­ју.

До­шло вре­ме тре­ба да се кре­не, код бра­ва­ца пр­во ошле же­не, по­крај свињ­ца ста­ле да про­ ви­ре, тре­ба брав­ци пр­во да се сми­ре.

И док вран­ци сит­ну зоб зо­ба­ју из лу­га се пој сла­ву­ја чу­је, све је спрем­но, мо­же да се кре­не, са­мо Сре­мац још да фру­шту­ку­је. Пре фру­шту­ка узео на­те­гу, из по­дру­ма `ладно ви­но но­си, не­ће Сре­мац још по­че­ти је­сти док се до­брим ви­ном не при­ че­сти.

За же­на­ма кре­ну­ли др­жа­чи, во­до­но­ше вру­ћу во­ду но­се, а на кра­ју већ се пи­јан кла­ти иде мај­стор што ће брав­це кла­ти. Ку­ку ле­ле, за­ку­ка­ше же­не, мај­стор зап`о па у бла­то пао, падиг`о се и још се те­ту­ра, но­жем ски­да бла­то са свог ту­ра.

Тор­би­ца је спрем­на по­крај си­ца из ње ми­ри љу­та шљи­во­ви­ца, сла­ни­ни­ца као длан де­бе­ла, век­на `леба и три лу­ка бе­ла.

Сев­ну но­жић ко се­чи­во ма­ча, оде пар­че ту­ра од ко­ља­ча, ври­сну ко­љач као љу­та гу­ја, ко да га је уда­ри­ла стру­ја.

Ка­да Сре­мац с фру­шту­ком за­ вр­ши, ка­пи­ја је отво­ре­на ши­ ром, ле­па сна­ша по­љу­бац му да­је, тек тад Сре­мац кре­ће с не­ким ми­ром.

На­ста ви­ка, ци­ка и па­ни­ка, ко кад ко­љу по­бе­сне­лог би­ка, ври­шти ко­љач, дај љу­те ра­ ки­је, ка­да ги­нем `оћу да с` на­пи­јем.

ЗА­БИ­ЈАЧ­КЕ Ми­ли Бо­же, чу­да не­ви­ђе­на, пу­на ку­ћа му­же­ва и же­на, по­ра­ни­ли, на­по­љу још иње, до­шли, ка­жу, да ко­ље­ду сви­ње. Гу­ра­ју се по ма­лој ку­хи­њи ко ка­да се уз­не­ми­ре сви­њи, гар­де­ро­ба од оде­ће ста­ре, на све ли­че сем не на ме­са­ре. До­ма­ћин је онај га­зда пра­ви, па ре­шио брав­це да по­да­ви,

До­ма­ћи­ца јур­ну по ра­ки­ју, ус­пут сру­ши пр­во­га ком­ши­ју, ба­ба Цве­та рас­це­пи­ла блу­зу, па ко­ља­чу већ за­ви­ја гу­зу. Га­зда дрх­ти, поч`о да се бри­не, са­мо да му не­ко не по­ги­не, кад се ма­ло сти­ша­ла па­ни­ка по­крај свињ­ца ко Ко­сов­ска бит­ка. Сви у кр­ви до ко­ле­на сто­је, а не мо­гу ни да се пре­бро­је, ви­ди га­зда да је ло­ше ста­ње, па по­ви­ка:Од­ла­же се кла­ње!

Су­тра ју­тром ваљ­да би­ће бо­ље, пи­ћа не­ма док се не по­ко­ље, а уве­че кад за сто сед­не­мо, све до зо­ре мо­же да пи­је­мо. СРЕМ­СКА ВИ­НА От­крио је ста­ри Сре­мац свом је­дин­цу си­ну, јед­ну тај­ну од дав­ни­на о руј­но­ме ви­ну. Док је Про­бус Сре­мом влад`о он чу­да на­чи­ни, пр­ву ло­зу за­са­дио на Фру­шкој пла­ни­ни. Сад од Срем­ских Кар­ло­ва­ца па до Шид­ских Ба­но­ва­ца, сва­ка ку­ћа по­друм има, а у њи­ма ра­зна ви­на. Порд хлад­ног "тра­мин­ца", "шар­до­неа", "бур­гун­ца", "са­ви­њо­на", "гра­ше­ви­не", не­из­бе­жне ме­ша­ви­не. Ту је би­стра "ра­до­ван­ка", "слан­ка­мен­ка", бе­ла "ран­ка", "ми­ри­сав­ка" кад за­ми­ри, да се чо­век по­вам­пи­ри. "Цр­ни гра­шац" кад за­ру­ди, у ср­цу се же­ља бу­ди, да по­ле­тиш као со­ко, ту је и "во­луј­ско око", "цр­ни дре­нак", "ча­ђа­ви­ца", пра­ва срем­ска по­сла­сти­ца. Кад се му­ља срем­ско гро­жђе, не мож` ни­ко ту да про­ђе, па она­ко у ма­ни­ру, да не про­ба слат­ку ши­ру. А на кра­ју "ри­злин­гом" се сла­де, нек Бог чу­ва срем­ске ви­но­ гра­де, па зар мо­же, мо­ли­ћу вас фи­но, пра­ви Сре­мац да не пи­је ви­но. Ако ипак за не­ког чу­је­те, тре­ба до­бро да га ис­псу­је­те, Сре­мац би­ти, а ви­но не пи­ти, о штрањ­ку се бо­ље обе­си­ти. На та­ва­ну о де­бе­лу гре­ду, по­ред шун­јки што Срем­ци је­ де­ду,

јер од кад је и све­та и ве­ка, још од ви­на бо­љег не­ма ле­ка. ЛЕ­ПА АНА На Ле­ге­ту ма­ли бо­стан у некол`ко ре­ди, у бо­ста­ну ле­па Ана чу­ва га и се­ди. Ко­ли­би­ца на­пра­вље­на од сла­ме и пру­ћа, на лан­чи­ћу за клу­пи­цу ве­зан чу­вар Жу­ћа. С Фру­шке го­ре по­ве­та­рац ћар­ли­ја и пи­ри, од ме­де­них лу­бе­ни­ца цео Срем за­ми­ри.

Гле­да Ра­де ле­пу Ану на­сле­ђе од мај­ке, очи пла­ве вра­го­ла­сте, ли­це ко из бај­ке. Не зна бе­ћар шта да ра­ди, спо­па­ла га кри­за, ми­сли да је ис­пред ње­га ле­па Мо­на Ли­за. Ка­же Ра­де ле­пој Ани: - Не пра­ви ку­бу­ре, по­што су ти лу­бе­ни­це, она­ко ђу­ту­ре? По­што Ана цео бо­стан, све што је у ње­му, ко­ли­би­ца, ти и Жу­ћа, не пи­там за це­ну?

На бо­стан се на­ва­дио бе­ћа­ри­на Ра­де, сва­ко ве­че он до­ла­зи да јој бо­стан кра­де.

Рат­ко Коп­чић Р

о­ђен је у фру­шко­гор­ском се­лу Ман­ђе­ло­су 1942. го­ди­не, основ­ ну и сред­њу шко­лу за­вр­шио је у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Пи­са­њем по­ е­зи­је по­чео је да се ба­ви од 1990. го­ди­не и то је ње­го­во ду­хов­но за­ до­вољ­ство, а основ­на пре­о­ку­па­ци­ја би­ли су спорт, спорт­ска так­ми­че­ња и спорт­ско но­ви­нар­ство. По­знат је као аутор тек­сто­ва за там­бу­ра­ше. Уче­ство­вао на фе­сти­ва­лу "Ми­тро­ вач­ка пе­сма" од 2001. све до 2008. го­ди­не и осва­јао по два пу­та пр­ву и исто то­ли­ко дру­гу и тре­ћу на­гра­ду, а пу­бли­ка је ње­го­ве тек­сто­ве на­гра­ђи­ва­ла три пу­та. Срем је основ­на пре­о­ку­па­ци­ја у ње­го­вој по­е­зи­ји, ко­ја се на­сла­ња на тра­ди­ци­о­нал­ну на­род­ну, а сво­је сти­хо­ве нај­че­шће по­све­ћу­је уну­ци­ма:Ани, Алек­си и Ива­ну. При­пре­ма сво­ју пр­ву књи­гу по­е­зи­је за штам­пу.

26

SPORT

Среда, 13. октобар 2010.

ФУДБАЛ РЕ­ПРЕ­ЗЕН­ТА­ТИВ­ЦИ СР­БИ­ЈЕ ОБ­И­ШЛИ КУ­ЋУ ФУД­БА­ЛА

На­ред­но оку­пља­ње у Ста­рој Па­зо­ви ПА­РА­ГЛАЈ­ДИНГ МЛА­ДИ АСО­ВИ: МИ­ЛИ­ЦА МА­РИН­КО­ВИЋ

Ме­да­ље с не­ба З

а де­вој­ке је уоби­ча­је­но да се ба­ ве спор­то­ви­ма као што су од­бој­ ка, атле­ти­ка, пли­ва­ње и слич­но, али, па­ра­глај­дин­гом, од­но­сно је­дре­њем па­до­бра­ном, то је већ не­што нео­у­би­ ча­је­но на овим про­сто­ри­ма. - Ко­ли­ко ја знам, у све­ту има 56 же­на ко­је се ба­ве овим спор­том – ка­же Ми­ли­ца Ма­рин­ко­вић (19) из Ши­ма­но­ва­ца, тре­нут­но члан Па­ра­ глај­динг клу­ба „ЈАТ“ из Бе­о­гра­да. Љу­бав пре­ма овом спор­ту по­че­ ла је пре не­ко­ли­ко го­ди­на ка­да се Ми­ли­ца са оцем и бра­том вра­ћа­ла с мо­ра и на Рај­цу при­ме­ти­ли љу­де ка­ ко је­дре па­до­бра­ни­ма. Био је то вр­ ло за­ни­мљив при­зор па су скре­ну­ли с пу­та и упо­зна­ли се са ле­та­чи­ма. Не­што ка­сни­је и Ми­ли­ца је по­че­ла да ле­ти. На­рав­но, пр­во по­сте­пе­но: нај­пре с бла­гих низ­бр­ди­ца, а по­том су ви­си­не би­ле све ве­ће. Пр­ве ме­да­ље су по­че­ле до­ла­зи­ти 2008. го­ди­не. - Са сво­јим клу­бом „Еол“ из Кра­ ље­ва осва­ја­мо пр­во ме­сто у Ли­ги Ср­би­је у пре­ци­зном сле­та­њу. Сле­ де­ћа 2009. го­ди­на би­ла је још успе­ шни­ја: так­ми­чи­ла сам се за „Арес“ из Бе­о­гра­да и би­ла све­у­куп­ни по­ бед­ник – при­се­ћа се Ми­ли­ца Ма­ рин­ко­вић. У 2010. го­ди­ни так­ми­че­ћи се за бе­о­град­ски „Јат“, Ми­ли­ца је де­фи­ ни­тив­но из­би­ла у пр­ви план. - На так­ми­че­њу у Сур­чи­ну осва­ јам пр­во ме­сто у жен­ској кон­ку­рен­ ци­ји. Ка­сни­је, на „Тро­фе­ју Бе­ог­ ра­ да“ би­ла сам све­у­куп­ни по­бед­ник ра­чу­на­ју­ћи и кон­ку­рен­ци­ју му­шка­

Ре­пре­зен­та­тив­ци на те­ре­ни­ма Ку­ће фуд­ба­ла

П

Ми­ли­ца Ма­рин­ко­вић

ра­ца. На Пр­вен­ству Евро­пе у Тур­ ској осва­јам тре­ће ме­сто. Два да­на ра­ни­је, на Опе­ну у истом гра­ду би­ ла сам дру­го­пла­си­ра­на. На ово­го­ ди­шњем Свет­ском ку­пу у Са­ра­је­ву осва­јам сре­бр­ну ме­да­љу. По­след­ње так­ми­че­ње ми је би­ло у Аустри­ји од 1. до 3. ок­то­бра, у окви­ру Свет­ског ку­па. Са ре­пре­зен­та­ци­јом осва­јам брон­за­ну, а у по­је­ди­нач­ној кон­ку­ рен­ци­ји сре­бр­ну ме­да­љу. Ба­вље­ње па­ра­глај­дин­гом из­и­ ску­је ве­ли­ке тро­шко­ве. - На жа­лост, због не­до­стат­ка сред­ста­ва, би­ло је так­ми­че­ња на ко­ја ни­сам мо­гла пу­то­ва­ти – ка­же Ми­ли­ца.- Са­мо за­хва­љу­ју­ћи ве­ли­ ком раз­у­ме­ва­њу и по­мо­ћи Оп­шти­не Пе­ћин­ци уче­ство­ва­ла сам на так­ми­ че­њи­ма у Са­ра­је­ву и у Аустри­ји.  Ж. Ра­ди­во­је­вић

ЏУДО

Шам­пи­он ­ и ба­ца­ња У

окви­ру Деч­је не­де­ље у Џу­до клу­бу Сир­ми­ум одр­жа­но је за­ ни­мљи­во так­ми­че­ње мла­ђих ка­те­ го­ри­ја у бр­зи­ни ба­ца­ња. Овог пу­та так­ми­ча­ри су мо­гли да би­ра­ју тех­ ни­ку ба­ца­ња са ко­јом ће на­сту­пи­ ти.Кроз овај вид над­ме­та­ња клин­ ци су на нај­бо­љи на­чин по­ка­за­ли ко­ли­ко су са­вла­да­ли од­ре­ђе­ну тех­ни­ку ко­ју су са­ми ода­бра­ли. У кон­ку­рен­ци­ји по­ле­та­ра­ца нај­ у­спе­шни је био Ми­лош Јан­ко­вић,

а код по­ле­тар­ки Ва­лен­ти­на Ко­ва­ чић. Код мла­ђих пи­о­ни­ра нај­бо­љи су би­ли – Мар­ко Сми­ља­нић и Ми­ ле Ми­ћић, а код мла­ђих пи­о­нир­ ки На­та­ша Лу­жа­јић. Код ста­ри­јих пи­о­ни­ра нај­бо­љи је био Ла­зар Ми­ хај­ло­вић, а код ста­ри­јих пи­о­нир­ки Јо­ва­на То­дић. Нај­бо­љи код ка­де­та је био Пе­тар Ани­чић а код ка­дет­ ки­ња Кри­сти­на Јо­сић.   С.Т.

о­чет­ком про­шле не­де­ље ре­пре­ зен­та­тив­ци Ср­би­је на че­лу са но­вим се­лек­то­ром фуд­бал­ске ре­ пре­зен­та­ци­је Вла­ди­ми­ром Пе­тро­ви­ ћем Пи­жо­ном и ка­пи­те­ном Де­ја­ном Стан­ко­ви­ћем и чел­ни­ци­ма Фуд­бал­ ског са­ве­за Ср­би­је, пред­во­ђе­них То­ми­сла­вом Ка­ра­џи­ћем, по­се­ти­ли су На­ци­о­нал­ну ку­ћу фуд­ба­ла у Ста­ рој Па­зо­ви где су се упо­зна­ли с то­ ком ра­до­ва на за­вр­шет­ку спорт­ског ком­плек­са и усло­ви­ма ко­је ће спор­ ти­сти има­ти при­ли­ком при­пре­ма у овом спорт­ском цен­тру. На­ше ре­пре­зен­та­тив­це у име Оп­

Т

ек што је за­вре­шен Куп Сир­ми­ јум“, јед­но од нај­ве­ћих и нај­ста­ ри­јих так­ми­че­ња у ло­ву уди­цом на пло­вак на овим про­стро­ри­ма у ор­ га­ни­за­ци­ји ми­тро­вач­ке „Ке­чи­ге“, нај­ве­ћи срем­ски град се при­пре­ма да бу­де до­ма­ћин још јед­ног ве­ли­ког ри­бо­ло­вач­ког так­ми­че­ња. На Са­ви код Град­ске пи­ја­це одр­ жа­ће се 23. и 24. ок­то­бра са­да већ тра­ди­ци­о­нал­на, ју­би­лар­на „Сму­ ђи­ја­да“ у ор­га­ни­за­ци­ји ов­да­шњег Удру­же­ња спорт­ских ри­бо­ло­ва­ца „Злат­на ри­би­ца“. У пи­та­њу је ма­ра­тон­ско так­ми­че­ ње у ло­ву на ову пле­ме­ни­ту реч­ну ри­бу. Јер, так­ми­че­ње ће тра­ја­ти пу­ них 12 са­ти. По­че­ће у по­по­днев­ним

са­ти­ма у су­бо­ту до ка­сно уве­че, а на­ста­ви­ће се пре под­не су­тра­дан. Нај­бо­ље, као и сва­ке го­ди­не, оче­ку­ју вред­не на­гра­де у ри­бо­ло­ вач­ком при­бо­ру и опре­ми. Оче­ку­је се уче­шће ви­ше од 70 спорт­ских ри­бо­ло­ва­ца из свих кра­ је­ва Ср­би­је, а ве­ро­ват­но ће так­ми­ че­ње има­ти ме­ђу­на­род­ни ка­рак­тер, као и про­те­клих го­ди­на, ка­да је Срем­ска Ми­тро­ви­ца би­ла до­ма­ћин мај­сто­ри­ма из Бу­гар­ске у ло­ву на сму­ђа. Де­таљ­ни­је ин­фор­ма­ци­је о овом так­ми­че­њу мо­гу се до­би­ти на те­ле­ фо­не, 022/612-889, 064/296-38-23, 069/199-19-58 и 063/553-537.  С.Л.

још јед­ном се за­хва­лио овој оп­шти­ ни на по­мо­ћи ко­ју пру­жа у из­град­ њи спорт­ског цен­тра и на­ја­вио да ће сле­де­ћа по­се­та под­ра­зу­ме­ва­ти и отва­ра­ње Ку­ће фуд­ба­ла. Та­ко­ђе, он је ка­зао да ће сле­де­ће оку­пља­ње и при­пре­ме ре­пре­зен­та­ти­ва­ца, као и дру­гих се­лек­ци­ја би­ти у Ста­рој Па­ зо­ви. Овај до­ла­зак др­жав­не фуд­бал­ ске ре­пре­зен­та­ци­је до­че­ка­ли су и ис­пра­ти­ли сво­јом игром мла­ђи чла­ но­ви КУД-а “Бран­ко Ра­ди­че­вић” и СКУД-а “Хе­рој Јан­ко Чме­лик”.  Г.М.

Ин­ђи­ја у Хо­лан­ди­ји Ф

уд­ба­ле­ри ФК Ин­ђи­је ис­ко­ри­ сти­ли су дво­не­дељ­ну па­у­зу у так­ми­че­њу у Је­лен су­пер ли­ги да се до­дат­но при­пре­ме за на­ста­вак се­ зо­не. Они су у Хо­лан­ди­ји, у кам­пу ре­пре­зен­та­ци­је Хо­лан­ди­је у Па­пан­ да­лу, од­ра­ди­ли при­пре­ме и од­и­гра­ли још две при­прем­не утак­ми­ца про­тив та­мо­шњих клу­бо­ва. Про­тив­ни­ци фуд­ба­ле­ра Ин­ђи­је у утак­ми­ца­ма на при­пре­ма­ма у Хо­ лан­ди­ји би­ли су два хо­ланд­ска су­ пер­ли­га­ша, Хе­ра­клес и Ви­те­се. Пр­ву утак­ми­цу про­тив Хе­ра­кле­са Ин­ђи­ја је из­гу­би­ла ре­зул­та­том 2:1, а дру­ гу утак­ми­цу игра­ли су ју­че у вре­ме штам­па­ња овог бро­ја на­шег ли­ста. -Из­ву­кли смо из по­след­њег пр­ вен­стве­ног су­сре­та од­го­ва­ра­ју­ће по­у­ке и уочи­ли сла­бо­сти па ће­мо се по­тру­ди­ти да се оне што ма­ње по­на­ вља­ју – ка­же тре­нер Ин­ђи­је Мом­чи­ло Ра­и­че­вић.- Же­ља нам је да у на­ста­ вак пр­вен­ства уђе­мо што спрем­ни­ји. Оче­ку­ју нас озбиљ­на ис­ку­ше­ња и оба­ве­за да уз до­бре игре уве­ћа­мо за­ ли­ху бо­до­ва ка­ко не би­смо до­шли у си­ту­а­ци­ју да стре­пи­мо за свој ста­тус. Убе­ђен сам да ће­мо у то­ме ус­пе­ти.

СПОРТ­СКИ РИ­БО­ЛОВ

Ју­би­лар­на „Сму­ђи­ја­да“

шти­не Ста­ра Па­зо­ва до­че­ка­ла је на­ чел­ни­ца оп­штин­ске упра­ве Рад­ми­ла Одо­ба­шић, пре­нев­ши им по­здра­ве пред­сед­ни­ка оп­шти­не Го­ра­на Јо­ ви­ћа ко­ји је био слу­жбе­но од­су­тан, уз же­љу да има­ју што ви­ше сре­ће у на­ред­ним утак­ми­ца­ма и да што пре поч­ну да тре­ни­ра­ју у Ста­рој Па­зо­ ви. Се­лек­тор Пе­тро­вић је том при­ ли­ком ис­та­као да из­град­ња овог спорт­ског цен­тра има ве­ли­ки зна­ чај, не са­мо за фуд­бал у Ср­би­ји, не­го и за ста­ро­па­зо­вач­ку оп­шти­ну. Пред­сед­ник ФСС То­ми­слав Ка­ра­џић

Де­таљ с при­пре­ма фуд­ба­ле­ра Ин­ђи­је Ин­ђи­ја се при­пре­ма у ком­плек­ су ко­ји се про­сти­ре на око 50 хек­ та­ра и у свом са­ста­ву има чак се­ дам фуд­бал­ских те­ре­на, че­ти­ри те­ре­та­не, ам­бу­лан­ту, трим ста­зе, два ба­зе­на и мно­штво дру­гих са­ др­жа­ја Усло­ви за ми­ни при­пре­ме у Хо­ лан­ди­ји су вр­хун­ски: од­лич­ни те­ ре­ни, љу­ба­зно осо­бље и фан­ти­

сти­чан хо­тел, а и вре­ме иде на ру­ ку фуд­ба­ле­ри­ма Ин­ђи­је. Ште­та је што у Хо­лан­ди­ју ни­су мо­гли и Ба­ ти­о­ја, Кра­сић и Чо­ви­ло ко­ји ни­су ус­пе­ли да ре­гу­ли­шу ви­зни ре­жим са Хо­лан­ди­јом, као и ка­пи­тен Зо­ ран Јан­ко­вић ко­ји по­ла­же ис­пи­те за ПРО ли­цен­цу. Оно што је нај­ва­ жни­је, еки­па је здра­ва и ме­ди­цин­ ски тим не­ма по­сла.

КАРАТЕ

Сир­ми­ју­му 24 зла­та

Н

а Ин­тер­на­ци­о­нал­ном тур­ни­ру у Но­вом Са­ду, у кон­ку­рен­ци­ји ви­ ше од 400 так­ми­ча­ра из 28 клу­бо­ва из че­ти­ри др­жа­ве, ка­ра­ти­сти Сир­ми­ ју­ма осво­ји­ли су 46 ме­да­ља: 24 злат­ не, 17 сре­бр­них и пет брон­за­них. По­себ­но су се ис­та­кли так­ми­ча­ри ко­ји су на­сту­па­ли у че­ти­ри ди­сци­ пли­не – ка­та­ма по­је­ди­нач­но, екип­ но и бор­ба­ма по­је­ди­нач­но и екип­но: Ива Вин­ко­вић, Дра­ган Бог­да­но­вић, Ми­ли­ја­на Бла­го­је­вић, Ва­ле­ри­ја Па­ ра­клис, Фи­лип Дра­га­но­вић, Ду­шан Ста­ни­шић, Ми­ли­ца Ба­ла­нац, Не­ма­ња Бро­да­лић, Јо­ван Ћет­ко­вић, Ро­берт Ба­јук, Вла­ди­мир Са­мац, Ве­ли­бор Ерић и Ми­ра Сто­ји­но­вић.

Пи­о­ни­ри Сир­ми­ју­ма са осво­је­ним при­зна­њи­ма

27

SPORT

Среда, 13. октобар 2010.

ФУДБАЛ ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ Резултати: Колубара - Банат 1:1, Динамо - Земун 0:2, Пролетер - БАСК 3:1, Младост Лучани - Нови Пазар 0:0, Напредак - Срем 1:0, Синђелић - Нови Сад 3:0 (1:0), Телеоптик - Бежанија 0:0, Биг Бул Раднички - Раднички 0:2, Млади радник - Раднички Сомбор 1:1. 1. Пролетер 2. БАСК 3. Банат 4. Раднички 5. Нови Сад 6. Синђелић 7. Н.Пазар 8. Младост 9. Раднички (С) 10. Мл.радник 11. Бежанија 12. Телеоптик 13. Биг Бул Р. 14. Напредак 15. Земун 16. Срем 17. Динамо 18. Колубара

10 10 10 9 10 10 10 10 10 10 10 9 10 10 10 10 10 10

6 6 5 5 5 5 4 4 4 4 3 2 3 3 2 0 1 0

3 2 4 3 2 1 4 3 4 2 2 4 1 1 4 7 2 5

1 2 1 1 3 4 2 3 2 4 5 3 6 6 4 3 7 5

18:8 21 16:7 20 11:7 19 15:9 18 16:12 17 11:9 16 11:9 16 12:8 15 10:8 15 11:12 13 7:8 11 10:12 10 10:13 10 10:16 10 8:9 9 7:10 7 3:21 5 6:14 2

У следећем колу састају се: Нови Пазар – Колубара, Раднички (С) – Младост (Л), Раднички 1923 – Млади радник, Бежанија – Биг бул Раднички, БАСК – Телеоптик, Нови Сад – Пролетер (НС), Земун – Синђелић, Срем – Динамо, Банат – Напредак. НАПРЕДАК – СРЕМ 1:0 (0:0) КРУШЕВАЦ: Градски стадион, гледалаца 300. Судија:Николић (Крагујевац). Стрелац: Гашић у 69. минуту. Жути картони: Радосављевић, Милуновић (Напредак), Станковић, Радуновић, Алехандро, Алфредо (Срем). НАПРЕДАК: Миленковић 7, Тадић 6, Пројић 6, Гашић 7, Петровић 6 (Тасковић), Миловановић 6 (Спасојевић 6,5), Радосављевић 6, Милошевић 6 (Милосављевић), Пуношевац 6, Милуновић 6, Петронијевић 7. СРЕМ: Бајић 6, Станковић 6 (Шарц), Николић 6, Јандрић 6, Радуновић 6,5, Милошевић 6, Ђурић 6, Милосављевић 6, Алехандро 6 (Станојевић), Зец 6, Алфредо 6,5 (Ненадовић). БИГ БУЛ РАДНИЧКИ – РАДНИЧКИ (К) 0:2 (0:1) ШИД: Гледалаца 300, судија Траиловић (Зајечар). Стрелац: Леповић у седмом и 90+2 минуту. Жути картони: Млађеновић (Биг бул Раднички), Крмар и Петровић (Раднички 1923). БИГ БУЛ РАДНИЧКИ: Младеновић 6,5, Савиновић 6,5, Чижик 7, Бабић 6, Вукобрат 7, Живковић 6 (Маричић 6), Ђукановић 6, Симеуновић 5,5, Млађеновић 6 (Веселиновић), Петковић 6,5, Требовац 6 (Ћирић 6). РАДНИЧКИ: Ђогатовић 7,5, Божовић 7, Ристић 7, Алексић 7, Милошевић 8, Недовић 7, Петровић 7,5 (Зајић), Крмар 8 (Варјачић), Леповић 8,5, Спалевић 7,5, Баковић 7 (Живановић).

СОЛУНАЦ – РАДНИЧКИ (НП) 0:1 (0:0) РАСТИНА: Гледалаца 250, судија Гајдобрански (Нови Сад). Стрелац: Пунишић у 61. минуту. Жути картони: Банић, Вуковић (Солунац), Максимовић (Раднички). СОЛУНАЦ: Шарић 7, Исмаили 7, Пурић 6, Богуновић 6,5 (Мандић), Банић 7, Цимеша 6,5, Грумић 6,5, Маруновић 7, Станковић 6,5, Вуковић 6,5 (Жигић), Мунижаба 6 (Којић 6). РАДНИЧКИ: Диздаревић 7, Ивић 7, Јаворац 7, Пунишић 7,5, Исаиловић 7 (Ромић 7), Кекић 6,5 (Јовановић), Рнић 7, Бошковић 6,5, Ђерић 6,5 (Максимовић), Мијић 7, Чепрња 7. ОФК КИКИНДА – ДОЊИ СРЕМ 1:3 (0:0) КИКИНДА: Гледалаца 300, судија Михајловић (Зрењанин). Стрелци: Илић (из пенала) у 76. за домаће, а Шушњар у 54. и 63. и Цвјетиновић у 66. минутуза госте. Жути картони: Илић, Коврлија, Белеуц (ОФК Кикинда), Антунов (Доњи Срем). ОФК КИКИНДА: Магда 7, Ђокић 6 (Крџалин), Бабић 6, Белеуц 6, Месарош 6, Ћеран 6, Илић 7, Бунић 6, Цвијановић 6 (Карановић 6), Коврлија 6,5, Спахић 6 (Вукмановић). ДОЊИ СРЕМ: Варга 7, Тошић 7,5 (Бероња), Прљевић 7, Ристић 7, Мирковић 7, Шушњар 8,5 (Галин), Цвјетиновић 8 (Јовановић), Антунов 7, Ђуркић 7,5.

ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА ЗАПАД Резултати деветог кола - Ердевик: Слога Раднички – Бачка 2:1, Рума: Први Мај Агрорума – Југовић 0:0, Сремска Митровица: Раднички – Металац АВ 3:2, Младеново: Будућност – Младост 1:1, Белегиш: Омладинац – Борац 4:4, Ириг: Раднички – Индекс 0:1, Нови Сад: Црвена Звезда – Дунав 3:0, Змајево: Обилић – Полет 1:0. 1. Борац 2. Индекс 3. Дунав 4. Ц. звезда 5. Полет 6. Слога Рад. 7. Бачка 8. Омладинац 9. Раднич.(СМ) 10. Младост 11. Обилић 12. Први мај Агр. 13. Југовић 14. Будућност 15. Металац АВ 16. Раднички (И)

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

6 6 6 5 5 4 4 3 4 2 2 2 2 1 1 0

3 3 1 2 1 3 1 4 0 5 4 2 1 4 2 1

0 0 2 2 3 2 4 2 5 2 3 5 6 4 6 8

30:18 21 14:6 21 24:11 19 13:9 17 16:11 16 15:12 15 15:15 14 17:13 13 17:20 12 12:12 11 9:9 10 6:13 8 10:16 7 9:16 7 8:17 5 3:20 1

У следећем колу састају се - Бачка Паланка: Бачка - Полет, Стари Бановци: Дунав – Обилић, Нови Сад: Индекс – Црвена звезда, Турија: Младост – Омладинац, Футог: Металац АВ – Будућност, Каћ: Југовић – Раднички (СМ), Ердевик: Слога Раднички – Први Мај Агрорума.

У следећем колу састају се - Нови Козарци: Слобода – Вршац, Апатин: Младост _ Текстилац Итес, Темерин: Слога – Цемент, Палић: Палић – Долина, Пећинци: Доњи Срем – Сента, Челарево: ЧСК Пивара – ОФК Кикинда, Нова Пазова: Раднички – Младост (БЈ), Нови Сад: Ветерник Вискол - Солунац.

ОМЛАДИНАЦ – БОРАЦ 4:4 (1:2) БЕЛЕГИШ: Игралиште Подунавца, гледалаца: 200. Судија: Пиља (Српски Милетић). Стрелци: 0:1 Плавшић у 10, 0:2 Ћук у 13, 1:2 Грчић у 38, 2:2 Хакач у 49, 3:2 Крњајић у 51, 4:2 Ћеран у 53, 4:3 Николић у 58 из једанаестерца 4:4 Николић у 73 минуту. ОМЛАДИНАЦ: Татић 6, Иванишевић 6, Савић 6, Крњајић 7, Стојисављевић 7, Стефановић 7, Грчић 7, (Русмир), Миросављевић 7, Пејчиновић 6, Ћеран 8, (Ковачевић), Хакач 7, (Хаска). БОРАЦ: Бечелић 6, Илић 6, Добрињац 6, Плавшић 7, Поповић 6, Ђаковић 6, Шуњка 6, (Вазовић), Седлар 6, Николић 7, Ћук 7, (Јашови), Ромић 6, (Вујадиновић). Сјајна игра у Белегишу и права голеада две одличне екипе. Лидер је већ у 13 минуту шокирао домаћине када је стекао вођство са 2:0. У финишу првог полувремена Грчић је смањио на 2:1 за Борац. Почетком другог полувремена за само четири минута Омладинац постиже три гола и долази до вођства од 4:2. Блистао је Ћеран који је наместио три гола, а четврти је сам постигао за Омалдинца сјајним шутем са 20 метара, скинувши паучину у десном горњем углу Бечелића. И када се очекивало да ће Омладинац дотући грогираног ривала, непотребно су домаћи играчи скривили пенал, Николић је смањио на 4:3, а исти играч у 75 минуту постиже и четврти гол за свој тима и тако новосађанима доноси бод.  Д. Бурсаћ

ЦЕМЕНТ – МЛАДОСТ (А) 3:0 (1:0)

РАДНИЧКИ (СМ) – МЕТАЛАЦ 3:2 (0:1)

БЕОЧИН: Гледалаца 300, судија Паприца (Нова Пазова). Стрелци: Ракић у 12. и Дракулић у 63. и 88. минуту. Жути картони: Трбовић, Ракић, Станчетић, Гашпаревић (Цемент), Д. Ракић, Чонић (Младост). ЦЕМЕНТ: Ћетојевић -, Танасин 6,5 (Гашапревић 6,5), Трбовић 8, Момчић 8, Миловић 8, Гостовић 7,5 (Царић 8, Грковић 7 (Лепар 7), Дракулић 8,5, Бурсаћ 7, Ракић 7 (Станчетић 7). МЛАДОСТ: Грбић 6,5 , Чонић 6,5, Баљак 6,5, Мајор 7, Јовановић 6,5, Веселиновић 7, Ракић 6,5, ПБурсаћ 6,5, Ђумић 6 (Вулин 6,5), Бобанац 6,5 (Миленковић 6), Рапајић 6.

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Гледалаца 150, судија Перановић (Шајкаш). Стрелци: Прокић у 50, Скорупан у 55. и Сантач у 90. минуту за домаће, а Нарић у 14. и Ивковић у 90. минуту за госте. Црвени картон: Ивковић (Металац). РАДНИЧКИ: Рељић 7, Нинковић 7, Јордановски 7 (Сладојевић 7), Прокић 8, (Сантрач 8), Ивић 7, Грујић 7, Бабић 7,5, Миличић 7, Стевић 7,5, Ђурђевић 7, Скорупан 8. МЕТАЛАЦ: Савкович 6, Танасић 6 (Солдат), Јовановић 6 (Косић), Ардалић 7, Латиновић 7, Шешум 7,5, Нарић 7 (Буквић), Стојиљковић 7, Букваровић 6,5, Ивковић 6,5, Блешић 6,5.

СРПСКА ЛИГА ВОЈВОДИНА Резултати деветог кола - Нови Сад: Ветерник Вискол – Слобода 2:2, Растина: Солунац – Раднички 0:1, Бачки Јарак: Младост – ЧСК Пивара 0:0, Кикинда: ОФК Кикинда – Доњи Срем 1:3, Сента: Сента – Палић 0:0, Падина: Долина – Слога 2:1, Беочин: Цемент – Младост (А) 2:0, Оџаци: Текстилац Итес – Вршац 1:2. 1. Долина 2. Раднички 3. ЧСК Пивара 4. Сента 5. Доњи Срем 6. Ветерник 7. Вршац 8. Цемент 9. Солунац 10. Текстилац 11. Младост (БЈ) 12. Слога 13. Палић 14. ОФК Кикинда 15. Слобода 16. Младост (А)

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

7 6 5 5 5 4 3 3 3 3 3 1 1 1 1 0

0 2 3 3 3 4 4 3 3 2 1 4 4 3 2 1

2 1 1 1 1 1 2 3 3 4 5 4 4 5 6 8

14:12 21 16:2 20 24:10 18 20:6 18 15:8 18 14:10 16 10:10 13 11:8 12 15:13 12 8:10 11 7:14 10 9:10 7 8:16 7 7:19 6 14:22 5 7:29 1

ПРВИ МАЈ – ЈУГОВИЋ 0:0 РУМА: Гледалаца 200, судија Малиџан (Нови Сад). Жути картони: Ћорић, Чупељић, Сикирица (Први мај), Кизић (Југовић). ПРВИ МАЈ: Делић 7, Лукић 6,5, Борић 7, Ћорић 7, Милошевић 7, Јовановић 6 (Рокнић), Сикирица 6, Зорић 6 (Старчевић 6,5), Новаковић 7, Чупељић 6, Михајловић 6 (Видаковић 7). ЈУГОВИЋ: Сувара 8, Кизић 6,5,Николић 7, Хајдар 7, Гроздић 7, Плавшић 7, Радојчић 6, Живанов 7, Кљајић 6,Ђекић 6,5, Антонић 6,5. СЛОГА РАДНИЧКИ – БАЧКА 2:1 (1:1) ЕРДЕВИК: Гледалаца 300, судија Миланков (Сомбор). Стрелци: Симикић у 23. и Угљешић у 57. за домаће, а Ђукић у 10. минуту за госте. Жути картони: Пендо, Поважан, Шајић (Слога Раднички), Пецић, Ђукић, Бијелош, Пуђа, Лаћарак (Бачка). Црвени картон: Пуђа (Бачка). СЛОГА РАДНИЧКИ: Куља 8, Милошевић 6 (Васић 7), Бојанић 8, Пендо 8, Миљковић 8, Симикић 8, Мишчевић 7 (Раичевић 7), Ђорђевић 8, Угљешић 8, Шајић 8, Поважан 7 (Јовановић 7). БАЧКА: Антић 7, Пецић 6, Лаћарак 6,Гајдобрански 6 (Стојнић 6), Бијелош 7, Зеленовић 6, Козомара 6, Ђукић 7 (Јевтић), Фуртула 7, Секеруш 7 (Пуђа).

СРЕМСКА ЛИГА Резултати деветог кола - Мачванска Митровица: Подриње – Љуково 4:0, Кукујевци: Фрушкогорац – ЛСК 1:4, Бешка: Хајдук – Хајдук (В) 3:2, Стара Пазова: Јединство – Младост 1:0, Крњешевци: Борац СМ – Зерка Буљубаша 3:1, Голубинци: Јадран – Железничар 0:0, Адашевци: Граничар – Словен 1:3, Шимановци: Хајдук – Партизан 1:1. 1. Хајдук (Б) 2. Хајдук (Ш) 3. Подриње 4. Хајдук (В) 5. ЛСК 6. Партизан 7. Словен 8. Борац СМ 9. З. Буљубаша 10. Младост (-1) 11. Железничар 12. Јединс. (-1) 13. Јадран 14. Граничар 15. Љуково 16. Фрушкогорац

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

6 6 5 5 4 4 4 4 3 3 3 3 2 2 2 0

2 1 3 1 4 3 2 2 3 3 1 1 2 2 1 1

1 2 1 3 1 2 3 3 3 3 5 5 5 5 6 8

17:12 20 22:9 19 19:7 18 13:11 16 16:6 16 24:15 15 18:14 14 11:12 14 15:15 12 9:10 11 13:11 10 12:23 9 6:8 8 7:13 8 7:16 7 3:31 1

У следећем колу састају се - Љуково: Љуково – Партизан, Рума: Словен – Хајдук (Ш), Инђија: Железничар – Граничар, Равње: Зека. Буљубаша – Јадран, Купиново: Младост - Борац СМ, Вишњићево: Хајдук – Јединство, Лаћарак: ЛСК – Хајдук (Б), Мачванска Митровица: Подриње - Фрушкогорац. ХАЈДУК (Ш) – ПАРТИЗАН 1:1 (0:0) ШИМАНОВЦИ: Гледалаца: 100. Судија: Јованчевић (Шид). Стрелци: Савић у 73. минуту за домаће, а Гужвић у 61. минуту (аутогол) за госте. Жути картони: Опачић, Савић и Радосављевић (Хајдук), Ђорђић (Партизан). ХАЈДУК: Станковић 7, Келебуда 6, Ђерић 6, Гужвић 6,5 Домазет 7 (Шевић 6,5), Свилар 6,5 Ћурчин 6 (Вукша 6), Радосављевић 7, Опачић 7, Радановић 7, Савић 7. ПАРТИЗАН: Бошковић 7, Радовић 6, Ђорђић 6,5 М. Марковић 6, М. Петровић 6,5 Србиновски 7, Петковић 6,5 Радовић 7, Дакић 6,5 В. Петровић 7, Д. Марковић 7 (Србиновски).

ОПШТИНСКА ЛИГА СТАРА ПАЗОВА – ИНЂИЈА Резултати седмог кола - Чортановци: ЧСК – Слога 4:2, Белегиш: Подунавац – Сремац 0:1, Крчедин: Фрушкогорац – Борац 4:1, Нови Сланкамен: Дунав – Полет 2:0. Слободан је био Борац. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Слога Борац Сремац Подунавац Полет Дунав ЧСК Слога Фрушкогорац Борац

6 6 6 7 6 7 6 6 6

6 5 5 3 2 2 2 1 0

0 0 0 0 1 1 0 2 0

0 1 1 4 3 4 4 3 6

13:3 18 12:2 15 16:8 15 13:11 9 9:11 7 12:17 7 10:13 6 6:11 5 5:20 0

У следећем колу састају се Јарковци: Борац – Дунав, Војка: Сремац – Фрушкогорац, Марадик: Слога – Подунавац, Сурдук: Слога Борац – ЧСК, Слободан: Полет.  Д.Б.

ОПШТИНСКА ЛИГА ПЕЋИНЦИ Резултати - Деч: Сремац - Напредак 1:0, Попинци: Попинци - Срем 3:1, Обреж: Граничар - Камени 2:3, Сибач: Словен - Ловац 2:1, Огар: Шумар Слобода 7:0, Карловчић: Витез - Младост 0:5. Слободан је ОФК Брестач. 1. Шумар 2. Сремац 3. Попинци 4. ОФК Брестач 5. Словен 6. Слобода 7. Младост 8. Напредак 9. Срем 10. Камени 11. Граничар 12. Ловац 13. Витез

7 8 8 7 7 8 8 7 7 7 7 8 7

6 6 6 5 5 5 3 2 2 2 1 1 0

0 0 0 2 0 0 1 1 1 1 1 0 1

1 2 2 0 2 3 4 4 4 4 5 7 6

24:5 18 21:10 18 19:8 18 14:6 17 12:5 15 18:16 15 16:15 10 18:18 7 8:13 7 14:23 7 8:16 4 15:29 3 3:26 1

У следећем колу састају се - Деч: Слобода - Витез, Попинци: Ловац Шумар, Обреж:Камени - Словен, Сибач: Срем - Граничар, Огар: Напредак Попинци,Брестач: ОФК Брестач - Сремац. Слободна је Младост.

ОПШТИНСКА ЛИГА РУМА ИРИГ (ПРВИ РАЗРЕД) Резултати - Путинци: ПСК - Полет 1:4, Жарковац: Напредак - Хртковци 1:7, Платичево: Јединство (П) - Граничар 2:1, Крушедол: Крушедол - Рудар 1:1, Мали Радинци: Фрушкогорац - Доњи Петровци 0:3, Краљевци: ОФК Краљевци - Јединство (Р) 1:0, Рума: Фрушка гора Сремац 3:1. 1. Рудар 2. Јединство (П) 3. Д.Петровци 4. ОФК Краљевци 5. Крушедол 6. Јединство (Р) 7. Граничар 8. Полет 9. Фрушкогорац 10. Фр. гора 11. Хртковци 12 Напредак 13 Сремац 14 ПСК

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

6 6 4 4 4 4 4 3 3 2 3 1 1 0

2 1 2 2 2 0 0 2 2 4 1 2 1 1

0 1 2 2 2 4 4 3 3 2 4 5 6 7

22:5 20 10:4 19 16:5 14 10:6 14 11:12 14 11:9 12 9:11 12 14:13 11 12:14 11 14:11 10 16:17 10 7:22 5 5:14 4 8:22 1

ОПШТИНСКА ЛИГА ШИД Резултати - Бикић До: ОФК Бикић - Једнота 4:2, Бачинци: Слога ОФК Бачинци - Омладинац (Б) 3:0, Моровић: Јединство (М) - Борац 0:8, Вашица: Напредак - Сремац 6:1, Сот: Братство Омладинац (М) 8:0, Љуба: Јединство (Љ) - ОФК Бингула 4:1, Јамена: Граничар Синђелић 0:3. 1. Јединство (Љ) 2. Омладинац (Б) 3. Слога 4. Братство 5. Једнота 6. Напредак 7. Борац 8. ОФК Бикић 9. Синђелић 10. ОФК Бингула 11. Граничар 12. Омладинац (М) 13. Сремац 14. Јединство (М)

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

7 6 5 5 4 4 4 4 4 4 3 1 1 0

0 0 1 0 1 1 1 1 0 0 1 1 0 1

1 2 2 3 3 3 3 3 4 4 4 6 7 7

29:10 21 19:11 18 21:9 16 26:15 15 23:11 13 26:15 13 17:10 13 17:18 13 10:7 12 20:20 12 12:17 10 10:38 4 8:31 3 6:32 1

У следећем колу састају се - Гибарац: Синђелић - ОФК Бикић, Бингула: ОФК Бингула - Граничар, Моловин: Омладинац (М) - Јединство (Љ), Беркасово:Сремац - Братство, Илинци: Борац - Напредак, Батровци: Омладинац (Б) - Јединство (М), Шид: Једнота - Слога ОФК Бачинци.

ОПШТИНСКА ЛИГА СРЕМСКА МИТРОВИЦА (ПРВИ РАЗРЕД) Резултати - Чалма: Слога - Граничар 6:1, Мартинци: Борац (М) - Фрушкогорац 4:2, Велики Радинци: Борац (ВР) Сремац 1:0, Ноћај: Змај - Митрос 2:1, Шашинци: Слобода - Будућност 2:2.

ОПШТИНСКА СРЕМСКА МИТРОВИЦА (ДРУГИ РАЗРЕД) Резултати - Раденковић: Борац - Хајдук 2:1, Шуљам: Напредак - Планинац 2:1, Засавица 1: Слога - БСК 0:1, Гргуревци: Гргуревци - ОФК Босут 5:4. Слободан је био Срем. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Борац (Р) Срем Хајдук Напредак ОФК Босут БСК Гргуревци Слога Планинац

6 6 6 6 7 6 5 6 6

4 4 3 3 2 2 2 1 1

2 1 1 1 3 1 0 1 0

0 1 2 2 2 3 3 4 5

11:4 14 12:3 13 9:5 10 8:11 10 13:10 9 6:12 7 10:14 6 7:10 4 4:11 3

У следећем колу састају се - Шуљам: БСК - Гргуревци, Лежимир: Планинац - Слога, Дивош: Хајдук - Напредак, Сремска Рача: Срем - Борац. Слободан је ОФК Босут.

ОПШТИНСКА ЛИГА РУМА-ИРИГ (ДРУГИ РАЗРЕД) Резултати - Буђановци: Младост (Б) Борац (К) 0:2, Павловци: Младост (П) - Планинац 3:0, Шатринци: 27. Октобар - Војводина 5:0, Јазак: Цар Урош - Слога 3:0. Слободан је Борац (С). 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Борац (К) Слога Цар Урош Младост (Б) Младост (П) Војводина Планинац 27. Октобар Борац (С)

5 6 5 6 5 6 5 5 5

4 4 4 4 2 1 1 1 1

1 1 0 0 1 1 0 0 0

0 1 1 2 2 4 4 4 4

19:1 13 23:9 13 17:5 12 17:10 12 12:8 7 7:16 4 6:18 3 10:24 3 5:25 3

У следећем колу састају се - Нерадин: Војводина - Цар Урош, Ривица: Планинац - 27. Октобар, Кленак: Борац (К) Младост (П), Стејановци: Борац (С) Младост (Б). Слободна је Слога.

Ка­зне за из­гред­ни­ке

О

п­штин­ски фуд­бал­ски са­вез Срем­ска Ми­тро­ви­ца оста­је у на­ ме­ри да се очу­ва ре­гу­лар­ност так­ ми­че­ња, а сви ко­ји по­ку­ша­ва­ју да га на­ру­ше ри­горз­но се ка­жња­ва­ју. То је и епи­лог пре­ки­да утак­ми­ це Дру­гог раз­ре­да Оп­штин­ске ли­ ге у Срем­ској Ра­чи из­ме­ђу до­ма­ћег Сре­ма и Пла­нин­ца из Ле­жи­ми­ра. Код ре­зул­та­та 0:0, ка­да је до­су­ђен пе­нал за до­ма­ће, го­сту­ју­ћи игра­чи иза­зва­ли су ин­ци­дент на­па­дом на су­ди­ју. Утак­ми­ца је ре­ги­стро­ва­на слу­жбе­ним ре­зул­та­том 3:0 за Ра­ча­ не. Дво­ји­ци игра­ча Пла­нин­ца, ко­ји су иза­зва­ли овај ин­ци­дент, Ср­ђа­ну Са­ви­ћу и Сте­ва­ну Ду­ки­ћу из­ре­че­на је за­бра­на игра­ња од јед­не го­ди­не.  С.Л.

ОДБОЈКА ПРВА ЛИГА (Ж) Резултати првог кола - Нови Сад: Нови Сад ПП - Путеви Трендекс 3:0, Краљево: Гимназијалац – Спартак (данас), Стара Пазова: Јединство - Шумадија АВ 3:0, Крагујевац: Раднички – Лаза-

1. Борац (М) 2. Митрос 3. Будућност 4. Слога 5. Змај 6. Фрушкогорац 7. Граничар 8. Сремац 9. Слобода 10. Борац (ВР)

7 7 6 7 7 7 7 7 7 6

6 4 4 3 3 3 2 2 1 1

1 2 1 1 0 0 2 0 3 0

0 1 1 3 4 4 3 5 3 5

24:6 19 16:8 14 12:8 13 14:12 10 15:14 9 15:20 9 7:14 8 13:13 6 16:25 6 10:22 3

У следећем колу састају се - Кузмин: Граничар - Будућност, Сремска Митровица: Митрос - Слобода, Јарак: Сремац - Змај, Манђелос: Фрушкогорац Борац (ВР), Чалма: Слога - Борац (М).

ревац 3:1, Нови Београд: Визура СН – Војводина 2:3, Крагујевац:

Смеч 5

- Варадин БМГ Градња 0:3. У

следећем

колу

састају

се

-

Пријепоље: Путеви Тренд – Варадин БМГ Градња, Нови Сад: Војводина – Смеч 5, Лазаревац: Лазаревац – Визура СН, Аранђеловац: Шумадија АВ – Раднички, Суботица: Спартак – Јединство, Нови Сад: Нови Сад ПП – Гимназијалац.  

Д. Бурсаћ

28

SPORT

Среда, 13. октобар 2010.

рукомет

Пред но­вим иза­зо­ви­ма

Ква­ли­фи­ка­ци­је за Олим­пи­ја­ду

У

Нај­мла­ђи чла­но­ви КК Срем Ши­ма­нов­ци

П

у­них шест го­ди­на Ка­ра­те клуб Срем Ши­ма­нов­ци по­бу­ђу­је па­ жњу спорт­ске јав­но­сти пе­ћи­нач­ке оп­шти­не. Нај­ор­га­ни­зо­ва­ни­ји спорт­ ски ко­лек­тив у Ши­ма­нов­ци­ма од по­ чет­ком школ­ске го­ди­не, ор­га­ни­зу­је упис но­вих чла­но­ва. - По­пу­ла­ри­за­ци­ја ка­ра­теа ме­ђу нај­мла­ђи­ма наш је при­о­ри­тет­ни за­ да­так – ка­же пред­сед­ник и тре­нер КК Срем Ши­ма­нов­ци Са­ша Ре­љић. – У сеп­тем­бру смо за­по­че­ли упис, ко­ји ће тра­ја­ти и то­ком овог ме­се­ ца. Има­мо два­де­се­так но­вих чла­ но­ва, ко­ји ујед­но чи­не нај­мла­ђу, по­чет­ну гру­пу. У сред­њој гру­пи су но­си­о­ци жу­тог, цр­ве­ног, зе­ле­ног и пла­вог по­ја­са, ма­да има ту и ка­ра­ ти­ста и са бра­он по­ја­сом и по ко­ ји так­ми­чар. Ко­нач­но, нај­ста­ри­ју гру­пу чи­не так­ми­ча­ри, од ко­јих су

мно­ги осва­ја­ли ме­да­ље и на др­жав­ ним так­ми­че­њи­ма.Да­кле, у три гру­ пе, по­не­дељ­ком, сре­дом и пет­ком од 18.45 до 21.30 ра­ди­мо са око 60 ка­ра­ти­ста, од пред­школ­ског уз­ра­ ста па до 15 – 16 го­ди­на. Са­да смо, прак­тич­но, пред но­вим иза­зо­ви­ма, но­вом се­зо­ном. Пр­во зва­нич­но так­ми­че­ње у но­ вом ци­клу­су је Куп Вој­во­ди­не за по­ле­тар­це, пи­он ­ и­ре и на­де 17. ок­ то­бра у Ин­ђи­ји. На­кон то­га је тра­ ди­ци­о­нал­ни „Ви­тез Куп“ у Ха­ли спор­то­ва на Но­вом Бе­о­гра­ду 24. ок­то­бра, а ме­ђу так­ми­ча­ри­ма Сре­ ма би­ће и по­тен­ци­јал­не ре­пре­зен­ та­тив­це, као што су Са­ва Сто­ја­ди­ но­вић, Урош Ре­љић, Ма­ри­на Ра­јић, На­та­ша До­брић и Јо­ва­на Кне­же­вић. 

СТРЕЉАШТВО

РАД­НИЧ­КО-СПОРТ­СКЕ ИГРЕ

Ж. Ра­ди­во­је­вић

ста­но­ва 'Спорт­ски цен­тар у Ин­ђи­ји би­ла је ор­га­ни­за­тор Зон­ског пр­вен­ ства у ма­лом фуд­ба­лу и стре­ља­штву у окви­ру ква­ли­фи­ка­ци­ја за 9. Спорт­ску оли­пи­ја­ду рад­ни­ка Вој­во­ди­не ко­ја се одр­жа­ва у Бач­кој Па­лан­ци 2011.го­ди­ не. Нај­пре су од­иг­ ра­не ква­ли­фи­ка­ци­је у ма­лом фуд­ба­лу. У Гру­пи А, еки­па Же­ ле­знич­ке ста­ни­це из Ру­ме је осво­ји­ла пр­во ме­сто, еки­па Апа­тин­ске Пи­ва­ре из Ин­ђи­је дру­го, а Ком­па­ни­ја ''Итон'' из Срем­ске Ми­тро­ви­це тре­ће ме­сто. У Гру­пи Б еки­па МУП Ру­ма осво­ји­ла је пр­во, МУП Ин­ђи­ја дру­го, а Град­ска упра­ва Срем­ска Ми­тро­ви­ца тре­ће ме­ сто у гру­пи. Фи­нал­ни су­срет од­и­гран је у ха­ли спор­то­ва у Ин­ђи­ји где је у ко­нач­ном пла­сма­ну еки­па Же­ле­знич­ке ста­ни­ це из Ру­ме осво­ји­ла пр­во, Апа­тин­ска пи­ва­ра из Ин­ђи­је дру­го, а МУП Ин­ђи­ја тре­ће ме­сто. Град­ско и зон­ско пр­вен­ство у ри­ бо­ло­ву одр­жа­но је у Срем­ској Ми­тро­ ви­ци. На­сту­пи­ли су так­ми­ча­ри из Ши­ да, Ру­ме и Срем­ске Ми­тро­ви­це. Пре­ма ре­чи­ма за­ме­ни­ка на­чел­ни­ка за спорт Бог­да­на Бо­жи­на, иако је так­ми­че­ње одр­жа­но по ко­ша­ви ко­ја не по­го­ду­је ри­бо­лов­ци­ма, 18 так­ми­ча­ра су по­ка­за­ ли упор­ност и спорт­ски дух. Улов ни­је био ве­лик, а на кра­ју так­ми­че­ња, уло­ вље­на ри­ба је вра­ће­на у Са­ву.

Град­ско пр­вен­ство – ре­зул­та­ти: 1. Жељ­ко Ду­ма 2. Рат­ко Тр­бо­је­вић 3. Зо­ран Ма­ле­тић (сви КПЗ, Срем­ска Ми­ тро­ви­ца); екип­но: 1. КПЗ, 2. Елек­ тро­ди­стри­бу­ци­ја, 3. Итон. Зон­ско пр­вен­ство – екип­но: 1. Цен­тро­про­мет - Шид, 2.КПЗ – Срем­ска Ми­тро­ви­ца, 3. Елек­тро­ди­стри­бу­ци­јаСрем­ска Ми­тро­ви­ца; по­је­ди­нач­но: 1. З. Сте­фа­но­вић – Цен­тро­про­мет, Шид, 2. М. Тар­лаћ – Цен­тро­про­мет, 3. Ж. Ду­ма – КПЗ. Зон­ско пр­вен­ство у стре­ља­штву одр­жа­но је у Ин­ђи­ји у ор­га­ни­за­ци­ји Зон­ског од­бо­ра за рад­нич­ки спорт. Екип­ни пла­сман - же­не: 1. Град­ ска упра­ва (Срем­ска Ми­тро­ви­ца - Љи­ ља­на Осто­јић, Је­ле­на Ба­шић, Та­ња Та­на­си­је­вић, Ма­ри­на Ро­хаљ, Бран­ка Ку­ве­љић). По­је­ди­нач­ни пла­сман: 1. Мир­ја­ на Мр­вош (Ру­ма),2. Љи­ља­на Осто­јић, 3. Та­ња Та­на­си­је­вић (обе Срем­ска Ми­ тро­ви­ца). Екип­ни пла­сман-му­шкар­ци:1. ДОО Хе­ли­ос - Ин­ђи­ја, 2. ИТОН-Срем­ ска Ми­тро­ви­ца. По­је­ди­нач­ни пла­ сман:1. Дра­ган Алим­пи­је­вић, 2. Зо­ран Шо­вљан­ски 3. Зо­ран Бо­снар (сва тро­ ји­ца из Ин­ђи­је). Пр­во­пла­си­ра­не еки­пе и три пр­во­ пла­си­ра­на по­је­дин­ца на­сту­пи­ће на Олим­пи­ја­ди у Бач­кој Па­лан­ци на­ред­не го­ди­не. М.Д.-С.Р.

Три ве­ли­ке ма­ни­фе­ста­ци­је

У

Град­ској упра­ви за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт у Срем­ској Ми­ тро­ви­ци одр­жан је ре­до­ван го­ди­шњи са­ста­нак са про­фе­со­ри­ма фи­зич­ког вас­пи­та­ња основ­них и сред­њих шко­ла и де­фи­ни­сан ка­лен­дар спорт­ских так­ ми­че­ња до кра­ја 2010. го­ди­не. Про­фе­ со­ри су из­не­ли су­ге­сти­је и пред­ло­ге о да­љим ак­тив­но­сти­ма у обла­сти школ­ ског спор­та, а Бог­дан Бо­жин, за­ме­ник на­чел­ни­ка, је под­се­тио на успе­шне ре­ зул­та­те основ­них шко­ла „Јо­ван По­по­ вић“ и „Јо­ван Јо­ва­но­вић Змај“ и сред­

ОДЕ­ЉЕ­ЊЕ ЗА УР­БА­НИ­ЗАМ, КО­МУ­НАЛ­НО СТАМ­БЕ­НЕ ПО­СЛО­ВЕ И ЗА­ШТИ­ТУ ЖИ­ВОТ­НЕ СРЕ­ДИ­НЕ Оде­ље­ње за ур­ба­ни­зам, стам­бе­но ко­му­нал­не по­сло­ве и за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не Оп­штин­ске упра­ве оп­шти­не Пе­ћин­ци, на осно­ву чла­на 20. За­ко­на о про­це­ни ути­ца­ја на жи­вот­ну сре­ди­ну ("Сл. гла­сник РС", бр. 135/04 и 36/09)

ОБА­ВЕ­ШТА­ВА јав­ност, за­ин­те­ре­со­ва­не ор­га­не и ор­га­ни­за­ци­је да је но­си­лац про­јек­та "JUB" d.o.o. Ши­ма­ нов­ци, До­си­те­је­ва 32 под­нео зах­тев за да­ва­ње са­гла­сно­сти на Сту­ди­ју о про­це­ни ути­ца­ја на жи­вот­ну сре­ди­ну за ПРО­ЈЕ­КАТ По­гон за про­из­вод­њу мал­те­ра. Об­ра­ђи­вач сту­ди­је је ИН­СТИ­ТУТ ЗА ЗА­ШТИ­ТУ НА РА­ДУ а.д. Но­ви Сад, Школ­ска 3. Сту­ди­ја о про­це­ни ути­ца­ја на жи­вот­ну сре­ди­ну је из­ра­ђе­на за кат. парц. 548/11 к.о. Ши­ма­ нов­ци, на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Пе­ћин­ци. Сту­ди­ја о про­це­ни ути­ца­ја на жи­вот­ну сре­ди­ну про­јек­та Из­град­ња по­го­на за про­из­вод­њу мал­те­ра са­др­жи: по­да­ци о но­си­о­цу про­јек­та, по­да­ци о об­ра­ђи­ва­чу сту­ди­је, опис ло­ка­ци­је на ко­јој се пла­ни­ра из­во­ђе­ње про­јек­та, опис про­јек­та, при­каз глав­них ал­тер­на­ти­ва ко­је су раз­ма­ тра­не, при­каз ста­ња жи­вот­не сре­ди­не на ло­ка­ци­ји и бли­жој око­ли­ни, опис чи­ни­ла­ца жи­вот­не сре­ди­не ко­ји мо­гу би­ти из­ло­же­ни не­га­тив­ном ути­ца­ју , опис мо­гу­ћих зна­чај­них ути­ца­ја про­јек­та на жи­вот­ну сре­ди­ну, про­це­на ути­ца­ја про­јек­та на жи­вот­ну сре­ди­ну у слу­ча­ју уде­са, оп­пис ме­ра пред­ви­ђе­них у ци­љу спре­ча­ва­ња, сма­ње­ња и где је то мо­гу­ће от­кла­ња­ња сва­ког зна­чај­ни­јег штет­ног ути­ца­ја на жи­вот­ну сре­ди­ну, про­грам пра­ће­ња ути­ца­ја на жи­вот­ну сре­ди­ну-мо­ни­то­ ринг, не­тех­нич­ки кра­ћи при­каз по­да­та­ка на­ве­де­них у прет­ход­ним тач­ка­ма, по­да­ци о тех­нич­ким не­до­ста­ци­ма или не­по­сто­ја­њу од­го­ва­ра­ју­ћих струч­них зна­ња и ве­шти­на или не­мо­гућ­но­сти да се при­ба­ве од­го­ва­ра­ју­ћи по­да­ци као и пра­те­ћа до­ку­мен­та­ци­ја и гра­фич­ки при­ло­зи. На осно­ву чла­на 20 За­ко­на о про­це­ни ути­ца­ја на жи­вот­ну сре­ди­ну ("Сл. Гла­сник РС", број 135/04 и 36/09) ЈАВ­НИ УВИД ЋЕ СЕ ОДР­ЖА­ТИ У ПЕ­РИ­О­ДУ ОД 13.10.2010. до 03.11.2010. го­ди­не . Сту­ди­ја ће би­ти из­ло­же­на на јав­ни увид сва­ког рад­ног да­на­од 11-15 ча­со­ва у са­ли за са­стан­ке Скуп­шти­не оп­шти­не Пе­ћин­ци. Фи­зич­ка и прав­на ли­ца мо­гу до­ста­ви­ти при­мед­бе на сту­ди­ју у пи­са­ном об­ли­ку Оп­штин­ској упра­ви оп­шти­не Пе­ћин­ци-Оде­ље­њу за ур­ба­ни­зам, стам­бе­но-ко­му­нал­не по­сло­ве и за­шти­ту жи­ вот­не сре­ди­не. Јав­на пре­зен­та­ци­ја и јав­на рас­пра­ва о пред­мет­ној сту­ди­ји одр­жа­ће се у Пе­ћин­ци­ма, у про­ сто­ри­ја­ма Оп­штин­ске упра­ве оп­шти­не Пе­ћин­ци да­на 04.11.2010. го­ди­не у 14 ча­со­ва. За­се­да­ње Тех­нич­ке ко­ми­си­је ће се оба­ви­ти у при­су­ству но­си­о­ца про­јек­та и об­ра­ђи­ва­ча сту­ ди­је, а да­тум ће се утвр­ди­ти на­кон за­вр­шет­ка јав­ног уви­да. Из­ве­штај о јав­ном уви­ду и ра­ду тех­нич­ке ко­ми­си­је би­ће до­ста­вљен над­ле­жном ор­га­ну ко­ји ће у ко­нач­ном по­ступ­ку од­лу­чи­ти о да­ва­њу са­гла­сно­сти на пред­мет­ну сту­ди­ју о про­це­ни ути­ца­ја или о од­би­ја­њу зах­те­ва на осно­ву спро­ве­де­ног по­ступ­ка и Из­ве­шта­ја тех­нич­ке ко­ми­си­је.

њих шко­ла „Де­ве­ти мај“, Ми­тро­вач­ка Гим­на­зи­ја и „Дра­ги­ња Ник­шић“. Ка­ко је ре­че­но, Срем­ска Ми­тро­ви­ца ће би­ти до­ма­ћин три ве­ли­ке ма­ни­фе­ ста­ци­је у обла­сти школ­ског спор­та: Но­вем­бар­ски да­ни 2010, Куп То­ле­ран­ ци­је и Др­жав­но пр­вен­ство у ко­шар­ци за пи­о­нир­ке и омла­дин­це. Ком­пле­тан ка­лен­дар школ­ских так­ми­че­ња са вре­ ме­ном и ме­стом одр­жа­ва­ња мо­же се по­гле­да­ти на сај­ту www.srem­ska­mi­tro­ vi­ca.org.rs под на­зна­ком спорт – так­ ми­че­ња.

Се­ћа­ње на осни­ва­ча

С

тре­ља­штво је, сва­ка­ко, спорт с нај­ду­жом тра­ди­ци­јом у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Ме­ђу­тим, ње­го­во ожи­ вља­ва­ње на­кон Дру­гог свет­ског ра­та не­рас­ки­ди­во је ве­за­но за име Жив­ка Ре­љић - Зу­ца. Јер, он је дао не­про­ це­њив до­при­нос да нај­ве­ћи срем­ски град до­би­је но­во стре­ли­ште, по­ста­не ра­сад­ник вр­сних стре­ла­ца, под ње­го­ вим буд­ним оком и ме­сто оку­пља­ња на­ших ре­пре­зен­та­ти­ва­ца пред нај­ ва­жни­ја европ­ска и свет­ска так­ми­ че­ња. Био је то по­вод да се по­чет­ком ме­ се­ца у ње­го­вој род­ној Срем­ској Ра­чи, у Ло­вач­ком до­му, у при­су­ству ве­ћег бро­ја го­сти­ју, одр­жи скуп по­све­ћен том ве­ли­ка­ну стре­љач­ког спор­та. - Жив­ко Ре­лић - Зуц је ов­де дав­не 1947. го­ди­не био по­кре­тач осни­ва­ња Стре­љач­ке дру­жи­не, ко­ја је до­би­ла име по ње­го­вом са­бор­цу, на­род­ном хе­ро­ју и ко­ман­дан­ту Фру­шко­гор­ског пар­ти­зан­ског од­ре­да Стан­ку Па­у­но­ ви­ћу - Вељ­ку. Он је био и ини­ци­ја­тор да се сру­ши ста­ра ци­гла­на и из­гра­ ди мо­дер­но стре­ли­ште у пе­ри­од ­ у од 1960. до 1963. го­ди­не, ре­као је на овом ску­пу пред­сед­ник Стрељч­ког клу­ба „Жив­ко Ре­лић – Зуц“ Ђу­рађ Чи­чић. Про­ме­на на­зи­ва клу­ба ни­је би­ ла по­ли­тич­ки мо­ти­ви­са­на. Да клуб по­не­се ње­го­во име, би­ла је ини­ци­ ја­ти­ва број­них по­кло­ни­ка тог ве­ли­ ка­на стре­љач­ког спор­та, ко­ји је био ува­жа­ван у чи­та­вој не­ка­да­шњој Ју­ го­сла­ви­ји. Стре­љач­ки клуб „Жив­ко Ре­лић – Зуц“ и са­да се по­но­си ти­ме што је по­ла ве­ка но­сио име на­род­ног хе­ро­ја Стан­ка Па­у­но­ви­ћа-Вељ­ка, ко­ му­ни­сте – ро­би­ја­ша, ко­ји је оста­вио сна­жан и не­из­бри­сив траг у На­род­но­ сло­бо­ди­лач­кој бор­би Сре­ма. Скуп ни­је слу­чај­но одр­жан у Срем­ској Ра­чи. Јер, Зуц је био и стра­ стве­ни ло­вац и по­кре­тач ак­ци­је за из­град­њу тог ло­вач­ког до­ма.  С.Л.

Oдељење за урбанизам, стамбено комуналне послове и заштиту животне средине Општинске управе општине Пећинци, на основу чла­ на 10. Закона о процени утицаја на животну средину (“Сл. Гласник РС”, број 135/04 и 36/09”) објављује

ОБАВЕШТЕЊЕ

о поднетом захтеву о потреби процене утицаја на животну средину Носилac пројекта je Обреновић Владица, Добановци, Нова 25. Предметни пројекат је Фарма за узгој бројлера (укупног капацитета 28000). Предметни пројекат се реализује у Дечу, ван насеља, на кат. парц. бр. 1366 к.о. Дечу, општина Пећинци. Подаци и документација из захтева носиоца пројекта могу се доби­ ти на увид у просторијама Одељења за урбанизам, стамбено комунал­ не послове и заштиту животне средине Општинске управе општине Пећинци, Слободана Бајића 5 канцеларија број 22 у периоду од 10-15 часова. Сви заинтересовани-правна и физичка лица могу доставити своје мишљење у писаној форми на адресу Одељење за урбанизам, стамбе­ но комуналне послове и заштиту животне средине Општинске управе општине Пећинци, у Пећинцима Слободана Бајића 5. На основу поднетог захтева као и мишљења заинтересоване јавности која су приспела закључно са 25.10.2010. године Одељење ће одлучити о потреби процене утицаја на животну средину за пројекат Фарма за узгој бројлера (укупног капацитета 28000).

Оде­ље­ње за стам­бе­но-ко­му­нал­не по­сло­ве, за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не и ин­спек­циј­ске по­сло­ве, Оп­штин­ске упра­ве оп­шти­не Ста­ра Па­зо­ва, сход­но од­ред­ба­ма чла­на 10. За­ко­на о про­це­ни ути­ца­ја на жи­вот­ну сре­ди­ну ( "Слу­жбе­ни гла­сник РС", број 135/2004 и 36/09) об­ја­вљу­је

ОБА­ВЕ­ШТЕ­ЊЕ Но­си­о­ци про­јек­та, "Ми­тро­вић градњ"Д.О.О. из Зе­му­на, Ба­тај­нич­ ки друм 18/а и Ми­тро­вић Во­јо из Ба­тај­ни­це, ул.Шан­гај­ска бр.101/ц, под­не­ли су да­на 30.09.2010.го­ди­не, зах­тев за од­лу­чи­ва­ње о по­тре­би про­це­не ути­ца­ја и од­ре­ђи­ва­ње оби­ма и са­др­жа­ја сту­ди­је о про­це­ни ути­ца­ја про­јек­та про­из­вод­ње пум­пи и ком­пре­со­ра са пра­те­ћом опре­ мом, чи­ја ре­а­ли­за­ци­ја је пла­ни­ра­на на кат.парц.бр.735/104 к.о. Но­ва Па­зо­ва упи­са­ној у пре­пис Ли­ста не­по­крет­но­сти бр.5092 к.о. Но­ва Па­зо­ва у за­пад­ном де­лу Бло­ка 25 рад­не зо­не у Но­вој Па­зо­ви. Увид у до­ку­мен­та­ци­ју из зах­те­ва но­си­о­ца про­јек­та, мо­гућ је сва­ког рад­ног да­на у про­сто­ри­ја­ма Оп­штин­ске упра­ве оп­шти­не Ста­ра Па­зо­ва, ул. Све­то­сав­ска бр. 11, кан­це­ла­ри­ја бр.18. Ва­ше ми­шље­ње, у пи­са­ној фор­ми мо­же­те до­ста­ви­ти на адре­су над­ ле­жног ор­га­на, Оде­ље­ња за стам­бе­но-ко­му­нал­не по­сло­ве, за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не и ин­спек­циј­ске по­сло­ве Оп­штин­ске упра­ве оп­шти­не Ста­ра Па­зо­ва, ул. Све­то­сав­ска бр. 11. Над­ле­жни ор­ган од­лу­чи­ва­ће о под­не­том зах­те­ву узи­ма­ју­ћи у об­зир ми­шље­ња до­ста­вље­на до 28.10.2010. го­ди­не.